Вејд-Џајлс

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вејд-Џајлс (трад. кин. / , упрошћ. кин. / , пинјин. wēituǒmǎ pīnyīn), је систем романизације (фонетска запис и транскрипција) за мандарински кинески језик коришћен у Пекингу. Вејд-Џајлс се развио из система који је створио Томас Франсис Вејд средином 19. века, а уредио га је Херберт Џајлса у кинески-енглески речнику из 1892.

Вејд-Џајлс је био главни систем транскрипције у свету који говори енглески за већину 20. века, користио се у неколико стандардних књига и референца и свим књигама о Кини објављена пре 1979.[1] Систем је замијенило романизације из Нанђинга који су били у општој употреби до касно у 19. веку. Данас га је скоро у потпуности заменио пинјин, али делови, нарочито имена појединаца и појединих градова су остали у употреби у Републици Кини (Тајван).

Историја[уреди]

Вејд-Џајлс је развијен од стране Томас Франсис Вејд који је био британски амбасадор у Кини и кинески научник који је био први професор кинеског на Кембриџу. Вејд је објавио први кинески уџбеник на енглеском 1867. године. Херберт Ален Џајлс је даље развио систем 1912. који је британски дипломата у Кини.[2]

Систем Вејд-Џајлс је био намењен да препише кинеске речи за кинеске стручњаке. То је довело до општег осећаја да је систем не-интуитиван за нестручњаке, и није много корисно за подучавање кинеског изговора.

Република Кина (Тајван) је користила Вејд-Џајлс деценијама као чињенички стандард, постојеће уз неколико службених, али неприметних романизација као што су у сукцесији: Гвоји Ромадзи (1928), МФС 2 (1986), и тонгјонг пинјин (2000). Тајванска имена места су готово још увек написани у Вејд-Џајлсу, и многи амерички Кинези и Канађани пишу своја кинеска имена у Вејд-Џајлсу.

Ханју пинјин је службени и највише кориштен систем у Народној Републици Кини. У Сингапуру, пинјин се учи у националним школама и нашироко се користи у службеним документима, иако је влада обрнула захтев да људи региструју кинеска имена у пинјину. Вејд-Џајлс и пинјин записи за Тајванска имена места и речи дуго прихваћене на енглеском језику се још увек користе у текстовима на енглеском језику у обим земљама.

Техничка гледишта[уреди]

Један симбол-више звука[уреди]

Чест приговор о Вејд-Џајлсовом систему је заступљеност даха у плозивима са апострофима: p, p', t, t', k, k', ch, ch'. Међутим, коришћење апострофа чува b, d, g, и j за романизацију кинеских језика који има звучних сугласника, као што је шангајски језик (који има цео скуп звучних сугласника) и тајвански језик (Hō-ló-oē) чији систем Pe̍h-ōe-jī (ПОЈ, често зван мисинарска романизација) је слична Вејд-Џајлсу. ПОЈ, Лег романизација, упрошћен Вејд, и ЕФЕО кинеска транскрипција употребљавају слово h умјесто апострофе да прикажу дах (ово је слично натписом h употребљиван у ИПА). Конвенција о апострофи или "h" за означавање даха у сугласнику је такође пронађена у романизацији других азијских језика, као што је МекКун-Рејшауер за корејски језик и ИСО 11940 за тајски језик.

Људи који нису упознати са Вејд-Џајлсовом често игноришу апострофе, чак их остављају током копирања текстова, несвесни да они представљају важну информацију. Ханју пинјин решава овај проблем употребљавајући слова латинице које се користе за израз звучних плозива, непотребни у мандаринском, који представљају сугласнике без даха: b, p, d, t, g, k, j, q, zh, ch.

Делимично због популарне пропусти апострофе, четири звука заступљени у ханја пинјину j, q, zh, и ch сви постају ch у многим књигама и личним именима. Међутим, ако су сви дијакритички знакови сачувани, систем открива складност која нема преклапања:

  • Не-ретрофлексни ch (пинјинско j) и ch' (пинјинско q) су увијек прије i или ü.
  • Ретрофлексни ch (пинјинско zh) и ch' (пинјинско ch) су увијек прије a, e, ih, o, или u.

Још више, Вејд користи lo за три различита звука (le, luo, и lo у пинјину); jo за два (re и ruo); и no за два (ne и nuo).

Један звук-више симбола[уреди]

Неки звуци су представљени помоћу истим словима, понекад, понекад један звук је заступљена помоћу неколико комплета слова. Постоји две верзије Вејд-Џајлс романизације за сваки слог пинјина zi, ci, и si.

  • Старија верзија пише tsû, ts'û, и ssû
  • Нова верзија пише:
    • tzu за tsû, али још увек остаје ts- прије осталих самогласника, као што је tsung за пинјинско zong.
    • tz'u за ts'û, али остаје ts'- прије осталих самогласника.
    • szu или ssu за ssû, али је s- прије осталих самогласника. Уочите, није ss-.

Прецизност са празним римом[уреди]

Са друге стране, Вејд-Џајлс показује прецизност која није пронађена у другим познатим романизацијама у односу на приказивање две врсте празне риме слога (трад. кин. 空韻, упрошћ. кин. 空韵, пинјин. kōngyùn):

Ови празни римови су написани као -i у ханју пинјину (и тако неразврсљив од правог i као у li), и сви писани као -ih у тонгјонг пинјину. Бопомофо, јер није романизација, не захтева репрезентацију празног рима.

Узајамње uo и e са o[уреди]

Шта је изговорено као полузатворени средњи нелабијализовани самогласник је писано обично као -e, као у пинјину, али и понекад као -o. Овај самогласник у одвојеном слогу је написан као o или ê. Када се у слогу, пише се e, осим када претходи k, k'o, и h, када је o.

Шта је заправо изговорено као -уо је готово увек писано као о у Вејд-Џајлсу, осим shuo и три слога kuo-а, k'uo и huo, који већ имају дупликате ko, k'o, и ho представљају пинјин ge, ke, и he.

Интерпункције[уреди]

Осим тога апострофи се користе за разликовање више звука за једно латиничко слово, Вејд-Џајлс користи спојнице да одвоји слогове унутар речи, док пинјин само користи апострофе за одвајање несхватљиве слогове. Оригинално у свом речнику, Џајлс је користио леве апострофе () доследно. Таква оријентација је била у кинеским радовима до 1950-их и 60-их, када се почело да се постепено замењује десни апострофи () у академској литератури. Он-лине публикација готово стално користити обичне апострофе ('). Апострофи су у потпуности занемарене у Тајванским пасошима, стога њихове изостављености у именима прекоморских Кинеза.

Ако је слог није први у речи, своје прво слово није велико слово, чак и ако је властита именица. Кориштење апострофа, спојница, и великих слова често се не посматра у именима места и личним именима. На пример, већина прекоморских кинеза од Тајванског порекла пишу прво име као „Таи Лун“ или „Таи-Лун“, док Вејд-Џајлс заправо пише „Таи-Лун“. Проблеми капитализација произлази делом због пасоша НР Кине зато што пишу великим словом сва имена власника (уз фотографију). Такође је због неспоразума који је други слог је средњег имена. (Види кинеско име)

Вејд-Џајлс користи натпис бројева да покаже тон и службени пинјин користи дијакритике. Тонске ознаке су занемарене осим у уџбеницима.

Поређење са пинјином[уреди]

  • Вејд-Џајлс употребљује француски j да представља сјеверни изговор као што је данас представљен као r у пинјину.
  • Ü увијек има трему изнад, а пинјин користи га само у случајевима и , а оставља га у -ue, ju-, qu-, xu-, -uan и yu- као поједностављеност због тога што u не може се појавити у тим позицијама. Зато што (као „жад“) мора имати трему у Вејд-Џајлс, yu без треме је ослобођен да се употреби за оно што одговара you () у пинјину.
  • Пинјин скупина самогласника ong је ung у Вејд-Џајлсу. (Упореди Канг Фу према Гонг Фу као примјер.)
  • После сугласника, скуп самогласника у оба система Вејд-Џајлс и пинјин uei је написано ui. Такође, обе романизације употребљавају iu и un умјесто потпуне слогове: iou и uen.
  • Само i никада није претхођен словом y (наше ј), као у пинјину. Једин изузетак је у именима мјеста, који су без спојнице, тако без y, двосмислености у слогу могло би настати.
  • Самостални слог eh је писан: ê, као у пинјину. (Шва је такође повремено писано као ê) Али за разлику од пинјина, који користи -e ако има сугласник који претходи звук, Вејд-Џајлс користи -eh. (Види циркумфлекс)
  • Осим што се користи као шва, ê такође представља пинјиново er као у êrh.

Поређење[уреди]

Сугласници а, е, о, и
ИПА ɑ ɔ ɤ ɑʊ ɤʊ an ən ɑŋ ɤŋ ɑɻ ʊŋ i iɤʊ iɛn ɪn ɪŋ
Пинјин a o e ai ei ao ou an en ang eng er ong yi ye you yan yin ying
Тонгјонг пинјин a o e ai ei ao ou an en ang eng er ong yi ye you yan yin ying
Вејд-Џајлс a o o/ê ai ei ao ou an ên ang êng êrh ung i yeh yu yen yin ying
Бопомофо ㄨㄥ ㄧㄝ ㄧㄡ ㄧㄢ ㄧㄣ ㄧㄥ
пример
Сугласници u, y
ИПА u ueɪ uan uən uʊn uɤŋ uʊŋ y yɛn yn iʊŋ
Пинјин wu wo wei wan wen weng yu yue yuan yun yong
Тонгјонг пинјин wu wo wei wan wun wong yu yue yuan yun yong
Вејд-Џајлс wu wo wei wan wên wêng yüeh yüan yün yung
Бопомофо ㄨㄛ ㄨㄟ ㄨㄢ ㄨㄣ ㄨㄥ ㄩㄝ ㄩㄢ ㄩㄣ ㄩㄥ
пример
Не-сибилантни сугласници
ИПА p m fəŋ fʊŋ tiou tuei ny ly kəɻ
Пинјин b p m feng diu dui t ger k he
Тонгјонг пинјин b p m fong diou duei t nyu lyu ger k he
Вејд-Џајлс p p' m fêng tiu tui t' kêrh k' ho
Бопомофо ㄈㄥ ㄉㄧㄡ ㄉㄨㄟ ㄋㄩ ㄌㄩ ㄍㄜㄦ ㄏㄜ
пример 歌儿
Сибилантни сугласници
ИПА tɕiɛn tɕyʊŋ tɕʰɪn ɕyɛn ʈʂə ʈʂɚ ʈʂʰə ʈʂʰɚ ʂə ʂɚ ʐə ʐɚ tsə tsuɔ tsɨ tsʰə tsʰɨ
Пинјин jian jiong qin xuan zhe zhi che chi she shi re ri ze zuo zi ce ci se si
Тонгјонг пинјин jian jyong cin syuan jhe jhih che chih she shih re rih ze zuo zih ce cih se sih
Вејд-Џајлс chien chiung ch'in hsüan chê chih ch'ê ch'ih shê shih jih tsê tso tzŭ ts'ê tz'ŭ szŭ
Бопомофо ㄐㄧㄢ ㄐㄩㄥ ㄑㄧㄣ ㄒㄩㄢ ㄓㄜ ㄔㄜ ㄕㄜ ㄖㄜ ㄗㄜ ㄗㄨㄛ ㄘㄜ ㄙㄜ
пример
Тонови
ИПА ma˥˥ ma˧˥ ma˨˩˦ ma˥˩ ma
Пинјин ma
Тонгјонг пинјин ma
Вејд-Џајлс ma1 ma2 ma3 ma4 ma0
Бопомофо ㄇㄚ ㄇㄚˊ ㄇㄚˇ ㄇㄚˋ ㄇㄚ・
пример (трад./упрошћ.) 媽/妈 麻/麻 馬/马 罵/骂 嗎/吗

Напомена: Ханју пинјин неутрални тон се пише остављајући слог без дијакритичких знака. Тонгјонг пинјин умјесто има мали округ који је написан преко самогласника.

Утицаји[уреди]

Кинески поштански систем романизације је на основу Вејд-Џајлс, али укључују број изузетака које иду преко систематских правила.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Krieger (1997), стр. 82.
  2. ^ „Chinese Language Transliteration Systems -- Wade-Giles“. UCLA film and television archive Приступљено 4. 8. 2007..  (Веб архива)

Литература[уреди]

  • Krieger, Larry S.; Kenneth Neill, Dr. Edward Reynolds (1997). „ch. 4“. World History; Perspectives on the Past. Illinois: D.C. Heath and Company. ISBN 978-0-669-40533-0.