Википедија:Трг/Архива/Википолитика/68

„Češljanje” dobrih članaka

Pozz ekipa...Obsuser i ja bismo hteli da „pročešljamo” dobre članke na kriterijum *dobrog* tj. stava smo da ima puno članaka u toj kategoriji koji ne zaslužuju da budu više tu (štaviše ima i nekih koji nemaju ni reference, dakle za savsim drugu su kategoriju)...pošto postoji procedura za reizbor naravno da predolzi nisu problem, ali na osnovu iskustva da su ta glasanja uvek prolazila mršavo i da su padala jer niko nije učestvovao, interesuje me kako zajednica stoji po ovom pitanju? Ja mislim da je krajnje vreme da se ove stvari reše i „pročešljaju” (jer je zato i napravljena procedura za skidanje, a i onakvi devalviraju/umanjuju značaj ostalih pravih dobrih članaka koji zaslužuju taj Y) Dakle? --ANTI_PRO92 (разговор) 20:55, 25. јануар 2016. (CET)

Samo napred! --В. Бургић (разговор) 21:04, 25. јануар 2016. (CET)

Подржавам!— Ранко   Нико лић  ✉ 21:05, 25. јануар 2016. (CET)

Уместо што планирате да констатујете како неки добар чланак не може да буде добар јер нема довољно референци, не би било лоше да радите на томе да те чланке унапредите и поправите. Овде се у задње време све своди на бирократију, а мало коме пада на памет да среди неку клицу или прошири неки чланак --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:08, 25. јануар 2016. (CET)

Ја уређујем колико могу, а тренутно референцирам чланак Хилари Клинтон. Ово је озбиљан проблем и није пука бирократија, односно није бирократија уопште већ имамо заосталих чланака који су као добри а нису, чак им треба прерађивање/сређивање, док с друге стране имамо хрпу добрих који нису у тој категорији. — Обсусер✉ 21:20, 25. јануар 2016. (CET)

Nikola, ja sam ako se sećaš i pre godinu dana bio pokrenuo ovo pitanje i slični odgovori su stizali kao tvoj...i videli smo šta je bilo sa tim, dok kilo tih članaka (a neki imaju i šablon *bez izvora*) nam umanjuju vrednost te kategorije i obesmišljavaju cele izbore i glasanja...oni dođu kao ova, nikad prežaljena, *čovečija ribica* koja stoji na skorašnjim izmenama za sređivanje od kad sam ja došao uopšte ovde, i niko se ne obazire na to...skoro je ovaj lik što uređuje članke o Japanu uradio članak *Meidži obnova*, al ne zato jer to stoji tamo u obaveštenju, nego jer cepa redno i piše/dopunjuje...a taj članak još uvek stoji u obaveštenju iako je dopunjen/ja pokušao da skinem nzn kako...koliko vidim ljudi stvarno imaju želju dapišu nove dobre i sjajne članke, al ne žele da *popravljaju intenicono*, nego samo ako ih zanima...a u međuvremenu nam devalvira celu kategoriju i obesmišljava izbor dobrih kad se vidi čega sve tu ima...--ANTI_PRO92 (разговор) 21:41, 25. јануар 2016. (CET)

Чланак треба прво покушати средити, па ако се види да је заиста у расулу онда га скинути са листе (тј покренути поступак за скидање са листе). Па Иване извини али колико си чланака средио за то време откад си покренуо то прошли пут? Троши се енергија и време на беспотребне ствари. Уместо што крећеш са овом расправом боље би било да си одабрао чланке који те занимају и кренуо да их сређујеш. И ово се не односи само на тебе већ на све пошто се нека имена буквално редовно појављују на свим могућим расправама, док су у ГИП-у ендемска, ако не и изумрла врста --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:33, 25. јануар 2016. (CET)

Е вала превелик значај дајете тим изабраним чланцима. Они би требали да су као и сви остали, подложни уређивању, прерађивању, брисању шта не ваља у чланку па чак и кад је нешто референцирано ако му ту није мјесто. Идеја Викија је нешто слично Сизифовом послу. Ништа није исклесано у камену и све је подложно бескрајном уређивању. Неке информације у чланцима које важе данас, већ сутра могу бити замијењене новим, квалитетнијим или на бољи начин сроченим. Такав је и читав веб уопште. Стално ничу нове веб странице и замијењују неке старије са новим идејама, новим начином презентовања старих информација, итд. Некада је испод оквира за уређивање на Вики писало: када снимите страницу прихватате да се ваш допринос може мијењати без милости. Видим да је сад то уклоњено. Мислим да би тако нешто или слично срочено, требало поново вратити. Квалитет Википедије, по мом мишљењу, не одређују сјајни, добри ови или они чланци, већ свеукупни дојам о покривености и исправности информација у различитим областима. Џабе хиљаду сјајних или добрих чланака о специфичним темама, ако је укупна покривеност и исправност инфорамација у ширем оквиру, на танким ногама. Према томе и опет по мом мишљењу, боље је имати и хиљаду клица са од по пет реченица које покривају неку ширу област квалитетним информацијама него сто сјајних или добрих чланака о уже специјализованим и неповезаним темама. Опет, далеко од тога да сад потцијењујем рад и труд корисника који су на њима радили. --Славен Косановић {разговор} 22:52, 25. јануар 2016. (CET)

Niko ovde nije niti preuveličavao niti umanjivao važnost izabranih članaka, nego smo ja i kolega korisnik izrazili želju da uredimo kategoriju i iz nje izbacimo ono što joj tamo ne pripada i nije po pravilima projekta...ni manje ni više od toga..--ANTI_PRO92 (разговор) 23:24, 25. јануар 2016. (CET)

@ΝικόλαςΜπ. ..pa očigledno da projekat niti zajednica ne funkcioniše na taj način i da ljudi uređuju članke ako su podležni njihovom intimnom interesovanju...dakle ti članci kao Konstantin Jireček ili Viktor Coj i mnogo drugih bisera...ja stvarno ne razumem šta je toliki problem da se odatle, prema jasnom, postojanom, kriterijumu, odstrane članci kojima nije mesto tamo (zato i postoji ta procedura)...ne vidim šta se time gubi..jel može neko da mi objasni? (ako mi se doređuje neki od tih članaka ja ću ga dorediti, ako ne — ne, ali ni jedno ni drugo ne vidim kao razuman argument protiv promicanja onog što je tamo pravilo (a ova dva navedena članka su paradigmatična u kom je stanju ta kategorija) --ANTI_PRO92 (разговор) 23:24, 25. јануар 2016. (CET)

А шта да радимо са чланцима који су пали на гласањима због нечијих личних сујета, а и више је него очито да заслужују статусе изабраних? (овај или овај). Овде се расправља о неким прошлим чланцима, а и сада се гласа по истом принципу --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:34, 26. јануар 2016. (CET)

Ja sam mislim ti bio i savetovao da predložiš prvi za reizbor nakon što su napravili mapu bez Kosova (koliko se ja sećam to je i bila glavna zamerka te klike koja je onda na prvom glasanju organizovalo glasala protiv; nisam bio hteo sam da ga stavim ponovo na glasanje, jer si ti bio protiv..sad ga stavi, prolazi 100%)...a ovaj drugi, možemo ponovo da ga stavimo, pa da vidimo...a ovo sad što predlažemo Obsuser i ja nema nikakve veze sa ličnim sujetama i kojekakvim kvarnim glasanjima..nego sve će čisto i transparentno biti odrađeno...ima procedura, pre toga komentarisanje, ako neko misli da neki ne treba da se skida, nećemo ni stavljati i eto...većina ovih za skidanje je pisana tipa pre 2009-e i ostalo...stvarno sam mislio ovo dobre volje da se uradi, bez ikakvih loših primisli i marifetluka (ako na to sumnjaš)..niti mi to treba u životu :)--ANTI_PRO92 (разговор) 00:57, 26. јануар 2016. (CET)

Свако је слободан да предложи укидање статуса неког чланка, као што је и слободан да га уређује. Ако неко неће да се оптерећује са тиме, тај неће учествовати на гласању и готова ствар. Немам обичај да учествујем на многим гласањима јер не читам изабране чланке. Исти случај и овдје, коме је то оптерећење и губљење времена нека се држи ван тога. Ништа не фали исправљати хаос. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:04, 26. јануар 2016. (CET) с. р.

Pošto vidim da je diskusija utihnula, a i pošto je ova strana uvek otvorena i uvek je moguće da se iznesu kritike, počeću da predlažem članke za skidanje (počev od najočiglednijih)...ako neko ima primedbe neka iznese ovde, na szr članka ili na glasanju za skidanje..--ANTI_PRO92 (разговор) 19:26, 26. јануар 2016. (CET)

Ne podržavam ovakav način i oduzimanje statusa članaka koje ovde pojedinci zastupaju! Ko si ti da odlučuješ u ime zajednice? Korisnik Ivan VA, ne radi ništa, a našao se da poništava rad i trud korisnika koji su godinama vredno radili! Bolje da si ti i ostali uzeo i ispravljao, dorađivao, uradio, dodao sadržaj u članke. Sve je bolje, od masovnih predloga za oduzimanje statusa. Ne može se poigravati sa vrednim korisnicima, shvatite to svi već jednom.--Soundwaweserb (разговор) 19:35, 26. јануар 2016. (CET)

Poručio bih korisnicima IvanVA i Obsuser da se ne igraju sa Vikipedijom. Prvo mora spisak članaka poput Jiričeka i Viktora Coja (da se urede, pre svega vas dvojica da budete angažovani, pošto ste najglasniji ovde), masovni predlozi ne dolaze u obzir. Ima da se poštuje rad i trud korisnika (od kojih su većina davno neaktivni), nema ništa na svoju ruku, prvo ako treba glasanje pa onda dalji postupak...--Soundwaweserb (разговор) 19:43, 26. јануар 2016. (CET)

Па наравно да постоји јасно одређена процедура за скидање..не измаишљам ја (нити Обсусер) нешто овде што је мимо правила, него се користи простор који је већ са намером постављен...Ја ничим не желим да вређам било кога нити да умањујем нечији труд..не видим зашто би се и иначе неко због тога увредио (боже то ако нису добри не занчи да их лудачки/плански бришемо!), кад ја нисам ни измишљао уопште критеријуме за избор добрих...све је потпуно отворено и нисам ја никаква комесарска комисија која о томе одлучује...сви су позвани да учествују, зато сам и иначе пре било чега и отоврио ову расправу да би се људи информисали и изнели своја мишљења (знајући да постоје различити ставови)...Позивам тебе да се укључиш у ово све...и наравно да ће бити гласање, оно је предвиђено правилима (види на страници за добре)...једино што ми смета је сва ова аргументација која иде за тим да се овде врши неко спаљивање вештица ако се неки чланци ставе на реизбор или као да ја (или било други) има овде нешто против некога...најобичнији нонсенс...само се ради у примени критеријума добрих на чланке који су у тој категорији...ако ти мислиш да би (данас) чланак о Јиречеку прошао гласање за добре, па мислим...пуно сам захвалан човеку који је написао тај чланак, као и свима који пишу, ал то нема никакве везе са критеријумом да тај чланак више ниеј добар (као што има и других чланака који би мекано могли да прођу, али нису кандидовани)..Надам се да ћеш се придружити --ANTI_PRO92 (разговор) 20:01, 26. јануар 2016. (CET)

Upravo ovo sto radis izgleda kao lov na vestice. Niko ne zabranjuje pojedinacno glasanje, ali poziv na masovno odstranjivanje statusa, ima jedino za cilj omalovazavanjwe tudjeg rada! Vecina spornih clanaka su davno izabrani (onda kada ti nisi ni znao za Vikipediju)! Apelujem na razum, bolje je da ko zeli preuredi sve te clanke, nego da se oduzima status. I nemoj ti molim te da me pozivas na bilo sta, uzmi nesto uradi na ovom projektu, pa onda odredjuj drugima sta da rade!--Soundwaweserb (разговор) 20:15, 26. јануар 2016. (CET)

Ја се упорно трудим да разумем шта ми говориш и стварно не видим узрочно-последичну везу између ствари о којим говориш..дакле овде су у питању чланци а не људи...ти људи нису стављали себе на избор, него чланак и чланак је предмет целе те категорије (дакле овде се мешају избор за добар чланак и збор за википедијанца године, ТО НИЈЕ ИСТО)...ако ти мислиш нпр. да је онај чланак који сам ја ставио на гласање скоро и који је изабран, није у складу са захтеваним критеријумима, слободно га стави на реизбор и покрени расправу...нити ћу се ја љутити нити то уопште доживљавам на тај начин..ради се о ЧЛАНКУ А НЕ О МЕНИ...то што ја нисам тад био на викиепдији кад су ови изабрани, а сад јесам је само показатељ о дуговечности овог пројекта који се стално развија и себи поставља нове циљеве, а не да је ово некаква *наша мала клиника лепих сећања* (од онда кад је Јеричек изабран за доброг, а сад дошао неки клинац да нас старе ауторитете овде за*ебава)...И треће, ја сам тебе лепо позвао...даке нити те силим нити те терам нити те гурам..ПОЗИВ је ствар СЛОБОДНЕ ОДЛУКЕ..то што си ти то доживео као *одређивање шта ћеш ти да радиш* то је неки други проблем --ANTI_PRO92 (разговор) 20:25, 26. јануар 2016. (CET)

Ponavljam, uradi nesto korisno ovde. Ko si ti da sastavljas spiskove? Ko si bre ti? Izvrsni organ Vikipedije, vladalac Vikipedije? Msm, ne razumem. Tako bre ne moze, nije Vikipediju stvaralo dvoje korisnika, nju je stvaralo mnogo vise... Ali sta vredi da to objasnjavam kad ne razumes...--Soundwaweserb (разговор) 20:56, 26. јануар 2016. (CET)

Pročitaj pravila za dobre članke...i rest my case..--ANTI_PRO92 (разговор) 21:30, 26. јануар 2016. (CET)

---

Па неће им нико ни скидати статус без да се гласа и одлучи. Нико се не поиграва с Википедијом већ је чињеница да имамо хрпу добрих и сјајних чланак који немају тај статус и обрнуто. То да неко не ради ништа су тешке речи и требало би их избегавати!

Шта значи „схватите то сви већ једном”? Није ваљда нека претња јер сви имамо право да предлажемо промене које мислимо да су вредне и да ће побољшати Википедију. Насумично постављане звездица и зелених палаца на чланке при чијем гласању су гласала три корисника је бесмислено. Имам осећај да некоме одговара тишина и оно како је сада и да не би мењао ишта. Нешто се увек мења и Википедија је жива, није да се направи о остави у латицу.

Реците ми конкретно шта ме спречава да организујем овај реизбор. Ако постоји правило, ја одустајем ево одмах, моментално! Није ми циљ нашкодити већ сврстати заиста добре чланке у добре и заиста сјајне и сјајне. И само треба да испадне још да радим у клану с неким уредницима који имају намеру да сумњивим деловањима итд. и сличне глупости.  — Обсусер✉ 20:06, 26. јануар 2016. (CET)

Дакле прво чланак иде на расправу о скидању статуса. И ту очекујем да детаљно напишете шта му то фали, а посебно нетачности које се појављују у чланцима. Тек онда ако успете да докажете да је чланак смеће и не заслужује статус, онда може да иде на гласање за скидање статуса. Никаква масовна номиновања не долазе у обзир, јер се на тај начин разводњава расправа и не постоји начин да се ти чланци среде. Спречавају те правила и чињеница да ово није твоје ично власништво (или било чије друго) па да се самовољно одлучује шта и како да се ради --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:10, 26. јануар 2016. (CET)

Наравно да ће сваки чланак бити коментарисан засебно, а не неко масовно гиљотинисање и о сваком ће се дискутовати засебо, онако како правила налажу...дакле, постоје правила која се поштују...ево нпр. чланку Константин Јиречек фале (све) референце, чиме крши правило „Покривености теме и референцирање” правила гласања за добре чланке (ставка 2 поменутог правила)...и тако редом сваки предлог, редом..ништа друго..свако може да коментарише --ANTI_PRO92 (разговор) 20:35, 26. јануар 2016. (CET)

Прво прочитај детаљно чланак о Јиречеку, а немој да извлачиш закључак чувеном методом „офрље”. Све што стоји у том чланку доступно је на сајту САНУ и те информације се лако провере. Не видим потребу за дуплирањем референци. Већ рекох, на страници за расзговор чланка навести који су то конкретни недостаци, па тек ако их буде немогуће уклонити чланак може да иде на гласање. Ваљда је свакоме овде циљ да се недостаци отклањају, а не да се смеће трпа под тепих --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 20:49, 26. јануар 2016. (CET)

Ja nisam ni dovodio u pitanje kredibilnost/istinitost navoda u tom članku, samo sam naveo da krši kriterijume potrebne za dobar članak (a to je ovo drugo pravilo koje sam citirao)...dakle ovaj je članak kao i jedan od mnogih drugih članaka koji se prave ovde na vikiju, i bajdvej fali mu gore onaj šablon/ navodi i literatura nisu direktno uneseni u članak (onaj koji je Bojan smislio)...dakle ovo je članak u rangu onih mnogih narodnih heroja koji su Pinki i ostali pisali...drugo, kad Saund gore već pominje dugovečnost projekta, jedan od prikaza te dugovečnosti je i konsenzus koji je ovaj zajednica na mnogim glasanjima izgradila o tome *šta je dobar članak* i *kako treba da izgleda*...dake otprilike količina informacija (bajtova) i refrenci, a ostale greške se teriraju tokom rasprave i glasanja...ti želiš meni (pored očiglednog kršenja pravila referenciranja, jer u celom članku nema ni jedne) da bi ovo danas prošlo glasanje za dobar?...Nikola, ja se u potpunosti sa tobom slažem da je svačiji interes da se nedostaci otklanjaju (takođe i moj, to je najverovatnije i razlog zašto sam pokrenuo ovu raspravu i njene reperkusije), al nigde u ovim pravilima ne piše da je obaveza da se članci koji su dobri, a više nisu, treba da se potpuno novo pišu i dorađuju kako ih ne bi micali iz dobrih...to nije svrha zašto je tema *dobri članci* napravljena...jednostavno postoje članci koji zadovoljavaju kriterijume ili ne i to je to...ovo pomalo liči kao da postoje članci kojima je zagarantovan kriterijum na podijumu, pa sad, de,de, nemoj ga dirati, dobar je on...a to uopšte nije tako niti je zamišljeno da bude tako..članak o Jirečeku će neko opširnije proširiti ili neće (možda ga proširi za sjajan, a možda ostane ovakav, to je lični interes autora), ali ja samo znam da on u svom trenutnom stanju nije za dobre (moje mišljenje, možda je pogrešno)...kao što psotoje članci koji nisu dobri (ili sjajni) a koji nisu deo toga (naveo si gore dva, ja bi ih kandidovao)...i bože moj...that's just all..--ANTI_PRO92 (разговор) 21:29, 26. јануар 2016. (CET)

Поента постојања Википедије је писање чланака. Међутим овде се толико енергије баца на непотребне расправе и пресипање из шупљег у празно. Није битна та зевздица, палац, шта већ у горњем десном углу, битан је садржај чланка. Чланци нису бајтови и набацане референце! Понекад и једна конкретна реченица више каже него бесмислена књига од 300 страна. Ако ти је толико стало до тих чланака, и до свеопште добробити Википедије на српском језику, онда за бога милога сређујте те чланке. Проширујте, додавајте референце, пишите нове чланке. Има тога да се уради колико хоћете, а не да се вечито вртимо око једног те истог. И на крају, добар чланак је онај чланак који је мало изнад просечног. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:40, 26. јануар 2016. (CET)

Slažem se sa tobom, i realnost pisanja na vikipediji nam govori da postoje članci koji su sadržajniji i informativniji i oni koji to nisu...ne vidim razlog zašto sad devalviraš celu kategoriju, onda mekano možemo i da ukinemu celu ovu priču sa sjajnim i dobrim člancima i gotova priča..nema više...što se mene konkretno tiče, nabavio sam lit. za pisanje jednog sjajnog, ali to ne vidim kao prepreku da raspravimo i proverimo da li ova specifična kategorija ispunjava uslove ili ne...nažalost postoji toliko članaka u ovoj kategoriji koji ne zadovoljavaju njene kriterijume (moje lično mišljenje), da bi trebalo bar godinu dana da se ona dovede na nivo *sadašnjeg* pojma dobrog članka (a poznajući i spremnost ekipe da se ovim bavi), a dotad kategorija propada i rasplinjuje se..--ANTI_PRO92 (разговор) 21:52, 26. јануар 2016. (CET)

Управо тако, хахах. Као да они чланци који су изабрани давно за добре имају загарантовану „собу славних”, а једини начин да им се уклони статус — па, не постоји. Једино што преостаје ономе ко то жели или шта већ јер смо почели нарушавати законе физике и стварати парадоксе употребом ових глагола — то је да се прихвати посла. Не може тако, нема правила за нешто такво и неке „загарнције” и подстицања на безусловни рад и уређивање ако ти нешто смета.

Наравно да ће сваки ићи појединачно, али ћемо се водити неким критеријумима и списком и не номиновати за скидање безвезе. Можда неће бити реч о 100 или 150 чланака, али мислим да о барем 50 хоће. Сваки засебно, без сујета, прво расправа по правилима, затим гласање по правилима, списак је само споредан (не мора ни да постоји у осталом овде већ на корисничкој подстраници / песку), никакве вештице, никакве лажне оптужбе, без заштићивања пређашњих изабраних чланака, без неоснованих оптужби за кршење правила и „масовно нешто на своју руку” и но хард филингс као што Sly-ah каже.

ПС Можда неко размишља у том смеру да ће сада морати да гласа против јер чланак очигледно не заслужује статус, па ће му се на леђа као натоварити они стари уредници који су то одрадили сматрају то доживотним и коначним статусом и својим остварењем. Е па и ако се то деси њима се треба нешто променити у глави да схвате да ако је Википедија настала пре двеста година то не значи да се више не мења; доприноси као што су проналазак барута су нула бодова наспрам неких каснијих који су (истина, засновани на пређашњим) променили ток историје за 180°.

Такође, сулудо је прецењиват рад научника од пре петсто или хиљаду година јер свеједно неко то пронашао, а ми их сматрамо као богове јер су они то учинили. Неки проналасци су јединствени и извршили су промене у поимању свега (као што је Биг бенг чиме је доказано скоро 100 % да бог не постоји и да је то измишљотина), док неки проналасци који се сматрају револуционарним односно особе које су заслужне за њих то нису јер би се то свакако пронашло некад касније.

Исто да изведеш сто људи у шуму и сакријеш нешто код дрвета и кажеш ко први пронађе бог је, а то зависило само од ентропије и почетне позиције с које је поједина особа кренула, као што и све зависи од тога (узрочно-последичног деловања тј. међуделовања тела силама, како на макронивоу тако и на микронивоу у мозгу, само што још нисмо у стању да приступимо измењивању ових микроделовања са макронивоа у ком се налазимо већ су она под неком другом контролом, ваљда хемијском итд.).

Ово ја пишем неке глупости, хахах, али поента је јасна. Скидање статуса ће тећи по до сада утврђеним правилима, без изузетака, један по један чланак. Све је разјашњено овом реченицом. Именицу „спискови” и придев „масовно” заборавите, то ће бити само прошлост и ово прво служити као помоћно средство. — Обсусер✉ 22:01, 26. јануар 2016. (CET)

Концепт слободне енциклопедије је такав да је свако у могућности да предлаже неке идеје како у вези са њеном суштином (чланцима) тако и у вези са администрацијом. Тако да нико не може забрањивати корисницима да искоришћавају своја права. Могу их само покушати одговорити од тога. Сви знају прочитати правила и по њима поступати. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:27, 26. јануар 2016. (CET) с. р.

Јупиии, finally a match right in the center! Оно што се покушава је да се докаже да је неко мутав иако није, поготово они што ватрено истичу да се нешто ради масовно и на своју руку, а ништа се до сада што се тиче овога заправо није променило и неће још дуго, камоли масовно и са одлукама два или пет корисника. Међутим, два или пет или један корисник имају право да предлажу нешто на томе адекватном месту, а остали имају право или дужност као чланови заједнице да се људски одазову и одговоре — можда да се сложе, можда не, али људски и без извртања и лажних оптужби, или пак да се ни не одазову ако их не интересује шта се ради и у старту то сматрају пропалим покушајем, безвредним и сл., можда када виде ко предлаже или пак шта се предлаже и сл. — Обсусер✉ 22:48, 26. јануар 2016. (CET)

Nije suština odbaciti prošlost, nije suština omalovažiti ostale u zajednici, na kraju nije suština beskonačno raspravljati i sarkastično komentarisati neistomišljenike. Dobro je rekao Nikola, bolje bi bilo uložiti vreme u rad na člancima (eto nekim koji su sporni za pojedince). Ne znam šta treba, beskonačno raspravljati, optuživati za razne navodno lažne optužbe, praviti beskonačno izmena bez cilja, uporno sukobljavati se sa urednicima, pozivati se na pravila kad pojedincu odgovara. I sve to pod izgovorom slobodne enciklopedije, a kad se pozovu pojedini da rade, onda su spremni na isti izgovor, nisam dužan — to će neko drugi i ovo je slobodna enciklopedija. Sloboda podrazumeva i odgovornost, a ne ovo što neki pojedinci koji su sve započeli zagovaraju. Stavljam tačku na ovo, ko je shvatio poentu, shvatio je.--Soundwaweserb (разговор) 23:03, 26. јануар 2016. (CET)

Коришћење шаблона СЗР на страницама за разговор и (не)прављење/(не)брисање СЗР

Хајде да направимо неки договор, пошто видим да свако има различито мишљење и праску поводом коришћења шаблона СЗР на страницама за разговор. Хајде молим вас да одговоримо на следећа питања:

1. . Да ли сваки чланак мора да има своју пратећу страницу за разговор са шаблоном СЗР?
2. . Да ли треба ботовски креирати нове странице за разговор са шаблоном?
3. . Да ли треба брисати старе постојеће странице за разговор само са шаблоном?

Ја ћу мало уређивати одговоре да буду прегледни, али хајде да направимо неки договор да сви функционишемо као један. Мој одговор на прва два питања је свакако да, због следећих разлога:

• Са првим коментаром страница свакако мора остати и постојати, према томе, креирањем шаблона само убрзавамо процес који је неминован.
• То такође доводи до реда, пошто ће онда свака страница за разговор имати исти шаблон у заглављу.
• Помаже новим члановима да лакше уређују и коментаришу.
• То је најнормалнија пракса на свим другим језичким википедијама, па што да не и код нас.
• Постојање ових страница може инпирисати кориснике да међусобно комуницирају, што је видим хроничан проблем на овој вики.
• Техничка проблематика померања и преименовања страница је ирелевантна, ако неког мрзи да то ради нека не ради, има ко хоће.
• Кључни разлог - шаблон постоји. Ако постоји, онда се мора дозволити несметана и слободна употреба шаблона за оно за шта је и направљен.

Молим вас за коментаре, и молим вас да одговорите на сва три питања. --Axiomus (разговор) 11:50, 8. фебруар 2016. (CET)

Бургић

1. ne --В. Бургић (разговор) 14:35, 8. фебруар 2016. (CET)
2. ne --В. Бургић (разговор) 14:35, 8. фебруар 2016. (CET)
3. nebitno, ako nekoga ne mrzi da ih briše, slobodno --В. Бургић (разговор) 14:35, 8. фебруар 2016. (CET)

To što šablon postoji ne znači da treba da se pravi zilion praznih strana koje ga sadrže. Tamo gde postoji razgovor, ima smisla da se i on koristi. Sve ostalo je nepotrebno. A ovoliko insistiranje na nebitnoj priči podseća već polako na trolovanje. --В. Бургић (разговор) 14:35, 8. фебруар 2016. (CET)

ΝικόλαςΜπ.

1. на ауторима да одаберу
2. не
3. не

Не слажем се са брисањем већ постојећих страница за разговор које садрже само тај шаблон, а једнако тако сам и против масовног ботовског креирања таквих страница. Разлог је прост, беспотребан је то посао. На ауторима нових чланака је да одлуче да ли желе да праве и такве странице за разговор. Ја лично их не правим, осим у чланцима о хокеју где додајемо шаблон о тиму који ради искључиво чланке о хокеју на леду {{Т/Хокеј на леду}}. И заиста не разумем чему оволико инсистирање на овом --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:39, 8. фебруар 2016. (CET)

Anastan

1. Да
2. да
3. не

Ja mislim da svaka strana treba da ima stranu za razgovor i ja ih pravim redovno. Zbog toga bih voleo da bot napravi sve strane da ne radim to manuelno. Naravno, protiv sam brisanja postojećih stranica. --Anastan (разговор) 23:03, 8. фебруар 2016. (CET)

Очито је да нема консензуса по овом питању и самим тим неће бити ботовског креирања таквих страница за разговоре. А кога не мрзи да то ручно ради, па нека изволи. Мада ја мислим да је много боље посветити се писању и проширивању чланака него трошити енергију на такве ствари. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:43, 9. фебруар 2016. (CET)

Жељко Тодоровић

Ако је масовна акција прављења празних СЗР извођења без консензуса у заједници онда је све то ништаво. И треба брисати, па нека изволи коме није мрско. Не може неко ботом направити десетине, стотине, хиљаде страница и да ми тек онда одлучујемо треба ли их брисати. Није то никаква памет већ подвала. Ништа масовно се не може правити без консензуса о томе. Ко то уради, то се брише, па онда изволи редовним путем. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:13, 8. фебруар 2016. (CET) с. р.

Па Ћировић је својим ботом направио и главне чланке, имао је право да прави и странице за разговоре --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:43, 9. фебруар 2016. (CET)

Чланци имају садржај за разлику од празне странице за разговор. --Жељко Тодоровић (разговор) 13:48, 10. фебруар 2016. (CET) с. р.

Obsuser

1. Да.
2. Да.
3. Не.

Већ сам доказао неколико пута зашто треба оставити постојеће и направити ботом све остале СЗР са шаблоном ког нема. То је један дан посла и сви чланци (и шаблони) би имали СЗР с плавим линком, упутама и осталим што сам објаснио изнад. — Обсусер✉ 02:16, 9. фебруар 2016. (CET)

Могу ја писати али то не пије воде када се ништа неће променити... Ево још једном аргумената за небрисање и прављење нових:

1. Зашто кликнути на разговор и очекивати расправу? Ако ћемо већ кликнути, онда постоји потреба да нешто кажемо, поставимо питање, а не да очекујемо расправу у коју ћемо се укључити или да ишчитавамо нечије расправе...
2. Ако неко као очекује расправу, нема тог аргумента јер ако му је страница/чланак у списку надгледања онда му је и СЗР за ту страницу/чланак у списку надгледања тако да ће бити обавештен (Осим ако жели да буде господин и да га неко не ремети када убаци шаблон {{СЗР}} што ја редовно радим и правим СЗР где могу да линк не буде црвен).
3. Странице за разговор које садрже шаблон {{СЗР}} нису празне и имају упутство за коришћење СЗР и евентуално неки други шаблон (да је реч о семинарском и сл.).
4. Боље је да се ради нових корисника сервира упутство него да они праве СЗР и бакћу се а можда не знају. Чему онда служи упутство ако се неће ставити одмах? Да неко ко неколико година уређује постави шаблон на већ направљену СЗР или да бот постави шаблон? Не.

Не знам што је толики проблем ако постоји СЗР узимајући у обзир да је некоме проблем то што не постоји? Може ли неко ово објаснити? У расправи изнад расправе изнад су побијени сви аргументи за брисање и неправљење нових СЗР... — Обсусер✉ 10:03, 9. фебруар 2016. (CET)

Осврнућу се на питање Зашто кликнути на разговор и очекивати расправу? Постоје на овом пројекту људи који одржавају Википедију и стварају је годинама, проводе на њој по више сати дневно у просеку (администратори, патролери, враћачи...). Када год видим да чланак има страницу за разговор (плави линк) посетим је. Погледам дискусију, ако је било питање или нешто спорно реагујем ако је потребно. Очекујем да чим је линк плав да ту има нешто. То је заиста тако. Ако то све буду плави линкови, у жељи да се помогне новим корисницима, учиниће им се магарећа услуга, јер ће људи који одржавају пројекат када виде да постоји плави линк странице за разговор престати да кликћу на то (јер ће то бити све стране за разговор у том случају) и корисници ће углавном остати без одговора на своја питања. Оно што је много боље да док текст не постоји страна за разговор буде црвена као и сада, а да када корисник кликне на то текст који се појави буде по потреби још информативнији и богатији уколико мислите да садашњи текст који се ту појави није довољно садржајан информацијама. Зар то није боље решење којим нико не би био на губитку? --Ђорђе Стакић (р) 18:02, 9. фебруар 2016. (CET)

То није никакво објашњење. Зашто? Зато што када се направи СЗР и дода један коментар, неко га од надлежних који прате примети као што си објаснио, проблем се реши (тај један, први), и шта онда? Линк ће тада бити плав (као и сада што је, када се направи један коментар, СЗР остаје отворена), тако да то објашњење нема никакве логике јер вреди само за први коментар, а остали ће се додавати када линк буде плав. Ако је ствар у томе да се олакша администраторима, то није изговор.

Вероватно постоји начин да се направи СЗР и да стоји нека ознака ако садржи само шаблон СЗР тако да када ознака нестане дадне се сигнал, мада то је беспотребно јер свакако сваки следећи коментар ће да се додаје на већ направљену СЗР. Ништа то... — Обсусер✉ 19:41, 9. фебруар 2016. (CET)

Ђорђе Стакић

1. Не --Ђорђе Стакић (р) 08:54, 9. фебруар 2016. (CET)
2. Не --Ђорђе Стакић (р) 08:54, 9. фебруар 2016. (CET)
3. Да. Иначе њих и нема осим једног броја које је без договора заједнице направио бот за нека насељена места која су унета масовним уносом, па то треба избрисати. --Ђорђе Стакић (р) 08:54, 9. фебруар 2016. (CET)

• Ко хоће да се бави гласањем нека погледа и Википедија:Гласање. --Ђорђе Стакић (р) 08:54, 9. фебруар 2016. (CET)
• Када страница за разговор не постоји тј. црвени се линк кликом на то појави се основно упутство за коришћење које кориснику који први пут долази помаже да се снађе. Корисницима који су већ на Википедији то упутство није потребно сваки пут. Зато је креирање самог шаблона СЗР на страници непотребно. Он треба да служи за ношење архиве разговора и ок је да успут подсећа о правилима. Он не треба да постоји пре постојања саме странице за разговор. Постоје ботови који шаблон СЗР додају на странице које већ постоје. Википедија није форум. --Ђорђе Стакић (р) 08:54, 9. фебруар 2016. (CET)

И сам си гласао... — Обсусер✉ 09:19, 9. фебруар 2016. (CET)

Мислим на званична гласања у складу са правилима. Ово може да се подведе под дискусију и прикупљање мишљења, тј. неформално гласање. --Ђорђе Стакић (р) 09:37, 9. фебруар 2016. (CET)

Апсолутно се слажем, хајде да видимо генерално ко шта мисли, па сам зато и преформулисао концерзацију. Зато је дискусија много важнија од гласања... --Axiomus (разговор) 09:49, 9. фебруар 2016. (CET)

Пошто питања могу бити двосмислена, посебно за кориснике који нису испратили дискусију претходних дана, треба понешто појаснити. За питање 1. - Постојање странице за разговор је предвиђено као један од именских простора и ту се не одлучује ништа ново. Не мора постојати страница за разговор, то је реалност коју сада и имамо, а то значи да се не креира аутоматрски страница за разговор ако за тим нема потребе и ако на њој нема дискусије чему је и намењена. За питање 2. - Ботови ће свакако касније додати шаблон СЗР када на страници постоји неки текст, то се не негира и не доводи у питање. Једино не треба креирати страницу за разговор само да би на њој стајао шаблон СЗР. Моји одговори под ова два питања су нешто што већ имамо и што функционише тако јако дуго, и то добро функционише. --Ђорђе Стакић (р) 18:02, 9. фебруар 2016. (CET)

Svetisrdj

1. Да.
2. Да.
3. Не.

• Сматрам да треба да постоји и да наравно не би требало брисати постојеће.

А ако те то релаксира можеш опет да обришеш, мада стварно не видим разлог зашто би ико то радио, осим ако нема озбиљних проблема у глави. --Svetisrdj (разговор) 13:38, 9. фебруар 2016. (CET)

Ванилица

1. Да.
2. Да.
3. Не.

По мени нема озбиљних разлога за брисање. А ко мене и пита? --Ванилица (разговор) 16:48, 9. фебруар 2016. (CET)

Ранко Николић

1. Не.
2. Не.
3. Да.— Ранко   Нико лић  ✉ 16:56, 9. фебруар 2016. (CET)

Слажем се са Ђорђем Стакићем .— Ранко   Нико лић  ✉ 13:33, 10. фебруар 2016. (CET)

Самарџија

1. Не.
2. Не.
3. Да.

1. Када видим страницу за разговор онда помислим да је вођена нека расправа у вези чланка па ме празне странице збуњују и зато сам против њих.

2. На основу првог одговора лако је закључити какав треба да буде други.

3. Треба их обрисати јер су бесмислене. Самарџија (разговор) 18:00, 9. фебруар 2016. (CET)

نوفاك اتشمان

1. Не.
2. Не.
3. Да.

--نوفاك اتشمان‎ 18:07, 9. фебруар 2016. (CET)

Drazetad

1. Не
2. Не
3. Да --Drazetad (разговор) 18:46, 9. фебруар 2016. (CET)

Soundwaweserb

1. Ne
2. Ne
3. Ne. Zato što na mnogim szr nema komentara, a ostane arhiva u tim šablonima, može da se slučajno obriše i zašto praviti dupli posao. Zato ne treba brisati, neka ih i ne smetaju.--Soundwaweserb (разговор) 20:29, 9. фебруар 2016. (CET)

• Брисале би се само стране за разговор које немају архиве, углавном су то стране које је креирао бот масовним уносом за један број насељених места без договора заједнице, а ту није имало ништа осим шаблона СЗР тј. нема архиве. --Ђорђе Стакић (р) 11:45, 10. фебруар 2016. (CET)

Naravno. Ali ipak bolje je ne dirati, verovatno nema mnogo takvih stranica, međutim iz dosadašnjeg iskustva u radu ovde, znam da može doći do neke greške (nenamerno). A kad ne smeta i nije nešto mnogo problematično, onda ne treba ni dirati.--Soundwaweserb (разговор) 11:50, 10. фебруар 2016. (CET)

Притом, стране које су већ креиране заувек имају историју брисања, тако да суштински се ништа не добија брисањем, јер оне остају... --Axiomus (разговор) 12:16, 10. фебруар 2016. (CET)

Филип

1. Не
2. Не
3. Да, мада то није неки приоритет

--Ф± 01:04, 10. фебруар 2016. (CET)

Јован

1. Не
2. Не
3. Не, али уколико неко настави са праксом онда брисати. Једини разлог за не је зато што се ствара додатан посао уредницима и додатни килобајти на серверима --Јованвб (р) 01:20, 10. фебруар 2016. (CET)

JustUser

1. Не
2. Не
3. Да

---

Ако је питање "да ли мора" одговор је НЕ, али ако је питање "да ли је корисно" одговор би био ДА. Корисно је за новајлије и конзистентно је по питању присутности помоћи у свакој ситуацији (принцип минимизације броја кликова за приступ помоћи). Шаблон је решење за многа питања помоћи и има места за осмишљавање и других шаблона. Обавезност иде уз основна начела и ту сам прилично опрезан.

На друго питање је одговор "не" у оваквом облику. Да је питање "да ли све странице на википедији треба да имају ову врсту помоћи" вероватно бих рекао "да", да је питање било "да ли све странице за разговор које имају неки садржај треба да имају овај шаблон" опет би био одговор "да". Овако се питање односи само на нове странице, а то је онда прављење шпагета. Не доприноси јасноћи и читљивости, и то је основни разлог зашто "не".

Одговор на треће питање је "да" због конзистентности и утилитарности. Ако је линк плав, онда нешто корисно пише. Друга опција је да су сви линкови плави и да то није корисна информација. Тренутно има доста делова енциклопедије где мало важи једна логика, мало друга. Схватам да је то одлика људски генерисаног садржаја и да има својих дражи, али мислим да не доприноси основној сврси википедије, а то је да буде корисна. -- JustUser  d[-_-]b  09:02, 10. фебруар 2016. (CET)

---

ТРЕНУТНИ  РЕЗУЛТАТ: 8 : 5 [брисање и неправљење : небрисање и прављење].  — Обсусер✉ 17:29, 9. фебруар 2016. (CET)

Informacije radi ovo nije glasanje --Милићевић (разговор) 19:30, 9. фебруар 2016. (CET)

Ово је да видимо какво је стање, наравно да се не пика „резултат” и да све испада терање шеге јер се ништа неће решити, једино постоји мала могућност да се заврши како не треба и почну брисати оне што је Ћировић направио, али сумњам; остаће вероватно све исто, као и обично што то бива овде... — Обсусер✉ 19:41, 9. фебруар 2016. (CET)

На крају ћу извући ја аргументе такође, Обс, да би ово било по правилима како треба, али мој предлог је да водиш евиденцију о сва три питања, па за неких 4, 5 дана још да све подвучемо. Много хвала свима на лепом одзиву и лепој комуникацији. --Axiomus (разговор) 09:54, 10. фебруар 2016. (CET)

Обрадовић Горан

1. Не.
2. Не.
3. Да.

Шаблон једноставно није прави алат за решавање проблема о којима овде говоримо. Овај шаблон у тренутном облику има две сврхе: 1) упутство новим корисницима, и 2) навигација за архиву.

Ђорђе је врло лепо објаснио али да се надовежем и својим мишљењем:

Што се тиче 1), уколико нам је потребно упутство за уређивање стране за разговор, које ће нови корисници видети, онда то упутство треба додати преко локализације Медијавикија у свако заглавље стране за разговор. Ту ће да буде увек и одмах присутно (што је боље него ботовско решење јер бот мора да прати нове чланке и да прави измену након што чланак буде започет).

Што се тиче 2), на оних <1% страна које нарасту довољно да имају архиву је врло лако додати шаблон за навигацију кроз архиву.

Кад смо разрешили ова два проблема која изискују коришћење сзр шаблона, једини потенцијални разлог који видим због ког би неко и даље хтео да додаје ове шаблоне на све сзр је да би он/бот имао што више измена. Ако има таквих, могу само да кажем да је охрабрујуће што Википедију уређују и десетогодишњаци ;)

Наравно, врло је корисно да уколико страна за разговор не садржи информације, линк буде црвен и да не морам залуд да кликћем на њега. Не само као уредник већ и као читалац Википедије, ја ако ме тема занима одем и на страну за разговор у потрази за додатним (често врло значајним, нпр. ако има контроверзи) информацијама. Намерно је начињено да се бојом линкова разликују постојеће од непостојећих страница, и то с добрим разлогом. Овако се то обесмишљава.

Дакле као и код других страница које не садрже никакве информације и ове празне стране за разговор треба обрисати.-- Обрадовић Горан (разговор) 20:23, 10. фебруар 2016. (CET)

Bojan

1. Ne.
2. Ne.
3. Ne. Napravljeno je, ko ima vremena za vikipediju neka je koristi za članke. Ako neće ni članke na piše, pametnije mu je da ne gomila kilograme sedeći na stolici. Isto mislim za brisanje preusmerenja. -- Bojan  Razgovor  04:40, 11. фебруар 2016. (CET)

Марко Станојевић

1. Не --Марко Станојевић (разговор) 12:15, 11. фебруар 2016. (CET)
2. Не --Марко Станојевић (разговор) 12:15, 11. фебруар 2016. (CET)
3. Да, како не би долазило до забуне у будућности.--Марко Станојевић (разговор) 12:15, 11. фебруар 2016. (CET)

Радован

1. Не
2. Не
3. Не

Као што рече Марко, промјене су добре само ако садашње стање ствара неку конфузију, а ја је нисам примјетио. --Радован ⁂ 08:48, 29. фебруар 2016. (CET)

Какав је резултат и закључак после овог гласања?--Drazetad (разговор) 15:15, 28. фебруар 2016. (CET)

ЗАКЉУЧАК

Пошто се нико не оглашава поводом овог, а прошло је више од две недеље, ја бих извукао закључак. Заједница је имала 20 дана да се изјасни поводом овог предлога. За то време је коментар написало двадесеторо корисника и резиме је следећи:

За прва два предлога се изјаснило 1/4 корисника, док су 3/4 били против, а за трећи предлог се изјаснило девет, а против је било десет корисника. Неколико корисника се није јасно изјаснило о предлозима, остављајући на корисницима да поступе по својој вољи поводом креирања нових страна са шаблоном и брисања истих. Укратко, из коментара корисника смо дошли до следећих закључака:

1. Свака страница не мора да има своју страницу за разговор на којој ће бити само шаблон СЗР, осим у случају ако на њој постоји још нешто осим тог шаблона, разговор, други шаблони, постојећи архив стране, и сл.
2. Самим тим, Не треба ботовски креирати странице за разговор које садрже само шаблон СЗР
3. У недостатку јасне већине, Не треба брисати странице за разговор које садрже само шаблон СЗР.

Ако неко има нешто да дода, нека напише испод. Хтео сам да саберем све на једно место, и да направимо неки пресек. --Anastan (разговор) 19:41, 29. фебруар 2016. (CET)

Da, imam da dodam. Ovo nije bilo glasanje za bilo kakvo pravilo na Vikipediji. Nisu pokrenoto kao glasanje za smernicu ili pravilo, pa dakle nikakvo pravilo niti smernicu nismo usvojili. Nije bilo, niti je i dalje zabranjeno, brisati strane bez sadržaja (samo prisustvo šablona se ne može smatrati sadržajem). Nije zabranjeno (ali ni neophodno) ni praviti strane koje sadrže samo šablon. Pa kome pre dosadi. --В. Бургић (разговор) 23:42, 29. фебруар 2016. (CET)

Не, то није тачно. Ово је било и те како легитимно, и по правилима википедије, и треба се поштовати. Небитно је што неко мисли да се важи само ако администратор покрене званично гласање, и сличне глупости. Не може се гласати за основне стубове википедије, странице за разговор су непоходне и њихово присуство не може бити тема гласања. Овде регулишемо само један сектор у настанку тих страница. Заједница се врло јасно изјаснила, и из тога смо извукли неки закључак. Не треба брисати странице, пошто то није утврђено коментарима заједнице, чак се већина корисника не слаже са брисањем тих страница. Ако је неко глув на мишљење других људи, то му не даје за право да ради шта хоће. Ако ти мислиш да се присуство шаблона не може сматрати садржајем, други корисници то не мисле. Без обзира шта ти мислиш, то је само твоје мишљење, и самим тим није довољно да се супротстављаш већини. Не смеш да радиш шта само ти хоћеш. Поента овог је била управо у томе да не настављамо као коњи и мазге, него да се договоримо и створимо консензуз заједнице. Е тај консензуз се исказао у томе да заједница не жели да се странице бришу. Такође не жели да се ни не бришу. Самим тим, ради се мање зло, а то је ништа. Дакле, трудите се да се понашате нормално, молим вас. --Anastan (разговор) 00:06, 1. март 2016. (CET)

У праву је Бурга. Ово није било никакво гласање већ нека анкета заједнице. Свако је слободан да на Тргу сазна расположење заједнице или групе уредника о понеком питању, евентуално да то узме као смјерницу за свој рад, али то није уопште обавезујуће за све. Зна се како се покрећу расправе и гласања када се жели нешто усвојити и ван тога ништа не постоји. И баш супротно, сваки корисник је у могућности да покрене процедуру, а не само администратори. Расправе о многим питањима су често безуспјешне, али шта се може. Стога је примједба била на мјесту. То што неко коментаре корисника на Тргу разврста по одјељцима, да личи на гласање, не значи ништа. Нико није заборавио правила на снази. --Жељко Тодоровић (разговор) 00:54, 1. март 2016. (CET) с. р.

Википедија нема правила, према томе, довиђења са вашим аматерским погледом на Вики. За овакву тривијалну ствар која се подразумева на нормалним википедијама и не треба покретати званична гласања, пошто Википедија није демократија да свако гласа како му се ћефне без коментара и објашњења. Притом, овде не постоји никакво правило које треба изгласавати уопште. Неко је без икаквог правила и договора заједнице брисао странице за разговор, иако то не сме да ради, иако то нигде не пише, иако већина корисника не жели да се то ради. Изјашњавање заједнице је оно што формира Консензус, а према томе, и према коментарисању свих ових корисника, имамо три закључка које треба поштовати. Тужно је да је администратор овак опсежно изјашњавање корисника завршио реченицом "Ја ћу да радим шта хоћу, ти ради супротно, па коме пре досади." Ово је нешто што ћу користити као врло валидан став заједнице када неко крене да паметује по својој вољи. Не знам како ико од вас очекује да се уопште покрећу званична гласања, ово је небулоза и срамота да се о овоме уопште прича. На свим нормалним Википедијама се ове стране праве без питања и разглабања дунстера да ли нам треба или нам не треба, да ли се ослобађа или заузима простор, да ли нешто пише или не пише. Према томе, молим вас да поштујете оно што је заједница рекла, без обзира што се са тим не слажете. Иако желим супротно, ја нећу масивно правити стране за разговор, али сасвим сигурно хоћу на неким страницама за које мислим да је потребно, или које радим, читам и слично. --Anastan (разговор) 19:36, 9. март 2016. (CET)

Molba Srpskoj Vikipediji

Dragi urednici,

Zamolio bih Vas da arhivirate Stranicu za Razgovor Darko Trifunović Дарко Трифуновић,

jer se radi o blaćenju patriote povezivanjem sa nekim službama u potpisu.

Ja razumem da Vikipedija ima svoja pravila, ali sigurno je da državni interes uvek mora da bude na prvom mestu.

Zamolio bih Vas ljubazno da što hitnije arhivirate Stranicu za RazgovorРазговор:Дарко_Трифуновић, polazeći i od širih interesa, koje nadam se da razumete.

S poštovanjem i uvažavanjem, 79.101.164.99 (разговор) 14:26, 28. фебруар 2016. (CET)

Италијанска насеља

Позивам све да се опет ангажују око транскрипције италијанских насеља ја сам извукао максимум из онога што су досада транскрибовали Слаја, НиколаБ и Нимчевић у бројкама то је око 2500 транскрибованих насеља и око 800 обрађених/транскрибованих взо.

• Категорија:Град у Италији - без позивног броја — ручно транскрибовање
• Корисник:Milicevic01/ITnaselja — ботовско транскрибовање

--Милићевић (разговор) 19:04, 9. март 2016. (CET)

Урадио сам малопре Корисник:Milicevic01/ITnaselja. Добродошла је провера корисника Sly-ah.

• Такође, пошто ми је први пут да радим ово — мислим да се подразумева да ће бот да дода  (вишезначна одредница) на имена [све су ВЗО ако се не варам] и да их претвори у ћирилицу јер је горе упута да се транскрибује на латиницу?
• Још једно питање поред ова два изнад: Да ли сам исправно унео [[0]] или је требало 0 где је назив исти? То је лако заменити ако треба само нула... — Обсусер✉ 00:44, 10. март 2016. (CET)

1. Drži se uputstava na koje sam ostavio na samoj stranici
2. Svejedno je --Милићевић (разговор) 12:29, 10. март 2016. (CET)

Инфокутије о познатим личностима

У скорашњиМ изменама у шаблонима као што су Шаблон:Инфокутија Научник, Шаблон:Инфокутија Музичар, Шаблон:Infokutija Muzičar-lat, Шаблон:Инфокутија Глумац, Шаблон:Infokutija Glumac-lat, Шаблон:Infokutija Naučnik-lat, Шаблон:Инфокутија Политичар, Шаблон:Инфокутија Фудбалер... корисник Обсусер поред постојећих опција "држављанство" и "народност" убацује још и "националност". Ја сам му скренуо пажњу на његовој сзр да је то сувишно и збуњујуће за читаоца и да у српском језику значење појма националност се везује за народ и да већ постоји опција народност, тако да нема исто значење као у неким другим језицима где се везује за држављанство (исто и та опција већ постоји у шаблонима), међутим, њега то не занима. Ево шта пише у чланку Националност, и ево како изгледа инфокутија после његових измена у чланку Емина Јаховић - она је истовремено Бошњакиња, Српкиња, Туркиња а била је и Југословенка.

Према препоруци администратора желим да покренем гласање и да се заједница изјасни о томе да ли је против тога да у шаблонима постоји одредница "националност" поред већ постојећих "држављанство" и "народност"?

Ако сте против "за", ако нисте "не". Гласање траје недељу дана.

Гласови

1. за -- Lackope (разговор) 13:06, 10. март 2016. (CET)
2. за— Ранко   Нико лић  ✉ 14:09, 10. март 2016. (CET)
3. заСамарџија (разговор) 17:55, 10. март 2016. (CET)
4. за --Радован ⁂ 21:29, 10. март 2016. (CET)
5. за--Soundwaweserb (разговор) 21:39, 10. март 2016. (CET)
6. за--Ванилица (разговор) 21:46, 10. март 2016. (CET)
7. за Плус сам против и за народност. -- Bojan  Razgovor  05:22, 11. март 2016. (CET)
8. за --Др Нешо (разговор) 20:01, 11. март 2016. (CET)
9. за --Drazetad (разговор) 20:37, 11. март 2016. (CET)
10. за Наравно да нема потребе, оно је дуплирање података --Јованвб (р) 19:19, 12. март 2016. (CET)

Додатак

Пошто су неки угледни корисници изнели своје мишљење да је сасвим довољна одредница "држављанство", желим да предложим да поред одреднице "националност" у шаблонима не буде и "народност", како би се инфокутије растеретиле сувишних етно-националних одредница. Lackope (разговор) 17:39, 15. март 2016. (CET)

Слажем се, а то је рекао и Бокица приликом гласања.--Drazetad (разговор) 17:43, 15. март 2016. (CET)

А ја сам ти то предложио на твојој сзр. --Радован ⁂ 17:48, 15. март 2016. (CET)

А подржавам идеју.— Ранко   Нико лић  ✉ 18:04, 15. март 2016. (CET)

Коментари

Можда се ово могло ријешити и по кратком поступку... Међутим, сад кад сте ово покренули, молим вас да се суздржите на километарске кометаре који ће услиједити! --Радован ⁂ 21:29, 10. март 2016. (CET)

 Коментар: Кад већ сви гласате овде морам вас змолити да се изјасните и по следећем питању Википедија:Трг/Разно#Li.C4.8Dni_pesak --Милићевић (разговор) 21:49, 10. март 2016. (CET)

Инфокутија није лагер сабраних дела. Било би лепо кад би то схватили. И нема ту шта да се гласа, такве измене се једноставно пониште. Држављанство је више него довољно --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:47, 11. март 2016. (CET)

То су све лична мишљења супротстављена правима да се дода параметар и смерници која га прописује и објашњава употребу... — Обсусер✉ 00:49, 11. март 2016. (CET)

 Коментар: Slažem se sa predlogom da ovo treba skinuti...info kutije su inače precenjena priča...npr. nemačka viki ih uopšte ne koristi i ne vidim da zbog toga nešto gubi na kvalitetu ili da mi npr. dobijamo...dakle info kutija je informativni, uopšteni, naznačujući okvir, a sve ostalo je za članak...

Elem, ne slažem se sa tumačenjem predlagača da se u srpskom i *na zapadu* ove kategorije *naraodnost* i *nacija* drugačije tumače...isto se tumače i ovde i tamo, samo u engleskoj postoji semantička razlika (a koja ima i neke istorijske reperkusije, jer je tamo prvo nastala država Amerika/SAD koja je onda sebi stvorila naciju, za razliku od Evrope gde je to išlo obrnutim redom...nacije su sebi stvarale (nacionalne) države (kao Nemačka, Finska, Francuska, Srbija)...dakle ništa se mi ovde ne razlikujemo od *njih tamo*...klasično smo evropsko pravilo kao i svugde drugde...ova razlika sa engleskim (ili anglo-saksonskim) je uglavnom semantičke, dakle u ovom slučaju *prirode prevođenja*...kao što je i sa mnogim drugim poljima u nauci (narod i nacija su naučne kategorije)...--ANTI_PRO92 (разговор) 11:26, 11. март 2016. (CET)

нигде ја нисам помињао категорију "нација". Lackope (разговор) 17:39, 15. март 2016. (CET)

---

Корисник који је покренуо ово гласање усмеравао ме на цензус у Србији и ону терминологију коју једна држава користи [и то недоследно користи, погледајте његову СЗР], што довољно говори о његовој (не)упућености везано за место — Википедију — на ком се налази јер не зна где се налази.

Нација Срба или Бошњака не постоји, само народ. Нација су Србијанци и Босанци и Херцеговци.

---

Постоји смерница која ће користити свима који су гласали за и коју ћу да преведем, тако да од уклањања параметра (после неформалног и беспредметног гласања које је покренуо корисник познат по усмерењу својих реакција на измене њему осетљивих тема) нема ништа.

ПС Ова смерница се води изворима са Кембриџа и Принстона и термини се МЕЂУНАРОДНО разликују и ствар су МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА а не државног права или опредељености »углавном се користи« која се наводи у нашем чланку, а препоручујем онима који су гласали за да такође прочитају садржаје извора и спољашњих веза у овој срамоти од чланка [у смислу колико је кратак] на који се предлагач нечега, не знам чега, позива — иако му је администратор Корисник:BokicaK рекао да се забранити додавање параметара не може.

Гласање је дакле беспредметно и могу га закључити овим путем, а смерница већ постоји и биће преведена у скорије време јер се на Википедији преводе језици а не користи државно право. Успут ћу покренути расправу зашто се овде користе термини Србин и Српкиња уместо Србијанац и Србијанка за држављанство и националност када Правопис из 2010. године јасно наводи Србијанац, Србијанка, србијански — везан за Србију... — Обсусер✉ 00:49, 11. март 2016. (CET)

Ево и ја сматрам да треба додати и параметре вероисповест, сексуално опредељење, тип исхране и тако даље. Обсусеру не започињи беспредметне расправе. Океј? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 00:53, 11. март 2016. (CET)

Беспредметну расправу је започео Lackope, а ако мислиш на ово друго са погрешном употребом етника и придева изведеног од етника за нешто везано за државу — то уопште није беспредметно.

Ако постоји смерница на .ен (случајно), а овде су одређени корисници (случајно) водећи у томе да се избаци параметар — све је јасно.

Инфокутија је сажетак чланка, вероисповест је већ ту, а сексуално опредељење и тип исхране можеш слободно да додаш, не може те нико спречити — само што је то [исхрана] више прикладно за инфокутије о животињама, не људима, или на пример и о људима као што је онај човек што једе сијалице уместо хране или онај човек што уопште не једе, био је на некој телевизији недавно... Зашто је проблем ако се дода сексуално опредељење у инфокутију? По чему је то мање битно од политичке партије коју неко гура о чланку о музичару или неком другом (недавно сам видио) иако тамо нема параметра политичке партије? — Обсусер✉ 03:45, 11. март 2016. (CET)

Obsuseru, kako sam gore napisao, postoji semantička razlika u engleskom i srpskom (kao i u odnosu engleski —nemački, francuski itd.) u odnosu na označavanje ovih kategorija (narod, nacija)...sličnu smo već debatu vodili na šablonu za BiH, što je isti slučaj u prevođenju kao i ovde...jer stvarno postoji potreba da citiram ovde krš literature koja je napisana povodom ovde teme u zadnjih 70. godina...dakle, ovo nije problem u tumačenju istih kategorija *ovde i tamo* jer se i *ovde i tamo* one isto tumače, nego je razlika semantičke prirode odnosno u prevođenju (kao i sa brojnim drugim naučnim terminima...jedan sličan smo detektovali u prevođenu šablona za BiH)....dakle, Нација Срба или Бошњака не постоји, само народ. Нација су Србијанци и Босанци и Херцеговци....nije istina...nacija Srba postoji kao i nacija Bošnjaka i Hrvata...Bosanci i Hercegovci postoje kao termin državljanstva (zbirni termin u odnosu na državu koju dele 3 nacije), a termin Srbijanac u ovom kategorijalnom aparatu uopšte ne postoji...u pasošu Srbije pod pojmom/natipisom *državljanstvo* piše *srpsko* (ako hoćeš mogu da ti slikam)...pojam Srbijanac je regionalna odrednica kao i Srbljanin (arhaičnije), Hercegovac, Bosanac, Vojvođanin, Ličanin itd...--ANTI_PRO92 (разговор) 11:26, 11. март 2016. (CET)

Србин као национална одредница и Србин као држављанин Србије су два различита појма, иако им је заједнички придев српски. Данијел Пејџ је српска кошаркашица, једнако као што је и Мирза Џомба хрватски рукометаш. Једнако тако и за све остале државе. Придев од именице Србија је српски, а не србијански, једнако као што исто од именице Хрватска није хрватијански већ хрватски. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 11:40, 11. март 2016. (CET)

Србин као национална одредница и Србин као држављанин Србије су два различита појма..pa kako kad prvi član Ustava Srbije govori da je Srbija država srpskog naroda i svih njenih građana...u temeljnom dokumentu države ta dvoznačnost nigde ne piše, niti je ta vrsta dvoznačnosti data u bilo kojim presudama Ustavnog suda u odnosu na karakter države tj. njene samodefinicije u Ustavu...tako da ne znam na čemu temeljiš taj argument da su to dva različita pojma...pojavno se može o tome (toj dvoznačnosti) govoriti a u uz to ide i sintagma *građani Srbije* koja nadopunjuje ili nadomešta ili diskursno ima primat umesto prve sintagme...cela ova priča je vezana za istorijske procese zadnjih 30 god (od raspada Jug) i način kada je došlo do reafirmacije i redefinisanja pojma države i njenog karaktera i nenog temeljnog subjekta...dakle, ako hoćeš širiću priču i ispričati kako je ta stvar tekla i na šta se šta odnosilo i gde smo od prilike sad..al mislim da je ova cela rasprava sa aspekta priče da li to treba u infokutiju ili ne potpuno bespotrebna...ovo je po meni više tehnički problem jer se od info kutije pravi zaseban članak u članku, a ne kao neka sporedna značajka koja okvirno govori o rođenju i smrti i daje fotku...opterećenje iste je bespotrebno i samo unosi konfuziju...dakle moj argument je da ovo treba skidati zbog *bombardovanja (nepotrebnim) informacijama* i tehničkog zahvata i pakovanja kojek. gluposti, a ne na osnovu nekakve političko-teorijske rasprave i ocene o procesima zadnih 30 god. ili šta se ima u svetu...za te stvari na raspolaganji je članak...--ANTI_PRO92 (разговор) 13:52, 11. март 2016. (CET)

Да ли је Марат Сафин руски или русијански тенисер? Питам јер припада татарском етникуму. Смарате више са овим глупостима. Јел Андреа Петковић српска ли немачка тенисерка. Смалакшите више са пребројавањем крвних зрнаца људима, јер све те биографије стоје на Википедији због одређених заслуга тих особа, а не због њихове етничке припадности. Поготово кад је реч о Србији и Србима. Ако је Мирза Џомба хрватски рукометаш, Сабахудин Ковачевић словеначки хокејаш, Миодраг Белодедић румунски фудбалер, а Наташа Јањић мађарска веслачица, онда је и Емина Јаховић српска певачица. И доста више приглупих дискусија. Иване, ти када хоћеш нешто конкретно да кажеш потруди седа убудуће твоје реченице буду концизне и конкретне, а не да личе на комбинацију речника сленга и речника страних израза. Ако мислиш да на тај начин саговорнику истичеш своју образованост мислим да се вараш. Мене лично са оваквим реченицама подсећаш на Весну Вукелић. А ти Обсусеру схвати више да ниси овде једини и да неке ствари које се тичу целе заједнице треба да се раде управо у сагласности са целом заједницом. Кутијице се тичу свих уредника, треба да буду прецизне и једноставне за употребу (а не да као крајњи продукт добијемо мусаку као у чланку о Емини Јаховић). Па јел имате граница за бога милога. --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:46, 11. март 2016. (CET)

Обсусер је српски википедијанац. (да се надовежем на Николин коментар) --Др Нешо (разговор) 20:25, 12. март 2016. (CET)

---

Џабе гласате јер параметар се свеједно не може уклонити пошто Википедија није већинска демократија. Могу само додати НиколинеБ предлоге |тип_исхране= и |сексуално_опредељење= јер је и то битно као и надимак, пребивалиште или период активности уметника, политичара или било кога (сумира чланак). — Обсусер✉ 09:33, 11. март 2016. (CET)

Ма да, треба додати број ципела и омиљену боју. --Др Нешо (разговор) 20:16, 11. март 2016. (CET)

Нормално да треба и обавезно навести имена швалера и швалерки. --Drazetad (разговор) 20:36, 11. март 2016. (CET)

Ne slažem se sa vama. U ovakve infokutije treba dodati sve parametre koji mogu biti od važnosti. Pogledajte primer Template:Infobox person na engleskoj vikipediji. Tu ima na desetine parametara, pa neka koristi ko šta hoće, odnosno za koga vam šta treba. Tako se pravi sistem, i spajaju sitne infokutije u jednu generalnu. Ona na engleskoj vikipediji se koristi na preko 210.000 stranica, upravo zato što ima mnogo parametara. Mada moram da kažem da ne kapiram najbolje razliku. Državljanstvo - koji pasoš imamo, narodnost - kom narodu pripadamo, nacionalnost - kojoj naciji? Koja je tačna razlika između narodnosti i nacionalnosti, Naroda i Nacije. U inostranstvu je to drugačije, ali kod nas nacija označava skupinu ljudi koji govore istim jezikom i smatraju da "pripadaju zajedno". Dakle, to bi bili Srbi iz Srbije, Bosne, dijaspore itd... Narod bi kod nas mogao čak i da bude narod jedne države, dakle više nacija. Dakle, to je onda kao Državljanstvo... Hmm, iskreno, ne znam. Državljanstvo svakako, Nacionalnost, svakako i to. A Narodnost, hmm, pa sad... Ne znam, iskreno mi je teško da napravim razliku između ovih stvari... --Anastan (разговор) 02:01, 12. март 2016. (CET)

Sada sam razumeo. Dakle, postoji razlika između sva tri termina:

• Državljanstvo - naša država. U kojoj državi živimo. Srbija, Mađarska, Kina. Možemo imati i više državljanst(a)va :) Državljanstvo francusko
• Nacionalnost - naša nacija. To su dakle Srbi, Rusi, Grci its. Dakle, nacionalnost srpska
• Narodnost - naš narod. To je narod jedne države/sredine/zajedničkog porekla u kojoj smo. Često je moguće da poslednje dve stvari budu iste, ali to ne mora tako biti. Narodnost Aboridžin

Mi dakle možemo imati državljansto jedne države, biti pripadnik sasvim druge nacionalnosti, a imati treću narodnost, pošto tamo naprimer dugo živimo i slično. Mislim da je to ta neka razlika, i da ona postoji. Takođe se bojim da 80% stanovništva ne bi znalo da napravi razliku između ova tri. Ali Na kraju, mislim da ovo treba da se inkorporira takođe. Sve treba ubaciti što ste spominjali. Kome ne treba, neka ne koristi, a kome se ne sviđa, neka o tome piše na stranici za razgovor članka. --Anastan (разговор) 02:13, 12. март 2016. (CET)

Поступци корисника Обсусера или Обсјузера ми указују да он има идентитетски проблем па зато толико потенцира ове ствари. Националност и народност су непотребне у инфокутијама а ове будалаштине са Србијанцима и Србијанкама не треба да уопште буду предмет расправе. Да смо на кроасанској вики неко би давно попио блок због троловања. Самарџија (разговор) 02:50, 12. март 2016. (CET)

@Anastan: Уопште ниси разумео разлику између три појма, али си на добром путу јер схваташ да је има. Прочитај чланке о ова три појма или на Гуглу — једноставном претрагом — можеш да пронађеш шта сваки од њих тачно значи.

@Самарџија: Престани молим те са личним нападима, исказао си мишљење после напада и то је ОК (али не „пије воде” јер чак смернице постоје о употреби ових параметара и исти према томе не могу да се уклоне никако), а „будалаштине” из Правописа српског језика из 2010. ће бити расправљење други пут, у другој расправи.

„Кроасанска вики” не постоји, а оно с чим се ти из личних разлога не слажеш није уопште [аутоматски] трол. Потребно је да научиш комуницирати и дискутовати о нечему на конструктиван начин, да водиш дебату; ако то не знаш и немаш аргумената, не можеш водити дебату јер је овај твој коментар (као и Drazetad-ов, Др Нешо-ин итд.) изнад веома близу трола пошто ништа није речено конструктивно (али није ипак трол већ једноставно — »празан коментар«). — Обсусер✉ 03:11, 12. март 2016. (CET)

О чињеницама се не расправља. Ово јесте ствар демократије, тј. дизајна шаблона. Тј. није ни ствар демократије, ово што ти радиш је очигледно троловање --Јованвб (р) 19:33, 12. март 2016. (CET)

Хаха. ОК. И поред смернице која постоји ти називаш нечију дискусију којом се тај неко (ја) залаже за поштовање те смернице — тролом. То је скроз бесмислено и лажно прозивање нечега што није трол тролом, из чистог не незнања већ непоштивања правила и права корисника само зато јер су мишљења супротстављена. — Обсусер✉ 00:25, 13. март 2016. (CET)

Преусмерења на истоветне наслове на другом писму

Може ли се неко изјаснити поводом овог питања? Администратор Milicevic01 предлог за брисање назива спамом („злоупотреба електронских система у сврху слања нежељених масовних порука без икаквог критеријума”; због чега је мене неоправдано блокирао), а сам крши правило шаблона где пише да се исти пре расправе на СЗР и постизања договора о (не)брисању не уклања.

Није ли чудно што други администратори редовно бришу та преусмерења (како на мој предлог тако и сами, као одржавање пројекта), а он се томе супротставља?

Milicevic01 се не понаша у складу с правилима уопште и треба размислити о предлагању да му се укину администраторска овлашћења. Уопште не жели да уђе у расправу, нема никакве воље да да нужно образложење на неко питање што је обавеза/дужност администратора итд. То се зове злоупотреба овлашћења, а не би ме чудило да и ово што сам написао обрише јер крши скоро сваку могућу смерницу онемогућавајући ме да уређујем нормално. — Обсусер✉ 02:06, 17. мај 2016. (CEST)

Семинарски шаблони у чланку

Зар се шаблони као што је МАТФКА2016 за семинарске не постављају на СЗР? Иначе, ти шаблони о додатним обавештењима да је неки чланак део пројекта или да је написан ијекавицом и сл. иду на СЗР... — Обсусер✉ 16:12, 20. мај 2016. (CEST)

Одувек су током самог уноса ишли на сам чланак, да би остали корисници знали о чему се ради, а тек на крају уноса се ти шаблони пребацују на страну за разговор. --Ф± 10:05, 21. мај 2016. (CEST)

Па нема везе ако су одувек; ако је погрешно, то се онда престане радити. Корисници сви могу да уређују истовремено кад и остали, а постоји шаблон {{Радови у току}} за радове у току. Чак се могло и у тај шаблон додати један параметар за додатни опис или посебно параметар који ћи аутоматски исписати текст да је реч о семинарском раду када се активира. То су исти радови у току, и семинарски и обични, па не видим разлога да се прави разлика.

Успут, шаблон РУТ је огроооман, требало би смањити број редова.

Видим неко је направио да буде Ћир./лат. Хвала ко год је, барем нешто, позитиван пример. — Обсусер✉ 05:06, 4. јун 2016. (CEST)

Извини, али откуд ти да је стављање шаблона на сам чланак погрешно!? Поготово у светлу тога да се то ради већ 10 година и да нико никад то није доводио у питање до сада. Јасно је да је то пракса и да није погрешно. --Ф± 21:31, 5. јун 2016. (CEST)

Небитно колико се дуго нешто радило ако је погрешно. Изгледа готово као неки вид рекламе, поготово за читаоца Википедије који није уредник, и једноставно не иде у чланак јер сви [без изузетка] шаблони о томе ко је правио чланак и сличне информације иду на адекватно место — страницу за разговор; довољан је шаблон {{РУТ}} који може а и не мора да се прилагоди, а уредници имају и историју измена те није проблем ни ако уређују истовремено. — Обсусер✉ 01:35, 6. јун 2016. (CEST)

Прављење свакаквих чланака

Може ли се забранити корисницима да праве чланке као што је овај или овај?

Ово кажем иронично, наравно да не може, али требало би пронаћи неки начин да сви (са)знају неке основне правописне и стилске ствари јер од 330.000+ чланака вероватно 90 % захтева чишћење.

Било би лепо да се приказује пре уређивања неко основно упутство да сви апсолвирају одређене ствари:

1. да у српском нема размакнуте цртице већ је цртица [-] увек примакнута и у полусложеницама, а црта [—, не –] је већином одмакнута осим код бројева и неких односа појмова бла бла
2. да тачка не може бити после броја ако је после други интерпункцијски знак
3. да нема болда унутар тела чланка осим у самом уводу (постоје изузеци али их је веома мало)
4. да се пише 1950-е, 1950-их или ’50-е, ’50-их итд. а не 1950тих, 1950их, 1950-тих, 50-их, 50их, 50тих + да се не изводе акробације са редним бројевима као што је 5-ти или 5-тог када има тачка за редни број (логично)
5. да су српски наводници „” а не "" или “” или '' или ”” или „„ или “” или ”“ итд. + да је апостроф ’ а не '
6. да никада не може „Име књиге” или „Име књиге” (или "звук на звук") већ само Име књиге или „Име књиге” (или „звук на звук” / звук на звук)
7. да се коса црта размиче када раздваја појмове који имају унутрашњи размак (баш као и примакнута црта): дакле, није „звук на звук”/звук на звук већ „звук на звук” / звук на звук
8. да таг </ref> увек иде након интерпункцијског знака (да после њега никад не долази тачка, зарез и сл.)
9. да се датум у референцама преводи у формат прихватљив на српском [најједноставнији је (д)д. (м)м. гггг а February-ја нема]
10. да се прави разлика између одељака Референце, Цитирана библиографија, Литература, Спољашње везе и да се наводе овим редоследом (у Лес Полу је Литература стављена у Спољашње везе а чланак од 2015. године, што је страшно)
11. да се на крају описа слика не ставља тачка и да се избегава конструкција код које је крају описа слике редни број јер се онда тачка мора брисати
12. да нема Прибављено, Преузето итд. када је усвојен превод одавно Приступљено и баш је то и значење (приступање цитираном извору у појединој референци)
13. да се одељак Референце не именује као Извори, да се See also именује као Види још јер је неко погрешно превео (требало је да буде Такође погледајте) итд.
14. да се не стављају никакве звездице, крстићи, полумесеци, петокраке итд. поред датума рођења и смрти, небитно где
15. да се да обавештење како се пише увод са местом и датумом рођења код биографија; пример: Ханс Кристијан Андерсен (дан. Hans Christian Andersen; Оденсе, 2. април 1805. — Копенхаген, 4. август 1875) био је...

Постоји ли начин да се направи списак ових правила која ће увек негде стајати лепо и уредно (не овако као горе) исписана, барем за оне који су непријављени или који нису аутоматски патролисани и сл.? Можда може преко банера (али би прекрило страницу); видео сам да су на некој Википедији поодавно качили банер са обавештењем да огроман број корисника није у стању да користи све дијакритике јер их тај језик има превише, можда се може упутити барем банером који не може никада да се склони на ту страницу са овим основама.

Има и искуснијих који праве грешке мијешајући писма употребљавајући неадекватне шаблоне (већином ћиричке у латиничким текстовима) и тако даље. Барем нека остане овај коментар да га види неко ако се ништа не може подузети. — Обсусер✉ 19:17, 9. јул 2016. (CEST)

У потпуности се слажем са свиме горе поменутим, требало би направити неко упутство за писање биографија које би разрешило недоумице. Навео бих још неке недоумце у биографијама, које се могу срести:

• да ли се између имена и преизмена и надимка иде цртица? и ако иде која? [− или [—?
• такође треба разликовати типове надимака јер није исто када је надимак изведен од имена и користи се као име (нпр Константин Коча Поповић) или надимак који нема везе са именом (нпр Жикица Јовановић Шпанац).
• оно што је мени једна од неодумица је и да ли у уводној реченици неке преминуле леичности треаб да стоји био је нпр Дргана Николић (1943—2016) био је глумац. Мислим да је то непотребно, јер је та личност заувек то што је била, а ни у штампаним енциклопедијама не стоји ово био је.
• такође би требало ограничити уводник чланка јер негде се људи баш рапишу, а негде је све у две-три речи.

У сваком случају добро је што је Обусер покренуо ово питање. --Pinki (разговор) 22:23, 9. јул 2016. (CEST)

Да тако неки огромни текст стоји при сваком отварању поља за уређивање, никако! Да се направи нека страна или унапреди постојећа страна везана за "приручник о стилу", океј. Пола тих "правила" је ионако несуштинска, тј. ствар ригидног придржавања Правописа (нико ме неће натерати да престанем да користим аски наводнике и апострофе) и мислим да је нереално очекивати од свих уредника да се слепо придржавају свега тога. --Ф± 13:17, 10. јул 2016. (CEST)

Иако се неки неће придржавати, има оних који хоће да стандардизују. -- Bojan  Razgovor  13:43, 10. јул 2016. (CEST)

Барем ће неко овде видети сугестију, ако ништа, јер ово се (како сам већ знао) неће имплементирати а нема ни корисника ботова који знају и хоће да ово исправљају.

@BokicaK: Зашто форматираш непотребне ствари (ОК, нека се све форматира) а не форматираш неке основне? Такође си, како сам видео, чак кварио форматирање инфокутија уносећи параметре где је знак једнако одвојен са различитим бројем размака него што је био (већином за датум рођења итд.), и то није реч о једном већ о хиљадама чланака?
Такође, референце би требало да форматираш систематизовано и у погледу размицања, а не да беспотребно премешташ параметре и чак вадиш ISBN из његовог параметра. Касније ће можда бити других ботова или справица којима ће се аутоматски стављати референце у шаблоне за навођење извора, а тако им се отежава рад (отежава им се рад чак и безусловним стављањем самог ISBN-а у онај шаблон {{page}} који је до мојих измена скоро све исписивао како не треба ако је недостајао неки параметар).

Дакле, има ствари на које се више може обратити пажња (у изворницима нигде не би требало да се нађе „ - ” нпр. већ само „ — ” или евентуално „ – ” ако је у референци на енглеском; у инфокутијама не би требало размицати неке параметре или уклањати све размаке ако нема потребе јер се смањује прегледност и читљивост кода; све чланке као што је 1950е треба преместити на 1950-е, мењати дупле наводнике и курзив у или само курзив или само наводнике; </ref> па интерпункцијски знак мењати у интерпункцијски знак па </ref>; преводити имена енгл. месеци у референцама; мењати Прибављено, Преузето у Приступљено; мењати одељак Извори у Референце и друге сличне измене које сам предлагао и другде). — Обсусер✉ 23:33, 17. јул 2016. (CEST)

Категорија:Биографије, Земља и Категорија:Земља+ски спортисти

Неко (Слободни умјетник) направио је огроман број категорија попут Категорија:Биографије, Аргентина и у њима је углавном само једна категорија: Категорија:Аргентински спортисти‎.

Скоро ниједна од њих није повезана на Википодацима, нема углавном чланака иако заправо има биографских чланака о особама из поједине земље, односно категорије се користе само за ове категорије спортиста. Требало би неко да ботом додаје помало у чланке и ове категорије, или преименује у стандардно име категорије јер биографски чланци користе ја мислим само Категорија:Аргентинци и сл.

Како год, сумњиво је што су категорије у највећем делу празне и садрже само поменуту једну категорију, а ја мислим да су направљене мимо уобичајеног стила именовања на српској Википедији (овако је на енглеској Википедији) односно да су већ постојале под (истина, можда погрешним или недовољно описним) другим именом и да су чак ’дезинформантне’ јер биографски чланци постоје а категорије празне, тако да има посла за ботове (ако не сад јер нема ботова, некад касније, нека остане забележено), али пре тога треба одлучити шта радити јер је питање питање Википолитике. — Обсусер✉ 23:40, 17. јул 2016. (CEST)

Zanimanja po nacionalnostima - razvrstvavanje

Moja pitanja su generalna, ali najlakše ću ih ostaviti na primerima:

• Da li kategorija "Češki pisci" znači (1) Česi pisci ili (2) pisci iz Češke ili (3) pisci koji su pisali (i) na češkom?
• U slučajevima pod (2) i (3), ako su ujedno i Česi onda (a) da li treba da budu i u kategoriji Česi (tj. onda to nije podkategorija kategorije Česi), (b) u koju kategoiju da stavljam Čehe arhitekte koji nisu živeli/radili u Češkoj/Čehoslovačkoj, već npr. u Srbiji/Jugoslaviji, pogotovo ako su bili Česi, živeli u Jugoslaviji i pisali na srpskohrvatskom?
• Da li iz srpskih/čeških/ruskih sportista treba isključiti one koji su umrli/prestali da se takmiče/... pre, odnosno koji su rođeni/počeli da se bave sportom/potižu zapažene rezultate/... posle nastanka ove države (a delovali su u državi prethodnici/naslednici - Jugoslaviji, Čehoslovačkoj, SSSR-u)?

Pretpostavljam da je ovo već negde raspravljeno, ali ne znam gde, tj. molim da me uputite. Hvala.

First sr (разговор) 02:11, 18. октобар 2016. (CEST)

На Википедији је устаљено да су те категорије на националној основи. Значи Чешки писци су писци који су по националности Чеси. --Јованвб (р) 23:42, 19. октобар 2016. (CEST)

Чешки писци (може да) значи све троје, и више. Такође, у уџбенику сваког аутора број 2 означава број 2 ма како и за које потребе га се употребило; тако и придев чешки на Википедији и било где и било када [осим у нпр. уметничким делима где писци могу да користе стилске фигуре и др. и мењају значење речи, одређују им друга нпр. пренесена значења итд.] има значење (сва значења) придева чешки која постоје у српском језику, па се и писци са држављанством Чешке Републике, и писци са националношћу Чешке Републике, и писци који су етнички Чеси, па ако су и било како Чеси и писци који су писали на чешком језику сврставају у категорију Чешки писци — осим ако неко жели да промени значење придева чешки па да себи да за право да дефинише категорију Чешки писци ограничавајући је само на нпр. националну припадност и тако одређујући другима да у исту не могу сврставати Чехе који имају чешко држављанство [као формални доказ „припадности” Чешкој Републици] али су по националности нпр. Американци [рођени су у САД, и родитељи им живе у САД, деле америчку културу и сл. али не морају нужно да имају америчко држављанство или саме корене] а истовремено етнички припадају Србима [Срби по етничкој припадности и живе у САД, не Србијанци односно немају пасош Србије нити имају икакве везе са Србијом, пример] (у овом случају би се писац могао сврстати и у чешке, и у америчке, и у српске писце — понављам, осим ако неко не жели да ограничи значење придева чешки, амерички и српски на оно шта њему одговара или где њему одговара [нпр. само на Википедији да ово значи само ово итд.]).

@Јованвб: Ове категорије су „устаљене највише на националној основи”, али не само јер долази до мешања, поистовећивања и злоупотребљавања значења придева, углавном како коме одговара; боље је рећи да су највише устаљене/засноване на националној припадности (и то не би требало да је она балканска национална која има значење етничке, неко она права национална према којој сви нацију вежу за државу а не за етничку групу или лабавији термин народ).

Свакако, категорије баш за писце најмање су засноване и требало би да су најмање односно да нису никако засноване (барем како ја мислим) на језику на којем писац пише (у овом формату имена категорије: придев + писци) јер нема смисла сврставати писца који је нпр. Македонац а пише на енглеском језику (а друге везе са Енглезима, Енглеском и др. уопште нема) у енглеске писце само због језика. За то би била права категорија Писци [који пишу] на енглеском језику и нема забуне, али по овом критеријуму се колико знам не категорише (такав Македонац би био категорисан само у категорију Македонци, не би се категоризовало према тој вези са енглеским језиком).

@First sr:

• Да, све троје (треће није ако није прво или друго; в. пример Македонца).
• а. Ја мислим да не треба додатна категорија Чеси у чланку поред ове Чешки писци јер категорија Чешки писци (књижевници, архитекти или шта већ) јесте поткатегорија категорије Чеси, то је неупитно.
  б. Ако је неко био Чех, онда је био Чех и иде у категорију Чеси — ма шта се користило као разлог за сврставање у ту категорију (а зависи од оног шта се све подразумева под Чех). Поред ове категорије, ако има и држављанство Србије — онда иде и у категорију Српски ... (односно требало би Србијански ..., према Србија, јер може, а корисно, а зна се значење веома јасно а са српски може да буде и нац. и етн., а још П2010 наводи да је управо србијански који се веже за Србију а да је српски за Србе). Категорија Српскохрватски писци не може да постоји тако да ту нема шта; једино ако је неко нпр. „утемељивач” неког језика (али тога нема, или је веома ретко) — могао би да иде директно у категорију која носи име тог језика, у овом примеру Српскохрватски језик.
• Не, али опет све зависи. Ако је неко етнички Чех и био спортиста у Југославији — сигурно неће да иде у категорију Српски спортисти или Хрватски спортисти (осим ако по држављанству или националности припада некој наследници Југославије, било Србији, Хрватској, БиХ итд.); ако је неко етнички Рус и био спортиста у СССР — он ће да иде и у категорију Совјетски спортисти (која није поткатегорија категорије Руски спортисти) те у категорију Руски спортисти (према тој својој етничкој припадности Русима). Ко се такмичио за Чехословачку, за њега ће увек остати да је [био] чехословачки спортиста*, ако је Чех по етн. прип. свакако је и заувек чешки спортиста; чак и ако је Словак и по држ. и нац. и етн. прип. данас (а такмичио се за Чехословачку тада) и по распаду се наставио такмичити за Словачку — он и даље треба да буде у категорији Чехословачки спортисти (са значењем [бивши] спортиста бивше Чехословачке) — макар и да Чехословачка и даље постоји (тада са значењем бивши спортиста Чехословачке; ово је аналогно томе што се и фудбалери стављају у категорије свих клубова у којима су играли а не само оног у којем тренутно играју: нпр. Златан Ибрахимовић који је сврстан у све категорије клубова иако игра само за један + није у категорији Југословенски спортиста јер Југословени нису етничка група него бивша нација — обратити пажњу на енглеске категорије Swedish people of Bosniak descent / Swedish people of Croatian descent, затим Expatriate footballers in England / Swedish expatriate sportspeople in the United Kingdom итд. којих на српској Вики нема [Припадници ове нације који воде порекло до ове етничке групе и сл.]).

За категорисање би требало да постоји једна веома опширна смерница која даје коначни одговор на свако зашто (а коју би донели наравно уредници), а тога тренутно нема на српској Вики. Питање Википолитике јесте сигурно.

Категорија нпр. Немачки писци, Хрватски писци и сл. (придеви који означавају и државну, и националну, и етничку, и језичку припадност) еквивалентна је овој Чешки писци и „свенаменска” је, али категорија Британски писци или Амерички писци (која „не вреди” за етн. и јез. већ само држ. и нац.) није, као што није ни категорија Енглески писци (која „не вреди” за држ. и нац. већ само етн. и евентуално јез.). — Обсусер✉ 02:22, 20. октобар 2016. (CEST)

Поштена употреба

Шта радити с оваквим (115) и сличним сликама (114) код којих је наведена поштена употреба, али се користе не само у мало више од једног, већ у стотинама чланака? У заградама сам навео на колико се страница користе само ове двије слике. Поштена употреба подразумијева минимално коришћење у минималној резолуцији што најчешће подразумијева један (мада се здраворазумски може проширити на 2–3 чланка ако је апсолутно неопходно да се опише или илустрира тема чланака), али је ово баш прекомјерно. У неким случајевима чак се ни не наводи одакле је слика преузета нити ко је аутор (ово сам примијетио у неким недавним сликама које сам патролирао). – Srdjan m (разговор) 20:19, 19. јул 2016. (CEST)

Obrisati ih iz suvisnih clanaka -- Bojan  Razgovor  04:17, 18. октобар 2016. (CEST)

Сви ти логотипови могу да се користе искључиво у чланцима који се директно односе на сам догађај. Није погрешно користити логотип вимблдонског тениског турнира у чланцима који се директно тичу тог догађаја (па колико год чланака било), али јесте ако тај лого ставимо у чланак о Лондону, Енглеској итд... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 19:55, 20. октобар 2016. (CEST)

@НиколаБ: Није тачно да је у реду користити било коју датотеку лиценцирану под поштеном употребом у било колико чланака блиско повезаних с оним што је на датотеци. Види Resolution:Licensing policy, тачније: „Such EDPs must be minimal [...] to include identifying protected works such as logos, or to complement (within narrow limits) articles about copyrighted contemporary works”. Ја стварно не видим како је „минимално” и „у уским оквирима” користити нешто у 100 чланака. Дакле, треба се користити у једном главном чланку (и евентуално до 2 или 3 сродна чланка ако је баш неопходно), али користити датотеке у овећем броју чланака очито је кршење АП. Треба имати неке мјере. У сваком случају, Wimbledon је у међувремену сређен (јер сам ово написао у јулу), а исто треба урадити и за Australian Open и за сва слична прекомјерна кориштења датотека̂. – Srdjan m (разговор) 21:25, 20. октобар 2016. (CEST)

Водећи се том логиком лого олимпијских игара би смео да се користи само у главном чланку о ОИ, а никако у чланцима о појединачним играма? Елем:

Ova slika predstavlja logotip organizacije, objekta ili događaja, i zaštićena je autorskim pravom. Veruje se da se korišćenje slike logotipa u niskoj rezoluciji da bi se ilustrovao članak o dotičnoj organizaciji, objektu ili događaju može podvesti pod poštenu upotrebu po Zakonu o autorskom pravu SAD.

--ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:39, 20. октобар 2016. (CEST)

@НиколаБ: Ако мислиш на општи логотип с прстеновима, он је у јавном власништву и може се користити гдје год ко пожели. Појединачни логотипови (рецимо за Рио 2016) нису и стога за њих вриједи то што си написао изнад. – Srdjan m (разговор) 21:54, 20. октобар 2016. (CEST)

Порнографија на Главној страни

http://i.imgsafe.org/220f4516b3.png

Ко још мисли да овоме бар мало није место на Главној страни? --Vs⁶₅⁰⁷ 02:37, 3. децембар 2016. (CET) с. р.

Гласање о разрјешењу администратора

Покренуо сам гласање о разрјешењу администратора Milicevic01. Молим да се гласање постави на сајтнотис како би заједница била упозната. --Жељко Тодоровић (разговор) 16:04, 7. децембар 2016. (CET) с. р.

Ставите ово на сајтнотис. До сада је била таква пракса (за сва гласања овог типа);--ANTI_PRO (разговор) 04:57, 8. децембар 2016. (CET)

  Урађено Радован ⁂ 21:29, 8. децембар 2016. (CET)

Хан ван Мегерен

Овај чланак написао сам још пре 4 године, врло трапаво и неуредно, јер искуства нисам ни имао, као ни ћириличну тастатуру, нисам имао ни довољно проверених информација о раду горе поменутог сликара. Налог који сам тада користио је заборављен, не могу да га вратим, не сећам се чак ни корисничког имена. Стога сам направио нови налог јуче, истина, пресловио текст, али га и допунио новим подацима. Врло се лоше још увек овде сналазим, али трудим се да оно што сам наумио да исправим/допуним буде коректно, тако да бих желео да се макар испоштује моје право да проширујем и уређујем оно што сам написао и што спада у моју сферу интересовања. Не налазим да су разлози за брисање мог јучерашњег измењеног и допуњеног чланка толико велики да је нужно то урадити. Уз то, неке реченице изгледају као откуцане руком неког малолетника, што ја тада и јесам био. Планирам још много тога да додам овом чланку, тако да се надам се да ће ми бити омогућено да радим на његовом проширењу и да користим ћирилично писмо, јер обично ово писмо употребљавам у узради текстова за семинаре или јавније радове.