Вододелница

Из Википедије, слободне енциклопедије

Вододелница или развође је граница која раздваја два дренажна подручја.[1] Може да се дефинише као замишљена линија од које се све воде, које падну на земљу, сливају у два различита дренажна система.

Вододелница може бити топографска или хидрогеолошка.[1]

Топографска вододелница је замишљена линија која спаја тачке са највећим надморским висинама између два дренажна система. Обично се, на топографској карти, извлачи као оса гребена.

Хидрогеолошка вододелница је замишљена линија од које се воде, које падну на тло, стварно раздвајају и теку два различита дренажна система. Њен положај зависи од рељефа и геолошке грађе терена. Када је терен изграђен од водонепропусних стена (нпр. глина, или ситнозрних пешчара), тада се хидрогеолошка вододелница поклапа са топографском вододелницом. Међутим, када је терен изграђен од водопропусних стена (најчешће кречњака), стварна (хидрогеолошка) вододелница може се налазити на великом растојању од топографске вододелнице, тј. од највише тачке терена. Тада се вододелница налази на граници ових стена са водонепропусним стенама.

Извори[уреди]

  1. ^ а б Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства

Литература[уреди]

  1. Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
  2. Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  3. Петровић Д. 1977. Геоморфологија. Београд: Грађевинска књига
  4. Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет

Спољашње везе[уреди]