Волтер Матау

Из Википедије, слободне енциклопедије
Волтер Матау

Волтер Матау у филму Шарада (1963)
Волтер Матау у филму Шарада (1963)

Пуно име Волтер Џон Матау
Датум рођења 1. октобар 1920.
Место рођења Њујорк (Застава Сједињених Америчких Држава САД)
Датум смрти 1. јул 2000.
Место смрти Санта Моника (Калифорнија, Застава Сједињених Америчких Држава САД)

Волтер Матау (енгл. Walter Matthau) је био амерички глумац, рођен 1. октобра 1920. године у Њујорку, а преминуо је 1. јула 2000. године у Санта Моники (Калифорнија).

Каријера[уреди]

Почео је као позоришни глумац и стекао приличан углед (1962. је добио награду Тони за улогу у представи Пуцањ у тами).

На филму је дебитовао 1955. као лош момак у филму Човек из Кентакија, са Бертом Ланкастером у главној улози. Потом се често појављивао у улогама негативаца, на пример у филмовима Кинг Креол (1958), где добија батине од Елвиса Прислија, или Шарада (1964), где ефектно игра убицу који загорчава живот Кери Гранту и Одри Хепберн. Прва значајнија филмска улога била му је лик тврдоглавог шерифа у филму Усамљени су храбри (1962).

Не прекидајући ни позоришну каријеру, Матау се много појављивао и на телевизији, али и поред очигледних квалитета никада није постао врхунска звезда, вероватно због тога што није био превише леп.

Успех је дошао у каснијим годинама. Награду Тони (овога пута за главну улогу), добио је 1965. за представу Нила Сајмона Необичан пар, у којој игра са Артом Карнијем, а 1966. је добио и Оскара за најбољег споредног глумца у филму Колачић судбине, у коме маестрално игра поквареног адвоката који користи баналну повреду свог шурака да добије оштеду због наводне парализе. Осигурање наравно плаћа али сумња да се ради о фингираној парализи и почиње велика игра. Филм је био Матауова прва сарадња са глумцем Џеком Лемоном и редитељем Били Вајлдером, са којима је потом често сарађивао. Занимљиво је да је снимање филма било прекинуто на пет месеци, због Матауовог срчаног удара.

Матау је био номинован за Оскаре за главну улогу 1972. за филм Коч (Kotch) и 1975. за Сунчане момке. За ову потоњу улогу добио је Златни глобус за најбољег глумца у мјузиклу или комедији.

Након снимања Колачића судбине, Матау и Лемон су постали доживотни пријатељи и глумили су заједно у чак 10 филмова (11 ако се рачуна Лемоново камео појављивање као уснули путник у аутобусу у филму Коч, којег је иначе и режирао). Њих двојица су посебно успешни као пар били и у филмској верзији Необичног пара (1968), те у Насловној страни (1974), Друшкане, друшкане (1981) и у Откаченим маторцима (1993) и Још откаченијим маторцима (1995), у којем је Матауова партнерка била Софија Лорен.

Мимо сарадње са Лемоном, Волтер Матау се истакао главним улогама у филмовима Пит и Тили (1972) и Убијте Чарлија Ворика (1973) (за ова две улоге је 1974. добио БАФТА награду за најбољег глумца), односно као епизодиста у филмовима Медведи носе лоше вести (1976), Апартман хотела Калифорнија (1978) и Денис напаст (1993), у којем игра господина Вилсона.

Филмографија[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Волтер Матау