Српско-македонска маса

С Википедије, слободне енциклопедије

Српско-македонска маса је геотектонска јединица која се простире између централног и источног разлома. У многим радовима и књигама за њу се користи термин „Родопска маса”. Ово подручје свој коначни, данашњи облик добило је током јуре и креде.

Геолошки састав[уреди | уреди извор]

Српско-македонска маса саграђена је од стена различите старости и порекла. У њеном саставу налазе се стене прекамбријске до терцијарне старости, односно магматске, седиментне и метаморфне стене.

Прекамбријске и доње палеозојске стене су најстарије стене масе. Оне потичу из различитих средина, а преовлађују у њеним јужним и источним деловима. Све оне претрпеле су вишефазна набирања, као и јаке метаморфне промене. Најзаступљеније стене међу њима су гнајсеви, микашисти, амфиболити, мермери, кварцити, а локално се јављају еклогити, гранулити и зелени шкриљци. Стене палеозојске старости су гранити Влајне и Бујановца (магматске стене). Гранити Влајне интрудовани су дуж граница са Карпато-Балканидима у ордовицијуму. Гранити Бујановца су најмаркантнији у овом подручју.

Мезозојска ера представљена је тријаским и кредним кречњацима у Грделици (седиментне стене).

Седиментне стене кенозојске ере су еоценски кластити, олигоценске наслаге које се смењују са аднезитским туфовима (нпр. у Врањској бањи), миоценски и плиоценски језерски седименти са вулканитима и вулканокластитима. Магматска активност током Терцијара дала је гранодиорите Јастрепца, андезите, даците и кварц-латите Радана и Леца. Границе Српско-македонске масе према суседним геотектонским јединицама углавном су покривене терцијарним продуктима.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Јовановић, Велимир; Срећковић-Батоћанин, Даница (2006). Основи геологије. Београд: Завод за уџбенике. стр. 157. ISBN 86-17-13048-2.