Дечанско питање (књига)
| Дечанско питање | |
|---|---|
 Корице књиге Дечанско питање, 2007. година | |
| Настанак и садржај | |
| Аутор | Душан Т. Батаковић |
| Земља | СФР Југославија |
| Језик | Српски |
| Жанр / врста дела | стручна монографија |
| Издавање | |
| Издавач | Просвета |
| Датум | 1989. |
Дечанско питање је стручна монографија Душана Т. Батаковића, објављена 1989. године у издању Просвете из Београда.[1]
О аутору[уреди | уреди извор]
Душан Т. Батаковић (1957—2017) је био историчар и дипломата, директор Балканолошког института САНУ, некадашњи амбасадор у Грчкој, Канади и Француској, саветник председника Србије, члан Државног преговарачког тима о будућем статусу Косова и Метохије, шеф делегације Србије при Међународном суду правде у Хагу.[2] Био је члан Светске академије уметности и науке, са седиштем у Цириху, потпредседник светске Асоцијације за балканолошке студије са седиштем у Букурешту, председник Националног комитета AIESEE за Србију.[3]
Завршио је студије историје на Филозофском факултету 1982. и магистрирао 1988, а докторирао је 1996. године на Сорбони у Паризу.[3]Батаковић је аутор, коаутор и приређивач двадесетак књига и преко 170 чланака и студија на српском, француском и енглеском језику. Књиге су му превођене на руски, румунски, корејски и албански језик. За заслуге у научном раду одликован је француским орденом Академске палме у рангу официра (2010).[3]
О књизи[уреди | уреди извор]
Монографија Дечанско питање се бави о важном дипломатском питању с почетка 20. века, о спору насталом око Манастира Дечана. Аутор је узорном, детаљном анализом појава и личности, осветлио све појаве сукоба руских калуђера из скита Св. Јована Златоустог у Св. Гори, са народом у Метохији и српским свештенством у епархији раско-призренској. Тај сукоб је, потом прерастао у дипломатски спор између Краљевине Србије и царске Русије.[4]
Дечанско питање је темељна историјска књига, писана у сврху истине и само истине, али као последица одбране Косова и Метохије, за спас Србије и сопствене душе.[5]
У првом поглављу књиге који носи назив Високи Дечани аутор је цитирао Мирјану Шакоту (Манастир Дечани, 1978, Београд):
| „ | ... Сви путописци који су походили задужбину Стефана Дечанског, остајали су задивљени њеном лепотом – једни складом архитектуре и очуваношћу живописа, други лепотом икона, скулптуралних украса, богатством ризнице и бројем илуминарних рукописа. Један анонимни Београђанин је још у 15. столећу описао чудесну лепоту Дечана: "Стефан Урош III кога и Дечански називамо, сазида цркву прекрасну Св. Вазнесења на реци Бистрици, на Дечанима. Сваку мисао превазилази лепотом црква његова, мраморјем и величином и различитим ликовима, зашта није довољна година да се исприча, а изглед цркве вид и очи које гледају умара, од силне светлости мрамора као нека звезда Даница која изјутра сија.[6] | ” |
У уводним поглављима књига хронолошки прати живот дечанског братства, у збивањима која су након Источне кризе (1875—1878) одређивала и судбину манастира и народа у Старој Србији, да би потом детаљније били испитани догађаји из историје манастира који су проузроковали долазак руских калуђера у Високе Дечане. У другом делу, развој самог дечанског питања аутор је приказао у три проблемске равни, у три догађајна слоја: на дипломатском плану, на терену - у самој Метохији, и преко одјека у Србији.[6]
Најзначајнија грађа која је аутору послужила за настанак ове књиге је пронађена у фондовима Министарства иностраних дела Краљевине Србије, посебно у фондовима политичког и просветно-политичког одељења, конзулата у Приштини и цариградског посланства, Архиву Југославије, Архиву Српске академије наука и уметности. Послужила је потом и невелика грађа из самог манастира Високи Дечани. Коришћена је и руска грађа која се налази у фонду Министарства иностраних дела Краљевине Србије, Архиву Србије, Архиву манастира Хиландара на Светој Гори, Државни архив у Бечу, Дипломатски архив Министарства иностраних спољних послова Француске у Паризу. Ту су и оригинални дневници руских калуђера, зборници домаће диплонматске грађе, београдска штампа тог периода, итд.[6]
Монографија Дечанско питање је рађена у оквиру научног пројекта у Историјском институту у Београду, настала из магистарског рада који је под насловом Дечанско питање 1903-1911. одбрањен 29. априла 1988. године на Филозофском факултету у Београду.[6]
Садржај[уреди | уреди извор]
Књига садржи следеће целине и поглавља:[6]
- Високи Дечани
- Култ светга краља
- У раздобљу националне обнове
- Између Арбанаса, Порте, Србије и Аустро-Угарске
- Арбанашка лига
- Арбанаси под заштитом султана
- Дипломатска акција Србије
- Превласт утицаја Аустро-Угарске
- Сукоб интереса Аустро-Угарске и Србије
- Криза у манастиру
- Јоаникије
- Акција митрополита Нићифора
- Опсада Дечана
- Руско посредовање
- Предаја управе руским калуђерима
- Замисао о довођењу руских келиота у Дечане
- Преговори и склапање уговора
- Почетак рада руских келиота у Дечанима
- Отварање српско-руског спора
- Споразум Грујић-Зиновјев
- Непосредни преговори с руским калуђерима
- Хиландар и питање скита
- Званични српско-руски преговори
- Одјек у Србији
- Питање одговорности
- Дебата у Скупштини
- Одбрана Светислава Симића
- Апел владике Саве Дечанца
- Метохија - тежиште сукоба
- Заоштравање сукоба
- Став митрополита Нићифора
- Проруска агитација у Пећкој нахији
- Сукоби и насиља
- Предлози конзула Тухолке
- Митрополитове иницијативе
- У склопу нових односа на Балкану
- Покушај смењивања руског игумана
- Понуда Арбанаса
- Притисци руске дипломатије
- Предлог Стојана Новаковића
- Иницијатива Милана Ракића
- Дечанска комисија
- Гледиште српске владе
- Руски одговор
- Сведочење Гаврила Дражића и нова кампања
- Одбрана Јована М. Јобвановића
- Неспоразуми и несугласице
Оставка митрополита Нићифора
- Епилог
- The Dečani Question
- Закључак
- Прилози
- 1. Попис братства Високих Дечана
- 2. Мемоар Саве Дечанца о Високим Дечанима 1890. године
- 3. Представка жичког епископа Саве о Високим Дечанима 1909. године
- 4. Дечани у Великом рату - један извештај
- 5. Извештај Косте Пећанца о ослобађању Метохије 1918. године
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Дечанско питање”. plus.cobiss.net. Приступљено 16. 6. 2023.
- ^ „Preminuo Dušan Bataković”. rts.rs. Приступљено 16. 6. 2023.
- ^ а б в „Душан Батаковић”. prometej.rs. Приступљено 16. 6. 2023.
- ^ „DEČANSKO PITANJE”. makart.rs. Приступљено 16. 6. 2023.
- ^ „Dečansko pitanje”. knjizara.com. Приступљено 16. 6. 2023.
- ^ а б в г д Батаковић, Душан Т. (1989). Дечанско питање. Београд: Просвета. стр. 5—22, 327—331, 353—355.
