Горња Аустрија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Горња Аустрија
Oberösterreich
Застава Грб
Застава Грб
Положај Горње Аустрије
Председник покрајине Јозеф Пирингер
Главни град Линц
Површина 11.981,92 km²
Становништво 2011.
 - Број 1.412.545
 - Густина становништва 118 ст./km²
Веб-сајт http://www.land-oberoesterreich.gv.at

Горња Аустрија (нем. Oberösterreich, стари назив: Erzherzogtum Österreich ob der Enns, Крунско војводство Аустрија горе од (реке) Енс) је једна од 9 савезних покрајина Републике Аустрије, у њеном северном делу. Главни град Доње Аустрије је Линц.

Положај[уреди]

Горња Аустрија заузима северни део Аустрије. Покрајина се граничи:

Природне одлике[уреди]

Планина Траунштејн из ланца Алпа
Седиште покрајине, град Линц
Подела Горње Аустрије
Гмунден на Траунском језеру је важно туристичко одредиште у покрајини
Село Халштат, познато по праисторијским налазиштима

Са површином од 11,981 km² Горња Аустрија је четврта по величини покрајина у држави.

Рељеф: Горња Аустрија је подељена на три целине. На северу, до границе са Чешком, се пружа подручје нижих и средње високих планина, звано Мухл. У средишњем делу налази се пространа котлина реке Дунав, најчешће благо заталасана. Надморска висина је око 250-400 метара. Изразито планинска подручја се јављају на југу - Горњоаустријски Алпи. На Алпима се налази и врхови са преко 2000 метара надморске висине. У подножју Алпа има доста термалних извора, па је дати део покрајине богат бањама.

Клима: Горња Аустрија има благу умерено континенталну климу, која само у вишим деловима прелази у планинску.

Воде: Средишњим делом Горње Аустрије протиче Дунав, који се данас сматра саставним делом покрајинског идентитета. Дунав у покрајини има неколико притока: са севера теку реке Велики Мухл и Мали Мухл, а са југа реке Ин (граница ка Немачкој) са притоком Салцах, те Траун и Енс.

Историја[уреди]

Иако је појам Горње Аустрије постојао још од средњег века, данашња покрајина настала је деобом Војводства Аустрије по образовању Републике Аустрије после Првог светског рата. Датом деобом је настала и покрајина Доња Аустрија.

Становништво[уреди]

По последњим подацима из 2011. године Горња Аустрија има преко 1,4 милиона становника, па је после четврта аустријска покрајина по броју становника. Последњих деценија број становника се брже повећава од државног просека услед високог нивоа развиојености покрајине.

Густина насељености је близу 120 ст./км², што осетно више од државног просека. Делови уз град Линц и низине су много боље насељени (150-300 ст./км²), док су планински простори на северу и југу много мање густине насељености (<50 ст./км²).

Етнички састав: Горња Аустрија је традиционално насељена аустријским Немцима. Историјских мањина нема, али се последњих деценија значајан број досељеника (посебно Југословена и Турака) населио у већим градовима и насељима око Беча.

Привреда[уреди]

Доња Аустрија је високо развијена покрајина, посебно околина Линца. Ту је смештена и најгушћа мрежа саобраћајница.

Традиционално се разликују четири целине (тзв. четврти) према традиционалним привредним делатностима:

  1. север - Четврт Мухл - шумарство, коришћење воде (воденице, млинови);
  2. исток - Четврт Траун - индустрија, туризам;
  3. запад - Четврт Ин - пољопривреда;
  4. средина и југ - Четврт Хаузрук - воћарство.

Пољопривреда: Иако је последњих деценија са бржом индустријализацијом дошло до смањења значаја пољопривреде она је и даље развијена, посебно виноградарство и воћарство.

Индустрија: Преовлађује високо развијена индустрија везана за подручја Линца, Велса и Штајра.

Туризам: Постоји неколико развијених туристичких грана у Горњој Аустрији. Посебно је познат јужни део покрајине, у оквиру Алпа, где је развијено више грана туризма: зимски, бањски (Бад Ишл), језерски (Гмунден).

Управна подела[уреди]

Покрајина се дели на 18 подручних јединица - округа (Bezirk) - 3 градска округа (тзв. статутарни градови) и 15 „уобичајених“ округа. Даље се окрузи деле на општине - укупно њих 444.

Бр. Статутарни град
/градски округ
Матични назив Површина
(у km²)
Број ст.
(2010.)
скр.
1. Велс Wels 45,92 58.574 WE
2. Линц Linz 96,05 189.311 L
3. Штајр Steyr 26,56 38.365 SR
Бр. Округ Матични назив Град - седиште Површина
(у km²)
Број ст.
(2010.)
скр.
1. Браунау ам Ин (округ) Bezirk Braunau am Inn Браунау ам Ин 1.040,38 97.382 BR
2. Велс-Ланд (округ) Bezirk Wels-Land Велс 457,66 67.175 WL
3. Гмунден (округ) Bezirk Gmunden Гмунден 1.432,62 99.663 GM
4. Грискирхен (округ) Bezirk Grieskirchen Грискирхен 578,99 62.677 GR
5. Ефердинг (округ) Bezirk Eferding Ефердинг 259,46 31.690 EF
6. Кирхдорф ан дер Кремс (округ) Bezirk Kirchdorf an der Krems Кирхдорф ан дер Кремс 1.239,79 55.806 KI
7. Линц-Ланд (округ) Bezirk Linz-Land Линц 460,25 138.116 LL
8. Перг (округ) Bezirk Perg Перг 611,86 65.620 PE
9. Рид им Инкрајс (округ) Bezirk Ried im Innkreis Рид им Инкрајс 585,01 58.676 RI
10. Рорбах (округ) Bezirk Rohrbach Рорбах 827,95 57.073 RO
11. Урфар-Умгебунг (округ) Bezirk Urfahr-Umgebung Линц 649,33 80.782 UU
12. Фрајштат (округ) Bezirk Freistadt Фрајштат 993,86 64.939 FR
13. Феклабрук (округ) Bezirk Vöcklabruck Феклабрук 1.084,26 129.943 VB
14. Шердинг (округ) Bezirk Schärding Шердинг 1618,49 56.667 SD
15. Штајр-Ланд Bezirk Steyr-Land Штајр 971,70 58.779 SE

Збирка слика важнијих градова покрајине[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Горња Аустрија