Експерименти у Випехолму

С Википедије, слободне енциклопедије
Зграда болнице Випехолм данас служи као средња школа

Експерименти у Випехолму представљају серију медицинских истраживања спроведених над пацијентима и запосленима у болници за особе са "тешко лечивом менталном заосталошћу" Випехолм, у Лунду, у периоду 1945-1955. године. Састојали су се од покушаја превенције каријеса употребом различитих витамина и минерала (1946-1947.), експеримената изазивања каријеса слаткишима (1947-1951.) и експеримената којима је требало утврдити утицај конзумације хлеба на здравље зуба (1953-1955.). Ови експерименти су касније довели до значајне дебате о питањима медицинске етике међу истраживачима.[1]

Позадина[уреди | уреди извор]

Здравље зуба у Шведској на почетку 20. века било је на јако лошем нивоу. Године 1942. каријес је имало 99,9% регрута у шведској војсци.[2] Каријес се често јављао чак и на млечним зубима код трогодишње деце. [3] Јавна стоматолошка здравствена заштита уведена је 1938. године.[4]  Било је тешко смањити трошкове стоматолошке неге [5] јер узрок онога што се у народу називало "труљење зуба" још увек није био познат. Истраживачи у Шведској и ван ње питали су се да ли је каријес општа болест попут туберкулозе или су можда труљење зуба узроковале бактерије.[6] Због тога је Риксдаг 1939. наложио спровођење студије која би утврдила узроке каријеса и начине на које се он може спречити.[7]

Випехолм[уреди | уреди извор]

Болница Випехолм у источном Лунду била је специјализована државна институција за лечење онога што се тада називало ”тешко лечива ментална заосталост”.  Када се отворила 1935. године, била је 95. установа таквог типа у земљи. У њу су углавном смештани мушкарци, али и жене и деца, чије потребе нису могле бити задовољене у другим установама.[8]Оно што је болницу Випехолм чинило погодном за истраживање је било то да је у њој живело око 1000 пацијената и 300 запослених који су боравили у истом простору и јели исту храну током дужег времена. Дакле, овде је постојала стабилна и контролисана популација погодна за вишегодишња истраживања.

Експерименти[уреди | уреди извор]

Покушаји превенције каријеса почели су 1945. године, по налогу парламента, и подразумевали су употребу витамина и имали су за циљ да побољшају здравље зуба свих учесника. Истраживачи сматрају да је ово имало позитиван учинак на учеснике. Међутим, исти истраживачи критикују чињеницу да ни пацијенти, а  ни њихови рођаци нису дали своју сагласност. Током експеримента са хлебом, испитиван је утицај лепљивог, тврдог и старог хлеба. Експеримент са хлебом није дао никакве резултате и никада није публикован. Експеримент о коме се највише причало био је експеримент са шећерима. За разлику од претходних покушаја који су били превентивног типа и који су за циљ имали да помогну учесницима, ово је био експеримент који је за циљ имао да оштети зубе учесника и изазове каријес. Риксдаг је о овој промени обавештен тек када је експеримент био завршен.[1]

У експерименту изазивања каријеса учествовало је само око 150 запослених (и касније су искључени из студије јер су многи свој део слаткиша давали другима) . Пацијенти који су пружали отпор такође нису укључени у студију јер никакав облик насиља није био дозвољен. Од 1000 пацијената и 300 запослених само 630 пацијената је на крају учествовало у студији. Учесници су били подељени у 8 група и стављени су на посебан режим исхране. Сви су наставили да узимају витамине, а енергетски садржај у основној исхрани био је редукован на 1800 kcal дневно. Једна група је била само на основној исхрани. Остали су уз основну исхрану добијали додатке од 150 g маргарина, 300 g шећера у напитку, лепљиви (свежи) пшенични хлеб или мање лепљиви (24 сата стар) пшенични хлеб. Три групе су уз храну добијале 150-250 g шећера у напитку и 22 карамеле дневно, односно 8 бомбона дневно или 24 бомбона дневно између оброка.[2]  Дакле мања група људи је била укључена у тзв. експеримент са карамелама. Међу њима, десетак пацијената је добио 10-17 нових лезија каријеса, а још око 50 пацијената је добило до 6 нових лезија. Приликом ревизије истраживања 1949. године примећено је да је 50-ак пацијената имало потпуно уништене зубе.[9] Пацијенти су имали досадну свакодневницу у Випехолму и веома позитивно су гледали на дељење карамела.  Карамеле су биле специјално направљене: велике да се морају дуго жвакати и лепљиве да би се лепиле за површину зуба.[10] Нови случајеви каријеса били су бележени  и лезије евентуално поправљане од стране посебно постављених стоматолога.

Исход[уреди | уреди извор]

Истраживања у Випехолму била су од великог значаја за стоматологију како у Шведској тако и ван ње и данас је стопа обољевања од каријеса значајно смањена. Резултати истраживања довели су до сазнања о томе шта узрокује каријес. Утицај шећера на зубе је доказан. Последица је била да су препоруке за хигијену зуба биле у потпуности измењене и да се активност Националне стоматолошке службе преусмерила са  лечења на превенцију. Двоје истраживача из Випехолма: Лиса Свенандер Ланке и Бу Красе, наставили су сарадњу након што је истраживање завршено  1955. године, и промовисали идеју да је конзумација  веће количине слаткиша у току једног дана у недељи мање опасна од умереније количине распоређене  током читаве недеље, што је довело до стварања концепта  тзв. ”суботњих слаткиша” (шв. lördagsgodis) [11]

Етички аспекти[уреди | уреди извор]

Студије о етичким аспектима експеримената у Випехолму појавиле су се тек 1990-их. [12] Шведски омбудсман за особе са инвалидитетом изјавио је 2000. године да резултати студије не оправдавају њене "ексцесе".[13]

Експерименти у Випехолму и култура[уреди | уреди извор]

Шведска ауторка Елин Линдхолмс објавила је 2020. године дечју књигу "Лепа је лука" (шв. Skön är hamnen) чија је радња инспирисана експериментима.[14]

Шведски дугометражни филм "Шећерни експеримент" (шв. Sockerexperimentet) премијерно је приказан 2023. године. [15]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б [Bommenel, Elin (2006). Sockerförsöket. Kariesexperimenten 1943–1960 på Vipeholms sjukhus för sinnesslöa. Lund: Arkiv förlag.].
  2. ^ а б ['Tandkaries och kolhydrater. Vipeholms-undersökningarna 1947–1951, Svensk Tandläkare-tidskrift', 1952:45, suppl. 1952]
  3. ^ Krasse, Bo (2001). „The Vipeholm Dental Caries Study: Recollections and Reflections 50 Years Later”. Journal of Dental Research (на језику: енглески). 80 (9): 1785—1788. ISSN 0022-0345. doi:10.1177/00220345010800090201. 
  4. ^ [Grahnén, Hans och Bäckman, Nils (1988) Tandvård för folket – förhistorien och spelet bakom folktandvårdens tillkomst år 1938, Umeå 1988]
  5. ^ [Möller, Tommy (2015) Svensk politisk historia. Strid och samverkan under 200 år. Lund: Studentlitteratur]
  6. ^ [Bommenel, Elin (2006)Sockerförsöket. Kariesexperimenten 1943–1960 på Vipeholms sjukhus för sinnesslöa. sid 119]
  7. ^ [”Medicinalstyrelsens odontologiska försöksverksamhet vid Vipeholms sjukhus i Lund”, Svensk tandläkare-tidskrift 1948:1]
  8. ^ [Hansson, Sara (2007). I den goda vårdens namn. Sinnesslövård i 1950-talets Sverige. Uppsala], kapitel 2.
  9. ^ Sugar experiments of mental patients, Innovations Report 2006-03-31
  10. ^ Gustafsson, B. E.; Quensel, C. E.; Lanke, L. S.; Lundqvist, C.; Grahnen, H.; Bonow, B. E.; Krasse, B. (1954). „The Vipeholm dental caries study; the effect of different levels of carbohydrate intake on caries activity in 436 individuals observed for five years”. Acta Odontologica Scandinavica. 11 (3-4): 232—264. ISSN 0001-6357. PMID 13196991. doi:10.3109/00016355308993925. 
  11. ^ Gustafsson, B. (1954). „The Vipeholm dental caries study; the effect of different levels of carbohydrate intake on caries activity in 436 individuals observed for five years.”. 
  12. ^ Petersson, Bo (1993). „The Mentally Retarded as Research Subjects: A Research ethics study of the Vipeholm Investigations 1945-1955”. Ideal And Reality: Applying Ethics In Theory And Practice (studies In Research Ethics). Göteborg: Centre for Research Ethics. 
  13. ^ Lööw, L (2000). „Ombudsman of the disabled: The excesses in Vipeholm are not worthy the result”. Läkartidningen. 97 (6): 616, 619. PMID 10707490. 
  14. ^ Lindholm, Elin (2020). Skön är hamnen. Idus förlag. ISBN 9176340562. 
  15. ^ „Filmstaden”. 9. 1. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Bommenel, Elin (2006). Sockerförsöket: kariesexperimenten 1943-1960 på Vipeholms sjukhus för sinnesslöa. Lund. Arkiv förlag. ISBN 91-7924-199-9
  • Carlén-Nilsson, Cecilia; Holmér, Ulla (1998). Röster från Vipeholm. Lund: Stift. medicinhistoriska museerna i Lund och Helsingborg. ISBN 91-630-7135-5
  • Petersson, Bo (1994). Forskning och etiska koder: en introduktion till forskningsetik. Nora. Nya doxa. ISBN 91-88248-41-0
  • Nordlund, Christer (2006). Kariesforskning och tandvårdspolitik i Folkhemmet. Historisk Tidskrift 126 (4)

Спољашње везе[уреди | уреди извор]