Жбандај
| Жбандај |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Истарска |
| Град | Пореч |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 415[1] |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 (лети UTC+2) |
| Надморска висина | 132 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 52440 Пореч |
| Позивни број | +385 52 |
Координате: 45° 12′ 32" СГШ, 13° 40′ 59" ИГД Жбандај (итал. Sbandati) je насељено место у Републици Хрватској у Истарској жупанији. Административно je у саставу Града Пореча.
Садржај |
Географија [уреди]
Жбандај се налази 6 км југоисточно од Пореча на надморској висини од 132 м. Према попису из 2012. има 296 становника. Смјештен је на брежуљку покрај главног пута (Д 302) Пореч — Бадерна, на раскрсници са путем за Свети Ловреч. Жбандају гравитирају насеља: Буићи, Филипини, Јехнићи, Кадуми, Кирмењак, Ладровићи, Мичетићи, Михелићи, Монтижана, Радмани, Радоши, Ружићи и Веленики.
Жбандај и околна насеља административно припадају граду Поречу, у којем већина становништва углавном ради. Остало је још мало оних кије са баве пољопривредом. Околина Жбандаја се интензивно урбанизује, а изградња је пре свега у функцији масовног туризма поречког приобаља.
Историја [уреди]
Шире подручје је било настањено од праисторије (илирске градине из бронзаног доба), а у античко доба припадало је Парентинском подручју. После ратних дешавања и епидемија које су га демографски опустошиле, у Жбандају се 1570. године настањује капетан Јурај Филипин са 40 породица из Земуника у Задарском залеђу. То је било у склопу организоване колонизације коју је млетачка власт проводила са избеглицама из подручја под њеном влашћу која су била захваћена ратом са Османлијама. Досељеницима је додељивана необрађена земља на локалитетима напуштених и ненасељених средњовековних села, што је доводило до ширења новонасталих насеља. Својим доласком досељеници су утицали на промену у структури пољопривредеа на начин да сточарство постаје једнако заступљено као и земљорадња. Године 1607. помиње се да је жупан Жбандаја био Шиме Филипин, што доказује постојање организоване локалне власти. Број становника у више се наврата следећих деценија повећавао досељавањем нових избеглица. Након 1622. године наишао је нови талас насељавања Порештине колонистима претежно из Далмације, Црне Горе, Босна|Босне, Албаније, као и из Фурланије, Тревиза и грчког Крита.
Тробродна жупна црква Светих Ивана и Павла Мученика изграђена је на месту старије цркве из 1595. године, у периоду досељавања становника из Далматинскога залеђа, када је основана и жупа. Звоник је висок 20 м, а у унутрашњости цркве има више уметнина рустичних карактеристика те крстионица са уклесаном 1688. годином.
Становништво [уреди]
Према последњем попису становништва из 2001. године у насељу Жбандај је живело 296 становника[2] који су живели у 70 породичних и 12 самачких домаћинства.[3] Кретање броја становника по пописима 1857—2001.[4]
| година пописа | 1857. | 1869. | 1880. | 1890. | 1900. | 1910. | 1921. | 1931. | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2001. | 2011. |
| бр. становника | 1521. |
Напомена:У 1857, 1869, 1921. и 1931. садржи податке за насеља Буићи, Дековићи, Јехнићи, Кадуми, Кирмењак, Ладровићи, Михелићи, Монтижана, Радмани, Радоши код Жбандаја, Ружићи и Веленики и Вржнавери. Од 1857. до 1880., 1921. i 1931. садржи податке за насеље Филипини, a u 1857., 1869., 1890., 1921. i 1931. за насеље Мичетићи.
Извори [уреди]
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ Popis stanovništva 2001. Stanovništvo po naseljima, www.dzs.hr
- ^ Kućanstva prema obiteljskom sastavu i obiteljska kućanstva prema broju članova, Popis 2001., www.dzs.hr
- ^ Naselja i stanovništvo Republike Hrvatske 1857-2001, www.dzs.hr
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
| Овај незавршени чланак Жбандај везан је за село у Истарској жупанији. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
|
|||||