Заклопача (Гроцка)
-
- За остале употребе, погледајте чланак Заклопача.
| Заклопача |
|
|---|---|
|
|
|
| Основни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Град | Београд |
| Општина | Гроцка |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 2252 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
 Заклопача
Заклопача на мапи Србије
|
|
| Остали подаци | |
| Позивни број | 011 |
| Регистарска ознака | BG |
Координате: 44° 40′ 21" СГШ, 20° 39′ 14" ИГД Заклопача је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2002. било је 2252 становника (према попису из 1991. било је 2197 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
Место се налази западно од Гроцке. Заклопача није од увек на данашњем месту. У селу има два селишта, и ту је, по предању, раније било село. На месту Ћелијама била је некада црква и ту и данас налазе немачки новац. Село је добило ово име, веле, по томе, што је са свих страна окружено брдима, „заклопљено“. На два километара североисточно од данашњег села било је прво насеље које се сада зове Селиште или Старо село. На томе месту се при орању налазили на пстатке од посуђа, алата, накита и т.д. Са овога места село је премештено недалеко од данашње Заклопаче, западно, у Воћа, а због тога што су у Старом Селу били на удару Турцима, који су пролазећи друмом често навраћали у село. Са овога су места, како предање каже, пре скоро два века прешли да данашње место.
Први су дошли и село основали преци Максимовића, који су раније презивали Узберовићи; не зна се од куда су дошли. После њих су дошли из околине Рудника Пејаковићи. Веле да су отуда овде дошли због глади.
Заклопача је имала 1818.г. 67 кућа. a 1822.г. 75 кућа. По попису из 1921.г. село је имало 248 кућа са 1356 становника. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]
Демографија [уреди]
У насељу Заклопача живи 1846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 690 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.
Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[4] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Срби | 2.200 | 97,69% | ||
| Црногорци | 6 | 0,26% | ||
| Југословени | 4 | 0,17% | ||
| Бугари | 3 | 0,13% | ||
| Хрвати | 2 | 0,08% | ||
| Словенци | 1 | 0,04% | ||
| Словаци | 1 | 0,04% | ||
| Руси | 1 | 0,04% | ||
| Румуни | 1 | 0,04% | ||
| Македонци | 1 | 0,04% | ||
| Албанци | 1 | 0,04% | ||
| непознато | 7 | 0,31% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 2 | ||
| 80+ | 21 | 31 | ||
| 75-79 | 31 | 38 | ||
| 70-74 | 64 | 76 | ||
| 65-69 | 66 | 62 | ||
| 60-64 | 70 | 61 | ||
| 55-59 | 58 | 78 | ||
| 50-54 | 95 | 87 | ||
| 45-49 | 103 | 106 | ||
| 40-44 | 84 | 81 | ||
| 35-39 | 56 | 57 | ||
| 30-34 | 60 | 59 | ||
| 25-29 | 77 | 76 | ||
| 20-24 | 91 | 89 | ||
| 15-19 | 66 | 74 | ||
| 10-14 | 73 | 61 | ||
| 5-9 | 56 | 48 | ||
| 0-4 | 51 | 43 | ||
| просек | 40.3 | 42.0 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 943 | 247 | 613 | 53 | 28 | 2 |
| Женски | 977 | 190 | 603 | 148 | 35 | 1 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 481 | 181 | - | - | 54 | 8 | 28 | 58 | 12 | 86 |
| Женски | 342 | 122 | - | - | 33 | 1 | 5 | 74 | 6 | 9 |
| Оба | 823 | 303 | - | - | 87 | 9 | 33 | 132 | 18 | 95 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 14 | 8 | 3 | 21 | 6 | - | - | 1 | |
| Женски | 1 | 5 | 10 | 21 | 47 | 4 | - | - | 4 | |
| Оба | 2 | 19 | 18 | 24 | 68 | 10 | - | - | 5 |
Референце [уреди]
- ^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П.Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Заклопаче,Бр.612
- ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Литература [уреди]
- Коришћена Литература:
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
- „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани
- Напомена
У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
Координате: 44° 40' 35" СГ Ш, 20° 39' 24" ИГД
| Насељена места Градске општине Гроцка |
|---|
|
Бегаљица • Болеч • Брестовик • Винча • Врчин • Гроцка • Дражањ • Живковац • Заклопача • Калуђерица • Камендол • Лештане • Пударци • Ритопек • Умчари |
