Заклопача (Гроцка)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Заклопача.
Заклопача

Заклопача
Заклопача

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Град Београд
Општина Гроцка
Становништво
Становништво (2011) 2297
Положај
Координате 44°40′21″N 20°39′14″E / 44.6725, 20.654
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Заклопача на мапи Србије
{{{alt}}}
Заклопача
Заклопача на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 011
Регистарска ознака BG


Координате: 44° 40′ 21" СГШ, 20° 39′ 14" ИГД

Заклопача је насеље у општини Гроцка у Граду Београду. Према попису из 2011. било је 2297 становника.

Историја[уреди]

Место се налази западно од Гроцке. Заклопача није од увек на данашњем месту. У селу има два селишта, и ту је, по предању, раније било село. На месту Ћелијама била је некада црква и ту и данас налазе немачки новац. Село је добило ово име, веле, по томе, што је са свих страна окружено брдима, „заклопљено“. На два километара североисточно од данашњег села било је прво насеље које се сада зове Селиште или Старо село. На томе месту се при орању налазили на пстатке од посуђа, алата, накита и т.д. Са овога места село је премештено недалеко од данашње Заклопаче, западно, у Воћа, а због тога што су у Старом Селу били на удару Турцима, који су пролазећи друмом често навраћали у село. Са овога су места, како предање каже, пре скоро два века прешли да данашње место.

Први су дошли и село основали преци Максимовића, који су раније презивали Узберовићи; не зна се од куда су дошли. После њих су дошли из околине Рудника Пејаковићи. Веле да су отуда овде дошли због глади.

Заклопача је имала 1818.г. 67 кућа. a 1822.г. 75 кућа. По попису из 1921.г. село је имало 248 кућа са 1356 становника. (подаци крајем 1921. године).[1] [2]

Демографија[уреди]

У насељу Заклопача живи 1846 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,3 код мушкараца и 42,0 код жена). У насељу има 690 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,26.

Ово насеље је у великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1860 [3]
1953. 1871
1961. 1782
1971. 1807
1981. 1946
1991. 2197 2109
2002. 2285 2252
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
2.200 97,69%
Црногорци
  
6 0,26%
Југословени
  
4 0,17%
Бугари
  
3 0,13%
Хрвати
  
2 0,08%
Словенци
  
1 0,04%
Словаци
  
1 0,04%
Руси
  
1 0,04%
Румуни
  
1 0,04%
Македонци
  
1 0,04%
Албанци
  
1 0,04%
непознато
  
7 0,31%


Референце[уреди]

  1. ^ Подаци узети из: „насеља“ књ. II (П. Николић: Околина Београда) и из „Летописа“ сала Заклопаче, Бр.612
  2. ^ Литература „Летопис Подунавских места“(Беч 1998) период 1812 – 1935 г. Летописа, по предању, Подунавских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани
  3. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  4. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  5. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература:
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објавјено (1927 г.)„Напредак Панчево,,
  • „Летопис“: Подунавска места и обичаји Марина (Беч 1999 г.).

Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању места у Јужној Србији, места и обичаји настанак села ко су били Досељеници чиме се бавили мештани

  • Напомена

У уводном делу аутор је дао кратак историјски преглед овог подручја од праисторијских времена до стварање државе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Највећи прилог у овом делу чине ,»Летописи« и трудио се да не пропусти ниједну важну чињеницу у прошлости описиваних места.

Спољашње везе[уреди]


Координате: 44° 40' 35" СГ Ш, 20° 39' 24" ИГД