Змај (сазвежђе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Змај
Карта сазвежђа Змај
кликните за већу слику
Латинско име Draco
Генитив Draconis
Скраћеница Dra
Симболизује Змаја
Ректасцензија 17 h
Деклинација +65 °
Површина 1083 кв. степени
(Ранг: 8)
Број звезда
сјајнијих од m = 3
3
Најсјајнија звезда Гама Змаја (Елтанин)
(привидна величина 2,23)
Метеорски ројеви

Дракониди

Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −15°
У најбољем положају за посматрање у 21:00 је у јулу
.
уреди

Змај (лат. Draco) је једно од 88 модерних сазвежђа и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Налази се на северној небеској полулопти, а за већину становника северне земљине полулопте (укључујући Балкан) никада не залази (циркумполарно је).

Митологија[уреди]

Постоји више античких легенди које се повезују са сазвежђем Змаја. Према једној, у питању је змај Ладон који је чувао врт Хесперида а кога је Херакло успавао да би украо златне јабуке из врта. Други змај који се повезује са овим сазвежђем је чувар златног руна кога је убио Јасон. Трећи потенцијални митолошки змај који је пренет на небо је онај кога је убио Кадмо пре оснивања Тебе, и из чијих су зуба изникли Спарти.

Звезде[уреди]

Најсветлија звезда у Змају је Елтанин (на арапском змија, гама Змаја), наранџасти џин на 148 светлосних година, магнитуде 2,23.

Тубан (алфа Змаја, базилиск) је са магнитудом 3,56 тек осма звезда у Змају по сјајности. У време древних Египћана, око 2700. године п. н. е., Тубан је био поларна звезда.

Објекти дубоког неба[уреди]

У Змају се налази планетарна маглина Мачје око (NGC 6543), сочиваста галаксија NGC 5866 и Змај патуљаста галаксија — галаксија која је скоро потпуно изгубила међузвездани гас и има углавном старе звезде, а сателит је Млечног пута.

Извори[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Змај (сазвежђе)