Јужна риба (сазвежђе)

Јужна риба
Сазвежђе
	Списак звезда у сазвежђу Јужна риба
Латинско име	Piscis Austrinus
Скраћеница	PsA
Генитив	Piscis Austrini
Симболизује	рибу која је спасила египатску богињу Изиду
Ректасцензија	22
Деклинација	-30
Површина	245 sq. deg. (60)
Најсјајнија звезда	Алфа Јужне рибе (1,16m)
Метеорски ројеви	Писцис аустриниди
Суседна; сазвежђа	Јарац; Микроскоп; Ждрал; Вајар; Водолија;
	Видљиво у распону +55° и −90°.; У најбољем положају за посматрање у 21:00 час у октобру.

Јужна риба (лат. Piscis Austrinus) је једно од 88 модерних и 48 оригиналних Птолемејевих сазвежђа. У древном Египту је сматрано да представља рибу која је спасила богињу Изиду. Повезује се и са сазвежђем Рибе, у смислу да Рибе представљају потомство Јужне рибе. На сликама се често приказује како пије воду која тече из врча Водолије.

Овом сазвежђу су припадале и звезде које је холандски астроном Петар Планције у 16. веку издвојио у сазвежђа Ждрал и Микроскоп.

Порекло назива[уреди | уреди извор]

Назив Јужна риба потиче из вавилонског сазвежђа једноставно познатог као Риба (MUL.KU).^[1]^[2] Професор астрономије Брадли Шефер је предложио да су древни посматрачи могли да виде ово сазвежђе јужније као Ми Јужна Риба да би дефинисали образац који је изгледао као риба.^[3] Заједно са орлом Аквилом, враном Корвусом и воденом змијом Хидром, Јужна риба је представљена старим Грцима око 500. године пре нове ере; сазвежђа су означавала летњи, односно зимски солстициј.^[4]

Звезде[уреди | уреди извор]

NGC 7314, спирална галаксија у Јужној риби

Најсјајнија звезда овог сазвежђа је алфа Јужне рибе (Фомалхаут, „уста кита“) — звезда А класе са главног низа. Са магнитудом 1,16, Фомалхаут је 18. најсјајнија звезда на небу. Припада Касторовој групи зведа, заједно са Кастором, Вегом и 13 других звезда. У орбити око Фомалхаута се налази прва екстрасоларна планета снимљена у визуелном делу спектра. Налази се на 25 светлосних година од Земље.

На удаљености од једне светлосне године од Фомалхаута и 24,9 светлосних година од Сунца, налази се променљива звезда TW Јужне рибе која такође припада Касторовој групи звезда а могуће је да је и гравитационо повезана са Фомалхаутом.

Објекти дубоког неба[уреди | уреди извор]

У Јужној риби се од објеката дубоког неба налазе само различите, релативно слабе галаксије, укључујући спиралне галаксије NGC 7314, NGC 7172, NGC 7130 и NGC 7214.

Референце[уреди | уреди извор]

^ „Verities 4: Meta-Genetics”. Ancestral Memories. Архивирано из оригинала 2017-12-12. г. Приступљено 2017-12-12.
^ Christoforou, Peter. „Star Constellation Facts: Piscis Austrinus”. Astronomy Trek. Приступљено 5. 4. 2018.
^ Schaefer, Bradley E. (2002). „The latitude and epoch for the formation of the southern Greek constellations”. Journal for the History of Astronomy. 33, part 4 (113): 313—50. Bibcode:2002JHA....33..313S. ISSN 0021-8286. S2CID 122459258. doi:10.1177/002182860203300401.
^ Frank, Roslyn M. (2015). „10: Origins of the "Western" Constellations”. Handbook of Archaeoastronomy and Ethnoastronomy. New York City: Springer. стр. 147—163. Bibcode:2015hae..book.....R.

Литература[уреди | уреди извор]

Allen, Richard Hinckley (1963) [1899]. Star Names: Their Lore and Meaning (reprint изд.). New York City: Dover Publications. ISBN 978-0-486-21079-7.
Fischer, Debra; Driscoll, Peter; Isaacson, Howard; Giguere, Matt; Marcy, Geoffrey W.; Valenti, Jeff; Wright, Jason T.; Henry, Gregory W.; Johnson, John Asher; Howard, Andrew; Peek, Katherine; McCarthy, Chris (2009). „Five Planets and an Independent Confirmation of HD 196885 Ab from Lick Observatory”. The Astrophysical Journal. 703 (2): 1545—56. Bibcode:2009ApJ...703.1545F. S2CID 15524804. arXiv:0908.1596 . doi:10.1088/0004-637X/703/2/1545.
Garnavich, P. (1998). „Supernova 1998cf in NGC 3504”. IAU Circular. 6914 (6914): 1. Bibcode:1998IAUC.6914....1G.
Gizis, J. E.; Monet, D. G.; Reid, I. N.; Kirkpatrick, J. D.; Burgasser, Adam J. (2000). „Two Nearby M Dwarf Binaries from 2MASS”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 311 (2): 385—88. Bibcode:2000MNRAS.311..385G. doi:10.1046/j.1365-8711.2000.03060.x .
Hevelius, Johannes (1687). Catalogus Stellarum Fixarum (на језику: латински). Gdaņsk, Poland: Gedani, typis J.-Z. Stollii. ^{[мртва веза]}
Jenniskens, Peter (2006). Meteor Showers and their Parent Comets. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85349-1.
Jenniskens, Peter (септембар 2012). „Mapping Meteoroid Orbits: New Meteor Showers Discovered”. Sky & Telescope: 22.
Kovtyukh, V. V.; Chekhonadskikh, F. A.; Luck, R. E.; Soubiran, C.; Yasinskaya, M. P.; Belik, S. I. (2010). „Accurate Luminosities for F-G Supergiants from Fe II/Fe I Line Depth Ratios”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 408 (3): 1568—75. Bibcode:2010MNRAS.408.1568K. doi:10.1111/j.1365-2966.2010.17217.x .
Levy, David H. (2005). David Levy's Guide to Variable Stars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60860-2.
Matheson, P.; Jha, S.; Challis, P.; Kirshner, R.; Calkins, M. (2001). „Supernova 2001ac in NGC 3504”. IAU Circular. 7597 (7597): 3. Bibcode:2001IAUC.7597....3M.
Moore, Patrick (2000). Exploring the Night Sky with Binoculars. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-79390-2.
Motz, Lloyd; Nathanson, Carol (1991). The Constellations: An Enthusiast's Guide to the Night Sky. London, United Kingdom: Aurum Press. ISBN 978-1-85410-088-7.
Nogami, Daisaku; Masuda, Seiji; Kato, Taichi (1997). „The 1994 Superoutburst of the New SU UMa-type Dwarf Nova, SX Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 109: 1114—21. Bibcode:1997PASP..109.1114N. doi:10.1086/133983 .
O'Meara, Stephen James (2011). Deep-Sky Companions: The Secret Deep. Cambridge, United Kingdom: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-19876-9.
Proctor, Richard Anthony (1870). A Star Atlas for the Library, the School and the Observatory. London, United Kingdom: Longmans, Green.
Ridpath, Ian; Tirion, Wil (2001). Stars and Planets Guide. Princeton University Press. ISBN 0-691-08913-2.
Robertson, J. W.; Honeycutt, R. K.; Turner, G. W. (1995). „RZ Leonis Minoris, PG 0943+521, and V1159 Orionis: Three Cataclysmic Variables with Similar and Unusual Outburst Behavior”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 107: 443—49. Bibcode:1995PASP..107..443R. doi:10.1086/133572 .
Russell, Henry Norris (октобар 1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469—71. Bibcode:1922PA.....30..469R.
Skiff, Brian A.; Lockwood, G.W. (1986). „The Photometric Variability of Solar-type Stars. V. The Standard Stars 10 and 11 Leonis Minoris”. Publications of the Astronomical Society of the Pacific. 98 (601): 338—41. Bibcode:1986PASP...98..338S. JSTOR 40678678. doi:10.1086/131763 .
Thompson, Robert Bruce; Thompson, Barbara Fritchman (2007). Illustrated Guide to Astronomical Wonders: From Novice to Master Observer. North Sebastopol, California: O'Reilly Media. ISBN 978-0-596-52685-6.
Wagman, Morton (2003). Lost Stars: Lost, Missing and Troublesome Stars from the Catalogues of Johannes Bayer, Nicholas Louis de Lacaille, John Flamsteed, and Sundry Others. Blacksburg, Virginia: The McDonald & Woodward Publishing Company. ISBN 978-0-939923-78-6.
Wagner, R. Mark; Thorstensen, John R.; Honeycutt, R. K.; Howell, S. B.; Kaitchuck, R. H.; Kreidl, T. J.; Robertson, J. W.; Sion, E. M.; Starrfield, S. G. (1998). „A Photometric and Spectroscopic Study of the Cataclysmic Variable SX Leonis Minoris in Quiescence and Superoutburst”. The Astronomical Journal. 109 (2): 787—800. Bibcode:1998AJ....115..787W. doi:10.1086/300201 .
Baldwin, Emily (25. 6. 2010). „Radio observations shed new light on Hanny's Voorwerp”. Astronomy Now. Pole Star Publications Ltd. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 8. 11. 2012.
Beck, Sara J. (16. 7. 2010). „Delta Scuti and the Delta Scuti variables”. Variable Star of the Season. AAVSO (American Association of Variable Star Observers). Приступљено 8. 11. 2012.
„Leo Minor, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Приступљено 15. 10. 2012.
Schneider, Jean. „Planet HD 82886 b”. The Extrasolar Planets Encyclopaedia. Paris Observatory. Приступљено 25. 10. 2012.
„ESA/Hubble Picture of the Week: Galaxy in a spin”. Hubble website. Приступљено 23. 10. 2012.
„IMO Meteor Shower Calendar 2012 | International Meteor Organization”. The International Meteor Organization. 1997—2012. Приступљено 31. 10. 2012.
James, Andrew (7. 2. 2011). „'The '"Constellations : Part 2 Culmination Times"'”. Southern Astronomical Delights. Sydney, New South Wales. Приступљено 19. 10. 2012.
„Hubble Zooms in on a Space Oddity”. European Southern Observatory. 10. 1. 2011. Приступљено 8. 11. 2012.
Kaler, Jim. „Beta Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 30. 3. 2007.
Kaler, Jim. „21 Leonis Minoris”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Kaler, Jim. „Praecipua”. Stars. University of Illinois. Приступљено 15. 10. 2012.
Grant, Shawn. „Leo Minor”. Deepsky Online. Knoxville Observers. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 14. 11. 2012.
McDonald Observatory (5. 12. 2005). „Astronomers Find Most Stable Optical Clock in Heavens; Aids Understanding of Stars' Lives”. Phys.Org. Архивирано из оригинала 23. 07. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 2859”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3003”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3344”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3486”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Jet Propulsion Laboratory, California Institute of Technology. „Results for NGC 3504”. NASA/IPAC Extragalactic Database. National Aeronautics and Space Administration. Приступљено 23. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Urania's Mirror”. Old Star Atlases. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Constellations – Part Two”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Leo Minor”. Star Tales. Приступљено 5. 11. 2012.
Ridpath, Ian (1988). „Chapter One Concluded...Filling the Remaining Gaps”. Star Tales. Приступљено 20. 10. 2012.
Rincon, Paul (5. 8. 2008). „Teacher finds new cosmic object”. BBC News. Приступљено 19. 10. 2012.
„Beta Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 8. 11. 2012.
„SU Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„SV Leonis Minoris – Variable Star of RS CVn type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„21 Leonis Minoris – Variable Star of delta Sct type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 15. 10. 2012.
„37 Leonis Minoris”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 5. 11. 2012.
„46 Leonis Minoris – Variable Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2. 11. 2012.
„GJ 356 B – Star in double system”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 20. 10. 2012.
„HD 82886”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 19. 10. 2012.
„LHS 2216 – High Proper Motion Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 21. 10. 2012.
„R Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„RY Leonis Minoris – Pulsating White Dwarf”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„S Leonis Minoris – Variable Star of Mira Ceti type”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„U Leonis Minoris – Semi-regular pulsating Star”. SIMBAD Astronomical Database. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 22. 10. 2012.
„Interacting Galaxy Pair Arp 107”. Spitzer Space Telescope website. Spitzer Science Center, California Institute of Technology. 9. 6. 2005. Приступљено 19. 10. 2012.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Warburg Institute Iconographic Database (medieval and early modern images of Piscis Austrinus under the name Piscis magnus)
The clickable Piscis Austrinus
Сазвежђе Јужна риба на TopAstronomer.com (језик: енглески)

[1] „Verities 4: Meta-Genetics”. Ancestral Memories. Архивирано из оригинала 2017-12-12. г. Приступљено 2017-12-12.

[2] Christoforou, Peter. „Star Constellation Facts: Piscis Austrinus”. Astronomy Trek. Приступљено 5. 4. 2018.

[3] Schaefer, Bradley E. (2002). „The latitude and epoch for the formation of the southern Greek constellations”. Journal for the History of Astronomy. 33, part 4 (113): 313—50. Bibcode:2002JHA....33..313S. ISSN 0021-8286. S2CID 122459258. doi:10.1177/002182860203300401.

[4] Frank, Roslyn M. (2015). „10: Origins of the "Western" Constellations”. Handbook of Archaeoastronomy and Ethnoastronomy. New York City: Springer. стр. 147—163. Bibcode:2015hae..book.....R.

[1]

[2]

[3]

[4]

Нормативна контрола
Државне	Немачка
Остале	Енциклопедија Британика