Лабуд (сазвежђе)
| Лабуд | |
|---|---|
 кликните за већу слику |
|
| Латинско име | Cygnus |
| Генитив | Cygni |
| Скраћеница | Cyg |
| Симболизује | Орфеја или Зевса |
| Ректасцензија | 20,62 h |
| Деклинација | +42 ° |
| Површина | 804 кв. степени (Ранг: 16) |
| Број звезда сјајнијих од m = 3 |
4 |
| Најсјајнија звезда | Денеб (алфа Лабуда) (привидна величина 1,25) |
| Метеорски ројеви | |
| Суседна сазвежђа |
|
| Видљиво у распону +90° и −40° У најбољем положају за посматрање у 21:00 је у септембру. |
|
|
|
|
Лабуд (лат. Cygnus) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Лабуд је једно од најпознатијих и најпрепознатљивијих сазвежђа северне хемисфере. Повезан је са два грчка мита. Према првом, када је Орфеј убијен, пренет је небо као лабуд и смештен у близину своје лире (сазвежђе Лира). По другом, Лабуд представља Зевса, јер се Зевс претворио у Лабуда да би обљубио Леду, жену спартанског краља Тиндареја, која је после родила Полидеука, Кастора, Клитемнестру и Јелену.
Садржај |
Звезде [уреди]
Пет најсјајнијих звезда Лабуда чини познати астеризам — „северни крст“. На теменима крста су алфа, бета, делта и епсилон Лабуда, а у средишту је гама Лабуда..
Алфа Лабуда (Денеб, „реп“) је најсјајнија звезда у сазвеђу и деветнаеста најсјајнија на небу. Заједно са Алтаиром (алфа Орла) и Вегом (алфа Лире) чини познати астеризам — летњи троугао. Денеб је плавобели џин магнитуде 1,25.
Друга по сјајности је гама Лабуда (Сардр, „груди“), жутобели суперџин магнитуде 2,2 око кога се налази дифузна маглина IC 1318.
Делта Лабуда (Рук, митска птица грабљивица способна да подигне и поједе слона) је тројни систем удаљен од Сунца око 170 светлосних година. Чине га плавобели суперџин видљив голим оком и жутобела и наранџаста звезда.
Епсилон Лабуда (Гиена, „крило“, традиционално име које дели са гамом Гаврана) је наранџасти џин..
Бета Лабуда (Албирео) је пета најсјајнија звезда овог сазвежђа, магнитуде 3,08. Овај бинарни систем чине плава и жута компонента.
Објекти дубоког неба [уреди]
NGC 7000 је емисиона маглина позната и по имену „маглина Северна Америка“ због облика који подсећа на овај континент. Емисионе маглине у Лабуду су и IC 5070 и IC 5067 које се налазе у близини Денеба. Емисиона маглина NGC 6888 (маглина „Полумесец“) се налази између гаме и ете Лабуда, а настаје од брзог соларног ветра кога ослобађа Волф-Рајеова звезда WR 136.
NGC 6946 је спирална галаксија која се налази на граници између Лабуда и Цефеја. У овог галаксији, удаљеној око 10 милиона светлосних година од Сунца, уочено је више супернових него у било којој другој галаксији. Отуд и популарни назив „Ватромет галаксија“.
У близини ете Лабуда се налази Cygnus X-1, познати извор X зрака за који се претпоставља да садржи црну рупу. У питању је бинарни систем кога чине променљиви плави џин и компонента сувише малог пречника за своју масу да би се видела — бели патуљак, неутронска звезда или црна рупа.
Извор [уреди]
- Сазвежђе Лабуд на TopAstronomer.com ((en))
Спољашње везе [уреди]
Андромеда • Береникина коса • Бик • Близанци • Вага • Вајар • Велики медвед • Велики пас • Водолија • Волар • Вук • Гавран • Голуб • Гуштер • Девица • Делфин • Длето • Еридан • Ждрал • Ждребе • Жирафа • Зец • Златна риба • Змај • Змија • Змијоноша • Индус • Јарац • Једнорог • Једра • Јужна круна • Јужна риба • Јужни троугао • Јужни крст • Камелеон • Касиопеја • Кентаур • Кит • Компас • Кочијаш • Крма • Лабуд • Лав • Летећа риба • Лира • Лисица • Ловачки пси • Мала хидра • Мали лав • Мали медвед • Мали пас • Микроскоп • Мрежица • Мува • Ован • Олтар • Октант • Орао • Орион • Паун • Пегаз • Персеј • Пехар • Пећ • Прамац • Рајска птица • Рак • Рибе • Рис • Северна круна • Секстант • Сликар • Стрела • Стрелац • Телескоп • Троугао • Трпеза • Тукан • Угломер • Феникс • Херкул • Хидра • Цефеј • Часовник • Шестар • Шкорпија • Шмрк • Штит
