Лабуд (сазвежђе)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лабуд
Карта сазвежђа Лабуд
кликните за већу слику
Латинско име Cygnus
Генитив Cygni
Скраћеница Cyg
Симболизује Орфеја или Зевса
Ректасцензија 20,62 h
Деклинација +42 °
Површина 804 кв. степени
(Ранг: 16)
Број звезда
сјајнијих од m = 3
4
Најсјајнија звезда Денеб (алфа Лабуда)
(привидна величина 1,25)
Метеорски ројеви

Капа Цигниди

Суседна
сазвежђа
Видљиво у распону +90° и −40°
У најбољем положају за посматрање у 21:00 је у септембру
.
уреди

Лабуд (лат. Cygnus) је једно од 88 савремених и 48 оригиналних Птоломејевих сазвежђа. Лабуд је једно од најпознатијих и најпрепознатљивијих сазвежђа северне хемисфере. Повезан је са два грчка мита. Према првом, када је Орфеј убијен, пренет је небо као лабуд и смештен у близину своје лире (сазвежђе Лира). По другом, Лабуд представља Зевса, јер се Зевс претворио у Лабуда да би обљубио Леду, жену спартанског краља Тиндареја, која је после родила Полидеука, Кастора, Клитемнестру и Јелену.

Звезде[уреди]

Пет најсјајнијих звезда Лабуда чини познати астеризам — „северни крст“. На теменима крста су алфа, бета, делта и епсилон Лабуда, а у средишту је гама Лабуда..

Алфа Лабуда (Денеб, „реп“) је најсјајнија звезда у сазвеђу и деветнаеста најсјајнија на небу. Заједно са Алтаиром (алфа Орла) и Вегом (алфа Лире) чини познати астеризам — летњи троугао. Денеб је плавобели џин магнитуде 1,25.

Друга по сјајности је гама Лабуда (Сардр, „груди“), жутобели суперџин магнитуде 2,2 око кога се налази дифузна маглина IC 1318.

Делта Лабуда (Рук, митска птица грабљивица способна да подигне и поједе слона) је тројни систем удаљен од Сунца око 170 светлосних година. Чине га плавобели суперџин видљив голим оком и жутобела и наранџаста звезда.

Епсилон Лабуда (Гиена, „крило“, традиционално име које дели са гамом Гаврана) је наранџасти џин..

Бета Лабуда (Албирео) је пета најсјајнија звезда овог сазвежђа, магнитуде 3,08. Овај бинарни систем чине плава и жута компонента.

Објекти дубоког неба[уреди]

NGC 7000, емисиона маглина позната и по имену „маглина Северна Америка“
емисиона маглина NGC 6888 или „маглина Полумесец“

NGC 7000 је емисиона маглина позната и по имену „маглина Северна Америка“ због облика који подсећа на овај континент. Емисионе маглине у Лабуду су и IC 5070 и IC 5067 које се налазе у близини Денеба. Емисиона маглина NGC 6888 (маглина „Полумесец“) се налази између гаме и ете Лабуда, а настаје од брзог соларног ветра кога ослобађа Волф-Рајеова звезда WR 136.

NGC 6946 је спирална галаксија која се налази на граници између Лабуда и Цефеја. У овог галаксији, удаљеној око 10 милиона светлосних година од Сунца, уочено је више супернових него у било којој другој галаксији. Отуд и популарни назив „Ватромет галаксија“.

У близини ете Лабуда се налази Cygnus X-1, познати извор X зрака за који се претпоставља да садржи црну рупу. У питању је бинарни систем кога чине променљиви плави џин и компонента сувише малог пречника за своју масу да би се видела — бели патуљак, неутронска звезда или црна рупа.

Извор[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лабуд (сазвежђе)