Иван Вазов
| Иван Вазов | |
|---|---|
| Информације | |
| Датум рођења | 9. јул 1850. |
| Место рођења | Сопот (Османско царство, сада Бугарска) |
| Датум смрти | 22. септембар 1921. |
| Место смрти | Софија (Краљевина Бугарска) |
| Дела | |
| Потпис | |
Иван Вазов (буг. Иван Вазов; Сопот, 9. јул 1850 — Софија, 22. септембар 1921) је бугарски песник, приповедач, романописац и академик.
Садржај |
Биографија [уреди]
Иван Вазов је рођен у Сопоту, у породици успешног трговца. Школу је похађао најпре у свом родном граду, а касније у Калоферу код учитеља Ботја Петкова, оца бугарског песника и револуционара Христа Ботева. Тамо се упознао с руском и француском литературом, а 1866. прешао је у Пловдивску гимназију где је учио грчки, турски и француски језик.
1870. године Вазов је отишао у Румунију код свог стрица. Тамо је научио румунски и почео је читати румунску поезију. Истовремено је почео слати своје патриотске песме бугарским емигрантским часописима - Слобода и Отаџбина. Касније је неколико година радио као учитељ и преводилац.
Прве песничке збирке Прапорец и гусла и Туга Бугарске је објавио 1875., а након ослободилачког Руско-турског рата 1878. године је изашла и његова збирка Избављење.
После ослобођења Бугарске учествовао је активно у друштвеном и политичком животу земље. Неколико година је живео у Пловдиву и био је представник Народне странке у Обласној скупштини. Пловдивски период је изванредно плодан у стваралачој биографији Вазова. Тада је почео издавати књижевно-научни часопис Наука, а заједно с Константином Величковом и књижевни часопис Зора. Истовремено је објавио своју чувени песничку збирку Епопеја заборављених (1881-1884) и приповести Немили-недраги (1883) и Стричеви (1884).
Од 1886. до 1889. због политичких разлога Вазов напушта Бугарску и извесно време живи у Одеси где пише свој најпознатији роман Под јармом. Након повратка у Бугарску до краја свог живота остаје у Софији, написавши још пуно песничких књига, приповести, драма, критичких текстова, романа и путописа.
Дела [уреди]
Романи [уреди]
- Под јармом
- Нова земља
- Светослав Тертер
- Казаларска царица
Приповести [уреди]
- Митрофан и Дормидолски
- Немили-недраги
- Стричеви
- Нора
Зборници [уреди]
- Приче 1881-1901
- Шаролик свет
- Јутро у Банки
- Приче 1901-1921
Песничке збирке [уреди]
- Прапорац и гусла
- Туга Бугарске
- Избављење
- Мајски букет
- Гусле
- Италија
- Поља и горе
- Сливница
- Звуци
- Поеме
- Скитничке песме
- Под нашим небом
- Јоргован ми замириса
- Љубав и природа
