Коверат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Коверат

Коверат или коверта (фр. couvert) је завој или омот за писмо.[1] То је врста амбалаже за писане пошиљке.[2] По правилу се израђују машинским путем, а могу и ручно[3], најчешће савијањем и лепљењем папира облика ромбоида.[4]

Историја[уреди]

До данас најстарији очувани облик пошиљке са омотом потиче од Вавилонаца (око 2000. године п. н. е.).[5] Они су, своје званичне поруке, да се не би оштетиле приликом транспорта, обмотавали печеном глином, тако да је прималац, морао да поломи омот, како би прочитао поруку. У средњем веку, ручно писане поруке су се обмотавале папиром, а затим печатиле воском. Коверат, какав данас познајемо, настале су са појавом британске и француске поштанске службе, у 17. веку.[4] Осим организовања поште, утицај на појаву овог изума имала је и замена пергаментног обичним папиром, а утицај је имао и развој европске буржоазије.[5]

Прва поштанска марка са ликом краљице Викторије

У средњем веку има више графичких доказа о употреби амбалаже за писмо, а 1671. године, фр. Antoine de Courtin у свом (фр. Nouveau traité de civilité) први пут помиње како је на омотачу за писмо исписана адреса примаоца. На фрацуској скупиштини (1792.) затим је одлучено да свако писмо мора да има исписану адресу примаоца, како особа која их носи не би морала да отвара и прверава коме је пошиљка упућена. Још касније, 23. фебруара 1820. године, такође је у француској одлучено да се у Паризу свим улицама дају имена, а од 1830. године званично је почело и разношење поште по кућама.[5]

У Лондону је 1837. године Роуленд Хил (енгл. Rowland Hill) објавио је прву брошуру о реформи поште, у којој је предложио увођење јединственог омотача, који би служио за плаћање поштарине. Тако је, на његову идеју, 1. маја 1840. године настала прва поштанска маркица, црне боје, у вредности од једног пенија, са свима препознатљивим ликом краљице Викотрије, када је имала 18 година. Сматрао је да маркица тако неће бити кривотворена. Налазила се у употреби током наредних 60 година, све док је краљица била на власти.[5][6]

Формати[уреди]

Различити стандардни формати коверата
Таблица формата коверата
Ознака за формат Димензије у mm Формат папира
C7 90 x 140 подсетнице
C6 114 x 162 A4 савија се 2 х = A6
DL 110 x 220 A4 савија се 2 х = 1/3 A4
C6/C5 114 x 229 A4 савија се 2 х = 1/3 A4
C5 162 x 229 A4 савија се 1 х = A5
C4 229 x 324 A4
C3 324 x 458 A3
B6 125 x 176 C6 коверат
B5 176 x 250 C5 коверат
B4 250 x 353 C4 коверат
E4 280 x 400 B4

C формат је дефинисан ИСО 269 стандардом. ДЛ формат (од енгл. Dimension Lengthwise) није стандардан. Нешто већих димензија, али доста практичнији је формат C6/C5, у који може да стане неколико листова папира A4 формата, савијен три пута, због чега се најчешће користи за слање пословне документације.[4]

Осим ових формата, постоје коверти са прозором, најчешће DL и C5 формата, затим за авионску пошту, за паковање компакт-дискова (ЦД), за подсетнице (60 x 95 mm), коверти са ваздушним јастуцима и други.

Адресирање[уреди]

Пошиљалац треба да стави писмо у ковераат, и адресира га. Ради бржег оптичког читања адресе примаоца и ефикаснијег сортирања пошиљки, на адресној страни коверта, односно на оној, на којој не постоји прелом и то паралелно са дужом страницом коверта је неопходно уписати адресу примаоца.[7] На адресној страни се иначе разликују 4 подручја, која служе за[8]:

  • исписивање адресе најмање 15 mm од десне и доње ивице, најмање 40 mm од горње ивице и највише 140 mm од десне ивице
  • означавање поштарине и отисак жига, у висини 40 mm од горњег, 74 mm дужине од десног руба
  • детекцију адресе, највише 15 mm од леве и десне ивице, 40 mm испод горње ивице и 15 mm изнад доње ивице
  • кодирање, широк 15 mm од доње ивице и дугој 140 mm од десне ивице пошиљке

У подручју за исписивање адресе примаоца, потребно је уписаати следеће податке[9]:

  • име и презиме или назив примаоца
  • улица, кућни број, број улаза, спрат, број стана, село, заселак, насеље и сл. или поштански преградак с бројем
  • поштански број и назив места (по правилу великим словима)
  • назив или скраћени назив државе[10], у случају да се ради о међународној пошиљци

и тим се редоследом исписују, један испод другог.[9] У случају да се пошиљка региструје и постоји захтев за потврду о пријему, у горњем левом углу адресне стране, или на полеђини коверта, потребно уписати и адресу пошиљаоца. За унутрашњи саобраћај може се користи ћирилица, док на међунаридним пошиљкама адреса треба да буде исписана латиницом, док име државе, осим латиницом, може да стоји и на писму земље у коју се шаље.[7][a] Дозвољено је да се адреса испише на посебном папиру или платну и у таквом облику залепи за коверат.  Адреса се никада не исписује графитном оловком.[7]

Специјални коверти[уреди]

Сакупљање поштанских марака[уреди]

Пригодни коверат се специјално израђује за обележавање неког догађаја или јубилеја. Обично се илуструје на левој страни, цртежом, одређеним симболом или пригодним текстом, са налепљеним маркама неког издања и жигосан је одговарајућим пригодним поштанским жигом.[12] Kористи се за редован поштански саобраћај, или у филателистичке сврхе.[13]


Коверат првог дана (КПД), на енглеском ФДЦ (енгл. First day covers), је коверат са налепљеним маркама, које су жигосане жигом датума издања, односно првим даном када почиње да важи новоиздата серија поштанских марки. Овакви коверти обично излазе са жигом, који носи ознаку "први дан“.[12]

Плави и црвени коверат[уреди]

Судско писмо, је затворена писмоносна поштанска пошиљка коју правосудни органи отпремају преко јавних поштанских оператера. Могу се слати у плавом коверту, ако се ради о грађанским и привредни правним, а црвеном коверту у кривичним и прекршајним стварима. Уз обе врсте коверата иде и судска повратница, која је по правилу исте величине, као и коверат, перфорирана уз руб, тако да се не оштећуеје коверат приликом одвајања.[14]

Запечаћени коверат[уреди]

Запечаћени коверат је затворен и осигуран, тако да не може лако да се отвори. Печаћење се по правилу врши утискивањем металног жига на полеђини коверта, преко лако растопљивог печатног воска.[15] Уместо жига, некада се користио печатњак, нарочито обликована метална плоча са дршком (или на прстену), на који је угравиран неки знак, слово или други симбол. Уз њега се за нпр. новчане пошиљке (аманетнике) користио и аманетни конац или трака, обично у боји националне заставе.[16]

Остале употребе коверата[уреди]

Икона, отворен коверат
  • Коверат икону, на дисплеју мобилног телефона, многи произвођачи користе за означавање пристиглих СМС порука. Слична икона се користи и за обележавање електронске поште, као симбол потомка „традиционалне кореспонденције“,[17] с обзиром да се механизми система електронске поште у многоме поклапају са механизмима класичне поште. Тако на пример, електронска пошта, исто као и класично писмо, поседује два дела: омотницу, која одговара класичном коверту и садржај саме поруке. Коверат (омотница) и у овом случају садржи основне податке потребне за пренос, као што су адреса примаоца, подаци о пошиљаоцу, приоритет и безбедносни ниво. Ови подаци су потпуно одвојени од саме поруке и користе их агенти за пренос поруке, како би је доставили на исти начин као што поштари користе коверат за испоруку класичног писма.[18]
  • Модели коверата са обавезним промотивним логотипом, као гафичко-ликовни елементи у визуалној комуникацији и презентацији, дефинишу се у књизи графичких стандарда неког предузећа или институције и помажу у стварању имиџа о њима. Осим коверата, ови графички стандарди могу укључивати: печате, штамбиље, грбове, подсетнице (визит карте), спроводнице за факс, мемурандуме, чланске карте, стоне заставице, фасцикле, омотнице, идентификационе картице, концепт за електронску пошту, интернет презентацију, систем обележавања у ентеријеру и екстеријеру, на службеним возилима, промотивном материјалу и др.[19][20]
  • Дебљи или пунији коверат у жаргону се односи на веће[21][22][23], а тањи на мање плате,[24] или неке друге врсте исплате у новцу, када се предају лично, „на руке“.[25][26]
  • Поверљив коверат - осим за држање новца, коверат се користи за чување и предавање важне и поверљиве информације личног[27], али и интернационалног карактера[28] , која се може предати лично, без посредства поште, једној особи или групи људи[29].

Напомена[уреди]

  1. ^ Према резултатима једне анкете, у многим земљама поштари ипак успевају да доставе писма адресирана искључиво ћирилицом, док у неким земљама постоји ризик да овако адресиран коверат ипак не стигне на своје одредиште[11]

Извори[уреди]

  1. ^ Милан Вујаклија (1996). Чедомир Мирковић, Милутин Станисавац. ed. Лексикон страних речи и израза (5. ed.). Београд: Просвета. стр. 418. ISBN 86-07-00621-5. 
  2. ^ „Паковање пошиљака Брза Пошта“. postesrpske.com. Поште Српске Приступљено 11. 9. 2013.. 
  3. ^ „Како направити коверту“. kakonapraviti.net. Како направити. 12. 1. 2013 Приступљено 13. 9. 2013.. 
  4. ^ а б в Драшко Јовановић (новембар 2006). „Основи офсет штампе“ (ПДФ). mindtegral.com. Београд: Миндинтеграл. pp. 4, 5, 8, 9 Приступљено 11. 9. 2013.. 
  5. ^ а б в г „Evolución e historia del sobre“ (на ((es))). tompla.com. Tompla Приступљено 11. 9. 2013.. 
  6. ^ Зефирино Граси, ed. (2008). Оксфорд школска енциклопедија. Београд: Политика а.д.. стр. 44-45. ISBN 9788677122003. 
  7. ^ а б в „Адресовање писмоносних пошиљака“. posta.rs. Пошта Србије Приступљено 13. 9. 2013.. 
  8. ^ „Позиција адресе на пошиљци“ (ПДФ). postesrpske.com. Поште Српске Приступљено 11. 9. 2013.. 
  9. ^ а б „Адресовање поштанских пошиљака“. postesrpske.com. Поште Српске Приступљено 11. 9. 2013.. 
  10. ^ „ИСО кодови замаља“ (ПДФ). postesrpske.com. Поште Српске Приступљено 11. 9. 2013.. 
  11. ^ Жељко Филиповић; Звонко Илић (24.08. 2013). „Хрвати – нецивилизованост као препорука“. srpskikulturniklub.com. Српски културни клуб Приступљено 16. 9. 2013.. 
  12. ^ а б „Мој филателистички речник“. postacg.me. Пошта Црне Горе Приступљено 13. 9. 2013.. 
  13. ^ „Поштанске коверте и марке“. beogradskonasledje.rs Приступљено 15. 9. 2013.. 
  14. ^ „Упутство за пренос и уручење судских писама путем јавних поштанских оператера - нацрт“. hjpc.ba. Високо судско и тужилачко веће Приступљено 13. 9. 2013.. 
  15. ^ Слободан Ковач (23. 10. 2003.). „Упутство о начину вршења канцеларијског пословања министарства, служби, институција и других тијела већа министра БиХ“. uino.gov.ba. Управа за индиректно опорезивање БиХ Приступљено 13. 9. 2013.. 
  16. ^ „Поштански речник“. posta.rs. Пошта Србије Приступљено 13. 9. 2013.. 
  17. ^ Зукић, Бранислав (1. 9. 2013). „У сумрак кореспонденције“. Етна - часопис за сатиру. XIII 125 Приступљено 15. 9. 2013.. 
  18. ^ „Информационе технологије - скрипта“ (ПДФ). ekfak.kg.ac.rs. Економски факултет Универзитета у Крагујевцу. pp. 11 Приступљено 15. 9. 2013.. 
  19. ^ „Књига графичких стандарда“ (ПДФ). sindikatems.org.rs. Синдикат ЕМС Приступљено 15. 9. 2013.. 
  20. ^ Небојша Петровић (2009). „Књига графичких стандарда града Панчева“ (ПДФ). pancevo.rs. Панчево: Град Панчево Приступљено 15. 9. 2013.. 
  21. ^ А. Николић (21. 7. 2007.). „Од дувана најдебљи коверат“. politika.rs. Политика Приступљено 14. 9. 2013.. 
  22. ^ Д. М. (25.7. 2013.). „Пуније коверте у јуну“. novosti.rs. Вечерње новости Приступљено 13. 9. 2013.. 
  23. ^ Н. Г. (11. 4. 2008.). „Коверат „дебљи“ за 2.000 динара“. krusevacgrad.rs. Град Крушевац Приступљено 14. 9. 2013.. 
  24. ^ С. М. (28. 2. 2003.). „Царинику танка коверта“. novosti.rs. Вечерње новости Приступљено 14. 9. 2013.. 
  25. ^ Зоран Ђипа Стојковић (7. 4. 2011). „Хумор - Ђипање“. vranjske.co.rs. Врањске. pp. 4 Приступљено 14. 9. 2013.. 
  26. ^ „Полицајци пронашли коверат с новцем“. rts.rs. РТС. 10. 11. 2011. Приступљено 15. 9. 2013.. 
  27. ^ В. Богдановић (17. 12. 2004). „Будућност запечаћена у коверти“. novosti.rs. Вечерње новости Приступљено 13. 9. 2013.. 
  28. ^ Мирослав Лназански (9. 3. 2007.). „Подморница, председник и премијер“. politika.rs. Политика Приступљено 15. 9. 2013.. 
  29. ^ „Афера "коверат" - Америка изабрала председника "Косова"“. 1389.org.rs. СНП 1389. 9. 4. 2011. Приступљено 15. 9. 2013.. 

Литература[уреди]

  • Милан Вујаклија (1996). Чедомир Мирковић, Милутин Станисавац. ed. Лексикон страних речи и израза (5. ed.). Београд: Просвета. стр. 418. ISBN 86-07-00621-5. 
  • Зефирино Граси, ed. (2008). Оксфорд школска енциклопедија. Београд: Политика а.д.. стр. 44-45. ISBN 9788677122003. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Коверат