Комлетинци

Координате: 45° 08′ 59″ С; 18° 56′ 47″ И / 45.14979465771076° С; 18.94650433739849° И / 45.14979465771076; 18.94650433739849
С Википедије, слободне енциклопедије

Комлетинци
Римокатоличка црква у Комлетинцима
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаВуковарско-сремска
ОпштинаОток
ОбластСрем
Становништво
 — 2011.Пад 1.649
Географске карактеристике
Координате45° 08′ 59″ С; 18° 56′ 47″ И / 45.14979465771076° С; 18.94650433739849° И / 45.14979465771076; 18.94650433739849
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина88 m
Комлетинци на карти Хрватске
Комлетинци
Комлетинци
Комлетинци на карти Хрватске
Комлетинци на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Комлетинци
Комлетинци
Комлетинци на карти Вуковарско-сријемске жупаније
Остали подаци
Поштански број32253 Комлетинци
Позивни број+385 32
Регистарска ознакаVK

Комлетинци су насељено место у саставу града Отока у Вуковарско-сремској жупанији, Република Хрватска.

Историја[уреди | уреди извор]

У месту је 1847. године живело мало Срба православних. Пописано је у Комлетинцима и Отоку укупно 193 душе. Две деценије касније тај збир није промењен.[1]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазили су се у саставу старе општине Винковци.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Комлетинци су имали 1.649 становника.[2]

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Комлетинци је имало 2.035 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.951 95,87%
Словаци
  
21 1,03%
Албанци
  
9 0,44%
Срби
  
5 0,24%
Мађари
  
2 0,09%
Немци
  
1 0,04%
неопредељени
  
9 0,44%
непознато
  
37 1,81%
укупно: 2.035

Партизанско гробље[уреди | уреди извор]

Партизанско гробље

На крају села, покрај пута према месту Нијемцима, налази се спомен-гробље на коме је сахрањено око 3700 војника Југословенске армије који су погинули на овом подручју током борби на Сремском фронту и након пробоја, од децембра 1944. до априла 1945. године. Аутори гробља су Зденко Колацио и Душан Џамоња. Спомен-гробље је свечано отворено 4. јула 1976. године.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  2. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 6. 3. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]