Контроверзе у вези са Свјетским првенством у фудбалу 2022.

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије

Контроверзе у вези са Свјетским првенством у фудбалу 2022. настале су након што је за домаћина првенства двадесет и другог Свјетског првенства у фудбалу изабран Катар, који је тако постао прва арапска држава као и прва држава са Средњег истока која је била домаћин Свјетског првенства.

Избор је створио бројне забринутости и контроверзе у погледу подобности Катара као земље домаћина и правичности процеса избора домаћина од стране Фифе. Критике бројних медијских кућа, спортских стручњака и група за људска права истакле су проблеме као што су сиромашна фудбалска историја Катара, висока очекивана цијена, локална клима и стање људских права у Катару. Наведене су и бројне оптужби за подмићивање између катарског комитета за кандидатуру и чланова и руководилаца Фифе. Неколико чланова Фифе од тада је објавило да је одлука да се првенство додијели Катару била грешка, укључујући Теа Цванцигера и бившег предсједника те организације Сепа Блатера.

Позадина[уреди | уреди извор]

Катар је поднио кандидатуру за првенство 2022. са циљем да постане прва арапска држава, као и прва држава са Средњег истока која ће бити домаћин Свјетског првенства.[1] Претходне кандидатуре арапских држава су биле неуспјешне: Мароко се кандидовао за првенства 1994, 1998, 2006. и 2010,[2] док су се за првенство 2010. такође заједнички кандидовали Либија и Тунис, чија кандидатура је одбијена,[3] као и Египат који није добио ниједан глас.[4] Шеик Мохамед бин Хамад бин Калифа ел Тани, син бившег емира Катара, именован је за предсједника комисије за кандидатуру.[5] Истакли су да им је циљ да промовишу кандидатуру као јединство Арапа и надали су се да ће добити подршку цијелог арапског свијета, а такође су кандидатуру користили као прилику да приближе разлике између арапског и западног свијета.[6] У новембру 2009. покренули су рекламну кампању широм државе.[7]

На гласању 2. децембра, Катар је изабран за домаћина првенства,[8] након чега су почели да граде инфраструктуру и суочили су се са бројним оптужбама за кршење људских права,[9] за куповину гласова,[10] као и са проблемима са великим врућинама током љета,[11] а Тони Манфред је за Yahoo написао 14 разлога због којих ће првенство у Катару да буде катастрофа.[12]

Питања људских права[уреди | уреди извор]

Тамим ибн Хамад ел Тани, емир Катара од 2013. под чијом влашћу су изнесене бројне оптужбе за кршење људских права.

Током година, о стању људских права у Катару извјештавало је неколико невладиних организација, као што је Human Rights Watch, која је 2012. године објавила да стотине хиљада радника миграната, углавном из Јужне Азије, који раде на грађевинарству, ризикује озбиљну експлоатацију и злостављање, које понекад укључује и присилни рад.[13] Свијест о стању људских права порасла је на међународном нивоу након што је Катар изабран да организује Свјетско првенство 2022. и од тада су се догодиле неке реформе, укључујући двије велике промјене — да се дозволи радницима мигрантима да промијене посао без дозволе послодавца, као и одређивања веће минималне плате за све раднике, без обзира на националност.[14]

Домаће службенице, које су често сиромашне жене из земаља југоисточне Азије, имају мало права и могу да постану жртве трговине људима, а понекад бивају присиљене на проституцију.[15] Такође, постоје ограничења индивидуалних права, као што је слобода говора,[16] а постоје и закони о содомији, како би кажњавали хомосексуалне мушкарце.[17] Правни систем Катара је мјешавина грађанског и исламског права. Бичевање се примјењује као казна, а смртна казна, која је ријетка у новије вријеме, извршена је 2020. године, први пут након 17 година.[18]

Радници мигранти, оптужбе за ропство и смрти[уреди | уреди извор]

Једно од најчешћих питања око Свјетског првенства у Катару било је поступање према радницима ангажованим на изградњи инфраструктуре. Организација Human Rights Watch и Међународна конфедерација синдиката (ITUC), навели су да систем Кафала оставља раднике мигранте подложним систематском злостављању.[19][20] Радници нису могли да промијене посао или чак да напусте земљу без дозволе свог послодавца.[19] У новембру 2013. организација Amnesty International је објавила да се у Катару догађа „озбиљна експлоатација“, укључујући раднике који су морали да потпишу лажне изјаве да су примили плату да би повратили своје пасоше.[21] Након посјете радном кампу, Шаран Бароу из организације ITUC, изјавила је да ако двије године након додјеле Свјетског првенства влада Катара није урадила основе, она није посвећена људским правима.[19] Комитет Катара 2022. објавио је: „наша посвећеност је да промијенимо услове рада како бисмо обезбиједили трајно насљеђе побољшаног благостања радника. Свјесни смо да се то не може урадити преко ноћи. Али Свјетско првенство у фудбалу 2022. дјелује као катализатор за побољшања у овој области.[19]

У септембру 2013. часопис The Guardian је објавио да су радници били суочени са лошим условима јер су компаније које су се бавиле изградњом инфраструктуре за првенство, присиљавале раднике да остану одбијајући да им дају обећане плате и ускраћујући им неопходне дозволе за радну личну карту, што их чини илегалним странцима. У извјештају је наведено да постоје докази који сугеришу да се радници суочавају са експлоатацијом и злоупотребама које доводе до модерног ропства, како их је дефинисала Међународна организација рада (ILO), током градње која утире пут за 2022.[22] Видео који је приказан групи за радничка права, приказује мушкарце како живе у радним логорима у нехигијенским и оронулим условима.[23][24] Након што је The Guardian објавио да су 44 радника из Непала умрла због незгода на раду и срчаних проблема, јер су радили на температурама до 50 °C, секретар синдиката радника Непала, изјавио је: „једине жалопољке којима се у Катару даје пажња јесу тешки климатски услови под којима ће на Свјетском првенству наступити играчи. Нико се, међутим, не бави тиме да су на изградњи стадиона многи имигранти радили у смјенама које трају осам пута више од самог трајања утакмице.”[25]

Сеп Блатер, предсједник ФИФА у тренутку избора Катара за домаћина, од кога је тражено да им одузме домаћинство због кршења људских права.

У мају 2014. Катар је најавио планове за укидање система Кафала, али је примјена одложена до 2016. године,[26] додајући да су чак и обећане реформе спроведене, послодавци би и даље имали значајну моћ над радницима, јер предложени захтјев да се плате морају исплаћивати на одређени банковни рачун не би могао да се примјењује на раднике које плаћају у готовини.[27][28]

Године 2015. екипа од четири новинара мреже BBC је ухапшена и задржана два дана након што су покушали да извјештавају о стању радника у земљи.[29] Они су изјавили да су претходно добили позив да посјете земљу као гости Владе Катара.[29]

У марту 2016. Amnesty International је оптужила Катар да користи принудни рад, присиљава запослене да живе у лошим условима и ускраћује им плате и пасоше. Такође је оптужила ФИФА да није спријечила изградњу стадиона на „злоупотреби људских права“. Радници мигранти говорили су људима из организације о вербалном злостављању и пријетњама које су добили након што су се жалили да нису примали плате неколико мјесеци. Непалским радницима је било и ускраћено да посјете породице након земљотреса у Непалу 2015.[30]

У октобру 2017. године, ITUC је објавио да је Катар потписао споразум о побољшању ситуације за више од два милиона радника миграната у земљи. Према њима, споразум је предвиђао успостављање суштинских реформи у систему рада, укључујући укидање система Кафала и позитивно би утицао на општу ситуацију радника, посебно оних који раде на инфраструктурним пројектима за Свјетско првенство. Према реформама, радницима више неће бити потребна дозвола послодавца да напусте земљу или промијене посао.[31] У новембру 2017. ITUC је започео трогодишњи програм техничке сарадње са Катаром ради побољшања услова рада и права радника. Катар је увео нове законе о раду како би заштитио права радника миграната: Закон бр. 15 из 2017. године увео је клаузуле о максималном радном времену и уставним правима на годишњи одмор;[32] закон бр. 13 из 2018. укинуо је излазне визе за око 95% радника миграната.[33] На дан 30. априла 2018. ILO је отворио пројектну канцеларију у Катару за праћење и подршку примјењивања нових закона о раду.[33][34]

У фебруару 2019. Amnesty International је објавила да Катар не испуњава обећане реформе рада прије почетка првенства, што је став који је ФИФА подржала. Они су такође истакли да се злоупотребе и даље дешавају.[35] У мају 2019. истрага британског часописа Daily Mirror, открила је да су неки од 28.000 радника на стадионима били плаћени 750 катарских ријала мјесечно, што је еквивалентно 190 фунти мјесечно или 99 пенија на сат за типичну 48-часовну седмицу.[36] У октобру 2019. године, ILO је објавио да је Катар предузео кораке напријед у очувању права радника миграната.[37]

У априлу 2020. влада Катара је обезбиједила 824 милиона долара за исплату плата радника миграната који су били у карантину или на лијечењу од ковида 19.[38][39]

У августу 2020. катарска влада је објавила да ће нова мјесечна минимална плата за све раднике бити 1.000 ријала, односно 275 америчких долара, што је повећање у односу на претходну минималну плату.[40][41] Нови закони ступили су на снагу у марту 2021. године.[42] ILO је објавио да је „Катар прва земља у региону која је увела недискриминаторну минималну плату, што је дио низа историјских реформи закона о раду у земљи“,[43] али је група за кампању — Мигрантска права, објавила да је нова минимална плата прениска да би задовољила потребе радника миграната са високим трошковима живота у Катару.[44] Такође, послодавци су били обавезни да плате 300 ријала за храну и 500 ријала за смјештај, ако то запосленима не обезбиједе директно. Потврда без приговора је уклоњена како би запослени могли да мијењају посао без сагласности садашњег послодавца. Такође је формирана Комисија за минималну плату да провјери примјењивање закона.[45]

Фатма Самура, генерални секретар ФИФА, истицала је да ради на побољшању услова рада у Катару.

У фебруару 2021. The Guardian је објавио извјештај користећи податке из амбасада и националних страних бироа за запошљавање да би процијенио број мртвих радника миграната од када је организација Свјетског првенства додијељена Катару.[46] Бројке које је користио The Guardian не укључују занимање или мјесто рада, тако да смртни случајеви не могу да се повежу са програмом изградње инфраструктуре за Свјетско првенство, уз напомену да је „веома значајан дио радника миграната који су умрли од 2011. био само у земљи јер је Катар освојио право да буде домаћин првенства.“[46][47]

У марту 2021. Hendriks Graszoden, добављач травњака за Свјетско првенство 2006. и за Европска првенство 2008. и 2016. године, одбио је да снабдијева Катар травњацима за Свјетско првенство. Према ријечима портпарола компаније Gerdien Vloet, један од разлога за ову одлуку биле су оптужбе за кршење људских права.[48]

У извјештају из септембра 2021. Amnesty International је критиковао Катар због тога што није истражио смрт радника миграната.[49]

У интервјуу за телевизију Al Jazeera из децембра 2021. генерална секретарка ФИФА — Фатма Самура, изјавила је да је ФИФА развила општи оквир за структурирање и усмјеравање имплементације својих одговорности и посвећености људским правима, објављен 2017. године,[50] а Катар је примијенио те препоруке.[51]

У фебруару 2022. године, мексичка економисткиња која је радила за организациони комитет Катара за Свјетско првенство — Паола Шитекат, изјавила је да је морала да побјегне из Катара како би избјегла могућу затворску казну за ванбрачни секс, након што је пријавила катарским властима да је нападнута, а они су јој тражили да уради тест на невиност.[52] У априлу 2022. Катар је одустао од кривичног поступка против ње, што је поздравила организација Human Rights Watch и случај против ње је затворен.[53]

На конгресу ФИФА у Дохи у марту 2022, Лиз Клавенес, челница фудбалског савеза Норвешке, критиковала је ФИФА што је додијелила организацију првенства Катару, наводећи различите контроверзе око турнира. Она је изјавила: „ФИФА је 2010. године додјељивала Свјетска првенства на неприхватљив начин са неприхватљивим посљедицама. Људска права, једнакост, демократија: суштински интереси фудбала нису били у почетних 11 све до много година касније. Ова основна права су притиснута на терен као замјене спољним гласовима. ФИФА се позабавила овим питањима, али је још дуг пут до тога.“[54][55] Хасан ел Тавади, генерални секретар кандидатуре Катара за првенство 2022. критиковао је њене примједбе због игнорисања недавних реформи рада у земљи.[55] У мају 2022. Amnesty International је оптужила ФИФА да гледа на другу страну док хиљаде миграната раде у условима „принудног рада”, тврдећи да је ФИФА требало да захтијева заштиту рада као услов за организацију првенства.[56]

У августу 2022. катарске власти су ухапсиле и депортовале преко 60 радника миграната који су протестовали због неисплате плата од стране њиховог послодавца — Al Bandary International Group, велике грађевинске и угоститељске фирме. Неки од демонстраната, из Непала, Бангладеша, Индије, Египта и Филипина, нису добили плате седам мјесеци. Тијело за радничка права — Equidem, са сједиштем у Лондону, објавило је да је већина послата кућама.[57] Министарство рада Катара је саопштило да исплаћује раднике компаније и предузима даље мјере против ње, након што је већ била под истрагом због неисплате плата.[58]

У септембру 2022. године, Amnesty International је објавила резултате анкете у којој је учествовало преко 17.000 фудбалских навијача из 15 земаља. Према анкети, 73% подржава идеју да ФИФА искористи дио новца који ће прикупити на Свјетском првенству 2022. за компензацију радницима мигрантима у Катару за кршење људских права.[59] ФИФА је одговорила саопштењем у којем се констатује напредак у политици односа према катарским радницима мигрантима, објавивши: „ФИФА ће наставити своје напоре да омогући одштету за раднике који су можда били штетно погођени радом у вези са Свјетским првенством, у складу са својом политиком људских права и одговорностима према релевантним међународним стандардима.“[60]

Дана 28. септембра 2022. данска компанија за спортску одјећу — Hummel, представила је „ублажене“ комплете репрезентације Данске за првенство, у знак протеста због бројних кршења људских права у Катару. Један од комплета опреме, укључује црни алтернативни комплет који представља „боју жалости“, а који се односи на спор између компаније Hummel и организатора Свјетског првенства у Катару, у којем је Hummel тврдио да су хиљаде радника миграната погинули током изградње објеката.[61]

Компанија Hummel је у објави на друштвеној мрежи Instagram написала:

„Са новим дресовима данске репрезентације, жељели смо да пошаљемо двоструку поруку. Они нису само инспирисани Европским првенством 1992. одајући почаст највећем фудбалском успјеху Данске, већ и протестом против Катара и стања људских права код њих. Због тога смо ублажили све детаље за нове дресове Данске за Свјетско првенство, укључујући наш лого и иконичне шевроне. Не желимо да будемо видљиви током турнира који је коштао хиљаде људи живота. Навијамо за данску репрезентацију до краја, али то није исто што и навијање за Катар као државу домаћина. Вјерујемо да спорт треба да окупља људе. А када није, желимо да дамо изјаву.“[62]

У октобру 2022. мјесец дана прије почетка првенства, Amnesty International је објавила да се и даље крше права радника миграната.[63]

ЛГБТ навијачи[уреди | уреди извор]

Питер Тачел је тражио да Фифа откаже првенство у Катару због статуса ЛГБТ+ навијача.

Правни статус хомосексуалности у Катару привукао је пажњу у медијима; истополни сексуални односи између мушкараца су незаконити у Катару, а прекршиоцима пријети новчана казна и до седам година затвора. Часопис Gay Times је објавио да нема познатих случајева да је смртна казна изречена за хомосексуалне односе у Катару.[64] Предсједник ФИФА — Сеп Блатер, првобитно је изјавио: „рекао бих да треба да се уздрже од било каквих сексуалних активности“;[65][66] накнадно је додао: „ми [ФИФА] не желимо никакву дискриминацију. Оно што желимо да урадимо је да отворимо ову игру свима и да је отворимо за све културе и то је оно што радимо 2022. године“.[67][68][69][70][71] Након гласина и навода да ће Катар увести „медицинске скрининг тестове“ како би „откривао“ и забранио хомосексуалцима улазак у земљу, ЛГБТ активиста Питер Тачел, изјавио је да ФИФА сада нема опцију осим да откаже првенство у Катару. Објављено је да такав тест не постоји, а касније је откривено да је тај приједлог дошао из Кувајта, а не из Катара.[72][73]

Дана 8. децембра 2020, Катар је најавио да ће поштовати правила ФИФА о промовисању толеранције и да ће заставе дугиних боја бити дозвољене на стадионима на првенству. Извршни директор Свјетског првенства 2022. — Насер ел Катер, изјавио је: „Када је ријеч о дугиним заставама на стадионима, ФИФА има своје смјернице, она има своја правила и прописе, шта год да буду, ми ћемо их поштовати.“[74]

На дан 16. јануара 2022. аустралијски геј фудбалер — Џош Кавало изјавио је: „ако ствари могу да се промијене, много живота ће бити боље, тако да сам узбуђен што ћу видјети шта Катар може да уради са овим Свјетским првенством и да ли се закони могу промијенити. Мислим да је то фантастична прилика“.[75]

Извршни директор Фудбалског савеза Енглеске Марк Булингем 21. септембра 2022. поручио је ЛГБТ+ паровима да се неће суочити с хапшењем док се држе за руке или се љубе у јавности у Катару.[76]

Клима[уреди | уреди извор]

Како се Свјетско првенство обично одржава током љета на сјеверној хемисфери, вријеме у Катару је забрињавало фудбалске раднике, јер су температуре достизале више од 50 степени целзијуса.[77] Два доктора из катарске спортске болнице Аспетар у Дохи, који су дали интервју у новембру 2010. за часопис Qatar Today, изјавили су да ће клима бити проблем, наводећи да ће клима у региону „утицати на нивое перформанси са здравственог становишта“ професионалних спортиста, посебно фудбалера, као и да би вријеме опоравка између утакмица било дуже него у умјереној клими и да би се, на терену „правило више грешака”. Осим тога, један од доктора је рекао да је потпуно привикавање на катарску климу немогуће.[78] Инспекцијски тим за процјену ко ће бити домаћин првенства, рекао је да Катар представља „висок ризик“ због временских прилика.[79] Блатер је првобитно одбацио критике, али је у септембру 2013. рекао да ће извршни комитет ФИФА процијенити изводљивост да се првенство одржи зими умјесто љети.[80]

Одредбе унутар стадиона[уреди | уреди извор]

Извршни директор кандидатуре Катара Хасан ел Тавади изјавио је да „топлина није и неће бити проблем“.[81] На званичном сајту кандидатуре Катара написано је:

Сваки од пет стадиона ће искористити снагу сунчевих зрака како би обезбиједио хладно окружење за играче и навијаче, претварајући соларну енергију у електричну енергију, која ће се затим користити за хлађење навијача и играча на стадионима. Када се утакмице не одржавају, соларне инсталације на стадионима ће извозити енергију у електричну мрежу. Током утакмица, стадиони ће црпити енергију из мреже. Ово је основа за стадионску угљичну неутралност. Заједно са стадионима, планирамо да технологије хлађења које смо развили учинимо доступним другим земљама у врућим климатским условима, тако да и они могу да буду домаћини великих спортских догађаја.[82]

Свјетско првенство зими[уреди | уреди извор]

Жером Валке, бивши генерални секретар Фифе, први је истакао да ће се првенство играти у току зиме.

Идеја о организовању првенства зими, сматрана је контроверзном; Блатер је изјавио да се првенство неће одржати у јануару или фебруару, јер би могло би да буде у сукобу са Зимским олимпијским играма 2022,[83] док су други изразили забринутост због одржавања у новембру или децембру, јер би могао да буде у сукобу са сезоном Божића, иако у Катару живи претежно муслиманско становништво.[84] Премијер лига је изразила забринутост због помјерања првенства током зиме на сјеверној хемисфери, јер би то могло да омета локалне лиге. Предсједник фудбалског савеза Енглеске — Грег Дајк, недуго након што је ступио на позицију 2013. године, изјавио је да је спреман да подржи да се првенство одржи зими или да се премјести у другу земљу.[85] Члан извршног комитета ФИФА — Тео Цванцигер, изјавио је да је додјељивање Свјетског првенства пустињској држави Катар, била „очигледна грешка“ и да би било какво потенцијално пребацивање на одржавање зими било неизводљиво због утицаја на главне европске домаће лиге.[86] А након Цванцигера, Сеп Блатер, тадашњи предсједник ФИФА, такође је изјавио да је додјељивање првенства Катару било грешка,[87][88] наводећи осим проблема са врућином, „политичке и геополитичке реалности“.[89]

У октобру 2013. године, радна група је добила задатак да размотри алтернативне датуме и да извјештава послије Свјетског првенства 2014. у Бразилу.[90] Почетком 2014. године, генерални секретар ФИФА — Жером Валке, предухитрио је радну групу, изјавивши: „искрено, мислим да ће се то догодити између 15. новембра и краја децембра, јер је тада вријеме повољније. Више личи на прољеће у Европи.“[91] Са његовом изјавом се нису слагали неки челници ФИФА, због могућег сукоба са сезоном Божића, а потпредсједник ФИФА — Џим Бојс, на његову изјаву одговорио је: „то апсолутно није одлучено што се тиче извршног комитета. Договорено је да се сви заинтересовани састанку, сви актери би требало да дају свој допринос и тада би одлука била донесена, а та одлука, колико ја разумијем, неће бити донијета до краја 2014. или састанка Извршног одбора у марту 2015. Како ствари стоје, остаће на љету, а одлука се очекује до краја 2014. или марта 2015. године.“[92] Друга опција за рјешавање проблема са топлотом била је промјена датума одржавања првенства током зиме на сјеверној хемисфери, када би клима у Катару била хладнија. Та опција се показала једнако проблематичном, јер би то пореметило календар бројних домаћих лига, посебно у Европи.[86]

Члан Извршног комитета ФИФА — Франц Бекенбауер, изјавио је да би Катару могло да буде дозвољено да буде домаћин првенства зими. Приједлог је образложио тиме да би Катар штедио новац који би иначе потрошили на хлађење стадиона, изјавивши: „требало би размислити о другом рјешењу. У јануару и фебруару тамо имате угодних 25 °C. „Катар је побиједио на гласању и заслужује фер шансу као први домаћин са Блиског истока“.[93] На церемонији у Катару поводом додјеле Свјетског првенства, Блатер се сложио да је та сугестија вјеродостојна,[94] али је ФИФА касније појаснила да ћу сваку промјену у односу на позицију кандидатуре за утакмице од јуна до јула морати да предложи домаћин првенства.[95] Бекенбауер је касније добио забрану било какве активности везане за фудбал на 90 дана, од стране ФИФА, након што је одбио да сарађује у истрази подмићивања.[96]

Идеју о одржавању првенства током зиме у Европи, подржао је предсједник УЕФА — Мишел Платини, који је истакао да је спреман да у складу са тим преуреди европска клупска такмичења. Платини је на гласању за избор домаћина дао глас Катару, за организацију првенства током љета.[97] Блатер је такође изјавио да упркос климатизованим стадионима, првенство представља више од самих утакмица и да укључује друге културне догађаје и у вези са тим, он је поставио питање да ли навијачи и играчи могу да буду дио тога на љетњим температурама.[98]

Френк Лоуи, предсједник фудбалског савеза Аустралије, противио се одржавању првенства током зиме, због утицаја на домаће лиге.

Поред примједби европских лига, Френк Лоуи, предсједник фудбалског савеза Аустралије, изјавио је да би промјена датума првенства са љета на зиму пореметила распоред А лиге и рекао је да ће тражити објештећење од ФИФА уколико донесе такву одлуку.[99] Ричард Скудамор, извршни директор Премијер лиге, изјавио је да ће размотрити тужбу против ФИФА, јер би тај потез ометао популарни програм Премијер лиге за Божић и Нову годину.[100]

Објављено је да је ФИФА у септембру 2013. године, водила разговоре са емитерима о одлуци да промијени датум одржавања првенства, јер би то могло да изазове потенцијалне сукобе са другим заказаним телевизијским програмима. Телевизијска мрежа Fox Broadcasting Company, која је платила 425 милиона долара за право на емитовање Свјетских првенстава 2018. и 2022. у САД, касније је изразила незадовољство због могуће промјене датума, јер би одржавање зими било у сукобу са НФЛ сезоном, која се 6одржава у истом периоду. Они су истакли да су купили права уз договор да ће се првенство одржати на љето, а ако се промјена ипак догоди, они ће тражити компензацију.[101] Дана 12. фебруара 2015, ФИФА је додијелила мрежи Fox Broadcasting Company права на Свјетско првенство 2026. године, а да није покренула процес надметања са мрежама ESPN, NBC и другим заинтересованим емитерима у САД.[102] Ричард Сандомир из часописа The New York Times, објавио је да је ФИФА то урадила како би избјегла да их Fox тужи судовима у САД, што би према америчком правном систему могло да натјера ФИФА да отвори своје књиге и разоткрије сваку могућу корупцију.[103] Ден Роан, спортски уредник за BBC, изјавио је: „ФИФА није важно да ли су ривалске мреже ESPN и NBC можда хтјеле да се надмећу или да ли би више новца могло бити генерисано за добробит спорта да је одржан одговарајући процес. Као и увијек, чинило се да се ФИФА бринула о себи“.[104]

Дана 24. фебруара 2015. најављено је да ће првенство бити одржано зими, а планирано је да се одржи између новембра и децембра. Коментатори су истакли да ће сукоб са сезоном Божића вјероватно изазвати поремећаје, а истакли су и забринутост због тога колико ће првенство бити кратко. Објављено је да ће и Афрички куп нација 2023. такође бити помјерен са јануара на јун, како би се избјегло да афрички играчи играју два турнира у кратком периоду, иако монсунска кишна сезона у земљи домаћину Гвинеји почиње отприлике у то вријеме.[105]

Саобраћај[уреди | уреди извор]

На отварању представништва организације International Association of Public Transport (UITP) у Катару, Јасим бин Саиф ел Сулаити, министар саобраћаја, изјавио је: „Катар тренутно ради на развоју напредне саобраћајне инфраструктуре у земљи, која не само да ће нам помоћи да се припремимо за домаћинство Свјетског првенства у фудбалу 2022. већ ће бити насљеђе за наш народ и нашу земљу. Доха метро, мрежа са четири интегрисане линије покривала би 233 km и 96 сестаница. У првој фази, мрежа би се кретала у дужини од 84 km и укључивала би 38 станица до 2019. У Лусаилу би постојала мрежа за лаки жељезнички саобраћај, Lusail LRT, са 32 km пруга и 35 станица. Пројекат је повезан са мрежом Доха метро.“[106]

Улице и аутопутеви[уреди | уреди извор]

Уредник часописа BQ, написао је 2014. године: „Катар тренутно има око 2.500 km аутопутева, а израђен је план за 8.500 km до 2020. поред аутобуских линија јавног превоза.“[107] Он је цитирао Јасима бин Саифа ел Сулаитија, министра саобраћаја, који је изјавио: „локални путеви се сада протежу до подручја које покрива 9.500 km и предвиђени план је да се ово подручје повећа на 34.000 km 2020. године. тренутно има 160 мостова који повезују путеве и очекује се да ће број мостова достићи 200 до 2020. године, уз повећање броја тунела са садашњег на 32 у будућности.“[106]

Јавни превоз[уреди | уреди извор]

Уредник часописа BQ, написао је 2014. године: „у току је рад на побољшању јавног аутобуског превоза и инфраструктуре и направљен је план акције за период од пет година“. Он је цитирао Јасима бин Саифа ел Сулаитија, министра саобраћаја, који је изјавио: „Катар је издвојио 5 милијарди ријала у наредних пет година за развој тренутног броја од 400 аутобуса у компанији за јавни превоз, у мрежу од 2.000 аутобуса.“[106]

Трошкови[уреди | уреди извор]

Али ибн ел Хусеин, јордански принц, предлагао је да се првенство одржава у још неколико држава како би цијели регион био укључен.

Према неким процјенама, Свјетско првенство ће коштати Катар око 138 милијарди фунти, што је око 60 пута више од 3,5 милијарди долара колико је Јужноафричка Република потрошила на Свјетско првенство 2010.[108] Никола Ритер, њемачки правни ред се Тврдња сја би му се ни це сеи финансијски аналитичар, рекао је на самиту инвеститора одржаном у Минхену да ће 107 милијарди фунти бити потрошено на стадионе и објекте, а још 31 милијарда на саобраћајну инфраструктуру. Ритер је рекао да ће 30 милијарди фунти бити потрошено на изградњу климатизованих стадиона, а 48 милијарди на објекте за тренинг и смјештај за играче и навијаче. Планирано је да буде потрошено око 28 милијарди на стварање новог града под називом Лусаил, који ће окруживати стадион Лусаил Ајконик, домаћина утакмица отварања и финала првенства.[109]

Према извјештају који је у априлу 2013. објавила компанија Merrill Lynch, одјељења за инвестиционо банкарство Bank of America]] ≠и организатори у Катару, затражили су од ФИФА да одобри мањи број стадиона због растућих трошкова.[110] Bloomberg L.P. је објавио да Катар жели да смањи број стадиона на 8 или 9 са првобитно планираних 12.[111] У извјештају објављеном 9. децембра 2010. Блатер је навео да би сусједи Катара могли да буду домаћини неких утакмица током првенства, али ниједна посебна држава није наведена у извјештају.[112] Блатер је додао да сваку такву одлуку прво мора да донесе Катар, а затим да је одобри извршни комитет ФИФА.[94] Јордански принц — Али бин ел Хусеин, изјавио је за аустралијски Associated Press да би одржавање утакмица у Бахреину, Уједињеним Арапским Емиратима и вјероватно Саудијској Арабији, помогло да се људи из региона укључе током првенства.[113]

Културна и политичка питања[уреди | уреди извор]

Катар и фудбал[уреди | уреди извор]

Себастијан Сирија, један од натуларизованих фудбалера у репрезентацији Катара.

У вријеме када је добио организацију првенства 2010. године, Катар је био на 113. мјесту на ФИФА ранг листи,[114] а никада раније се није квалификовао на Свјетско првенство.[115] Најбољи резултат који је до тада остварио на Азијском купу, била је прва елиминациона фаза — четвртфинале 2000. када је прошао групу са трећег мјеста и испао од Кине.[116] Највећи успјех на турнирима било му је освајање Купа Персијског залива, који је освојио два пута, оба као домаћин.[117] Од када је изабран за домаћина Свјетског првенства, освојио је Куп Персијског залива по трећи пут 2014.[118] и Азијски куп 2019.[119] Катар ће бити најмања земља домаћин Свјетског првенства, четири пута мањи од домаћина првенства 1954. — Швајцарске.[120] Такође, до 2010. године, када је изабран за домаћина, Катар је имао сталну популацију мању од милион људи, што је мање од 1,7 милиона становника које је имао домаћин првенства 1930. — Уругвај, али се до 2019. популација Катара повећала на преко 2,5 милиона становника.[121] Ове чињенице су неке навеле да доводе у питање снагу фудбалске културе у Катару и да ли их је то учинило неприкладним домаћинима Свјетског првенства.[122]

Фудбалски савез Катара је постао познат по томе што натурализује играче из страних земаља да играју за репрезентацију.[123][124] Најпознатији натурализовани играчи су Себастијан Сорија који је рођен у Уругвају,[125] као и два играча рођена у Бразилу — Луис Жуниор и Емерсон Шејк, који је прије тога наступао за репрезентацију Бразила до 20 година.[126] Фудбалски савез Катара је раније покушавао да подстакне играче из других држава, који нису дебитовали за репрезентацију, да пређу да играју за Катар. Међу њима су била и тројица бразилских играча који су тада играли у Њемачкој — Аилтон, Деде и Леандро 2004. године, од којих нико никада није играо у Катару нити је имао друге везе са Катаром, а које је савез покушао да ангажује како би помогли репрезентацији да се квалификује на Свјетско првенство 2006.[127] ФИФА је блокирала те потезе и пооштрила услове за квалификовање за националне тимове.[128][129]

Алкохол[уреди | уреди извор]

Хасан Абдула ел Тавади, извршни директор кандидатуре Катара, изјавио је да ће муслиманска држава такође дозволити конзумацију алкохола током првенства.[130][131] Објављено је да ће бити успостављене посебне зоне за навијаче, у којима ће моћи да се купи алкохол.[132][133][134] Иако исељеници могу да купују алкохол, а одређена предузећа могу да продају алкохол уз дозволу, пиће у јавности није дозвољено јер је правни систем Катара заснован на шеријату.[135]

У фебруару 2022. године, извршни директор за комуникације у врховном комитету — Фатма ел Нуаими, изјавила је у интервјуу да ће алкохол бити доступан у одређеним зонама за навијаче изван стадиона и на другим катарским званичним угоститељским објектима.[136] Објављено је да ће производи Бадвајзер бити доступни унутар стадиона.[137]

У јулу 2022. објављено је да ће навијачима бити дозвољено да уносе алкохолна пића на стадионе, али се алкохолна пића неће продавати на самим стадионима. Касније је објављено да се планови још довршавају.[138]

Пласман Израела на првенство[уреди | уреди извор]

Шеф катарске делегације за кандидатуру је изјавио да ће Израел, ако се квалификује, моћи да се такмичи на Свјетском првенству, упркос томе што Катар не признаје државу Израел.[131][133][139] Израел је у групи Ф квалификација завршио на трећем мјесту и није се пласирао на првенство.[140]

Контроверзе о корупцији[уреди | уреди извор]

Након додјеле организације првенства Катару, појавиле су се бројне оптужбе за подмићивање или корупцију у поступку избора домаћина, који укључују чланове Извршног одбора ФИФА.[141]

2011.[уреди | уреди извор]

У мају 2011. године наводи о корупцији у оквиру високих званичника ФИФА, покренули су питања легитимитета одржавања првенства у Катару. Према тадашњем потпредсједнику ФИФА — Џеку Ворнеру, објављен је мејл о могућности да је Катар „купио“ Свјетско првенство подмићивањем преко Мохамеда бин Хамама, који је тада био предсједник Азијске фудбалске конфедерације. Званичници кандидатуре Катара, одбацили су било какве малверзације.[142] Узбуњивач, за кога је касније откривено да је Фаедра Алмахид, изјавио је да је Катар уплатио 1,5 милиона долара на рачуне неколико афричких званичника.[143] Она је касније повукла своје тврдње о подмићивању, наводећи да их је измислила да би могла да се освети комитету за организацију првенства, због смањења њеног посла са њима. Такође је негирала да је била изложена било каквом притиску да би повукла своју изјаву.[144] ФИФА је потврдила да је добила мејл од ње у којем повлачи своје оптужбе.[145]

2014/15.[уреди | уреди извор]

Џек Ворнер (десно), оптужен је да је примио мито да би Катар добио организацију првенства.

У марту 2014. године, објављено је да је фирма повезана са успјешном кандидатуром Катара, платила члану одбора ФИФА — Џеку Ворнеру и његовој породици око два милиона долара. Часопис The Daily Telegraph, објавио је да амерички ФБИ истражује Ворнера и његове наводне везе до кандидатуре Катара.[146]

На дан 1. јуна 2014. године, часопис The Sunday Times, објавио је да су добили документацију, укључујући мејлове, писма, слова и банковне трансфере који су наводно доказали да је Бин Хамам платио више од 5 милиона долара фудбалским званичницима да подрже кандидатуру Катара. Бин Хамам и сви остали који су били оптужени за прихватање мита, негирали су оптужбе.[147]

Касније у јуну 2014. године, директор компаније Qatar Airways — Акбар ел Бакер, дао је интервју њемачким медијима, у којем је навео да оптужбе долазе од оних који су вођени завишћу и неповјерењем у Катар и не желе да се првенство одржи тамо, као и да земља није добила поштовање које заслужује због својих напора да организује Свјетско првенство. Он је такође изјавио да емир Катара строго кажњава и забрањује случајеве корупције и подмићивања, са политиком нулте толеранције.[148]

У интервјуу објављеном 7. јуна 2015. године, Доменико Скала, шеф Одбора за ревизију и усаглашеност ФИФА, изјавио је да постоје докази да су домаћинства Катару и Русији додијељена само због куповине гласова и да се могу отказати.[149][150]

Извјештај о истрази Етичког одбора ФИФА[уреди | уреди извор]

Мајкл Гарсија, кога је ФИФА поставила као независног истражитеља у вези подмићивања.

Године 2014. ФИФА је именовала Мајкла Гарсију као свог независног етичког истражитеља, да би се размотрили наводи подмићивања против Катара и Русије, домаћина Свјетских првенстава 2018. и 2022. Гарсија је истраживао свих девет кандидатура и 11 земаља које су биле укључене у понуде за организацију првенстава 2018. и 2022. а такође је разговарао са свим особама повезаним са кандидатурама и тражио од свједока да иступе са доказима.[151] На крају истраге, он је поднио извјештај са 430 страница у септембру 2015. године. Управљачко тијело ФИФА је затим ангажовало њемачког судију Ханса Јоахима Екерта, који је прегледао и представио сажетак извјештаја на 42 странице. Он је у свом сажетку објавио да Катар и Русија нису били умијешани у наводно подмићивање, уз напомену да је Катар „поставио академију Aspire sports у центар кандидатуре на значајне начине“, али није „компромитовао интегритет“ укупног процеса кандидатуре.[152] Гарсија је реаговао након неколико сати, наводећи да је сажетак „материјално непотпун“ и са „погрешно представљеним чињеницама и закључком“.[152] Године 2017. њемачки новинар Петер Розберг, који је тврдио да је на друштвеној мрежи Facebook објавио да сажетак извјештаја „не даје доказ да је Свјетско првенство 2018. или 2022. године купљено“ и изјавио је да ће он објављивати потпуни извјештај мало по мало. То је приморало ФИФА да објави оригинални извјештај истражитеља Гарсије. Према извјештају, нема никаквих доказа о корупцији против домаћина првенства 2022. али је објављено да су кандидати тестирали правила понашања до границе.[153]

2019.[уреди | уреди извор]

У јануару 2019. Бонита Мерсијадес, узбуњивач из кандидатуре Аустралије за Свјетско првенство 2022. објавила је књигу у којој се наводи да су у мјесецима прије гласања у децембру 2010. руководиоци ФИФА били приватно забринути да би побједа Катара оставила финансијски мањак за владајуће тијело 2022. због чега су склопили посао према којем је Al Jazeera (сада beIN Sports) пристала на тајни договор да плати 100 милиона долара ако Катар побиједи на избору. Према књизи, посао се догодио уз учешће и знање Жерома Валкеа, генералног секретара ФИФА у то вријеме, коме је касније забрањено да се бави фудбалом на девет година због корупције. The Mail on Sunday је упутио питање телевизији beIN Sports о оптужбама, чији је портпарол окарактерисао бонус као „производне доприносе“ који су „стандардна тржишна пракса и коју емитерима често намећу спортски савези и носиоци спортских права“.[154]

Мишел Платини, бивши предсједник Уефе, суспендован је доживотно из фудбала због корупције.

Према процурјелим документима до којих је дошао The Sunday Times, катарска државна телевизија — Al Jazeera, тајно је понудила ФИФА 400 милиона долара за права на емитовање, само 21 дан прије него што је објављено да ће Катар бити домаћин првенства 2022. Уговор је такође документовао тајни телевизијски договор између ФИФА и катарских државних медија који су преносили телевизију Al Jazeera, да ће 100 милиона долара такође бити уплаћено на одређени рачун ФИФА само ако Катар побиједи на гласању 2010. Додатних 480 милиона долара је такође понудила Влада државе Катар, три године након почетне понуде, чиме је укупна понуда Катара за домаћинство првенства 2022. износила 880 милиона долара. Документи су касније постали дио истраге швајцарске полиције о подмићивању.[155][156] ФИФА је одбила да коментарише истрагу и одговорила је мејлом часопису The Sunday Times, написавши: „наводе повезане са кандидатуром за ФИФА Свјетско првенство 2022. већ је опширно коментарисала ФИФА, која је у јуну 2017. објавила Гарсијин извештај у потпуности на сајту Fifa.com. Штавише, имајте на уму да је ФИФА поднијела кривичну пријаву Канцеларији државног тужиоца Швајцарске, која је још у току. ФИФА је сарађивала и наставиће да сарађује са властима.“[154][155] Портпарол телевизије beIN Sports је у једној изјави за медије изјавио да компанија неће „реаговати на непоткријепљене или необуздане спекулативне оптужбе.“[157]

Дамијан Колинс, члан парламента Уједињеног Краљевства и предсједник британског парламентарног одбора, позвао је да се уплате од стране Al Jazeera замрзну и покренуо је истрагу о уговору пошто он „изгледа да је у очигледном кршењу правила“.[154]

Бившег предсједника Уефе Мишела Платинија ухапсила је француска полиција 18. јуна 2019. због постојања сумње у виду правичности додјеле организације првенства Катару. Он је притворен у Канцеларији за борбу против корупције правосудне полиције ван Париза. Хапшење је представљало први значајни јавни потез у истрази о корупцији коју је двије године раније покренула организација Parquet National Financier, која је одговорна за спровођење закона против тешког финансијског криминала.[158][159]

Бојкот[уреди | уреди извор]

Од стране клубова[уреди | уреди извор]

Норвешки фудбалски клуб Тромсе објавио је саопштење у којем позива на бојкот Свјетског првенства 2022. послије извјештаја о „савременом ропству” и „алармантом броју смртних случајева” између осталих забринутости које су исказали у саопштењу. Клуб је позвао Фудбалски савез Норвешке да подржи такав бојкот.[160]

Рајнхард Гриндел, предсједник фудбалског савеза Њемачке, истицао је да Њемачка размишља о бојкоту првенства.

Реагујући на дипломатску кризу у Катару 2017. године, Рајнхард Гриндел, предсједник Фудбалског савеза Њемачке, изјавио је следеће у јуну 2017: „Фудбалски савези свијета треба да закључе да се велики турнири не могу одржавати у земљама у којима се крше људска права. Фудбалски савез Њемачке ће разговарати са Уефом и Савезном владом Њемачке како би процијенио да ли да бојкотује првенство у Катару 2022.“[161] Дана 26. марта 2021. године, Фудбалски савез Њемачке објавио је да се противи бојкоту првенства, али да ће њихови играчи учествовати у кампањи за унапређење људских права за све.[162][163][164] Истог дана, селектор репрезентације Белгије Роберто Мартинез изјавио је за CNN да би била велика грешка бојкотовати првенство.[165]

Дана 20. јуна 2021. године, Фудбалски савез Норвешке, на ванредном конгресу, одлучио је да не бојкотује првенство 2022.[166]

Дана 20. октобра 2021. године, Deutsche Welle је објавио да је Фудбалски савез Њемачке у интервјуу на својој веб-страници навео да Њемачка неће бојкотовати првенство 2022. Потпредсједник савеза Питер Питерс изјавио је: „Катар је забиљежио много позитивних помака у последњих неколико година и улога фудбала је да подржи тај развој.”[167][168]

Дана 27. марта 2022. године, одржан је Четврти стратешки дијалог на високом нивоу између Државе Катар и Канцеларије Уједињених нација за борбу против тероризма, гдје је споразум продужен на још три године. Према изјвештају канцеларије, Катар је остао други највећи донатор у кампањи међу 35 других донатора.[169]

Инвазија Русије на Украјину 2022.[уреди | уреди извор]

Након инвазије Руске Федерације на Украјину у фебруару 2022. године, Фифа је објавила да утакмице неће моћи да се играју у Русији, али да ће репрезентација Русије моћи да учествује у плеј-офу за пласман на првенство, након чега су Пољска, Чешка, Шведска и Енглеска, објавиле да неће играти против Русије.[170]

Фифа је 27. фебруара 2022. увела бројне санкције које утичу на учешће Русије у међународном фудбалу. Русији је забрањено да буде домаћин међународних такмичења, а репрезентацији је наређено да све домаће утакмице игра без присуства публике у неутралним земљама. Фудбалска репрезентација Русије није смијела да се такмиче под именом, заставом или химном Руске Федерације што је било слично ситуацији с којом су се суочавали руски спортисти на Олимпијским играма 2020. и другим спортским догађајима.[171] Тим би се такмичио под скраћеницом свог фудбалског савеза — „РФУ” умјесто „Русија”.[172] Наредног дана, Фифа је одлучила да суспендује Русију из међународних такмичења до даљег, укључујући њено учешће на Свјетском првенству 2022.[173]

Неки посматрачи су, иако су одобравали суспензију Русије, истакли да Фифа није казнила Саудијску Арабију због њене војне интервенције у Јемену,[174] Катар због кршења људских права,[175][176] као и Сједињене Држава због инвазије извршене на Ирак и изазивања рата у тој земљи.[177]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „One year to go, Qatar 2022: first FIFA World Cup™ in Middle East and Arab World”. fifa.com. 20. 11. 2021. Приступљено 21. 10. 2022. 
  2. ^ Morgan, Ewan (2. 4. 2019). „Why Does Morocco Keep Bidding, And Failing To Host The World Cup?”. thesefootballtimes.co. Приступљено 21. 10. 2022. 
  3. ^ „FIFA Accused of Asking for Bribe to Support Egypt's Bid for 2010 World Cup”. moroccoworldnews.com. 21. 4. 2015. Приступљено 21. 10. 2022. 
  4. ^ Vesty, Marc (17. 3. 2009). „The race to host World Cup 2018 and 2022”. bbc.co.uk. London: BBC Sport. Приступљено 21. 10. 2022. 
  5. ^ „Qatar 2022 announces Bid Committee leadership”. Dubai Chronicle. 25. 3. 2009. Архивирано из оригинала 2. 6. 2009. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  6. ^ „Qatar launch "unity" bid to stage 2022 World Cup finals”. ESPN. 17. 5. 2009. Архивирано из оригинала 27. 4. 2011. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  7. ^ „Qatar 2022 FIFA World Cup Bid TV Commercial”. YouTube. 15. 11. 2009. Приступљено 21. 10. 2022. 
  8. ^ „Russia and Qatar awarded 2018 and 2022 FIFA World Cups”. FIFA.com. 2. 12. 2010. Архивирано из оригинала 5. 12. 2010. г. Приступљено 21. 10. 2022. 
  9. ^ Krušec, Katarina (15. 11. 2021). „Što vatrene čeka u Kataru: Optužuju ih za kršenje ljudskih prava, a 1480 puta je manji od Rusije”. vecernji.hr. Приступљено 21. 10. 2022. 
  10. ^ „Katar kupio domaćinstvo Mundijala za 1.400.000 evra?!”. mozzartsport.com. 18. 3. 2014. Приступљено 21. 10. 2022. 
  11. ^ „Fifa određuje termine za Mundijal u Kataru”. politika.rs. 18. 3. 2015. Приступљено 21. 10. 2022. 
  12. ^ Manfred, Tony (1. 3. 2015). „14 reasons the Qatar World Cup is going to be a disaster”. Yahoo! Sports. Приступљено 20. 10. 2022. 
  13. ^ „Qatar: Migrant Construction Workers Face Abuse”. hrw.org. 12. 6. 2012. Приступљено 20. 10. 2022. 
  14. ^ „Qatar Events of 2021”. hrw.org. 18. 11. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  15. ^ „Qatar Events of 2021”. refworld.org. United States Department of State. 20. 6. 2014. Приступљено 20. 10. 2022. 
  16. ^ „Qatar: Repressive new law further curbs freedom of expression”. amnesty.org. 20. 1. 2020. Приступљено 20. 10. 2022. 
  17. ^ „Qatar: Types of criminalisation”. humandignitytrust.org. 7. 2. 2019. Приступљено 17. 10. 2022. 
  18. ^ „Death penalty 2020: Despite Covid-19, some countries ruthlessly pursued death sentences and executions”. amnesty.org. 21. 4. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  19. ^ а б в г Montague, James (1. 5. 2013). „Desert heat: World Cup hosts Qatar face scrutiny over 'slavery' accusations”. CNN. Приступљено 20. 10. 2022. 
  20. ^ Morin, Richard (12. 4. 2013). „Indentured Servitude in the Persian Gulf”. The New York Times. Приступљено 20. 10. 2022. 
  21. ^ „Qatar: End corporate exploitation of migrant construction workers”. Amnesty International. 17. 11. 2013. Архивирано из оригинала 7. 12. 2014. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  22. ^ Pattisson, Pete (25. 9. 2013). „Revealed: Qatar's World Cup 'slaves'”. The Guardian (UK). Приступљено 20. 10. 2022. 
  23. ^ Pattisson, Pete; Khalili, Mustafa (25. 9. 2013). „Qatar: the migrant workers forced to work for no pay in World Cup host country – video”. The Guardian (UK). Приступљено 20. 10. 2022. 
  24. ^ „Qatar World Cup: Stadium builders working in 'sub-human' conditions”. The Daily Telegraph. London. 6. 4. 2014. Приступљено 20. 10. 2022. 
  25. ^ Jončić, Saša (26. 9. 2013). „"Gardijan": Tokom radova za SP u Kataru stradala 44 radnika iz Nepala!”. vijesti.me. Приступљено 21. 10. 2022. 
  26. ^ Saraswathi, Vani (6. 11. 2016). „Qatar's Kafala reforms: A ready reckoner - Migrant RightsMigrant Rights”. Migrant Rights. Приступљено 20. 10. 2022. 
  27. ^ „Still Slaving Away”. The Economist. 6. 6. 2015. Приступљено 20. 10. 2022. 
  28. ^ „evidence of forced labour on the Qatar 2022 World Cup infrastructure project”. ESPN. Архивирано из оригинала 26. 09. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  29. ^ а б Weaver, Matthew (18. 5. 2015). „Fifa to investigate arrest of BBC news team in Qatar”. The Guardian. Архивирано из оригинала 20. 9. 2016. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  30. ^ „Qatar 2022: 'Forced labour' at World Cup stadium”. BBC News. 31. 3. 2016. Архивирано из оригинала 17. 11. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  31. ^ „Qatar World Cup workers' rights to improve with end of kafala system, claims union”. The Guardian. 25. 10. 2017. Архивирано из оригинала 3. 11. 2017. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  32. ^ „Emir issues law to protect ights of Domestic workers”. Qatar Tribune webmaster. 23. 8. 2017. Приступљено 20. 10. 2022. 
  33. ^ а б „ILO inaugurates its first project office in Qatar”. ilo.org. 30. 4. 2018. Приступљено 20. 10. 2022. 
  34. ^ „Technical cooperation between ILO and Qatar on workers rights; threat of Commission of Inquiry eases”. Business & Human Rights Resource Centre (на језику: шпански). Приступљено 20. 10. 2022. 
  35. ^ „World Cup 2022: Qatar 'falling significantly short' on reforms”. bbc.com. 6. 2. 2019. Архивирано из оригинала 6. 8. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  36. ^ Armstrong, Jeremy (20. 5. 2019). „Qatar World Cup stadium migrant workers being paid as little as 82p-an-hour”. Daily Mirror. Архивирано из оригинала 24. 5. 2019. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  37. ^ „New labour laws in Qatar benefiting migrant workers a 'momentous step forward': ILO”. un.org. 17. 10. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  38. ^ „Qatar to pay sick worker's wages amid labour-camp lockdowns - News - GCR”. globalconstructionreview.com. 2. 4. 2020. Приступљено 20. 10. 2022. 
  39. ^ „Qatar to pay workers in quarantine full salaries”. aljazeera.com. Приступљено 20. 10. 2022. 
  40. ^ „GCO highlights various labour reforms introduced by Qatar”. thepeninsulaqatar.com. 20. 3. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  41. ^ „Qatar extends minimum wage to all”. Arab News. 20. 3. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  42. ^ „Qatar's labour reforms outstanding, tangible”. Gulf-Times. 10. 4. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  43. ^ „Qatar's new minimum wage enters into force”. ilo.org. 19. 3. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  44. ^ „Qatar Extends Minimum Wage To All As World Cup Looms”. Agence France Presse. 20. 3. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  45. ^ „Qatar sets minimum wage, removes NOC for changing jobs”. thepeninsulaqatar.com. 30. 8. 2020. Приступљено 20. 10. 2022. 
  46. ^ а б „Revealed: 6,500 migrant workers have died in Qatar since World Cup awarded”. theguardian.com. 23. 2. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  47. ^ Garner-Purkis, Zak (23. 2. 2021). „Qatar migrant death rate revealed: 'more than 6,500 workers die since World Cup win'”. Construction News. Приступљено 20. 10. 2022. 
  48. ^ „Hersteller will keinen Rasen für WM in Katar liefern”. pnp.de (на језику: њемачки). dpa. 12. 3. 2021. Архивирано из оригинала 12. 3. 2021. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  49. ^ „Qatar: "In the prime of their lives": Qatar's failure to investigate, remedy and prevent migrant workers' deaths”. Amnesty International. 26. 8. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  50. ^ „FIFA publishes landmark Human Rights Policy”. FIFA. 8. 6. 2017. Приступљено 20. 10. 2022. 
  51. ^ „Fatma Samoura: The road to Qatar 2022”. aljazeera.com. Приступљено 20. 10. 2022. 
  52. ^ „A Mexican woman reported an assault in Qatar. She faces jail, 100 lashes.”. nbcnews.com. 23. 2. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  53. ^ „FIFA World Cup 2022: Qatar drops 'criminal' proceedings against stadium worker”. Firstpost. 5. 4. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  54. ^ „Lise Klaveness FULL SPEECH at FIFA Congress”. Doha: FIFA Congress. 31. 3. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  55. ^ а б Boren, Cindy (31. 3. 2022). „Norway soccer head draws ire for criticism of FIFA, Qatar's World Cup”. Washington Post. Приступљено 20. 10. 2022. 
  56. ^ „Qatar: Predictable and preventable: Why FIFA and Qatar should remedy abuses behind the 2022 World Cup”. Amnesty International. 19. 5. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  57. ^ Lopes, Marina (23. 8. 2022). „Qatar deports migrant workers protesting alleged abuse before World Cup”. Washington Post. Приступљено 20. 10. 2022. 
  58. ^ „Qatar deports migrants after wage protest, rights group says”. France24. 23. 8. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  59. ^ „Qatar: Global survey shows overwhelming demand for FIFA to compensate World Cup migrant workers”. Amnesty International. 14. 9. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  60. ^ „Qatar World Cup: Calls for FIFA to contribute to compensation scheme for workers in host country receive strong support”. Sky Sports. 15. 9. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  61. ^ „World Cup 2022: Denmark to protest host nation with 'toned-down' jerseys”. Fox News. 29. 9. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  62. ^ „Denmark to wear 'toned down' kits in Qatar protest”. The Athletic. 28. 9. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  63. ^ „Amnesti: U Kataru pred Svetsko prvenstvo i dalje kršenje ljudskih prava”. rs.n1info.com. 20. 10. 2022. Приступљено 21. 10. 2022. 
  64. ^ „Here are the 11 countries where being gay is punishable by death”. Gay Times. 5. 4. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  65. ^ Gibson, Owen (14. 12. 2010). „Fifa boss tells gay fans: 'Don't have sex at Qatar World Cup”. The Guardian. London. Приступљено 20. 10. 2022. 
  66. ^ „FIFA President: Gay Fans 'Should Refrain From Any Sexual Activities' During 2022 World Cup In Qatar”. FitPerez.com. 13. 12. 2010. Архивирано из оригинала 15. 3. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  67. ^ „Blatter sparks Qatar gay furore”. BBC News. 14. 12. 2010. Приступљено 20. 10. 2022. 
  68. ^ „Gay rights group wants apology from FIFA's Sepp Blatter for comments”. ESPN. 15. 12. 2010. Приступљено 20. 10. 2022. 
  69. ^ „Blatter: Gays should 'refrain from sexual activities' in Qatar | Football”. The Sport Review. 13. 12. 2010. Приступљено 20. 10. 2022. 
  70. ^ „FIFA president says gays should refrain from homosexuality during Qatar World Cup”. pinkNews.co.uk. 13. 12. 2010. Приступљено 20. 10. 2022. 
  71. ^ Imray, Gerald (13. 12. 2010). „FIFA President: Gay Fans 'Should Refrain From Any Sexual Activities' During 2022 World Cup In Qatar”. HuffPost. Приступљено 20. 10. 2022. 
  72. ^ „Qatar 2022: Gulf States' 'Gay Tests' Trigger World Cup Boycott Call”. International Business Times. 8. 10. 2013. Приступљено 20. 10. 2022. 
  73. ^ „'Nobody feels unsafe here': gay footballer Josh Cavallo told he is welcome at Qatar World Cup”. the Guardian. 1. 12. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  74. ^ „AP Exclusive: Qatar to allow rainbow flags at 2022 World Cup”. Ap News. 8. 12. 2020. Приступљено 20. 10. 2022. 
  75. ^ „Josh Cavallo is ready to take on the world”. GQ Australia. Архивирано из оригинала 16. 1. 2022. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  76. ^ „English FA given assurances over LGBTQ+ fans at Qatar World Cup”. The Independent. 21. 9. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  77. ^ „Svetsko prvenstvo u fudbal: Zašto je Mundijal u Kataru kontroverzan”. bbc.com. BBC na srpskom. 2. 4. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  78. ^ „Qatar Today”. Issuu. новембар 2010. Приступљено 20. 10. 2022. 
  79. ^ „2022 FIFA World Cup™ Bid Evaluation Report: Qatar” (PDF). fifa.com. FIFA. 14. 5. 2010. Приступљено 20. 10. 2022. 
  80. ^ Gibson, Owen (9. 9. 2013). „Sepp Blatter admits Qatar World Cup error and backs winter switch”. theguardian.com. Buenos Aires. Приступљено 20. 10. 2022. 
  81. ^ „Will you be heading to Russia or Qatar for the World Cup?”. The Guardian. London. 2. 12. 2010. Приступљено 20. 10. 2022. 
  82. ^ „Qatar World Cup too hot to handle”. Philadelphia Daily News. 26. 8. 2013. Приступљено 20. 10. 2022. 
  83. ^ „Blatter: Qatar 2022 won't clash with Winter Olympics”. FIFA. Архивирано из оригинала 28. 11. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  84. ^ Rumsby, Ben (19. 9. 2013). „Fifa warned 2022 World Cup in Qatar must not clash with Winter Games”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 20. 10. 2022. 
  85. ^ „FA boss urges Qatar 2022 World Cup rethink”. Al Jazeera. Приступљено 20. 10. 2022. 
  86. ^ а б „Qatar World Cup decision 'a blatant mistake' – RTÉ Sport”. Raidió Teilifís Éireann. 24. 7. 2013. Приступљено 20. 10. 2022. 
  87. ^ „Sepp Blatter: awarding 2022 World Cup to Qatar was a mistake | Football”. The Guardian. 16. 5. 2014. Приступљено 20. 10. 2022. 
  88. ^ „Sepp Blatter admits summer World Cup in Qatar mistake - CBC Sports - Soccer”. Canadian Broadcasting Corporation. Приступљено 20. 10. 2022. 
  89. ^ „Sepp Blatter: Awarding Qatar World Cup may have been 'mistake'”. Sports Illustrated. 9. 9. 2013. Архивирано из оригинала 21. 09. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  90. ^ „World Cup 2022: Fifa taskforce to seek new dates for tournament”. BBC. 4. 10. 2013. Приступљено 20. 10. 2022. 
  91. ^ „Valke: SP u Kataru neće biti tokom ljeta”. vijesti.me. 8. 1. 2014. Приступљено 20. 10. 2022. 
  92. ^ „FIFA split over Qatar World Cup dates – Football”. Al Jazeera. Приступљено 20. 10. 2022. 
  93. ^ „Qatar World Cup possible in winter”. Al Jazeera. 4. 12. 2010. Архивирано из оригинала 9. 12. 2010. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  94. ^ а б „FIFA 'backs' winter 2022 Qatar cup”. Al Jazeera. Приступљено 20. 10. 2022. 
  95. ^ „FIFA quashes talk of winter World Cup”. Fox News Channel. 20. 1. 2011. Приступљено 20. 10. 2022. 
  96. ^ „Franz Beckenbauer banned by Fifa for not taking part in World Cup inquiry”. The Guardian. 13. 6. 2014. Приступљено 20. 10. 2022. 
  97. ^ „Platini: Qatar 2022 should be held in winter”. Al Jazeera. 4. 10. 2011. Приступљено 20. 10. 2022. 
  98. ^ „Blatter raises doubts over summer World Cup”. Al Jazeera. Приступљено 20. 10. 2022. 
  99. ^ Lutz, Tom (17. 9. 2013). „World Cup 2022: Australia wants Fifa compensation for failed bid”. The Guardian. Приступљено 20. 10. 2022. 
  100. ^ Peck, Tom (24. 2. 2014). „Premier League chief Richard Scudamore threatens to sue over November/December proposal”Слободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. The Independent. Архивирано из оригинала 25. 2. 2015. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  101. ^ Rumsby, Ben (26. 9. 2013). „Fifa holds secret talks with broadcasters over switching 2022 Qatar World Cup to winter”. The Telegraph. Приступљено 20. 10. 2022. 
  102. ^ „FIFA grants Fox, Telemundo U.S. TV rights for World Cup through 2026”. Sports Illustrated. Приступљено 20. 10. 2022. 
  103. ^ Sandomir, Richard (27. 2. 2015). „Why FIFA Made Deal With Fox for 2026 Cup”. The New York Times. Приступљено 20. 10. 2022. 
  104. ^ „Qatar 2022: World Cup fall-out could tear football apart”. BBC. 25. 2. 2015. Приступљено 20. 10. 2022. 
  105. ^ „Postponement of Afcon 2023 agreed - Jerome Valcke”. BBC Sport. Приступљено 20. 10. 2022. 
  106. ^ а б в „Qatar's transportation sector undergoing thorough revamp”. bq Magazine. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  107. ^ „Qatar's plan to develop public transport sector”. constructionweekonline.com. 28. 11. 2014. Приступљено 20. 10. 2022. 
  108. ^ „Qatar's World Cup will cost $220bn – What does that mean?”. dohanews.co. Архивирано из оригинала 5. 10. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  109. ^ „Qatar World Cup in 2022 could cost £138 billion according to financial analyst”. The Telegraph. London. 8. 9. 2011. Архивирано из оригинала 12. 9. 2011. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  110. ^ „Qatar 2022: Nine stadiums instead of twelve?”. Stadiumdb.com. 25. 4. 2013. Приступљено 20. 10. 2022. 
  111. ^ Fattah, Zainab (22. 4. 2013). „Qatar Is in Talks to Reduce World Cup Stadiums, BofA Says”. Bloomberg. Приступљено 20. 10. 2022. 
  112. ^ „Report: Qatar neighbors could host 2022 WC games”. Fox Soccer/AP. 9. 12. 2010. 
  113. ^ „Jordan's Prince Ali calls for winter WCup in Qatar”. Yahoo! Sports/AP. 13. 12. 2010. Архивирано из оригинала 24. 12. 2019. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  114. ^ „The FIFA/Coca-Cola World Ranking”. FIFA. 17. 11. 2010. Архивирано из оригинала 25. 2. 2015. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  115. ^ „Katar ispao iz trke za Mundijal”. b92.net. 31. 8. 2017. Приступљено 20. 10. 2022. 
  116. ^ Stokkermans, Karel (4. 3. 2011). „Asian Nations Cup 2000”. rsssf.org. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Приступљено 20. 10. 2022. 
  117. ^ „First National Team”. qfa.qa. Qatar Football Association. Приступљено 20. 10. 2022. 
  118. ^ Elbardissi, Sameh (26. 11. 2014). „Qatar beat Saudi Arabia to win Gulf Cup title”. reuters.com. Приступљено 20. 10. 2022. 
  119. ^ „Katar je ispisao istoriju”. dan.co.me. 2. 2. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  120. ^ „Većina reprezentacija smještena u radijusu od 10 kilometara na SP u Kataru”. rtcg.me. RTCG. 26. 7. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  121. ^ „Navijači će spavati u pustinji: Telegraf u Kataru obišao mesta na kojima niču velelepni stadioni za SP 2022. godine! (FOTO) (VIDEO)”. telegraf.rs. 6. 2. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  122. ^ Griffin, Thomas Ross (21. 10. 2019). „National identity, social legacy and Qatar 2022: the cultural ramifications of FIFA's first Arab World Cup”. Soccer & Society. 20 (7–8): 1000—1013. S2CID 210467830. doi:10.1080/14660970.2019.1680499. Приступљено 20. 10. 2022. 
  123. ^ „The Best Eleven: Qatar National Team - Naturalized Players”. thebesteleven.com. Приступљено 20. 10. 2022. 
  124. ^ Graham Ruthven. „Naturalization undermines international soccer.”. SportsonEarth.com. Архивирано из оригинала 29. 11. 2014. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  125. ^ Kin Fai, Ooi (18. 11. 2013). „Know Your Rivals: Qatar's Three Key Players”. goal.com. Архивирано из оригинала 18. 11. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  126. ^ „Emerson Sheik”. national-football-teams.com. Приступљено 20. 10. 2022. 
  127. ^ „Ailton accepts Qatar offer”. Union of European Football Associations. 3. 3. 2004. Приступљено 20. 10. 2022. 
  128. ^ „Fifa rules on eligibility”. BBC Sport. 18. 3. 2004. Приступљено 20. 10. 2022. 
  129. ^ „Players seeking naturalisation with no clear connection to country ineligible to represent national teams”. FIFA. 17. 3. 2004. Архивирано из оригинала 24. 10. 2020. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  130. ^ „Beer on Tap for 2022 World Cup”. Aroundtherings.com. 14. 3. 2012. Архивирано из оригинала 21. 05. 2013. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  131. ^ а б „World Cup 2022 | Alcohol Qatar”. SportsGrid. 15. 12. 2010. Архивирано из оригинала 4. 4. 2012. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  132. ^ Walid, Tamara (25. 5. 2010). „Qatar would 'welcome' Israel in 2022”. The National. Abu Dhabi. Приступљено 20. 10. 2022. 
  133. ^ а б „World Cup – Qatar 2022 green lights Israel, booze”. Yahoo! Eurosport. 10. 11. 2009. Архивирано из оригинала 15. 11. 2009. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  134. ^ Whitaker, Brian (3. 12. 2010). „Qatar is more boring than backward”. The Guardian. London. Приступљено 20. 10. 2022. 
  135. ^ „Alcohol and Liquor Licenses in Qatar - Qatar”. Angloinfo. Архивирано из оригинала 8. 8. 2016. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  136. ^ „Qatar excited to welcome and show world its transformation during World Cup”. Los Angeles Times. 16. 2. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  137. ^ „Availability of Alcohol during the 2022 FIFA World Cup, Qatar »”. Webnews21. 24. 5. 2021. 
  138. ^ „Exclusive: World Cup stadium stands will be alcohol free under Qatari curbs - source”. Reuters. 7. 7. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  139. ^ „Qatar to allow Israel, alcohol at World Cup”. Kuwaittimes.net. Архивирано из оригинала 17. 6. 2011. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  140. ^ Marković, Dušan (13. 10. 2021). „Danska bez primljenog gola otišla na Mundijal, Švedska ispred Španije”. nova.rs. Приступљено 20. 10. 2022. 
  141. ^ Latham, Brent (21. 12. 2010). „Behind Qatar's football success”. ESPN. Приступљено 20. 10. 2022. 
  142. ^ „Valcke denies 2022 'bought' claim”. BBC News. 30. 5. 2011. Приступљено 20. 10. 2022. 
  143. ^ „Sorry Soccer”. Sports Illustrated. 23. 5. 2011. стр. 16. 
  144. ^ „Qatar World Cup whistleblower retracts her claims of Fifa bribes”. The Guardian. 10. 7. 2011. Приступљено 20. 10. 2022. 
  145. ^ „FIFA tight-lipped over whistleblower”. Al Jazeera. 11. 7. 2011. Приступљено 20. 10. 2022. 
  146. ^ Watt, Holly (18. 3. 2014). „World Cup 2022 investigation: demands to strip Qatar of World Cup”. The Telegraph. London. Приступљено 20. 10. 2022. 
  147. ^ Bond, David (6. 1. 2014). „'£3m payments to officials' corruption claim”. BBC News. Приступљено 20. 10. 2022. 
  148. ^ „Terms of trade union are killing Lufthansa”. Handelsblatt. 30. 6. 2014. Архивирано из оригинала 18. 12. 2014. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  149. ^ „'Russia & Qatar may lose World Cups' - Fifa official”. BBC News. 7. 6. 2015. Приступљено 20. 10. 2022. 
  150. ^ Gibson, Owen (7. 6. 2015). „Russia and Qatar may lose World Cups if evidence of bribery is found”. The Guardian. Приступљено 20. 10. 2022. 
  151. ^ „Qatar cleared but England criticised”. BBC Sport. Приступљено 20. 10. 2022. 
  152. ^ а б „Fifa corruption report - what now?”. BBC Sport. Приступљено 20. 10. 2022. 
  153. ^ „FIFA releases report detailing alleged corruption in World Cup bids of Russia and Qatar”. Los Angeles Times. 28. 6. 2017. Приступљено 20. 10. 2022. 
  154. ^ а б в „Fifa facing urgent calls to investigate Qatar World Cup bid claims”. The Guardian. 10. 3. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  155. ^ а б „Qatar Offered FIFA $880 Million For Hosting the 2022 World Cup - Report”. The Jerusalem Post. 10. 3. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  156. ^ „Exclusive investigation: Qatar's secret $880m World Cup payments to Fifa”. The Sunday Times. 10. 3. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  157. ^ „Qatar promised Fifa $100m if it won World Cup hosting rights”. The National. 10. 3. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  158. ^ „Former UEFA president Platini arrested in 2022 Qatar World Cup probe”. ABC News. 18. 6. 2019. Приступљено 20. 10. 2022. 
  159. ^ Conn, David. „Michel Platini arrested in Qatar World Cup investigation”. The Irish Times. Приступљено 20. 10. 2022. 
  160. ^ „Tromsø IL calls for a boycott of the World Cup 2022”. til.no. Tromsø IL Football Club. Архивирано из оригинала 22. 09. 2022. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  161. ^ „Katar: DFB-Boss Grindel spricht von möglichem WM-Boykott”. Die Welt. 6. 6. 2017. Приступљено 20. 10. 2022. 
  162. ^ „Germany wear 'human rights' shirts after FIFA said they would not take action over Norway's protest”. Eurosport. 25. 3. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  163. ^ „German FA opposes boycotting Qatar World Cup, says its president”. Reuters. 26. 3. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  164. ^ „German FA opposes boycotting Qatar World Cup, says its president”. sportstar.thehindu.com. Reuters. 27. 3. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  165. ^ „Boycotting the 2022 Qatar World Cup would be big mistake, says Belgium boss Roberto Martinez”. Eurosport. 26. 3. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  166. ^ „Norway decides against Qatar World Cup boycott”. 20. 6. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  167. ^ „Germany will not boycott the 2022 World Cup in Qatar”. Приступљено 20. 10. 2022. 
  168. ^ „German FA opposes boycotting Qatar World Cup, says its president”. sportstar.thehindu.com. Reuters. 27. 3. 2021. Приступљено 20. 10. 2022. 
  169. ^ „Fourth High-Level Strategic Dialogue between the State of Qatar & UNOCT”. un.org. Office of Counter-Terrorism. Приступљено 20. 10. 2022. 
  170. ^ „'Cowardice': Sport world slams FIFA over 'awful' Russia decision”. au.sports.yahoo.com. 27. 2. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  171. ^ „Olympics: Russia to compete under ROC acronym in Tokyo as part of doping sanctions”. Reuters. Reuters. 19. 2. 2021. Архивирано из оригинала 20. 2. 2021. г. Приступљено 20. 10. 2022. 
  172. ^ „Bureau of the FIFA Council takes initial measures with regard to war in Ukraine”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 27. 2. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  173. ^ „Fifa and Uefa suspend all Russian teams”. BBC Sport. Приступљено 20. 10. 2022. 
  174. ^ „FIFA suspends Russia from World Cup, all soccer competitions: What it means, how it works”. ESPN. 1. 3. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  175. ^ „The hypocrisy of cultural boycotts”. The Critic. 7. 3. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  176. ^ „Banning Russia from the World Cup lays bare the West's hypocrisy on human rights”. The Canary. 9. 3. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 
  177. ^ „FIFA Slammed as Internet Compares Treatment of Russia to U.S. in Iraq War”. Newsweek. 28. 2. 2022. Приступљено 20. 10. 2022. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Контроверзе_у_вези_са_Свјетским_првенством_у_фудбалу_2022.&oldid=26047142”