Гвинеја

Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен.

Република Гвинеја
République de Guinée

Застава Грб
крилатица: Travail, Justice, Solidarité
Химна Liberté
Главни град	Конакри
Службени језик	француски
Председник:	Алфа Конде
Премијер:	Мохамед Саид Фофана
Независност:	Од Француске 2. октобар 1958.
Површина
- Укупно	245.857 km² (75)
- Вода (%)	0
Становништво
- 2005.	9.467.866 (83)
- Густина	30,4/km²
Валута	гвинејски франак (100 сентима)
Временска зона	UTC 0
Интернет домен	.gn
Позивни број	+224

Република Гвинеја (фр. République de Guinée) је држава у западној Африци. Главни град Гвинеје је Конакри.

Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом.

У држави живи око 9,5 милиона становника од којих су око 40% припадника племена Фулани, 25% племена Малинке и око 10% племена Сусу. Становништво Гвинеје је претежно исламске вероисповести (око 85%), али има и хришћана (око 8%).

О настанку имена земље постоји легенда. По легенди, француски дошљаци су упитали групу жена које су прале рубље на обали реке за име земље. Оне су у страху одговориле: „Гине наи мора“, што на локалном језику значи: „Ми смо жене“.

Историја

Зна се да је Гвинеја око 900. припадала царству Гана. Од 13. до 16. века на територији данашње Гвинеје су владала царства Мали, па затим Сонгаи. Португалски истраживачи су стигли до обала Гвинеје између 1460. и 1470. Европљани су користили Гвинеју као извор робова и слоноваче. Француска је колонизовала Гвинеју 1890. и укључила је у Француску западну Африку. Гвинеја је била једина француска колонија која је 1958. гласала за независност на референдуму којим је Француска својим колонијама понудила аутономију у Француској уз финансијску помоћ, или независност. Формалан дан проглашења независности је 2. октобар 1958. Први председник, Ахмед Секу Туре (председавао 1957-1984), земљом је управљао као диктатор близак идејама панафричког социјализма. Оваква политика није допринела развоју земље на дужи рок, тако да је Гвинеја и данас једна од сиромашнијих земаља Африке. Од 1984, до смрти 2008, на власти је био Лансана Конте. На председничку функцију је дошао пучем, али ју је легализовао на изборима 1993. Последњих деценија у Гвинеју је стигао велики број избеглица из грађанским ратом захваћених суседних земаља, Либерије и Сијера Леонеа.

Привреда

У Гвинеји се налазе највеће светске резерве боксита (25 милијарди метричких тона), а поред њих руде гвожђа, урана, налазишта злата и дијаманата. Трговина бокситом и алуминијумом чини 80% спољне трговине. Око 80% становништва ради у пољопривреди (банане, ананас, кафа, кикирики).

Овај незавршени чланак Гвинеја везан је за државе. Користећи правила Википедије, можете га проширити.