Гвинеја

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 7°-13° СГ Ш, 8°-15° ЗГД Гвинеја (фр. République de Guinée) је држава у западној Африци. Главни град Гвинеје је Конакри.

Гвинеја се налази уз обалу Атлантског океана, одакле се у луку спушта на југоисток. Граничи се са Гвинејом-Бисао, Сенегалом, Малијем, Обалом Слоноваче, Либеријом и Сијера Леонеом.

У држави живи око 9,5 милиона становника од којих су око 40% Фулани, 25% Малинке и око 10% Сусу. Становништво Гвинеје је претежно исламске вероисповести (око 85%), али има и хришћана (око 8%).

О настанку имена земље постоји легенда. По легенди, француски дошљаци су упитали групу жена које су прале рубље на обали реке за име земље. Оне су у страху одговориле: „Гине наи мора“, што на локалном језику значи: „Ми смо жене“.

[уреди] Историја

Зна се да је Гвинеја око 900. припадала царству Гана. Од 13. до 16. века на територији данашње Гвинеје су владала царства Мали, па затим Сонгаи. Португалски истраживачи су стигли до обала Гвинеје између 1460. и 1470. Европљани су користили Гвинеју као извор робова и слоноваче. Француска је колонизовала Гвинеју 1890. и укључила је у Француску западну Африку. Гвинеја је била једина француска колонија која је 1958. гласала за независност на референдуму којим је Француска својим колонијама понудила аутономију у Француској уз финансијску помоћ, или независност. Формалан дан проглашења независности је 2. октобар 1958. Први председник, Ахмед Секу Туре (председавао 1957-1984), је земљом управљао као диктатор близак идејама панафричког социјализма. Оваква политика није допринела развоју земље, тако да је Гвинеја и данас једна од сиромашнијих земаља Африке. Од 1984, до смрти 2008, на власти је био Лансана Конте. На председничку функцију је дошао пучем, али ју је легализовао на изборима 1993. Последњих деценија у Гвинеју је стигао велики број избеглица из грађанским ратом захваћених суседних земаља, Либерије и Сијера Леонеа.

[уреди] Привреда

У Гвинеји се налазе највеће светске резерве боксита (25 милијарди метричких тона), а поред њих руде гвожђа, урана, налазишта злата и дијаманата. Трговина бокситом и алуминијумом чини 80% спољне трговине. Око 80% становништва ради у пољопривреди (банане, ананас, кафа, кикирики).

Државе и територије у Африци

	Северна	Алжир · Египат · Либија · Мароко (Западна Сахара)  · Судан · Тунис
	Западна	Бенин · Буркина Фасо · Гамбија · Гана · Гвинеја · Гвинеја Бисао · Зеленортска острва · Либерија · Мали · Мауританија · Нигер · Нигерија · Обала Слоноваче · Сенегал · Сијера Леоне · Того
	Централна	Ангола · Демократска Република Конго · Екваторијална Гвинеја · Габон · Камерун · Република Конго · Сао Томе и Принципе · Централноафричка Република · Чад
	Источна	Бурунди · Еритреја · Етиопија · Замбија · Зимбабве · Кенија · Комори · Мадагаскар · Малави · Маурицијус · Мозамбик · Руанда · Сејшели · Сомалија · Танзанија · Уганда · Џибути
	Јужна	Боцвана · Јужноафричка Република · Лесото · Намибија · Свазиленд
Зависне територије УК: Британска територија Индијског океана · Света Јелена · Француска: Мајот · Реинион · Расејана острва · Португал: Мадеира · Шпанија: Канарска острва · Шпанске суверене територије

Овај незавршени чланак Гвинеја везан је за државе. Користећи правила Википедије, проширите га.