Корзика

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 42° 9' СГ Ш, 9° 5' ИГД
Корзика је острво, које је и један од региона Француске. Корзика је четврто острво по величини на Медитерану.

Корзика
Застава Грб
Застава Грб
Положај {{{име_генитив}}}
Департмани Јужна Корзика
Горња Корзика
Префектура Ајачо
Површина 8.680 km²
Становништво 2013..
 - Број 322.120
 - Густина становништва 32 ст./km²
 - Број округа 5
 - Број кантона 52
 - Број општина 360
Председник
регионалног већа
Пол Жиакоби

Регион се састоји од 2 департмана. Чувена је као родно место Наполеона Бонапартеа.

Географија[уреди]

Топографија

Корзика има 1000 km обале и више од 200 плажа. Већином је то планинско острво са највишим врхом од 2706 m. Има око 20 врхова са преко 2.000 метара. Од Сардиније је одвојена Бонифацијским мореузом.

Највећи градови су:

Историја[уреди]

Корзика је била под утицајем Картагине или у саставу Картагине све до 237. п. н. е., када долази под Римску републику. Под Римом је била до доласка Вандала 430. Под Византијом је од 522.

Касније острво мења господаре, укључујући Арапе (Мауре) и Ломбарде, док није пала 1282. под Ђенову после битке код Мелорије против Пизе. Корзика углавном остаје под Ђеновом до 1768., с тиме да је била под Арагоном од 1296. до 1434. и под Француском од 1553. до 1559. Француска је купила Корзику 1768.

Значајна личност корзиканске историје је генерал Паскал Паоли (17251807.), који се борио за корзиканску независност и против Ђенове и против Француске. Са њим Корзика добија свој амблем маварске главе, по периоду Маварске власти (8501034.).


Екологија[уреди]

Острво има медитеранску климу, са врућим сухим летима и благим, кишним зимама. Вегетација Корзике чине медитеранске шуме, макије и шуме. Већина обалног појаса је укрчена за потребе пољопривреде и пашњака, тако да је то заједно са сечом шума битно смањило планинске шуме.

Национални парк је створен 1972. и представља заштиту за хиљаде ретких животиња и птица. Парк је заштићен и до њега се може доћи само једрењем. Две угрожене животињске врсте су муфлон и корзикански црвени јелен, који је ендемска животиња.

Управа[уреди]

Map of Corsica

Главни град је Ајачо. Корзика је подељена на два департмана: Јужну Корзику и Горњу Корзику. Та два депармана су створена 1975. цепањем јединственог департмана Корзика. Пропали су задњи покушаји добијања аутономије. Није успио референдум из 2003., по коме су департмани требало да буду укинути, а Корзика добити већа права.

Економија[уреди]

Туризам игра највећу улогу у економији Корзике. Угодна клима, прелепе планине и прекрасне плаже привлаче туристе из Француске и Европе. Острво још увек није достигло ниво развоја осталих француских регија, па је још увек релативно мало угрожено индустријским развојем.

Политика[уреди]

На острву постоји неколико покрета, од којих се једни залажу за већу аутономију у Француској, а други за независност. Аутономаши се залажу за корзикански језик, више права локалној власти и за изузећа од пореза.

Француска влада се противи пуној независности острва. Током 1970-их било је доста бомбашких напада и атентата од стране терористичких група, које су на тај начин покушале постићи независност Корзике. Значајан догађај је био убиство префекта Клода Ерињака 1998.

Многе од група, које се залажу за независност изнућују новац, релативно слично сицилијанској мафији. Изнуђивање новца наводно служи циљевима ослобађања острва од Француске. Током 2000. председник владе Лионел Жоспен најавио је давање веће аутономије Корзики у замену за крај насиља. Предложена аутономија значила би посебно већу заштиту корзиканског језика.

Спољашње везе[уреди]