Корисник:Saracet/песак

С Википедије, слободне енциклопедије
Илон Маск
Маск на самиту у Даблину 2013. године
Лични подаци
Пуно имеИлон Рив Маск
Датум рођења(1971-06-28)28. јун 1971.(52 год.)г.
Место рођењаПреторија, Јужноафричка Република
ОбразовањеQueen's School of Business, The Wharton School, University of Pennsylvania School of Arts and Sciences, Pretoria Boys High School, Waterkloof House Preparatory School
Научни рад
Пољеинформатика, аеронаутика
Познат поPayPal, Спејс екс, Тесла моторс

Потписpotpis_alt}}}

Илон Рив Маск[1] (енгл. Elon Reeve Musk; Преторија, 28. јун 1971) је јужноафричко-амерички бизнисмен, изумитељ и инвеститор.[2][3][4][5] Рођен је у Преторији (Јужноафричка Република), где је живео до завршетка средње школе, а затим се преселио у Канаду са 17 година.[6] Маск је генерални директор аеронаутичке компаније Спејс екс, директор и дизајнер производа у компанији Тесла моторс, и председник Соларног града (енгл. SolarCity).[7][8] Оснивач је компаније Спејс екс, и суоснивач компанија PayPal,[9] Тесла моторс[10] и Zip2.[11] Суоснивач је и генерални директор компаније Neuralink[12].

Осим ових послова, осмислио је супер-брзи транспортни систем познат под називом Hyperloop.[13] Маск је изјавио да је његова визија да промени свет и човечанство смањивањем глобалног загревања, коришћењем одрживе енергије[14] и смањивање ризика људског истребљења” колонизацијом Марса.[15]

У децембру 2016. био је двадесетпрви на Форбсовој листи најмоћнијих људи света. У фебруару 2018. његово нето богатство процењено је на 20,8 милијарди америчких долара што га ставља на 53. место Фробсове листе најбогатијих људи света.[16]


Биографија[уреди | уреди извор]

Детињство[уреди | уреди извор]

Маск је рођен 28. јуна 1971. године у Преторији, граду провинције Трансвал у Јужноафричкој Републици[17] као син канадског модела и нутриционисте Меје Маск и Ерола Маска - јужноафричког електормеханичара, пилота и морнара. Има млађег брата Кимбала (рођен 1972. године) и млађу сестру Тоску (рођена 1974. године).[18][19][20] Након развода родитеља 1980. године, углавном је живео са оцем у предграђу Преторије, којег је Маск изабрао две године касније, али сада каже да то није била добра идеја”. Као одрасла особа, прекинуо је све односе са оцем.[21]

Током детињства био је страствен читалац.[22] Са десет година развио је интересовање за рачунаре.[23] Самостално је научио програмирање са 12 година и продао видео игру, коју је назвао Blastar, магазину PC and Office Technology за око 500 америчких долара.[24][25] Верзија ове игре доступна је на интернету.[24][26] У детињству је читао циклус књига Ајзака Асимова, Задужбина, из којих је извукао поруку да треба покушати својим акцијама продужити цивилизацију, смањити могућност доласка мрачног доба и смањити дужину трајања мрачног доба ако оно постоји”.[21]

Маск је био тешко злостављан током детињства[21] и једном је био хоспитализован када га је група дечака бацила низ степенице, а затим тукла све док није изгубио свест.[22][27]

Похађао је основну и средњу школу у Перторији[27] и са осамнаест година преселио се у Канаду где је добио канадско држављанство преко своје мајке.[28][29]

Едукација[уреди | уреди извор]

Са седамнаест година примељен је у Универзитет Квинс у Кингстону, Онтарио. 1992. године пребацио се у Универзитет Пенсилваније где је дипломирао физику и економију.[22][30] Преселио се у Калифорнију 1995. године и тамо почео докторску дисертацију из обалсти примењене физике и науке о материјалима на Универзитету Станфорд коју је напустио две године касније да би отпочео своју предузетничку каријеру из области интернета, одрживих енергија и свемира.[25][31] Добио је америчко држављанство 2002. године.[32][33]

Каријера[уреди | уреди извор]

Zip2[уреди | уреди извор]

Године 1995. Маск и његов брат Кимбал основали су софтверску интернет компанију, Zip2, од новца који су сакупили од добровољних инвеститора.[21] Компанија је напредовала и успели да добију уговоре са часописима Њујорк тајмс и Чикаго трибјун.[34] Компанија Compaq купила је Zip2 за 307 милиона америчких долара у готовини и 34 милиона у берзанским опцијама фебруара 1999. године.[35] Маск је добио 22 милиона долара за својих седам процената од продаје.[34]

X.com и Пејпал[уреди | уреди извор]

У марту 1999., Маск је са 10 милиона долара од преодаје Zip2 учествовао у оснивању X.com, компаније за онлајн финансијске услуге и плаћање путем електронске поште.[36][37] Годину дана касније компанија се спојила са компанијом Confinity,[34][38] која је имала услугу за пренос новца под називом Пејпал. Сједињене компаније усресредиле су се на Пејпал услуге и 2001. године променили су назив у Пејпал. Убразани раст компаније био је вођен маркетиншком кампањом где су нови корисници регрутовани када би примили новац путем услуге.[39] Маск је свргнут са места главног извршног директора у октобру 2002. године (иако је остао у одбору), због неслагања са осталим руководством компаније, посебно због његове жеље да премести Пејпал услуге са Јуникс базиране инфраструктуре на Мајкрософт Виндоус.[40] У октобру 2002. године, Пејпал је купљен од стране Ибеј-а за 1,5 милијарди долара, од којих је Маск добио 165 милиона.[41] Пре продаје, Маск је поседовао 11,7% деоница Пејпала.[42]

Спејс екс[уреди | уреди извор]

Маск и бивши амерички председник Барак Обама на лансирању Фалкон 9 ракете 2010. године

Са 100 милиона долара свог богатства,[43] Маск је основао Space Exploration Technologies или Спејс екс у мају 2002. године.[44] Маск је главни извршни директор и главни технолошки директор предузећа, са седиштем у Калифорнији. Спејс екс развија и производи свемирске ракете са нагласком на унапређивање стања ракетне технологије. Компанијине прве две лансиране ракете су Фалкон 1 и Фалкон 9 (по свемирском броду Millenium Falcon” из филма Звездани ратови), а прва летелица је Драгон (референца из анимираног филма Puff the Magic Dragon”).[45] За седам година, комапнија је дизајнирала серију Фалкон ракета-носача и Драгон вишенаменску летелицу. У септембру 2008. године, Фалкон 1 ракета постала је прва приватно финансирана летелица која је поставила сателит у Земљину орбиту.[22] 25. маја 2012. године, Драгон летелица се спојила са Међународном свемирском станицом (МСС) , тако је Спејс екс постала прва трговнинска компанија која је лансирала и спојила летелицу са Међународном свемирском станицом.[46]

Године 2006., Спејс екс је добио уговор са НАСА-ом за наставак развоја и испитивања Фалкон ракета-носача и Драгон летелице за превоз терета на Међународну свемирску станицу.[47][48] Уследио је уговор са НАСА-ом од 1,6 милијарди долара 23. децембра 2008. године за дванаест летова Фалкон 9 ракета и Драгон летелице, чиме је замењен амерички спејс-шатл који је повучен из употребе 2011. године.[49] Транспорт астронаута на МСС тренутно обавља Сојуз, али Спејс екс је једна од две команије која има уговор са НАСА-ом као део Commercial Crew Development програма, који има за циљ да развије могућност трансопорта америчких астронаута до 2018. године.[50] У децембру 2015. године, Спејс екс је успешно слетео прву фазу Фалкон ракете назад на лансирну рампу. То је био први пут у историји да је такав подухват постигнут са орбиталном ракетом и представља значајан корак ка поновној употреби ракета снижавајући трошкове приступа свемиру.[51]

Дана 6. фебруара 2018. године, Спејс екс је успешно лансирао Фалкон Хеви, четврту по реду ракету са највећим капацитетом икада направљену (после Сатурн V, Енергија и Н1) и најмоћнију ракету која је у функцији од 2018. године. На инаугуралној мисији ракета је носила Масков електронски спортски аутомобил Тесла родстер као пробни терет.[52]

Масков циљ је да смањи цену путовања у свемир за фактор 10.[53] У интервјуу 2011. године, рекао је да се нада да ће послати људе на површину Марса за 10 до 20 година.[54] У биографији коју је написао Ешли Венс, Маск је рекао да жели да успостави колонију на Марсу до 2040. године са популацијом од 80 хиљада[23], а да због недостатка кисеоника у Марсовој атмосфери сва транспортна средства треба да буду електрична.[55] Маск је изјавио у јуну 2016. године да ће први лет без посаде Марсовог колонијалног транспортера бити 2022. године, а при лет са посадом 2024. године.[56] У септембру 2016. године, Маск је открио детаље свог Међупланетарног транспортног система.[57]

Тесла моторс[уреди | уреди извор]

Фебруара 2004. године, Маск је инвенстирао у компанију Тесла и придружио се управном одбору као његов председник.[58] Маск је имао активну улогу у компанији и детаљно је надгледао дизајн Родстер возила, али није био добро укључен у свакодневно пословање.[59] Након финансијске кризе 2008. године,[60] Маск преузима руководство над компанијом као генерални извршни директор и архитекта производа, позиције које држи и данас.

Компанија је прво конструисала електрични спортски аутомобил, Тесла Родстер, 2008. године и продала око 2500 хиљаде возила у 31 земаља. Компанија је почела испоруку Модела С седана са четворо врата 22. јуна 2012. године. Затим је представљен трећи производ, Модел икс, који је био усмерен ка SUV тржишту у фебруару 2012. године. Лансирање Модела икс ипак је одложено за септембар 2015. године.[61][62][63] Осим сопствених аутомобила, Тесла продаје електричне погонске склопове Daimler-u за Смарт ЕВ, Мерцедесу Б-класе на електрични погон и Мерцедесу А-класе као и Тојоти за RAV4 EV. Маск је успео да доведе обе компаније као дугорочне инвеститоре у Тесла компанију.[64]

Маск је фаворизовао производњу компактног Тесла модела у вредности од 30 хиљада америчких долара и производњу и продају компонената електричних погонских склопова тако да други произвођачи аутомобила могу производити електрична возила по повољним ценама без потребе да производе сопствене погонске склопове. То је довело до производње Модела 3 који има планирану основну цену од 35 хиљада долара.[58]

SolarCity[уреди | уреди извор]

Маск је обезбедио основни концепт и финансијски капитал за SolarCity који су 2006. године суосновали његови рођаци Линдон и Питер Рив.[65][66] До 2016. године компанија је била други највећи снабдевач соларних система у Сједињеним Америчким Државама.[67] Компанију је купио Тесла моторс 2016. године и тренутно је у потпуности у његовом власништву.[68][69][70] Основни мотив за оснивање SolarCity и Тесла моторс била је помоћ у борби против глобалног загревања.[71]

Хајперлуп[уреди | уреди извор]

Концепт унутрашњости Хајперлуп путничке капуле

Дана 12. августа 2013. године, Маск је представио концепт за систем брзог транспорта који укључује цеви са смањеним притиском у којима капсуле лебде на танком слоју ваздуха које покрећу линеарни индукциони мотор и компресори.[72] Истакнута је и фиктивна рута где би овакав транспортни систем могао да буде изграђен: између Лос Анђелеса и заливаске области Сан Франциска.[73]

Маск је доделио десетак инжењера из Тесле и Спејс икса који су девет месеци радили, успостављајући концепијске основе и креирање дизајна за транспортни систем.[74][75] Рани дизајн система објављен је на блоговима Тесле и Спејс икса.[76][77][78] Масков предлог, уколико је технолошки изводљив по цени коју је навео, би учинио Хајперлуп јефтинијим од било ког другог начина транспорта на великим раздаљинама. Прелиминарне процене трошкова за ову ЛА-СФ предложену руту су 6 милијарди долара - премда су аналитичари за транспорт исказали сумњу да би се систем могао изградити у оквиру тог буџета.[79]

Неки стручњаци су скептични, рекавши да предлози игноришу трошкове и ризике развоја технологије и да је идеја потпуно непрактична”. Такође су изложене тврдње да је систем превише подложан поремећајима због прекида напајања или терористичких напада како би се сматрао поузданим.[80]

OpenAI[уреди | уреди извор]

У децембру 2015. године, Маск је најавио отварање OpenAI, непрофитне компаније за истраживање вештачке интелигенције. Компанија има за циљ развој вештачке интелигенције на начин који је безбедан и користан за човечанство.[81]

Омогућавајући да вештачка интелигенција буде доступна за све, OpenAI жели да неутралише велике корпорације које могу добити превелику моћ поседујући супер-интелигентне системе посвећене профиту, како и владе које могу да користе вештачку интелигенцију да стекну моћ и да чак потлаче своје грађане”.[82] Маск је рекао да жели да избегне концентрацију моћи.[21] 2018. године напустио је одбор OpenAI да би избегао потенцијални будући сукоб” са улогом извршног директора Тесле.[83]

Neuralink[уреди | уреди извор]

Године 2016., Маск је суосновао Neuralink, компанију за неуротехнологију, која има за циљ да интегрише људски мозак са вештачком интелигенцијом. Компанија, која је у раној фази, је концентрисана на стварање уређаја који могу да буду имплементирани у људски мозак, са сврхом да повеже људе са софтвером и да се одржава корак са напретком вештачке интелигенције. Ова побољшања би могла да унапреде меморију или да омогуће директније повезивање са рачунарским уређајима.[84] Маск види Neuralink и OpenAI као повезане комапније: OpenAI је непрофитна компанија посвећена смањењу опасности од вештачке интелигенције, док Neuralink ради на начинима да усади технологију у наш мозак и тако направи интерфејс мозак-рачунар. ... Neuralink дозвољава нашем мозгу да одржава корак у трци интелигенције. Машине не могу да нас надмудре ако имамо све што оне имају плус све што имамо ми. Барем ако претпоставите да је оно што ми имамо заправо предност”.[21]

Политички ставови[уреди | уреди извор]

Маск је себе описао као полу демократа, полу републиканац”.[85] У децембру 2016. године постао је члан две тадашње саветодавне комисије новоизабраног председника Доналда Трампа,[86][87][88][89][90] али је поднео оставку из обе као знак протеста због одлуке америчког председника да повуче САД из Париског споразума о климатским променама.[91][92] Подстакнут настанком самоуправљујућих аутомобила и вештачке интелигенције, Маск је изразио подршку универзалном основном дохотку.[93]

Пре избора Доналда Трампа за председника Сједињених Држава, Маск је критиковао кандидата.[94] Након Трампове инаугурација Маск је изразио одобрење избора председника да постави Рекса Тилерсона на позицију државног секретара и прихватио позив да се појави на комисији која саветује председника. Поводом сарадње са Трампом накнадно је коментарисао да што више гласова разума председник чује, то боље”.[95]

Лични живот[уреди | уреди извор]

Филантропске активности[уреди | уреди извор]

Маске је председник Фондације Маск, која усресређује своје филатропске напоре ка снабдевању подручија катастрофа соларном енергијом. У јулу 2011. године, Фондација Маск је донирала 250.000 америчких долара за пројект соларне енергије у Соми (Јапан), граду који је недавно опустошио цунами.[96] У јулу 2014. године, Маска су карикатуриста Метју Инман и Вилијам Тербо, унук Николе Тесле, питали да донира 8 милиона америчких долара за конструкцију Научног Центра Тесла у Ворденклифу.[97] На крају, Маск се сложио да донира 1 милион за пројекат и додатно се обавезао да изгради Тесла Суперпуњач на паркингу испред музеја.[98] Маск је донирао 10 милиона америчких долара институту Будућност живота у јануару 2015. године како би водио глобални истраживачки програм који има за циљ да одржи вештачку интелигенцију корисном за човечанство.[99][100][101]

Од марта 2015. године, Муск је повереник Фондације X Prize[102] и потписник капање The Giving Pledge[103].

Породица[уреди | уреди извор]

Маск је упознао своју прву жену, канадску књижевницу Џастину Маск, док су обоје студирали на Универзитету Квинс у Онтарију. Венчали су се 2000. године, а развели 2008. године.[104] Њихов први син, Невада Александар Маск, умро је од синдрома изненадне смрти одојчеда када је имао 10 недеља.[105] Касније су путем вантелесне оплодње добили пет синова[106]- близанце 2004. године и тројке 2006. године. Маск и Џастина деле старатељство над свом петорицом синова.[107]

Године 2008. Маск је отпочео везу са енглеском глумицом Талулом Рајли са којом се венчао 2010. године. Пар се разишао 2012. године[108][20], а 2013. су се поново венчали. Маск је попунио папире за други развод у децембру 2014. године, међутим, захтев је повучен.[109] Медији су обајвили у марту 2016. године да је разводни поступак поново у току, али је овога пута Рајлијева поднела папире за развод од Маска.[110] Развод је завршен крајем 2016. године.[111]

Маск је отпочео везу са америчком глумицом Амбер Херд 2016. године, али су се растали годину дана касније.[112] 7. маја 2017. године Маск и канадска уметница Грајмс открили су да су отпочели везу.[113]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Elon Reeve Musk profile at”. Businessweek.com. 
  2. ^ „Profile”. inventors.about.com. 
  3. ^ „Profile”. forbes.com. 
  4. ^ „[1]”. wsj.com. 
  5. ^ „Profile”. businessinsider.com. 
  6. ^ Davis, Johnny (4. 8. 2007). „One more giant leap”. The Daily Telegraph. 
  7. ^ „The World's Billionaires”. Forbes. 
  8. ^ „Management Team at SolarCity”. solarcity.com. 
  9. ^ „History”. PayPal. 
  10. ^ „A brief history of Tesla”. Tech Crunch. 2013. 
  11. ^ „#162 - Elon Musk”. Forbes. 2014. 
  12. ^ Winkler, Rolfe (27. 3. 2017). „Elon Musk Launches Neuralink to Connect Brains With Computers”. 
  13. ^ „Elon Musk Explains the Hyperloop, the Solar-Powered High-Speed Future of Inter-City Transportation”. 
  14. ^ „Youtube Video - Elon Musk: The mind behind Tesla, SpaceX, SolarCity”. 
  15. ^ Andersen, Ross (30. 9. 2014). „Elon Musk puts his case for a multi-planet civilisation”. Aeon. 
  16. ^ „The World's Billionaires”. Forbes. 
  17. ^ „"Elon Musk (South African entrepreneur)". Britannica Online Encyclopedia. Приступљено 23. 12. 2012. 
  18. ^ Friend, Tad (2009). „Plugged In”. The New Yorker 85 (23–30): 53. Приступљено 23. 12. 2012. 
  19. ^ Masia, Seth (мај 2011). „A Family Leads to the Installer Universe”. Solar Today. Приступљено 23. 12. 2012. 
  20. ^ а б Elliott, Hannah (3. 3. 2012). „At Home With Elon Musk: The (Soon-to-Be) Bachelor Billionaire”. Forbes. Приступљено 12. 8. 2013. 
  21. ^ а б в г д ђ Strauss, Neil (15. 11. 2017). „Elon Musk: The Architect of Tomorrow”. Rolling Stone. Приступљено 15. 11. 2017. 
  22. ^ а б в г Vance, Ashlee (2015). Elon Musk: Tesla, SpaceX, and the Quest for a Fantastic Future. ISBN 978-0062301239. 
  23. ^ а б Haski, Pierre (28. 5. 2015). „Elon Musk (Tesla, SpaceX): génie ou prédateur de la Silicon Valley?”. rue89.nouvelobs.com. (на језику: француски). 
  24. ^ а б „Play the PC game Elon Musk wrote as a pre-teen”. 
  25. ^ а б Belfiore, Michael (2007). „Chapter 7: Orbit on a Shoestring”. Rocketeers. Harper Collins. стр. 166—95. ISBN 978-0-06-114902-3. 
  26. ^ „Blastar for HTML5”. blastar-1984.appspot.com. Приступљено 4. 11. 2015. 
  27. ^ а б Etheridge, Jenna (23. 7. 2017). „Bryanston High School saddened by Elon Musk bullying”. news24.com. 
  28. ^ Davis, Johnny (4. 8. 2007). „One more giant leap”. The Daily Telegraph. London. Приступљено 1. 11. 2013. 
  29. ^ Diggelen, Alison van (7. 2. 2013). „Iron Man, Growing up in South Africa”. Fresh Dialogues. Приступљено 1. 11. 2013. „I actually filled out the forms for her and got her a Canadian passport, and me too. Within three weeks of getting my Canadian passport, I was in Canada. 
  30. ^ Keats, Robin (2013). „Rocket man”. Queen's University. Приступљено 4. 5. 2015. 
  31. ^ „Inspirations with Elon Musk”. OnInnovation. Приступљено 24. 6. 2010. 
  32. ^ Junod, Tom (15. 11. 2012). „Triumph of His Will”. Esquire. Приступљено 1. 11. 2013. 
  33. ^ Clark, Steve (27. 9. 2014). „SpaceX chief: Commercial launch sites necessary step to Mars”. Brownsville Herald. Приступљено 30. 9. 2014. 
  34. ^ а б в „Elon Musk Biography”. Advameg. 23. 8. 2005. 
  35. ^ Junnarkar, Sandeep (16. 2. 1999). „Compaq buys Zip2”. CNET. 
  36. ^ Friedman, Josh (22. 4. 2003). „Entrepreneur Tries His Midas Touch in Space”. Los Angeles Times. 
  37. ^ David, Kidder; Hoffman, Reid (2013). The Startup Playbook: Secrets of the Fastest Growing Start-Ups from the founding Entrepreneurs. San Francisco, CA: Chronicle Books. стр. 2224—228. ISBN 978-1452105048. 
  38. ^ Erik, Jackson (2004). The PayPal Wars. Los Angeles, CA: World Ahead Publishing. стр. 40, 69, 130, 163. 
  39. ^ Musk, Elon (8. 10. 2003). „Success Through Viral Marketing: PayPal”. Entrepreneurial Thought Leaders Lecture. 
  40. ^ „The PayPal Mafia”. Fortune. Приступљено 4. 7. 2015. 
  41. ^ „SEC 10-K” (PDF). eBay. 31. 12. 2002. 
  42. ^ „SEC 10-K”. Paypal. 31. 12. 2001. 
  43. ^ Wayne, Leslie (5. 2. 2006). „A Bold Plan to Go Where Men Have Gone Before”. The New York Times. Приступљено 16. 2. 2015. 
  44. ^ „California Business Search (C2414622 - Space Exploration Technologies Corp)”. 
  45. ^ „SpaceX”. 
  46. ^ Harwood, William (31. 5. 2012). „SpaceX Dragon returns to Earth, ends historic trip”. CBS News. Приступљено 3. 8. 2013. 
  47. ^ „COTS 2006 Demo Competition”. NASA. Приступљено 26. 8. 2014. 
  48. ^ „Commercial Orbital Transportation Services Demonstrations” (PDF). 18. 1. 2016. Приступљено 26. 8. 2014. 
  49. ^ „NASA Awards Space Station Commercial Resupply Services Contracts”. nasa.gov. NASA. 23. 12. 2008. Приступљено 30. 6. 2016. 
  50. ^ „Boeing And SpaceX Win Billion in NASA Contracts”. NPR.org. National Public Radio. Приступљено 30. 6. 2016. 
  51. ^ „SpaceX rocket in historic upright landing”. BBC News. Приступљено 30. 6. 2016. 
  52. ^ Gebhardt, Chris. „Falcon Heavy success paves the way for open access to space beyond Earth – NASASpaceFlight.com”. NASASpaceFlight.com. Приступљено 19. 2. 2018. 
  53. ^ „Space Exploration Technologies Corporation Press Release”. SpaceX. Приступљено 15. 12. 2012. 
  54. ^ „Elon Musk: I'll Put a Man on Mars in 10 Years”. Market Watch. New York. 22. 4. 2011. Приступљено 1. 12. 2011. 
  55. ^ „Elon Musk speaks at the Hyperloop Pod Award Ceremony (2016.1.30)”. 31. 1. 2016. Приступљено 21. 2. 2016. 
  56. ^ Davenport, Christian (13. 6. 2016). „Elon Musk provides new details on his 'mind blowing' mission to Mars”. Washington Post. Приступљено 14. 6. 2016. 
  57. ^ Chang, Kenneth (27. 9. 2016). „Elon Musk’s Plan: Get Humans to Mars, and Beyond”. New York Times. Приступљено 27. 9. 2016. 
  58. ^ а б Musk, Elon (2. 8. 2006). „The Secret Tesla Motors Master Plan (just between you and me) No. 124”. Tesla Motors. Приступљено 3. 10. 2010. 
  59. ^ Musk, Elon. „CEO Elon Musk”. Tesla Motors. Приступљено 20. 10. 2010. 
  60. ^ Morrison, Chris (15. 10. 2008). „Musk steps in as CEO”. The New York Times. 
  61. ^ Ruddick, Graham. „Tesla's Model X electric car spreads falcon wings at US launch”. the Guardian. Приступљено 4. 11. 2015. 
  62. ^ „Tesla Model X: Not a model launch”. Fortune. Приступљено 4. 11. 2015. 
  63. ^ „Model X”. Tesla Motors. Приступљено 29. 10. 2012. 
  64. ^ Muller, Joann (1. 6. 2013). „What Do Toyota And Mercedes See in Tesla? A Bit of Themselves”. Forbes.com. 
  65. ^ „Management Team”. SolarCity. 
  66. ^ Kanellos, Michael (15. 2. 2008). „Newsmaker: Elon Musk on rockets, sports cars, and solar power”. CNET. 
  67. ^ „2013 Top 250 Solar Contractors”. Solar Power World. Приступљено 13. 9. 2013. 
  68. ^ „Tesla’s Acquisition of SolarCity Receives Shareholder Approval”. Приступљено 17. 11. 2016. 
  69. ^ „Early Christmas Present For Elon Musk As Shareholders Bless Tesla-SolarCity Merger”. Forbes. 17. 11. 2016. Приступљено 22. 11. 2016. 
  70. ^ „Tesla - Current Report”. ir.tesla.com. 
  71. ^ „The unveiling of the Tesla Motors Electric Car”. Autoblog. Приступљено 26. 7. 2006. 
  72. ^ „Beyond the hype of Hyperloop: An analysis of Elon Musk's proposed transit system”. Gizmag.com. 22. 8. 2013. Приступљено 23. 8. 2013. 
  73. ^ Vance, Ashlee. „Revealed: Elon Musk Explains the Hyperloop, the Solar-Powered High-Speed Future of Inter-City Transportation”. Bloomberg BusinessWeek. Приступљено 17. 4. 2016. 
  74. ^ „Hyperloop Update: Elon Musk Will Start Developing It Himself”. Forbes.com. Приступљено 22. 3. 2016. 
  75. ^ „Musk announces plans to build Hyperloop demonstrator”. gizmag.com. Приступљено 4. 11. 2015. 
  76. ^ Musk, Elon (12. 8. 2013). „Hyperloop Alpha” (PDF). SpaceX. Приступљено 13. 8. 2013. 
  77. ^ Musk, Elon (12. 8. 2013). „Hyperloop”. Tesla. Приступљено 13. 8. 2013. 
  78. ^ „Hyperloop Designed for Quick, Convenient Commute”. ABC News. 9. 3. 2013. Приступљено 15. 8. 2013. 
  79. ^ „Hyperloop”. SpaceX. Приступљено 13. 8. 2013. 
  80. ^ Bilton, Nick (15. 8. 2013). „Could the Hyperloop Really Cost $6 Billion? Critics Say No”. The New York Times. 
  81. ^ Markoff, John (11. 12. 2015). „Artificial-Intelligence Research Center Is Founded by Silicon Valley Investors”. The New York Times. Приступљено 15. 12. 2015. 
  82. ^ Levy, Steven (11. 12. 2015). „How Elon Musk and Y Combinator Plan to Stop Computers From Taking Over”. Medium/Backchannel. 
  83. ^ „Elon Musk, who has sounded the alarm on AI, leaves the organization he co-founded to make it safer”. CNBC. 21. 2. 2018. Приступљено 28. 2. 2018. 
  84. ^ „Elon Musk launches Neuralink, a venture to merge the human brain with AI”. The Verge. 27. 3. 2017. Приступљено 10. 4. 2017. 
  85. ^ „Elon Musk: The Way Of The Future”. YouTube. Приступљено 4. 11. 2015. 
  86. ^ Team, The Transition (14. 12. 2016). „President-Elect Trump Announces Additional Members of President's Strategic and Policy Forum”. Приступљено 20. 12. 2016. 
  87. ^ „Elon Musk and the chief executive of Uber are now advising Donald Trump”. Приступљено 20. 12. 2016. 
  88. ^ „Donald Trump Adds Elon Musk, Travis Kalanick, and Indra Nooyi to His Team of Advisers”. 14. 12. 2016. Приступљено 20. 12. 2016. 
  89. ^ OConnell, Justin (23. 12. 2016). „Elon Musk, Appointed to Trump's Team of Advisories, Thinks Bitcoin Is a "Good Thing" - CryptoCoinsNews”. CryptoCoinsNews. Приступљено 16. 4. 2017. 
  90. ^ „Elon Musk just got more involved with Trump's administration”. businessinsider.com. Приступљено 29. 1. 2017. 
  91. ^ „US quits Paris climate pact: Reaction from around the world following the US president's decision on the Paris accord”. Приступљено 1. 6. 2017. 
  92. ^ „Elon Musk announcing departing presidential councils on Twitter”. Приступљено 1. 6. 2017. 
  93. ^ Strange, Adario (5. 11. 2016). „Elon Musk thinks universal income is answer to automation taking human jobs”. mashable.com. Приступљено 6. 2. 2017. 
  94. ^ „Elon Musk on Trump presidency: 'I don't think he's the right guy'. businessinsider.in. Приступљено 21. 3. 2017. 
  95. ^ Lee, Dave (26. 1. 2017). „Elon Musk: I'm Trump's voice of reason”. BBC News. Приступљено 29. 1. 2017. 
  96. ^ „Elon Musk Donates Solar Power Project to Soma City in Fukushima Prefecture, Japan”. BusinessWire.com. Приступљено 27. 4. 2014. 
  97. ^ „What it's like to own a Tesla Model S – Part 2 – The Oatmeal”. theoatmeal.com. 
  98. ^ Kumparak, Greg. „Elon Musk Donates Million to the Oatmeal's Nikola Tesla Museum”. TechCrunch. AOL. Приступљено 14. 11. 2015. 
  99. ^ „Elon Musk donates M to keep AI beneficial”. Future of Life Institute. 2015. Приступљено 20. 1. 2015. 
  100. ^ „Elon Musk Donates M To Make Sure AI Doesn't Go The Way of Skynet”. Mashable. 2015. Приступљено 21. 6. 2015. 
  101. ^ Kosoff, Maya (15. 1. 2015). „Elon Musk Is Donating $10 Million To Keep Killer Robots From Taking Over The World”. Business Insider. Приступљено 15. 12. 2015. 
  102. ^ „Elon Musk”. XPRIZE. Приступљено 19. 4. 2015. 
  103. ^ Kroll, Luisa (19. 4. 2015). „The Giving Pledge Signs On 12 More Wealthy Americans Including Tesla's Elon Musk And Home Depot's Arthur Blank”. Forbes. 
  104. ^ Durand Streisand, Elizabeth. „A Look at Elon Musk's Rocky Romantic History”. Yahoo. Приступљено 29. 5. 2017. 
  105. ^ Junod, Justine (14. 11. 2012). „Elon Musk: Triumph of His Will”. Esquire. Приступљено 28. 11. 2012. 
  106. ^ „Justine Musk | TEDxUIUC”. 1. 6. 2017. 
  107. ^ Elliott, Hannah. „Elon Musk – In Photos: Forbes Life Elon Musk”. Forbes. Приступљено 4. 11. 2015. 
  108. ^ Lai, Jennifer (19. 1. 2012). „Elon Musk Divorce: Announces Split From Talulah Riley On Twitter”. The Huffington Post. Приступљено 23. 7. 2013. 
  109. ^ „Elon Musk withdraws Talulah Riley divorce papers after being spotted at Allen & Company conference”. Mail Online. 5. 8. 2015. 
  110. ^ „Billionaire Elon Musk's wife files for divorce”. Mashable.com. 21. 3. 2016. 
  111. ^ Kimble, Lindsay (18. 11. 2016). „Elon Musk and Talulah Riley Are Divorced for a Second Time”. People. Приступљено 24. 8. 2017. 
  112. ^ Ross, Martha (6. 8. 2017). „Tesla CEO Elon Musk breaks up with Amber Heard, report says”. The Mercury News. Приступљено 24. 8. 2017. 
  113. ^ „Grimes is dating Elon Musk”. Consequence of Sound. 7. 5. 2018. Приступљено 8. 5. 2018. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Kidder, David; Hoffman, Reid (2013). The Startup Playbook: Secrets of the Fastest Growing Start-Ups from the founding Entrepreneurs. San Francisco, CA: Chronicle Books. стр. 2224—228.
  • Vance, Ashlee. Elon Musk: How the Billionaire CEO of SpaceX and Tesla is Shaping our Future. . Virgin Books. 2015. ISBN 9780753555620. . Afterthoughts by Ashlee Vance

Спољашње везе[уреди | уреди извор]