Корисник:Tijana Savčić/песак2
Турске посластице чине важан део турске кулинарске традиције. Постоји изрека која је често у употреби и која гласи: „Једимо слатко, слатко ћемо и причати". Турске посластице се деле на две велике групе: посластице од теста и посластице на бази млека. [1]
Посластице од теста са шербетом[уреди | уреди извор]
Ове посластице се праве од теста или од кора, прже се и пеку, а затим преливају шербетом. Садрже различите додатке, као што су: лешници, пистаћи, ораси, павлака и други.
Баклава[уреди | уреди извор]
Најпознатија посластица од теста је баклава. Центар производње баклава је град Гази Антеп. Постоји више врста баклава. Шобијет је баклава троугластог облика која садржи млади неслан сир. Разне врсте баклаве и посластица од теста добиле су интересантне називе, најчешће према облику, као на пример: славујево гнездо, девојчина усна, женски пупак, везиров прст, бурма...
-
Баклава
.png)
Тулумба[уреди | уреди извор]
Сматра се да је тулумба добила назив по апарату који обликује тесто, односно по облику ватрогасног ребрастог шмрка на који подсећа. Такође, један од два турска назива за урмашице, који гласи калбурабасти (притиснут на сито) потиче од карактеристичних шара калупа који се користи за њихово обликовање. Други назив је хурма татлиси (слаткиш од урми), по којем је добио свој назив у нашем језику.
-
Тулумбе
Локма[уреди | уреди извор]
Локма је посластица од теста, пржена у врелом уљу и преливена шербетом. Била је посебно омиљена на султановом двору и служила се приликом прославе неког радосног догађаја, најчешће родења наследника. Обичај да се локма дели пријатељима и комшијама задржао се и данас, посебно за време светих ноћи.[2]
-
Локма
Кадаиф[уреди | уреди извор]
Кадаиф се прави од танких резанаца од теста и прелива се шербетом. Посебна врста кадаифа је кунефе, слаткиш који потиче из арапске кухиње и састоји се од два слоја кадаифа повезаних несланим, младим сиром. Највише се конзумира у југоисточној Турској.
-
Кадаиф
Колач Кемал-паша[уреди | уреди извор]
Још један колач који садржи млади сир је колач Кемал-паша који се производи у месту Мустафа Кемал Паша код Бурсе.
-
дезерт "Кемал Паша"
Хошмерим[уреди | уреди извор]
У области града Баликесира припрема се хошмерим колач од гриза, сира и млека познат и као „алва са сиром", који су у Анадолију донела јуручка племена из централне Азије. Хошмерим спомиње и Евлија Челебија као специјалитет места Хавран.
-
Хошмерим
Екмек кадаиф[уреди | уреди извор]
Екмек кадаиф је колач од теста са додатком пистаћа, ораха или бадема, преливен шербетом. Овај специјалитет потиче из области града Афијона и служи се уз карактеристични неслани кајмак.
-
Екмек Кадаиф
Гурабије[уреди | уреди извор]
Суви колачи од теста, без шербета, су гурабије.
Посластице на бази млека[уреди | уреди извор]
Казан диби[уреди | уреди извор]
Казан диби је благо запечен колач од млека и брашна.
Тавук гоксу[уреди | уреди извор]
Тавук гогсу (пилеће груди) је колач који изгледом подсећа на густ пудинг, веома је пријатног укуса, а занимљиво је да је направљен од пенасто умућеног пилећег белог меса са додатком млека, шећера и густина.
Сутлијаш[уреди | уреди извор]
Сутлијаш је посластица која је саставни део свих балканских и блискоисточних кухиња, али и других светских гастрономија. У Турској се најчешће служи у малим земљаним чинијама, запеченим у рерни.
Мухалеби[уреди | уреди извор]
Остале врсте пудинга на бази млека у турској кухињи носе назив мухалеби, који потиче из арапског језика.
Гулач[уреди | уреди извор]
Гулач је колач од кора натопљених млеком и ружином водицом, посут орасима, лешницима или пистаћима. Ова посластица се традиционално припрема током месеца рамазана.
Сладолед из Мараша[уреди | уреди извор]
Сладолед из Мараша је посебна врста сладоледа чија је постојбина град Кахраман Мараш. Овај сладолед је специфичан због свог важног састојка, салепа. Салеп овај сладолед чини специфичним и издваја га од свих познатих врста јер му даје еластичну, смоласту, хомогену структуру, као и неочекивану чврстину која спречава брзо топљење и која омогућава да се на одређеној температури конзумира помоћу виљушке и ножа. Овај ручно тучени сладолед од козјег млека први пут се са салепом почео припремати у овом граду, 1925. године. Технологија његове производње се стално усавршава, тако да је ова посластица постала један од препознатљивих симбола града.
-
Кунефе са додатком сладоледа
Остале посластице[уреди | уреди извор]
Остали, веома популарни слаткиши које су Османлије са Блиског истока донеле на Балкан су, у првом реду, алва и ратлук.
Алва[уреди | уреди извор]
Алва чији назив потиче из арапског је посластица која се у турској кухињи припрема на више начина. Оне које се спремају у кућним условима су алва од гриза и алва од брашна. Алва у турској традицији има културолошки, обредни и верски значај. Осим као свакодневна посластица, алва се припрема као хранљива намирница за породиље, дели се пријатељима и комшијама ради саопштавања радосних вести, поводом испраћаја у војску или на хаџилук, завршетка школовања, куповине куће, приликом прославе сунета, обреда призивања кише, као и за време муслиманских светих ноћи. Осим поводом радосних догадаја, алва се служи и након сахране у кући покојника.
-
Гриз алва
Пишманије[уреди | уреди извор]
Пишманије или ћетен-алва је посебна врста алве у облику влакана која се раздвајају и топе у устима. Припрема ове врсте алве која изгледом подсећа на памук, односно вуну, захтева умешност и физичку спремност. Карактеристична је за град Коџаели.[3] Иако је у нашој литератури забележена у свом аутентичном облику, ова алва се у нашим крајевима припрема у знатно измењеној форми. Тахан-алва или тан-алва припрема се од сусамовог тана (паста од семенки сусама) са додатком шећера. Лисната алва има више танких слојева који подсећају на листове хартије, одакле је и добила назив. Њена најпопуларнија, филована варијанта у облику велике, округле, хрскаве обланде и данас се може наћи код уличних продаваца.
Локум[уреди | уреди извор]
Ратлук, локум, рахат-локум је посластица од скроба, пиринчаног брашна, шећера, киселине и воде. Зависно од врсте којих има у ратлук се додају ароме ваниле, руже, нара, наранџе, нане, ђумбира, као и лешници, пистаћи, кокос, орах, бадем и други састојци. Ратлук је у Анадолији и у Османлијском царству био познат у 15. веку, а на самом крају 18. века га је непознати енглески путник донео у Европу где је добио назив Turkish Delight. Ратлук је веома популаран на Блиском истоку и Балкану, у северној Африци, па чак и у Америци. Џезерије је специфичан ратлук од шаргарепе, богат минералима и витаминима, и не садржи холестерол. Специјалитет је у градовима Тарсус, Адана и Мерсин.
-
Локуми
Слатки суџук[уреди | уреди извор]
Слатки суџук се прави тако што се комадићи ораха, бадема или лешника, нанизани на конац, посипају скробним брашном, затим преливају врућим природним грожђаним соком и суше. У нашим крајевима се још понегде задржао слаткиш под овим називом, али се припрема у веома измењеној, крајње поједностављеној форми и не одговара оригиналном рецепту.
Пестил[уреди | уреди извор]
Пестил је традиционални анадолијски слаткиш који се прави од пресованог, сушеног воћа, који након свих фаза обраде добија облик коре која подсећа на мушему. Тада се сече, пресавија и обликује и украшава орасима.
Зерде[уреди | уреди извор]
Зерде је желатинаст колач од пиринча украшен шафраном. Служи се приликом свечаности поводом рођења, сунета и венчања, а конзумира се како у централној и југоисточној Анадолији тако и у Тракији.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Aykut, Ksenija (2017). Турски фолклор. Lapovo: Kolor Pres. стр. 156. ISBN 978-86-83801-69-5.
- ^ Artun, Erman (2005). Türk Halkbilimi. Istanbul. стр. 301.
- ^ Škaljić, Abdulah (1985). Turcizmi u srpskohrvatskom jeziku. Sarajevo: Svjetlost. стр. 191—192.