Готичка архитектура
Као готичку архитектуру означавамо европску архитектуру врхунца и позног доба уметности средњег века која је изграђена у готичком стилу. Као архитектонски самосвојни стил настаје у 12. веку у средњој Француској, тачније у области Ил де Франс у коју спада и град Париз и одатле се као „француски извозни производ“ раширила у већину земаља западне и средње Европе и врло брзо се прошириа у Енглеску, касније на Иберијско полуострво, у Немачку и друге земље западне Европе. У Италији је готика створила посебну мешавину са романиком, антиком и византијским стилом, дошла је ту мало касније и замењује се ренесансом архитектуром. Још на почетку 16. века првенствено у средњој Европи настајала су у основи готичка дела.
Садржај |
[уреди] Назив готика
Назив „готика“ увели су италијански хуманисти који су је погрешно повезали с „Готима“ чије се уметност сматрала варварском и ово доба су означавали као „мрачно доба“ средњег века, а саму готику су сматрали уметношћу „без имало доброг укуса“. Неки архитекти су имали велико уважавање за значај готичке архитектуре (као Франческо Боромини) и њихова дела, у којима су употребљавали готичке елементе понекад су погрешно сврставана у тзв. барокну готику. Готика је шире опет била примана у 19. веку када су реконструисана готичка дела и у то је доба готика била проглашена у Немачкој за „немачки народни стил“. У 19. и 20. веку појавио се и уметнички правац под именом неоготика који се развијао у Енглеској и САД и инспирисао се делима готике.
Уопштено о готичкој уметности видети чланак готика.
[уреди] Настанак готичке архитектуре
Готичка архитектура је настала трансформацијом, монументализацијом и смишљањем нових архитектонских елемената у познороманичкој архитектури у Француској у области Ил де Франс и при том се напаја елементима из романичке архитектуре Нормандије и Бургундије, као и даљих области. Најкарактеристичнији елемент преломљени лук преузет је са Сицилије а од Арапа је дошао ребрасти свод.
[уреди] Карактеристике готичке архитектуре
Готика је обележена системом архитектонске изградње који се супротстављао античкој и класичној архитектури и. У изградњи катедрала је употребљавала као већ и у романичкој архитектури латински крст и подужну основу.
- Крстасти ребрасти сводови први пут су се примењивали у готици. У романичкој архитектури примењивани суполуобличасти сводови на квадратној основи са четири лука. У готици се примењују два дијагонално постављена лука који могу да се поставе изнад сваке основе, па и полигоналне, и тако засводе простор на овај нови начин.
- Велики прозори и високи зидови карактеристични су за готичку архитектуру, за разлику од дотадашњих у романици, носећих тешких зидова са малим прозорским отворима. Крстасти ребрасти сводови, скелетна конструкција и преломљени лук омогућили су у готичким грађевинама велике отворе који су донели светлост и прозрачност у унутрашњи простор катедрала. Типичан елеменат је била розета која је постављана изнад портала на репрезентативној фасади објекта. Практично сваки елемент у готичкој архитектури је носећи. Архитекти готике нису употребљавали прецизне прорачуне, експериментисали су и учили на грешкама и тако постизали задивљујуће грађевинске резултате.
- Наглашавање вертикала типично је за готичку архитектуру. Сводови у катедралама достизали су висину до 48 метара. Поједини градови су се утркивали у тежњи за што вишим и велелепнијим катедралама. Тежило се постављању пропорције између висине и ширине грађевине.
- Витки и високи стубови на полигоналним основама такође су карактеристични за ову архитектуру.
- Орнаменти су били сложени из геометријских облика и примењени су мотиви из биљног и животињског света.
Готичка архитектуру можемо поделити на следећа раздобља:
- Раноготичка архитектура- око 1140. у Немачкој 1220.-1520.
- Архитектура високе готике- 1200. у Француској, 1250. у Немачкој, 1350. у Енглеској
- Архитектура позне готике- од 1350. - 1550.
[уреди] Сен Дени
За прву готичку катедралу уопште сматра се доградња бенедиктинског манастира Сен Дени који је настао у првој половини 12. века. Новим начином је спојено неколико елемената тако да је створена целина која се сматра праузором за све касније настале готичке катедрале, што је у првом реду примена крстастог ребрастог свода, прочеље са монументалним порталом и паром торњева, велики прозорски отвори украшени витражима, скелетни систем градње и пренос терета свода помоћу контрафора, масивних споњних подупирача прислоњених уз зидове.
[уреди] Однос готике и антике
Готички стил је поред античког система поретка стубова (ренесанса, барок, класицизам) и модерне архитектуре (пуризам, конструкционизам, функционализам), најзначајнији употребљавани систем градње у средњоевропској архитектури. И ако је готика била схваћена као реакција на античку традицију, трудила се да своја схватања надовеже на антику. Употребљавала је античке стубове, аркаде између бродова катедрала (Сен Дени, Нотр Дам у Паризу, Ремсу итд.).
Готичка архитектура тежи ка монументалности, помпезности, бесконачној дужини, ширини и висини грађевине, која је дословно изазивала вртоглавицу и изграђена је на самој граници носивости за примењене материјале у градњи.
[уреди] Нотр Дам, Шартр и Ремс
Најзначајнија тројка француских катедрала која представља даљу фазу развоја готичке архитектуре у Француској.
Петобродна катедрала Нотр Дам (1163. - 1245.) у Паризу је изванредна грађевина већ својом величином, јер је 130 метара дуга а висина свода досеже 35 метара. Запажања вредна је, јединствена сводна крстасто-ребраста конструкција састављена од шест елемената којом је покривен главни брод и трансепт (попречни брод), - као и западно прочеље са скулптурама француских краљева.
Катедрала у Шартру је најпознатија богородичина црква у Француској. Била је изграђена после пожара 1194. године. Због тога јер је свака нова црква требала да буде велелепнија и лепша од претходне она је виша од цркве Нотр Дам у Паризу. Делује ипак мало тешко јер употребљава предиомензионисане грађевинске елементе и делује као вечита грађевина што је очито био главни циљ градње.
Последња од тројке катедрала је катедрала у Ремсу. Била је грађена после пожара 1210. године. Њу карактерише првенствено употреба великог броја скулптура којима је на западном прочељу практично преплављена.
[уреди] Готика мимо области Ил де Франс
[уреди] Италија
| За више информација погледајте чланак Готичка архитектура у Италији |
Италија такву готику као што је била у Ил де Франсу никада није примила и ту се комбинује у једној специјалној варијанти готике стил романике и византијски елементи и утицаји и веома је разноврсна. Готика у Италији није нашла примену готичке конструкције зидања и овде не би тако лако нашли потпорни систем и скелетну конструкцију и изузетно је декоративног карактера.
[уреди] Пиренејско полуострво ([Шпанија и Португал)
| За више информација погледајте чланак Готичка архитектура на Пиренејском полуострву |
Краљевина на Пиренејском полуострву (Шпанија и Португал)је била близу Француске и била је политички и војни савезник против Арапа. То се огледало у целом реду готичких грађевина иако је долазило до помака у одређеним грађевинским навикама. Као и у Италији, и ту је архитектура веома разноврсна од монументалне архитектуре у Каталонији до утицаја арапске архитектуре у Севиљи и Палма де Мајорки.
[уреди] Енглеска
| За више информација погледајте чланак Готичка архитектура у Енглеској |
Готика је у енглеском поднебљу попримила интересантне особине са сасвим несвакидашњим изгледом, делом због тога што се постављала као ривал Француској у политичком смислу и није никада дошло до преузимања француске готике. Енглези су примали опрезно елементе готичке архитектуре и спојили су их са личном архитектонском традицијом. Ипак је у Енглеској деловао ред француских градитеља.
[уреди] Холандија
Готика у Холандији је смеса посебних француских и енглеских утицаја. Значајне готичке грађевине поред цркава су и грађевине које изражавају моћ градова као цеховске и општинске куће.
[уреди] Готика у Немачкој и осталим земљама Европе
У немачком говорном подручју које укључује и Чешку готика је била преузета најкомплетније и била је широко распрострањена. У почетку у архитектури се сусрећемо са мноштвом романских елемената и готичких елеманата с тим да се романички елементи постепено губе. Јавља се просветљен хор и видљив потпорни систем који се надовезује на француске узоре. У Чешкој у доба готике такође настају значајне цркве. После Хуситских побуна градитељи су се из Прага преселили у Аустрију. У доба када је у Италији започела ренесанса, архитектура иза Алпа имала је још увек у основи готички изглед иако се изоловано јављају елементи ренесансе.
[уреди] Споменици готичке архитектуре (избор)
-
Катедрала Нотр Дам у Паризу,
-
Катедрала у Шартру,
-
Манастирска црква Сен Дени прототип западне фасаде
-
Нотр Дам де Лаон
- Катедрала у Шартру, Француска,
- Катедрала у Ремсу, Француска,
- Катедрала Нотр Дам у Паризу, Француска,
- Катедрала у Солсберију, Енглеска,
- Катедрала у Велсу, Енглеска,
- Катедрала у Улму, Немачка,
- Црква Св. Лоренса у Нирнбергу, Немачка,
- Катедрала у Келну, Немачка,
- Катедрала у Антверпену, Холандија,
- Катедрала у Бургосу, Шпанија,
- Катедрала у Фиренци, Италија,
- Катедрала у Орвијету, Италија,
- Дуждева палата у Венецији, Италија.
[уреди] Литература
- Dejiny estetiky, Wladislaw Tatarkiewitz, Bratislava 1985.
- Istorija Umetnosti, HW Janson, Beograd 1982.
- Opšta istorija umetnosti, Đina Piskel, Beograd 1974.
- Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976.
- Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
- Tvorivosť, tvar a farba M.C. Prette a A. Capaldo, Martin 1976.
- ((cs))cs:Gotická architektura Wikipedija članak o gotičkoj arhitekturi