Калињинградска област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Калињинградска област
рус. Калининградская область
Застава Грб
Застава Грб
Положај Калињинградске областо
Држава Застава Русије Русија
Главни град Калињинград
Федерални округ Северозападни
Површина 15.125 km²
Становништво 2010.
 - Број 941.500
 - Густина становништва 62,2 ст./km²

Калињинградска област (рус. Калинингра́дская о́бласть) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом области. Ова област се налази на крајњем западу Русије и представља руску ексклаву на обали југоисточног Балтика између Пољске и Литваније. Припада Северозападном федералном округу Русије.

Административни центар области је град Калињинград, (познат по историјском имену Кенигзберг). Поред њега, већи градови су Совјетск (Тилзит), Балтијск и Черњаховск.

Област има површину од 15.100 km² и 955.281 становника.

Садашњи гувернер области, од 2010, је Николај Цуканов.

Етимологија[уреди]

Област носи име по административном центру, Калињинграду. Град су основали древни Пруси 1255. године, а кроз своју историју град је променио неколико имена: Твангсте, Кенигзберг и коначно од 1946. Калињинград. Садашње име град је добио по бившем совјетском државнику Михаилу Калињину.

Становници Калињинградске области, ове области неформално зову „Јантарни крај“ (рус. Янта́рный край), јер је ова област позната по рудницима јантара (ћилибара). У њој се налази 90% светских резерви ове окамењене смоле.

Географија и природа[уреди]

Мапа Калињинградске области

Рељеф области је равничарски. Овуда протичу реке Њемен и Прегоља. Виштинецкоје језеро (17,87 km²), на граници са Литванијом, познато је као „Европски Бајкал“ због богатства живог света.

Област је позната по плажама и бањама које су репутацију стекле пре више од 100 година. Међу њима се истиче Светлогорск (Раушен).

Калињинградска област дели са Литванијом Куронску превлаку, резерват природе под заштитом УНЕСКО.

Историја[уреди]

Област је историјски представљала северни део Источне Пруске. Ту је у Средњем веку живео народ Пруси, који је говорио данас изумрлим старопруским језиком. Тевтонски витезови су покорили ову област, наметнули становништву хришћанство и основали теократску државу са центром у Кенингзбергу. Досељени Немци и Пољаци су асимирали домаће Прусе. Регион је постао провинција Источна Пруска у краљевини Пруска 1773. Источна Пруска је била важан центар немачке културе. Овде је, на пример, рођен и живео филозоф Имануел Кант.

У Другом светском рату Кенингзберг је тешко бомбардовала савезничка авијација. Црвена армија је овде продрла крајем августа 1944. Немачко становништво је, у страху од освете, углавном избегло према централној Немачкој, или је касније депортовано. Уговором у Потсдаму Источна Пруска је подељена тако да је њен северни део припао Совјетском Савезу (Совјетској Русији од 1946), а јужни Пољској. У совјетски део се населило становништво из Совјетског Савеза, углавном Русије, а имена топонима су промењена. Област и њен главни град су 1946. добили име по председнику Врховног совјета СССР Михаилу Калињину.

Од распада Совјетског Савеза 1991, Калињинградска област је физички изолована од остатка Русије. То је економски погодило становништво области и она је постала позната по незапослености, криминалу, шверцу и наркоманији. И дан данас трају преговори Русије и ЕУ о визном режиму за становнике Калињинградске области. Од друге половине 1990-их Русија је прогласила Калинњинградску област за специјалну економску зону што је допринело наглом економском расту, нарочито инвестиција из ЕУ.

Становништво[уреди]

По резултатима пописа становништва из 2002, област је имала 955.281 становника (78% у градовима, 22% у селима). Густина насељености је 62,5 људи по километру квадратном. Скоро све становништво је овде досељено после Другог светског рата.

Етнички састав је 2002. био:

итд.

Привреда[уреди]

Калинњинградска област је једна од најмилитаризованијих области Руске Федерације. Овде је седиште руске Балтичке флоте, а ту су и две ваздухопловне (Черњаховск, Донскоје) и једна ваздухопловоно-поморска база (Калињинград-Чкаловск).

У области се производе вагони, тешке машине, бродови и аутомобили (Џенерал Моторс, BMW, KIA, YUEJIN). Важне су још прехрамбена индустрија и рибарство.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]