Калињинградска област
| Калињинградска област рус. Калининградская область |
|
|---|---|
| Застава | Грб |
| Држава | |
| Главни град | Калињинград |
| Површина | 15.125 km² |
| Становништво | |
| - 2010. | 941.500 ст. |
| - Густина | 62,2 ст./km² |
Калињинградска област (рус. Калинингра́дская о́бласть) је област на крајњем западу Русије. Ова област представља руску ексклаву на обали југоисточног Балтика између Пољске и Литваније. Припада Северозападном федералном округу Русије.
Становници ове области је неформално зову „Јантарни крај“ (рус. Янта́рный край), јер је ова област позната по рудницима јантара (ћилибара). У њој се налази 90% светских резерви ове окамењене смоле.
Област има површину од 15.100 квадратних километара и 955.281 становника. Главни град области је Калињинград (познат по историјском имену Кенигзберг). Поред њега, већи градови су Совјетск (Тилзит), Балтијск и Черњаховск.
Садашњи гувернер области, од 2010, је Николај Цуканов.
Садржај |
Географија и природа [уреди]
Рељеф области је равничарски. Овуда протичу реке Њемен и Прегоља. Виштинецкоје језеро (17,87 km²), на граници са Литванијом, познато је као „Европски Бајкал“ због богатства живог света.
Област је позната по плажама и бањама које су репутацију стекле пре више од 100 година. Међу њима се истиче Светлогорск (Раушен).
Калињинградска област дели са Литванијом Куронску превлаку, резерват природе под заштитом УНЕСКО.
Историја [уреди]
Област је историјски представљала северни део Источне Пруске. Ту је у Средњем веку живео народ Пруси, који је говорио данас изумрлим пруским језиком. Тевтонски витезови су покорили ову област, наметнули становништву хришћанство и основали теократску државу са центром у Кенингзбергу. Досељени Немци и Пољаци су асимирали домаће Прусе. Регион је постао провинција Источна Пруска у краљевини Пруска 1773. Источна Пруска је била важан центар немачке културе. Овде је, на пример, рођен и живео филозоф Имануел Кант.
У Другом светском рату Кенингзберг је тешко бомбардовала савезничка авијација. Црвена армија је овде продрла крајем августа 1944. Немачко становништво је, у страху од освете, углавном избегло према централној Немачкој, или је касније депортовано. Уговором у Потсдаму Источна Пруска је подељена тако да је њен северни део припао СССР-у (Совјетској Русији од 1946), а јужни Пољској. У совјетски део се населило становништво из СССР-а, углавном Русије, а имена топонима су промењена. Област и њен главни град су 1946. добили име по председнику Врховног совјета СССР Михаилу Калињину.
Од распада СССР-а 1991, Калињинградска област је физички изолована од остатка Русије. То је економски погодило становништво области и она је постала позната по незапослености, криминалу, шверцу и наркоманији. И дан данас трају преговори Русије и ЕУ о визном режиму за становнике Калињинградске области. Од друге половине 1990-их Русија је прогласила Калинњинградску област за специјалну економску зону што је допринело наглом економском расту, нарочито инвестиција из ЕУ.
Становништво [уреди]
По резултатима пописа становништва из 2002, област је имала 955.281 становника (78% у градовима, 22% у селима). Густина насељености је 62,5 људи по километру квадратном. Скоро све становништво је овде досељено после Другог светског рата.
Етнички састав је 2002. био:
- 786.885 Руси (82,37%)
- 50.748 Белоруси (5,31%)
- 47.229 Украјинци (4,94%)
- 13.937 Литванци (1,46%)
- 8.415 Јермени (0,88%)
- 8.340 Немци (0,87%)
- 4.729 Татари (0,50%)
- 3.918 Пољаци (0,41%)
итд.
Привреда [уреди]
Калинњинградска област је једна од најмилитаризованијих области Руске Федерације. Овде је седиште руске Балтичке флоте, а ту су и две ваздухопловне (Черњаховск, Донскоје) и једна ваздухопловоно-поморска база (Калињинград-Чкаловск).
У области се производе вагони, тешке машине, бродови и аутомобили (Џенерал Моторс, BMW, KIA, YUEJIN). Важне су још прехрамбена индустрија и рибарство.
Галерија [уреди]
Спољашње везе [уреди]
- Водич по Калињинграду
- Званична интернет презентација
- Фотографије Калињинграда
- Живот у Калињинградској области