Азовско море

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 5′ 8" СГ Ш, 36° 31′ 46" ИГД

Плиће Азовско море се јасно издваја од дубљег Црног мора.

Азовско море је најплиће море на свету, повезано Керчким мореузом са Црним морем на југу. На северу, западу и југу је окружен Украјином, а на истоку Русијом.

Популарно веровање је да је име мора дошло од имена половацког кнеза по имену Азум или Асуф, који је погинуо бранећи град у овој области 1067. Већина научника извод ме од града Азова или Азака, што на турском значи „низак“, што се односи на његов положај.

Према још једној непотврђеној теорији име мора је дошло од значења назива првог слова (букве) старословенског језика "Аз". Слово "Аз" је прво слово у старословенској азбуци и има значење првога. Наставак "ов" по природи означава припадност, као и данас. Посматрајући континентални део насеобине словенског живља ово је било "Прво" море после кога би се ређала остала мора: Црно море, Мраморно море, Егејско море, Средоземно море итд. Азовско море по тој логици означава одредницу првог мора која је најближе копну а са копна се креће у пловидбу. Дакле по овој теорији топографски термин је Словенског назива а не Турског а Турци су населили Малу Азију нешто касније него што је име мора већ егзистирало.

Море је дугачко 340 km и широко 135 km. Главне реке које се уливају су Дон и Кубањ, које обезбеђују да вода мора има нижи салинитет, а такође уносе велике количине муља. На западу лежи 100 km дуга Арабатска превлака и врло слани Сивашки залив.

Азовско море је најплиће море на свету са просечном дубином од 13 m и највећом дубином од 15,3 m. На местима са великим наносима муља, просечна дубина је мања од 1 метра. Преовлађујућа морска струја је у смеру супротном од казаљке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поређењу са океанских 30-40 промила) у завиности од места и годишњег доба.[1]

Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзавање. Формирање морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садашњим климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до краја 1970их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ „Climatological Atlas of the Sea of Azov“. National Oceanographic Data Centre Приступљено 6. 1. 2008.. 
  2. ^ Sea ice survey - annual, University of Wisconsin Space Science and Engineering Centre

Спољашње везе[уреди]