Азовско море

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 46° 5′ 8" СГ Ш, 36° 31′ 46" ИГД

Плиће Азовско море се јасно издваја од дубљег Црног мора.

Азовско море је најплиће море на свету, повезано Керчким мореузом са Црним морем на југу. На северу, западу и југу је окружен Украјином, а на истоку Русијом.

Популарно веровање је да је име мора дошло од имена половацког кнеза по имену Азум или Асуф, који је погинуо бранећи град у овој области 1067. Већина научника извод ме од града Азова или Азака, што на турском значи „низак“, што се односи на његов положај.

Море је дугачко 340 km и широко 135 km. Главне реке које се уливају су Дон и Кубањ, које обезбеђују да вода мора има нижи салинитет, а такође уносе велике количине муља. На западу лежи 100 km дуга Арабатска превлака и врло слани Сивашки залив.

Азовско море је најплиће море на свету са просечном дубином од 13 m и највећом дубином од 15,3 m. На местима са великим наносима муља, просечна дубина је мања од 1 метра. Преовлађујућа морска струја је у смеру супротном од казаљке на сату. Салинитет иде од 1 до 15 промила (у поређењу са океанских 30-40 промила) у завиности од места и годишњег доба.[1]

Плиткост и мали салинитет чине море погодним за замрзавање. Формирање морског леда се може привремено десити било где у периоду од децембра до половине марта. У садашњим климатским условима, море се не замрзава цело, иако се море током 18. и 19 века и све до краја 1970их било редовно замрзавало сваке године до почетка фебруара.[2]

Извори[уреди]

  1. ^ „Climatological Atlas of the Sea of Azov“. National Oceanographic Data Centre Приступљено 6. 1. 2008.. 
  2. ^ Sea ice survey - annual, University of Wisconsin Space Science and Engineering Centre


Спољашње везе[уреди]