Кјуанон

С Википедије, слободне енциклопедије
Кјуанон застава са логотипом К и истакнутим слоганом покрета, на скупу за поштовање Другог амандмана у Ричмонду, Вирџинија, 2020.

Кјуанон је америчка политичка теорија завере и политички покрет.[1]

Настала је у америчкој крајње десничарској политичкој сфери 2017. Кјуанон се фокусира на лажне тврдње анонимне особе или појединаца познатих као "Q". Те тврдње су преносиле, развијале и допуњавале бројне заједнице и утицајни људи повезани са покретом. Основна теорија Кјуанона је да је завера сатанских,[2][3] канибалистичких сексуалних злостављача деце који управљају глобалним ланцем трговине деце сексом уротила против бившег америчког председника Доналда Трампа током његовог мандата. Кјуанон има директне корене у Пицагејт-у, интернет теорији завере која се појавила годину дана раније; такође укључује елементе многих других теорија.[4] Неки стручњаци су Кјуанон описали као култ.[5]

Следбеници теорије завере кажу да се Трампова администрација тајно борила против завере педофила и да ће спроводити масовна хапшења и погубљења хиљада чланова завере на дан познат као „Олуја“ или „Догађај“.[6] Присталице Кјуанона су именовале демократске политичаре, холивудске глумце, високе владине званичнике, пословне тајкуне и медицинске стручњаке као чланове завере.[7] Кјуанонје такође тврдио да је Трамп стимулисао заверу руског мешања у америчке председничке изборе 2016. како би ангажовао Роберта Милера да му се придружи у разоткривању ланца трговине сексом и спречио државни удар Барака Обаме, Хилари Клинтон, и Џорџа Сороша.[8][9] Кјуанон је описан као антисемитски или укорењен у антисемитским становиштима, због фиксације на јеврејског финансијера Џорџа Сороша и теорија завере о породици Ротшилд, честој мети антисемита.[10][11] Многи га такође сматрају антисемитским због велике сличности са антисемитском крвном клеветом, митом да Јевреји узимају крв деце у ритуалне сврхе.[12]

Иако има своје порекло у старијим теоријама завере, први К-ов пост је био у октобру 2017. на анонимној веб страници за слике 4чен. Q је тврдио да је високи владин званичник са са приступом осетљивим информација, које обухватају информације о Трампово администрацији и њеним противницима у Сједињеним Државама.[13] К се убрзо преселио на 8чен, чинећи га Кјуаноновом базичном интернет страницом.[14] Кјуови често загонетни постови постали су познати као „капи“, које су касније прикупљале апликације и веб-сајтови. Теорија завере се проширила у вирусни феномен и брзо надишла интернет културу, постала позната међу општом популацијом и претворила се у прави политички покрет. Следбеници су почели да се појављују на скуповима Трампове кампање за реизбор у августу 2018,[15] а Трамп је увећао број Кјуанон налога на Твитеру својим ретвитовањима.[16] Кјуанон теорије завере су такође преносиле руске и кинеске државне медијске компаније, налози тролова на друштвеним мрежама,[17][18] и екстремно десничарска Фалун гунг.[24]

Од свог појављивања у америчкој политици, Кјуанон је покренуо покрете широм света. Тачан број присталица Кјуанона је нејасан,[3][25] али група има велики број пратилаца на интернету.[2][3] Након појачаног испитивања покрета и његових хештегова, главне друштвене мреже као што су Твитер[26] и Фејсбук[27] почеле су да предузимају мере да зауставе ширење теорије завере.

Кјуанон следбеници су починили акте насиља у бројним приликама.[28] Чланови покрета активно су учествовали на америчким председничким изборима 2020. године, током којих су подржавали Трампову кампању и водили информациони рат у покушају да утичу на бираче.[29][30] Након победе Џоа Бајдена, они су били укључени у напоре да се пониште резултати избора. Неколико Трампових сарадника, као што су генерал Мајкл Флин и два члана његовог правног тима, Лин Вуд и Сидни Пауел, промовисали су теорије завере изведене из Кјуанона. Када ова тактика није успела, Трампове присталице – многи од њих следбеници Кјуанона - напали су амерички Капитол 6. јануара 2021. Напад на Капитол био је преломни тренутак за Кјуанон и довео је до даљег, трајнијег уклањања налога следбеника и одбацивања њихових тврдњи.[31][32]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Где су присталице Кјуанон теорије завере годину дана после упада у Конгрес”. BBC News на српском (на језику: српски). 2022-01-06. Приступљено 2022-10-15. 
  2. ^ а б Bracewell, Lorna (21. 1. 2021). „Gender, Populism, and the QAnon Conspiracy Movement”. Frontiers in Sociology. Frontiers Media. 5: 615727. ISSN 2297-7775. PMC 8022489 Слободан приступ. PMID 33869533. doi:10.3389/fsoc.2020.615727 Слободан приступ. 
  3. ^ а б в Crossley, James (септембар 2021). „The Apocalypse and Political Discourse in an Age of COVID”. Journal for the Study of the New Testament. SAGE Publications. 44 (1): 93—111. ISSN 1745-5294. doi:10.1177/0142064X211025464 Слободан приступ. 
  4. ^ Roose, Kevin (3. 9. 2021). „What Is QAnon, the Viral Pro-Trump Conspiracy Theory?”. The New York Times. Приступљено 15. 2. 2022. 
  5. ^ Description of QAnon as a cult:
  6. ^ Rothschild 2021, стр. 9, 28, 175.
  7. ^ Rothschild 2021, стр. 21.
  8. ^ Laviola, Erin (1. 8. 2018). „QAnon Conspiracy: 5 Fast Facts You Need to Know”. Heavy. Приступљено 19. 4. 2021. 
  9. ^ Stanley-Becker, Isaac (1. 8. 2018). „'We are Q': A deranged conspiracy cult leaps from the Internet to the crowd at Trump's 'MAGA' tour”. The Washington Post. Приступљено 19. 9. 2018. 
  10. ^ Dunst, Charles (3. 8. 2018). „Is QAnon, the Latest pro-Trump Conspiracy Theory, anti-Semitic?”. Haaretz. Jewish Telegraphic Agency. Приступљено 21. 9. 2018. 
  11. ^ „Quantifying Hate: A Year of Anti-Semitism on Twitter”. Anti-Defamation League. Приступљено 9. 9. 2018. 
  12. ^ Sales, Ben (20. 9. 2020). „QAnon is an old form of anti-Semitism in a new package, say experts”. The Times of Israel. 
  13. ^ Griffin, Andrew (24. 8. 2020). „What is Qanon? The Origins of the Bizarre Conspiracy Theory Spreading Online”. The Independent. London. Приступљено 2. 10. 2020. 
  14. ^ Thomas, Elise (17. 2. 2020). „Qanon Deploys 'Information Warfare' to Influence the 2020 Election”. Wired. ISSN 1059-1028. Приступљено 21. 1. 2021. 
  15. ^ Bank, Justin; Stack, Liam; Victor, Daniel (1. 8. 2018). „What Is QAnon: Explaining the Internet Conspiracy Theory That Showed Up at a Trump Rally”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригинала 1. 8. 2018. г. Приступљено 1. 8. 2018. 
  16. ^ Nguyen, Tina (12. 7. 2020). „Trump isn't secretly winking at QAnon. He's retweeting its followers”. Politico. Приступљено 16. 4. 2021. 
  17. ^ Menn, Joseph (24. 8. 2020). „Russian-backed organizations amplifying QAnon conspiracy theories, researchers say”. Reuters. Приступљено 4. 10. 2020. 
  18. ^ Cohen, Zachary (19. 4. 2021). „China and Russia 'weaponized' QAnon conspiracy around time of US Capitol attack, report says”. CNN. Приступљено 13. 12. 2021. 
  19. ^ Zuylen-Wood, Simon van (13. 1. 2021). „MAGA-land's Favorite Newspaper”. The Atlantic. Приступљено 19. 12. 2021. 
  20. ^ Alba, Davey (9. 3. 2021). „Epoch Media Casts Wider Net to Spread Its Message Online”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 28. 12. 2021. г. Приступљено 19. 12. 2021. 
  21. ^ Zadrozny, Brandy; Collins, Ben (20. 8. 2019). „Trump, QAnon and an impending judgment day: Behind the Facebook-fueled rise of The Epoch Times”. NBC News. Приступљено 19. 12. 2021. 
  22. ^ Callery, James; Goddard, Jacqui (23. 8. 2021). „Most-clicked link on Facebook spread doubt about Covid vaccine”. The Times. ISSN 0140-0460. Приступљено 13. 2. 2022. „Facebook's data on the first quarter of this year shows that one of its most popular pages was an article by The Epoch Times, a far-right newspaper that has promoted QAnon conspiracy theories and misleading claims of voter fraud related to the 2020 US election.” 
  23. ^ Perrone, Alessio; Loucaides, Darren (10. 3. 2022). „A key source for Covid-skeptic movements, the Epoch Times yearns for a global audience”. Coda Media (на језику: енглески). Приступљено 13. 3. 2022. 
  24. ^ Multiple sources:[19][20][21][22][23]
  25. ^ Shanahan, James (5. 3. 2021). „Support for QAnon is hard to measure – and polls may overestimate it”. The Conversation. Приступљено 19. 4. 2021. 
  26. ^ Conger, Kate (21. 7. 2020). „Twitter Takedown Targets QAnon Accounts”. The New York Times. Архивирано из оригинала 22. 7. 2020. г. Приступљено 19. 4. 2021. 
  27. ^ O'Sullivan, Donie (6. 10. 2020). „Three years later, Facebook says it will ban QAnon”. CNN. Приступљено 6. 10. 2020. 
  28. ^ Beckett, Lois (16. 10. 2020). „QAnon: a timeline of violence linked to the conspiracy theory”. The Guardian. Приступљено 11. 2. 2022. 
  29. ^ Tollefson, Jeff (4. 2. 2021). „Tracking QAnon: how Trump turned conspiracy-theory research upside down” (PDF). Nature. св. 590. Nature Research. стр. 192—193. ISSN 1476-4687. LCCN 12037118. PMID 33542489. doi:10.1038/d41586-021-00257-y. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 4. 2021. г. Приступљено 7. 10. 2021. 
  30. ^ Thomas, Elise (17. 2. 2020). „Qanon Deploys 'Information Warfare' to Influence the 2020 Election”. Wired. Приступљено 4. 10. 2020. 
  31. ^ „Twitter blocks 70,000 QAnon accounts after US Capitol riot”. Associated Press. 12. 1. 2021. Приступљено 13. 1. 2021. 
  32. ^ Roose, Kevin (17. 1. 2021). „A QAnon 'Digital Soldier' Marches On, Undeterred by Theory's Unraveling”. Архивирано из оригиналаСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата 17. 1. 2021. г. Приступљено 19. 4. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кјуанон&oldid=26912763”