Лопаре

Друга значења су пописана у чланку Лопаре (вишезначна одредница).

Лопаре
Основни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Ентитет	Република Српска
Општина	Општина Лопаре
Становништво
Становништво (1991)	1.720
Положај
Координате	44°37′00″N 18°51′00″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Лопаре Лопаре на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број	75240
Позивни број	055

Лопаре је градско насеље и сједиште општине Лопаре у сјевероисточном дијелу Републике Српске, БиХ.

Географија

Лопаре се налазе у предјелу, где планина Мајевица прелази са својих висова ка равници, Семберији и Посавини. Лопаре су одувек биле центар тог дијела Подмајевице.

Општина Лопаре

Излетиште Вива Натура на мајевичком врху Бусија, у селу Подгора.

Површина општине заузима 280 квадратних километара, са 16.828 становника у 4.704 домаћинства. Етничка слика становништва је доста промењена током рата. Насељеност по квадратном километру је данас 60,1 становник или 3,58 домаћинства. Ова општина се граничи са општинама Угљевик, Бијељина, Теочак, Сапна, Сребреник, Тузла и Челић и дистриктом Брчко.

Насељена мјеста

Бобетино Брдо, Брезје, Бријест, Брњик, Брусница, Бучје, Челић, Дријенча, Хумци, Јабланица, Корај, Кореташи, Козјак, Лабуцка, Липовице, Лопаре, Лопаре(село), Лукавица, Мачковац, Миладићи, Милино Село, Миросавци, Мртвица, Нахвиоци, Пељаве, Пипери, Пирковци, Подгора, Прибој, Пукиш, Пушковац, Ратковићи, Смиљевац, Шибошница, Тобут, Вакуф, Велино Село, Висори, Вражићи и Вукосавци.

Послије потписивања Дејтонског споразума, општина Лопаре подијељена је између Републике Српске и Федерације БиХ. Од подручја које је ушло у састав Републике Српске формирана је општина Лопаре, а од подручја које је ушло у састав Федерације БиХ формирана је општина Челић.

Историја

Назив Лопаре потиче, по легенди, од древног лопара, дрвене алатке сличне лопати за стављање теста у пекару и вађење хлеба, које је некада у овом мјесту израђивао познати мајстор. По другој легенди, Лопаре су добиле име по становницима који су овдје живјели и често се тукли, што се у жаргону каже „лопали“.

О прошлости Лопара не може се са сигурношћу говорити. Први подаци о насељу потичу из друге половине осамнаестог века, јер су ове били конаци, а грађени су на раскрсници путева и служили за одмарање трговачких и других каравана. Подручје око ријеке Гњице се почиње ширити, ствара се њена долина, што је било повољно за развој домаћинстава на овом простору.

Остаци надгробних споменика босанских јеретика (како су их историчари називали: богумила) су веома присутни на подручју општине. Највише их је (чак 30) на тромеђи између Тобута, Лабуцке и Вукосаваца. Према археолошким налазима, тврди се да је у овом крају било и Илирско насеље, још пре 2.600 година, што одговара средњем гвозденом добу.

Почетак комуналне изградње везује се за период аустроугарске владавине (1878—1918) када је изграђена зграда данашњег општинског суда (раније је то била жандармеријска станица) и оба пута који везују Лопаре са сусједним општинама.

Становништво

Националност	1991.	1981.	1971.
Срби	1.417 (82,38%)	667 (69,04%)	556 (80,34%)
Југословени	134 (7,79%)	190 (19,66%)	1 (0,14%)
Муслимани	114 (6,62%)	75 (7,76%)	95 (13,72%)
Хрвати	17 (0,98%)	11 (1,13%)	23 (3,32%)
остали и непознато	38 (2,20%)	23 (2,38%)	17 (2,45%)
Укупно	1.720	966	692

Демографија
Година	Становника
1948.	3.908 (општина)
1953.	6.700 (општина)
1961.	357
1971.	692
1981.	966
1991.	1.719

Знамените личности

• Цвијетин Мијатовић, председник Председништва СФРЈ
• Јово Радовановић Јоваш, народни херој Југославије

Види још

• Општина Лопаре

Извори

Напомена: Текст преузет са презентације http://www.lopare.net

• Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Лопаре

• Званична презентација општине Лопаре
• Лопаре онлајн
• ФК Мајевица
• Прибој