Максимилијан II Емануел
Из Википедије, слободне енциклопедије
Максимилијан II Емануел или Максимилијан Баварски (11. јул 1662. — 26. фебруар 1726) је био владар Баварске из династије Вителсбах и кнез изборник Светог римског царства. Био је и последњи гувернер Шпанске Низоземске и војвода од Луксембурга. Ослободио је Београд 1688. године.
Садржај |
[уреди] Рани живот
Рођен је у Минхену као син Фердинанда Марије, изборника Баварске и Анриете Аделаиде од Савоја. Са мајчине стране деда му је био Виктор Амадеус I од Савоје, а бака му је била Кристина Марија, друга ћерка француског краља Анрија IV. Још док је био малолетан 1679. наследио је положај кнеза изборника Баварске.
[уреди] Ратови против Отоманског царства и Француске
До 1683. године следио је војну каријеру. Борио се 1683. године приликом турске опсаде Беча. Вратио се у двор и оженио се Маријом Антонијом, кћерком Леополда I. Његова слава је била осигурана, када је 1688. године ослободио Београд од Турака. У Рату Велике алијансе борио се на страни Хабзбурговаца, а као царев зет именован је за гувернера Шпанске Низоземске.
[уреди] Гувернер Шпанске Низоземске
Максимилијан је као гувернер био покровитељ уметности и сакупио је бројна холандска и фламанска платна за колекцију од Вителсбахових. Те године када је именован за гувернера умрла му је супруга Марија Антонија. Оженио се 1694. године Терезом Куненгундом Собјески, ћерком пољског краља Јана III Собјеског. Тада је постојала могућност да се умеша у пољску политику, али он се више интерсовао Западном Европом.
[уреди] Рат за шпанско наслеђе
Максимилијанов први син Јозеф Фердинанд од Баварске је умро 1699. године. Био је већ именован за наследника шпанске круне по вољи шпанског краља Филипа IV од Шпаније. Рат за шпанско наслеђе је избио 1701. године. До тога времена Максимилијан је створио план да истисне Хабзбурге и да династија Вителсбах постане главна у Светом римском царству. Да би то остварио ушао је у савез са Француском против Хабзбурга. Међутим његови планови су осујећени 1704. године након катастрофалног пораза у бици код Бленхајма. Тада је морао да евакуише свој двор и побегне у Холандију. Фамилија му се раздвојила, а синови су били заробљени неколико година у Аустрији. Баварску су поделиле Аустрија и изборник Палатината. Баварци су подигли устанак против аустријске царске војсе, али устанак је угушен у крви. Поново је Максимилијан бежао у Холандију након битке код Рамилијеа 23. маја 1706. године. Нашао је уточиште на француском двору у Версају. Французи су му 1712. године дали Луксембург и Намур због његових заслуга за Француску. Рат се коначно завршио 1713. године споразумом у Утрехту. По том споразуму Максимилијану Емануелу је враћена Баварска. Тек 1715. године поново се ујединио са целом породицом.
[уреди] Последње године у Баварској
У Баварској је опет био покровитељ уметности и више него раније. Старију Нимфенбург палату је проширио, а саградио је и нову Шлајсхајм палату. Године 1724. основао је савез свих линија Вителсбах династије. Шеснаест година након његове смрти оствариле су се тежње Вителсбаха. Изумрла је мушка линија Хабзбургових. Његов син Карло VII Алберт оженио се кћерком најстаријег од двојице браће Хабзбурговаца и изабран је 1742. године за цара Светог римског царства. Умро је међутим након три године, па се царство поново вратило Хабзбурговцима кроз ћерку најмлаћег од хабзбуршке браће.
