Карло VII, цар Светог римског царства

Из Википедије, слободне енциклопедије
Карло VII

Карло VII, цар Светог римског царства, портрет израђен постхумно 1766. године
Карло VII, цар Светог римског царства, портрет израђен постхумно 1766. године

Датум рођења 6. август 1697.
Место рођења Брисел
Датум смрти 20. јануар 1745.
Место смрти Минхен
Порекло и породица

Карло VII (нем. Karl VII; Брисел, 6. август 1697. — Минхен, 20. јануар 1745.) био је кнез-изборник Баварске од 1726. и цар Светог римског царства од 1742. до своје смрти. Карло VII био је представник династије Вителсбах, тако да је у периоду између 1440. и 1806. био једини цар Светог римског царства који није био из династије Хабзбурга.

Рођен је као Карло Албрехт, син баварског кнеза-изборника Максимилијана II Емануела и пољске принцезе Терезе Кунигунде, унуке Јана III Собјеског. Током Рата за шпанско наслеђе, баварска владарска породица је стављена у кућни притвор и тек 1715. читава породица се поново окупила. Пошто је лично учествовао у рату против Османлија 1717, Карло Албрехт се 1722. оженио аустријском надвојвоткињом Маријом Амелијом, ћерком Јозефа I. Карло је 1725. посетио Версај како би присуствовао свадби Луја XV и успоставио је добре односе са Француском.

Цара Јозефа I, који није имао мушких потомака, наследио је брат Карло VI који исто тако није имао синова. Међутим, Карло VI је законским актом тзв. Прагматичном санкцијом покушао да уреди да га наследи ћерка Марија Терезија. Када је Карло VI умро 1740. избио је Рат за аустријско наслеђе пошто је Карло Албрехт уз подршку Пруске, Саксоније и Француске објавио да одбацију Прагматичну санкцију. Као зет Јозефа I, објавио је претензије на хабзбуршке територије. Уз француску помоћ упао је у Праг и ту је 9. децембра 1741. крунисан за краља Чешке. Убрзо затим изабран је и за цара Светог римског царства захваљујући већини гласова у већу кнежева изборника коју је омогућио глас Карловог рођеног брата Клеменса Августа, надбискупа Келна. Клеменс Август је 12. фебруара 1742. у Франкфурту крунисао Карла Албрехта, као Карла VII, за цара. Међутим, ратна срећа је сада била на страни Хабзбурга који су 1743. и 1744. окупирали Баварску. Тек уз војну помоћ пруског краља Фридриха II Великог Баварци су успели да протерају хабзбуршке одреде назад у Чешку. После скоро три године боравка у Франкфурту, Карло се у октобру 1744. вратио у ослобођени Минхен. Пошто је већ био тешко болестан од гихта умро је три месеца касније, почетком 1745. године.

После Карлове смрти његов син Максимилијан III Јозеф и брат Клеменс Август, надбискуп Келна су склопили споразум у Фусену са Маријом Терезијом. Овим споразумом Хабзбурзи су признали легитимитет Карла VII као цара Светог римског царства, а династија Вителсбаха је са своје стране омогућила избор Франца I, супруга Марије Терезије, за цара и царичиног савладара.

Претходник:
Карло VI
Свети
римски цар

1742 — 1745
Круна Наследник:
Франц I

Спољашње везе[уреди]