Макс Печар

С Википедије, слободне енциклопедије
макс печар
Макс Печар
Лични подаци
Датум рођења(1907-10-10)10. октобар 1907.
Место рођењаДоброва, Аустроугарска
Датум смрти30. септембар 1941.(1941-09-30) (33 год.)
Место смртиСело при Водицах, Нацистичка Немачка
Професијарудар
Деловање
Члан КПЈ од1933
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Југословенска народна армија
Чинмајор
Херој
Народни херој од22. јула 1953.

Макс Печар (Доброва, 10. октобар 1907 — Село при Водицах, 30. септембар 1941), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Родио се у Доброви у близини Љубљане 10. октобра 1907. године. У Комунистичку партију је примљен 1933. године. По налогу огранизовао је партијску организацију у Чрнугама и постао њен секретар. Као функционер синдиката столарских радника организовао је велики број штрајкова. Због тога га је полиција неколико пута хапсила, а у јануару 1941. године је интерниран у Ивањицу.[1]

У првим данима окупације припремао је устанак. Када је основана Рашићка чета постао је помоћник комесара. Чета је нападала Немце у околини Љубљане. Немци су због подршке партизанима спалили село Рашицу и сравнили га са земљом, а сви становници су отерани у логор. У сукобима који су касније уследили рањена су три партизанска борца. Саборци су их пренели у село и сакрили. Код рањеника су као заштитмица остали Вид Кнез, Резека Драгар и Павле Цедилник. Међутим, њих је неко издао и опкољени су од стране немачких јединица. У нападу Немаца 30. септембра 1941. године Макс је убијен, а остали борци су одведени у затвор Бегуње где су мучени и касније убијени.[1]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 21. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.[2]

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]