22. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
22. јул (22.7.) је 203. дан године по грегоријанском календару (204. у преступној години). До краја године има још 162 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 22. јул
- 1456. — Неуспешно завршена турска опсада Београда. Угарске снаге предводио је Јанош Хуњади.
- 1739. — Турска војска у бици код Гроцке победила Аустријанце и приморала их да напусте Србију и Београд. Београдским миром 18. септембра Београд и територије северно од Западне Мораве после 21 године поново припали Отоманском царству.
- 1812. — У бици код Саламанке, у Шпанији, Британци под командом војводе од Велингтона поразили Наполеонову војску којом је командовао маршал Огист Мармон.
- 1933. — Амерички пилот Вили Пост први сам облетео Земљу. Лет трајао седам дана, 18 часова и 49 минута.
- 1934. — Америчког пљачкаша банака и убицу, „државног непријатеља број један“ Џона Дилинџера, у Чикагу, после 13 месеци потере, убили агенти ФБИ.
- 1941. — Почео устанак против њемачког окупатора у Словенији, под организацијом комуниста.
- 1943. — Савезничке снаге у Другом светском рату заузеле италијански град Палермо, на острву Сицилија.
- 1944. — У Лублину у Другом светском рату група пољских политичара, послата из СССР, формирала Комитет народног ослобођења, који је Москва признала као привремену пољску владу насупрот избегличкој влади у Лондону.
- 1972. — Совјетска космичка сонда „Венера 8“ спустила се на површину Венере са које је 10 минута, пре него што су изгорели инструменти, емитовала податке.
- 1981. — Турски терориста Мехмет Али Агџа осуђен на доживотну робију због атентата на папу Јована Павла II 13. маја. После 20 година пуштен из затвора и у јуну 2000. предат Турској.
- 1988. — У екплозији аутомобила-бомбе у близини сиријске војне базе у западном Бејруту погинуло седам, а повређено 48 особа.
- 1991. — Председништво СФРЈ издало наредбу о разоружавању и демобилизацији свих илегалних војних формација у Хрватској.
- 1992. — Највећи колумбијски кријумчар дроге Пабло Ескобар побегао из затвора.
- 1994. — Позивајући се на економску кризу председник Рафаел Калдера суспендовао уставна права у Венецуели.
- 1996. — Испуштањем пакета с храном из авиона Уједињене нације почеле програм хуманитарне помоћи за око 700.000 људи у јужном Судану, којима је запретила смрт од глади.
- 1997. — Италијански суд осудио нацистичког Ш-официра Ериха Прибкеа на пет година затвора за злочине почињене у Италији за време Другог светског рата.
- 2001. — Почеле припреме професионалних ронилаца за извлачење нуклеарне подморнице „Курск“, која је у августу 2000, током вежби у Баренцовом мору, потонула на дубину од 107 метара, а свих 118 чланова посаде погинуло.
Рођења [уреди]
- 356. п. н. е. - Александар Велики, македонски краљ. († 323. п. н. е.)
- 1478. — Филип I од Кастиље, краљ Кастиље и Леона († 1506.)
- 1784. — Фридрих Вилхелм Бесел, немачки астроном и математичар. († 1846.)
- 1882. — Едвард Хопер, амерички сликар и графичар. († 1967.)
- 1888. — Селман Ејбрахам Ваксман, амерички микробиолог пореклом из Украјине, добитник Нобелове награде за медицину 1952. († 1973.)
- 1892. — Артур Зајс-Инкварт, аустријски политичар и званичник нациста у Аустрији. († 1946.)
- 1894. — Оскар Марија Граф, немачки књижевник († 1967.)
- 1898. — Александер Стерлинг Калдер, амерички вајар. († 1976.)
Смрти [уреди]
- 1461. — Карло VII Победник, француски краљ (* 1403.)
- 1832. — Наполеон II, војвода од Рајхштада, син Наполеона I Бонапарте и Марије Лујзе, унук хабзбуршког цара.
- 1852. — Огист Мармон, француски војсковођа.
- 2001. — Индро Монтанели, италијански новинар.
- 2005. — Драгош Калајић је био српски сликар, новинар, писац и члан Сената Републике Српске.
Празници и дани сећања [уреди]
- Српска православна црква слави:
