Ернест Ејпер

ернест ејпер
Ернест Ејпер
Лични подаци
Датум рођења	(1914-12-23)23. децембар 1914.
Место рођења	Љубљана, Аустроугарска
Датум смрти	1. мај 1942.(1942-05-01) (27 год.)
Место смрти	Љубљана, Краљевина Италија
Професија	правник
Деловање
Члан КПЈ од	1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од	27. новембра 1953.

Ернест Ејпер (словен. Ernest Eypper; Љубљана, 23. децембар 1914 — Љубљана, 1. мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 23. децембра 1914. године у Љубљани. Отац му је био грађевински инжењер, Француз из Алзаса, до Првог светског рата немачки поданик. Изводио је грађевинске радове у тадашњим аустроугарским земљама, а када је, 1918. године, Алзас поново постао део Француске, вратио се у домовину и развео од Ернестове мајке која се, после неколико година, преудала. Ернест је завршио основну школу у Трнову, предграђу Љубљане. Положио је велику матуру 1935. године у Првој државној реалној гимназији у Љубљани и отишао у Француску, у Безансон, да би као француски грађанин одслужио војску. После одслужења двогодишњег војног рока, отишао је у Париз, да на Сорбони студира међународно право. Убрзо је остао без средстава за живот, јер отац није хтео да га издржава, па се вратио у Љубљану, где се уписао на Правни факултет.

Као студент, глумио је у аматерским казалиштима. Француска влада га је, 1939. године, примила у конзуларну службу, и послала у Бејрут. Када је 1940. године Француска капитулирала, он се преко Турске вратио у Љубљану, где је још неко време радио у француском конзулату. У то време, већ је у кругу напредне студентске омладине важио за симпатизера Комунистичке партије Југославије.

У лето 1941. године, Ернест је постао члан ударне групе у Трнову и учествовао у многим акцијама. Неке су биле лоше припремљене, због неискуства чланова групе. Тако су у једној акцији ранили издајника, који је потом полицији дао податке тко би све могао да буде нападач. И Ернест је био ухапшен, али се вешто бранио и ускоро је пуштен. Кад је био већ на слободи, пронашли су нове доказе, и поново хтели да га ухапсе, али је он успео да побегне и да се сакрије. Од тада је био илегалац.

Извесно време је радио у Рајонском одбору Освободилне фронте, одговоран за рад по војној линији. Крајем 1941. одређен је на рад у ВОС-у. Радио је у Специјалној обавештајној служби, под непосредним руководством Зденке Кидрич. У то време већ је био члан КПЈ.

У пролеће 1941. године, Зденка Кидрич је успоставила везу с неким бившим југословенским обавештајним официрима, који су се претварали да су присталице борбе против окупатора. Они су, у сарадњи с италијанском полицијом, почели да прате Зденку и све оне с којима је одржавала везу. Тако су пратили и Ернеста, који се по граду често кретао преобучен у свештеника.

Марта 1942. године, карабинијери су на улици ухватили Ернеста с лажним исправама. Пронашли су му и извештај о двојици издајника. Сутрадан је, на исти начин била ухапшена и Зденка Кидрич. Ускоро је полиција открила да су Ернестове исправе лажне, а један од издајника, о коме је говорио заплењени извештај код Ернеста, нађен је мртав, а други рањен. У међувремену је Зденку Кидрич из болнице спасила ударна група. Све је то италијанску полицију учврстило у уверењу да је Ернест важна личност у ВОС-у. У затвору су га тукли покушавајући да од њега нешто сазнају, али Ернест није проговорио.

Стрељан је 1. маја 1942. године, на војном стрелишту Сухи бајер, у Љубљани. Неколико дана после стрељања, непознати италијански војник донео је Ернестовој мајци опроштајно писмо, а после рата пронађен је и италијански полицијски записник о „случају Ејпер“ у коме се, поред осталог, наводи да је Ернест, пред стрељање, на француском језику рекао: „Колико вредиш, слободо, зна једино онај који даје за тебе свој живот“.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

• Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.