Мате Парлов

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мате Парлов

{{{опис_слике}}}

Личне информације
Датум рођења 16. новембар 1948.
Место рођења Ричице код Имотског (ФНРЈ)
Датум смрти 29. јул 2008.
Место смрти Пула (Хрватска)
Држављанство Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ
Спортске информације
Спорт Бокс

Мате Парлов (Имотски, ФНРЈ, 16. новембар 1948Пула, 29. јул 2008) је био југословенски и хрватски боксер. Био је олимпијски победник на Олимпијским играма 1972. у Минхену, светски првак у Хавани 1974. и двоструки шампион Европе у полутешкој категорији. Такође је био професионални првак Европе и света у верзији Светског боксерског савета. Поред европских, светских и олимпијских титула, Парлов је осам пута (1967-1974) освајао титулу првака Југославије, два пута је освајао Златну рукавицу, а пет пута (1970-1974) титулу најбољег на Балкану.

Биографија[уреди]

Парлов је рођен 16. новембра 1948. године у Имотском. Боксом је почео да се бави са 16 година у Боксерском клубу „Пула“ и после три године освојио је титулу првака Југославије у полутешкој категорији. Био је леворук, што му је знатно помогло у каријери.

Први већи успех на међународној сцени остварио је 1969. када је у Букурешту постао вицешампион Европе. Две године касније у Мадриду је освојио златну медаљу. На Олимпијским играма у Минхену Парлов је освојио злато у финалу против Кубанца Гилберта Кариља, у којем су оба ривала била у нокдауну. Меч је прекинут 21 секунду пре краја друге рунде, када се Кубанац четврти пут нашао на поду. У Београду 1973. одбранио је титулу првака Европе у полутешкој категорији. Своју доминацију у полутешкој категорији потврдио је на светском првенству у Хавани када је освојио титулу аматерског првака света у полутешкој категорији.

По завршетку аматерске каријере отиснуо се међу професионалце. Дана 10. јула 1976. на Маракани савладао је Италијана Доменика Адинолфија и освојио титулу професионалног првака Европе у полутешкој категорији, у верзији Светског боксерског савета (WBC). Две године касније Парлов је постао и светски шампион савладавши у борби за титулу Аргентинца Мигела Анхела Куеља, нокаутом у 9. рунди. Титулу шампиона у полутешкој категорији изгубио је поразом од Марвина Џонсона 2. децембра 1978.

Као аматер, Парлов је имао 310 борби, од чега 13 пораза. У професионалној каријери, у 29 мечева, забележио је 24 победе, три пораза и два нерешена меча. На Олимпијским играма 1984. био је селектор боксерске репрезентације Југославије.

Два пута је био добитник златне значке Спорта, награде за најбољег спортисту Југославији, 1972. и 1974. године.

Преминуо је 29. јула 2008. од рака плућа.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]