Вера Николић
| Вера Николић | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 23. септембар 1948. |
| Место рођења: | Грабовица |
| Освојене медаље | |||
|---|---|---|---|
| Атлетика | |||
| Европско првенство | |||
| Злато | 1966. Будимпешта | 800 m | |
| Бронза | 1969. Хелсинки | 800 m | |
| Злато | 1971. Хелсинки | 800 m | |
| Медитеранске игре | |||
| Злато | 1971. Измир | 800 m | |
| Злато | 1971. Измир | 1500 m | |
Вера Николић (Грабовица крај Деспотовца, 23. септембар 1948) је српска атлетичарка.
Рођена је у селу Грабовица крај Деспотовца у породици ковача Мике Николића. У 13 години победила је на једном школском кросу у Ћуприји. Ту је запазио атлетски стручњак Александар Петровић и предложио јој да заједно раде.
Довољно је било само годину дана да њен таленат и његова стручност дају резултате. Вера је побеђивала на кросевима Србије и Југославије. Била је јуниорка чијим су се резултатима и још више могућностима сви дивили.
Са 16 година је постала репрезентативка, па чак и првакиња Балкана. У септембру 1966. са непуних 18 година учествује на Европском првенству у Будимпешти и у трци на 800 метара осваја прво место, резултатом 2:02,8, победивши фаворизовану и искуснију Жужу Сабо. То је била прва златна медаља на европским првенствима за Југославију. Због тог успеха је добила назив Златна Вера. Крајем године је по избору листа Спорт, проглашена за спортисту године у Југославији.
Годину дана касније 20. јула 1968. Вера прави праву сензацију на лондонском "Кристал паласу" и у окршају са највећом надом британске атлетике Лилијан Борд поставља светски рекорд на 800 m резултатом 2:00,5.
После велике еуфорије коју је подигла овим резултатом, жеље љубитеља атлетике су порасле и очекивали су да на Олимпијски играма у Мексику освоји злато. Вера није издржала, подлегла је притиску и у финалној трци је одустала. После тога дуго није могла да се опорави. Одлучила је да променни средину и прешла је у АК "Динамо" из Загреба код тренера Леа Ланга.
Опоравила се и већ на Европском првенству у Атини 1969. осваја бронзану медаљу. Имала је још два успеха пре напуштања активног бављења атлетиком: на Европском првенству у Хелсинкију 1971. освоја златну медаљу а на Олимпијским играма у Минхену 1972. осваја пето место са новим југословенским рекордом 1:59,5. Атлетику је напустила 1974.
Године 1976. се удала за Пају Ћасића (који је радио у МУП-у Хрватске, иначе родом из Бучја код Пакраца) и у два порођаја добила ћерку Јелену и два сина, Милана и Дејана.
Након што је 1991. године добила отказ на радном месту у Скупштини општине Дубрава у Загребу, где је дотад била запослена и након различитих видова претњи, привремено напушта Загреб и одлази код родитеља у Ћуприју са децом. Након тога, муж јој бива ухапшен у Загребу на радном месту, али у децембру 1991. године је размењен, па је и он напустио Загреб.
Данас живи у Крушевцу са супругом, где је до 2007. године радила као атлетски тренер, а сада је у пензији.
За сада има 4 унука и, како често изјављује, то је њен највећи успех и рекорд.
[уреди] Види још
[уреди] Литература
- Монографија Тридесет година Атлетског савеза Србије 48-78 -Београд 1981.
