Новак Ђоковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Новак Ђоковић

Ђоковић на Вимблдону 2014.
Ђоковић на Вимблдону 2014.


Професионална каријера:
2003 –
Надимак/ци: Ноле, Џокер
Држава: Застава Србије Србија
Пребивалиште: Монте Карло, Монако
Датум рођења: 22. мај 1987.
Место рођења: Београд, СФРЈ
Висина: 1,88 m
Маса: 80 кг
Игра: Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада: 72.403.908$ (рачунајући и појединачну и конкуренцију парова)[1]
Тренер Борис Бекер
Маријан Вајда
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе–порази: 604:140 (81,18%)
Освојени турнири: 48
Изгубљена финала: 22
Најбољи пласман: 1. (4. јул 2011)
Тренутни пласман: 1. (3. новембар 2014)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије П (2008, 2011, 2012, 2013)
Француска Ролан Гарос Ф (2012, 2014)
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2011, 2014)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (2011)
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп П (2008, 2012, 2013, 2014)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Bronze medal olympic.svg (2008)
Парови
Победе–порази: 34:49 (40.26%)
Освојени турнири: 1
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: 114. (30. новембар 2009)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 1. коло (2006, 2007)
Француска Ролан Гарос 1. коло (2006)
Уједињено Краљевство Вимблдон 2. коло (2006)
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД 1. коло (2006)
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2010)
Hopman Cup.jpg Хопман куп Ф (2008, 2013)

Подаци од дана, 3. новембар 2014.

Портал Portal icon.svg Тенис

Новак Ђоковић (Београд, СФРЈ, 22. мај 1987) је српски тенисер. Од 7. јула 2014. заузима прво место на АТП листи у појединачној конкуренцији[2]. На првој позицији је био још у два наврата, од 4. јула 2011. до 8. јула 2012. и од 5. новембра 2012. до 6. октобра 2013, укупно 101 недељу. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића једним од најбољих тенисера у историји.[a] Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери освојио је седам титула на гренд слем турнирима: Отворено првенство Аустралије 2008, 2011, 2012 и 2013, Вимблдон 2011. и 2014. и Отворено првенство САД 2011. године. Заједно са Андреом Агасијем и Роџером Федерером држи рекорд са освојена четири трофеја на Отвореном првенству Аустралије, а једини је који је тријумфовао три пута за редом.

Четири пута је био вицешампион Отвореног првенства САД, два пута на Ролан Гаросу и једном на Вимблдону. Освајач је четири Мастерс купа 2008, 2012, 2013. и 2014. године. Такође, стигао је до финала тридесет турнира Мастерс 1000 серије, од којих је на двадесет тријумфовао. Ђоковић је, заједно са Рафаелом Надалом, рекордер по броју освојених Мастерс турнира у једној сезони. Он је, такође, једини тенисер који је освојио бар једну титулу на осам од девет турнира из 1000 серије. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је дошао до титуле у Дејвис купу 2010. године, а 2013. су се пласирали у финале.

Са Рафаелом Надалом је остварио једно од највећих ривалстава у историји тениса. Одиграли су рекордан број међусобних дуела у Опен ери, највећи број мечева на гренд слемовима, једини су играли финале на сва четири гренд слем турнира, укључујући и најдуже финале. Запажено је и Ђоковићево ривалство са Роџером Федерером, против кога је играо у рекордних девет гренд слем полуфинала и у два гренд слем финала.

Поред проглашења за најбољег спортисту и тенисера Србије и света, Ђоковић је одликован орденом Карађорђеве звезде, орденом Светог Саве од СПЦ и орденом Републике Српске.

Садржај

Приватан живот[уреди]

Срђан и Дијана Ђоковић, Новакови родитељи

Новак Ђоковић је рођен 22. маја 1987. године у Београду, као најстарији син оца Срђана и мајке Дијане. Има два млађа брата, Марка (рођен 1991) и Ђорђа (рођен 1995), који су обојица професионални тенисери[12][13]. Први пут је узео рекет у руке у тениском кампу на Копаонику, када је имао четири године. Његов први тренер је била Јелена Генчић[14]. Младом Новаку је идол међу тенисерима био Пит Сампрас[15]. Са дванаест година почео је да похађа минхенску тениску академију Николе Пилића.[16]

Живи у Монте Карлу, Монако, а тренирају га Словак Маријан Вајда[17] и Немац Борис Бекер[18]. Поред матерњег, српског језика, Ђоковић говори енглески језик, а служи се и немачким [16], италијанским[19][20] и француским[21] језиком. У браку је са Јеленом (рођеном Ристић), а венчали су се 10. јула 2014, после девет година забављања[22][23]. У априлу 2014. је објављено да Јелена и он очекују дете.[24] Дана 21. октобра 2014. Јелена је родила сина Стефана.[25]

Често на духовит начин имитира друге тенисере, од којих су многи његови пријатељи.[26] Први пут је то јавно радио на лакшем тренингу током Ролан Гароса 2007. (снимци ових имитација, за које Ђоковић тада није знао да постоје, убрзо су објављени на телевизији), а прве имитације (Рафаела Надала и Марије Шарапове) пред великом публиком извео је након победе над Карлосом Мојом на Отвореном првенству САД 2007.[27]. Поред имитација, Ђоковић неретко и на друге духовите начине забавља публику[28][29][30][31], посебно на егзибиционим мечевима.

Тениска каријера[уреди]

Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Бронза 2008. Пекинг Појединачно

Као јуниор[уреди]

Ђоковић је у 2001. био троструки првак Европе, у појединачној конкуренцији, паровима и екипно[32]. Наредне сезоне постао је најбољи у Европи у конкуренцији тенисера до 16 година[33]. Након пет одиграних ИТФ турнира, Ђоковић се нашао на 40. месту најбољих јуниора света. Као јуниор је имао однос 40 победа и 11 пораза у појединачној конкуренцији, односно 23 победа и 6 пораза у конкуренцији парова. Као члан репрезентације Југославије 2001. године дошао је до финала јуниорског Дејвис купа за тенисере до 14 година, у којем је изгубио свој меч у појединачној конкуренцији.

2003—2005.[уреди]

На почетку професионалне каријере, Ђоковић је углавном играо на челенџер и фјучерс турнирима, а нашао се и на ширем списку репрезентације СЦГ за мечеве против Обале Слоноваче и Бугарске. Први фјучерс је освојио у Београду на теренима ТК Црвена звезда у јуну 2003, као члан ТК Партизан, када је у финалу савладао четвртог носиоца и освојио први АТП поен[17]. Те године је стигао до још два полуфинала фјучерса[17].

Годину 2004. је започео пласманом у полуфинале на фјучерсу у Загребу, а 9. априла је дебитовао за Дејвис куп репрезентацију Србије и Црне Горе у мечу против Летонца Јаниса Скродериса победивши са 2:0[17]. На фјучерсу у Бергаму стигао је до полуфинала, а освојио је фјучерсе у Солноку, Будимпешти и Београду[17]. Први челенџер Ђоковић је освојио у Будимпешти, маја 2004[17]. После је освојио још два челенџера, у Ахену (Немачка) и Санрему (Италија)[17]. Након челенџера у Београду у фебруару 2005. Ђоковић је наставио да игра само на турнирима АТП-а.

2006. Први АТП трофеји[уреди]

Новак Ђоковић у Умагу 2006.

У последњим данима 2005. и првим 2006. играо је са Аном Ивановић у Хопман купу, када су стигли до полуфинала.

Претходну годину Ђоковић је завршио на 78. месту АТП листи[34]. Четвртфинале на Ролан Гаросу и осмина финала на Вимблдону уврстили су га у 40 најбољих тенисера на АТП листи[34]. Недуго после Вимблдона освојио је своју прву титулу, Отворено првенство Холандије, без изгубљеног сета. Друга титула коју је освојио, у Мецу, уврстила га је у првих 20 тенисера на АТП листи[34].

У овој сезони Ђоковић је такође учествовао на Мастерс турнирима у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Хамбургу, Мадриду и Паризу. Најбољи резултат је остварио у Мадриду, где је стигао до четвртфинала у ком га је победио Фернандо Гонзалес. На свим осталим турнирима такмичење је завршавао у једном од прва три кола.

Годину је завршио на 16. месту[34].

2007. Пробој у првих 10, прво гренд слем финале[уреди]

У првој седмици јануара освојио је турнир у Аделајду, победивши у финалу Криса Гучионија. Две седмице после, на првом гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству Аустралије, стигао је до осмине финала, где је изгубио од првог тенисера света, Роџера Федерера.

Ђоковићев успех на турнирима Мастерс серије у Индијан Велсу, где је био финалиста, и Мајамију, где је био победник, уврстиле су га међу десет најбољих на свету[34]. На оба турнира, на којима је први пут стигао до финала турнира Мастерс серије, савладао је у полуфиналима Ендија Марија без изгубљеног сета. Финале турнира у Индијан Велсу је изгубио од Рафаела Надала, али га је савладао у четвртфиналу турнира у Мајамију, који је освојио победивши Гиљерма Кањаса у финалу, 6:3, 6:2, 6:4. Касније је играо на турниру у Монте Карлу, где га је поразио Давид Ферер у трећем колу. Ђоковић је стигао до четвртфинала Мастерса у Риму и Хамбургу, где је изгубио од Карлоса Моје, односно од Надала. Затим је освојио Отворено првенство Ешторила, савладавши у финалу Ришара Гаскеа, 7:6(7), 0:6, 6:1.

Новак Ђоковић на Отвореном првенству САД 2007. године

Ђоковић је на Ролан Гаросу стигао до првог полуфинала неког гренд слем турнира, где је изгубио од каснијег победника, Рафаела Надала.

На Вимблдону 2007. Ђоковић је у четвртфиналу савладао Кипранина Маркоса Багдатиса, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, у мечу који је трајао 5 сати[35]. Ђоковић је предао полуфинални меч Надалу због повреде леђа и проблема са стопалом[36].

Следећи успех на турнирима Мастерс серије је био на Роџерс купу. У финалу је савладао најбољег тенисера света Роџера Федерера, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). На путу до трофеја, Ђоковић је победио трећепласираног, другопласираног и првопласираног тенисера (Ендија Родика, Рафаела Надала и Федерера) у три узастопна дана. Ђоковић је био први тенисер коме је то успело још од Бориса Бекера 1994. године[37]. Међутим, на Мастерс турниру у Синсинатију следеће недеље, Ђоковић је поражен од Карлоса Моје у другом колу без добијеног сета.

На Отвореном првенству САД Ђоковић је стигао до свог првог гренд слем финала где га је поразио Федерер, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Ђоковић је у другом колу савладао Радека Штјепанека, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), након скоро пет сати игре[37].

Након мање повреде, Ђоковић се вратио на турниру у Бечу и освојио пету титулу у сезони савладавши у финалу Станисласа Вавринку, 6:4, 6:0[38].

Ђоковић је у наступу за тениску репрезентацију Србије против Аустралије победио у оба меча у појединачној конкуренцији и једном у конкуренцији парова, што је омогућило Србији пласман у Светску групу Дејвис купа.

Следећи турнир на којем је учествовао је био Мадрид мастерс, где је поражен од Давида Налбандијана у полуфиналу, 6:4, 7:6(4). На мастерсу у Паризу Ђоковића је у раној фази савладао Фабрис Санторо.

Као трећепласирани тенисер света Ђоковић је дошао на Мастерс куп у Шангају и први је елиминисан са турнира након два пораза у својој групи, од Давида Ферера, 6:4, 6:4, и Ришара Гаскеа, 6:4, 6:2. У последњем мечу га је поразио Рафаел Надал 6:4, 6:4.

Ђоковић је у овој сезони остварио значајан напредак у односу на претходну. Освојио је два Мастерс турнира (Мајами и Канаду), један турнир из серије 500 (Беч) и два турнира из серије 250 (Аделејд и Ешторил). Пласирао се у своје прво гренд слем полуфинале, на Ролан Гаросу, а потом и прво финале, на Отвореном првенству САД. Ови успеси су му омогућили пробој у првих десет тенисера света, а годину је завршио на трећем месту.

Ђоковић је у избору листа „Спорт“ изабран за спортисту године у Србији 2007, а Олимпијски комитет Србије га је прогласио за најбољег мушког спортисту. Другу годину заредом је Асоцијација тениских професионалаца Ђоковићу доделила награду за тенисера који је највише напредовао[39].

2008. Први гренд слем трофеј и олимпијска бронзана медаља[уреди]

Годину 2008. Ђоковић је почео у Перту, на Хопман купу, заједно са Јеленом Јанковић, где су у финалу изгубили од представника Сједињених Држава, Серене Вилијамс и Мардија Фиша са 2:1. Ђоковић је добио све мечеве у појединачној конкуренцији, али је Јанковићева због повреде била присиљена да преда свој меч против Вилијамсове и да покуша да помогне Ђоковићу у конкуренцији мешовитих парова.

Новак Ђоковић на турниру Мастерс серије у Торонту 2008. године

На првом гренд слему те сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Ђоковић се пласирао у финале без изгубљеног сета. До тог успеха стигао је савладавши у полуфиналу првог тенисера света Роџера Федерера резултатом 7:5, 6:3, 7:6(5). У финалу, 27. јануара, противник му је био највеће изненађење турнира, Жо-Вилфрид Цонга из Француске, тада 38. тенисер на АТП листи, који је у другом полуфиналу победио другог тенисера света, Рафаела Надала. Новак Ђоковић је победио у финалу са 3:1 у сетовима и тиме освојио први гренд слем трофеј у својој каријери.

Ђоковић је са Јанком Типсаревићем, Ненадом Зимоњићем и Виктором Троицким изабран да се такмичи за Србију у првом колу Светске групе Дејвис купа против Русије од 8. до 10. фебруара. Током боравка у Москви, Ђоковић је оболео од стомачног грипа и пропустио је први дан у појединачној конкуренцији[40]. Вратио се другог дана за победу у мечу парова са Зимоњићем против Михаила Јужњог и Дмитрија Турсунова, али је следећег дана предао меч Николају Давиденку при вођству 2:1 у сетовима, чиме је Русија стекла недостижну предност од 3:1[41].

Након последњег поена у финалу Тенис мастерс купа у Шангају 2008. године

На следећем турниру АТП-а, у Марсељу, изгубио је од Француза Жила Симона у другом колу. После тога је играо турнир у Дубаију, али га је у полуфиналу избацио Енди Родик.

На Мастерс турниру у Индијан Велсу, 23. марта, Ђоковић је освојио свој други турнир у сезони победивши у финалу Мардија Фиша са 2:1 у сетовима. На турниру у Мајамију, који је освојио пре годину дана, Ђоковића је избацио Кевин Андерсон са 2:1 у сетовима у другом колу.

Након тога, Ђоковић је играо Мастерс турнире на шљаци. На турниру у Монте Карлу стигао је до полуфинала, у ком је предао меч Роџеру Федереру. Други по реду Мастерс на шљаци, у Риму, освојио је победивши Станисласа Вавринку резултатом 4:6, 6:3, 6:3. На путу до финала савладао је Стива Дарсиса, Игора Андрејева, Николаса Алмагра и Радека Штјепанека. На Мастерсу у Хамбургу Ђоковић је стигао до полуфинала, у ком је поражен од Рафаела Надала са 2:1 у сетовима. Пре тога је победио Хуана Игнасија Челу, Ива Карловића и Алберта Монтањеса.

На Ролан Гаросу 2008. стигао је до полуфинала. Био је трећи фаворит, иза Рафаела Надала и Роџера Федерера, али је изгубио од Надала са 6:4, 6:3, 7:6(3). До полуфинала је стигао победивши Дениса Гремелмајера, Мигела Енџела Лопеза Џена, Вејна Одесника, Пола-Анрија Матјеа и Ернестса Гулбиса.

Потом је Ђоковић играо турнир у лондонском Квинс клабу. Ту је поново изгубио од Надала, овог пута у финалу.

Само неколико дана касније, на Вимблдону је испао у другом колу изгубивши од Руса Марата Сафина (6:4, 7:6(3), 6:2). Ђоковић је после четири недеље паузе учествовао на Роџерс купу у Торонту, који је прошле године освојио. Поразио је Френка Данчевића и Робина Седерлинга, али га је у четвртфиналу елиминисао Енди Мари. Следеће недеље, на Синсинати мастерсу, Ђоковић је у полуфиналу савладао Рафаела Надала 6:1, 7:5, али је у финалу поново изгубио од Марија резултатом 7:6(2), 7:6(2).

Ђоковић је био постављен за трећег носиоца на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. У првој рунди је савладао Американца Робија Џинеприја са 6:4, 6:4, у другој Немца Рајнера Шитлера са 6:4, 6:2, у трећој Руса Михаила Јужњег са 7:6(3), 6:3, и у четвртфиналу Француза Гаела Монфиса са 4:6, 6:1, 6:4. Ђоковић је у полуфиналу изгубио од Рафаела Надала резултатом 4:6, 6:1, 4:6. У том мечу је могао да спасе меч-лопту, али је са мреже лоптицу послао ван игралишта док је Надал био далеко од ње[42]. У борби за бронзану медаљу, Ђоковић је савладао Џејмса Блејка резултатом 6:4, 7:6(4). То је била једна од три медаље за Србију на двадесет деветим Олимпијским играма. Ђоковић се такође такмичио и у конкуренцији парова заједно са Ненадом Зимоњићем, где су били постављени за друге носиоце. Ђоковић и Зимоњић су у првом колу изгубили од чешког пара Мартина Дама и Павела Визнера са 6:3, 0:6, 2:6.

После Олимпијских игара, Ђоковић је на последњем гренд слему у сезони, Отвореном првенству САД, био постављен за трећег носиоца. У мечу четвртог кола против Томија Робреда имао је проблема због болова у бедрима и умора, па је био присиљен да затражи два тајм-аута, али је ипак успео да победи у пет сетова[43]. У четвртфиналу је савладао Родика, а учешће на турниру је завршио након пораза од Федерера у четири сета, у полуфиналу.

У финалу Отвореног првенства Тајланда, Ђоковић је изгубио од Жоа–Вилфрида Цонге са 7:6(4), 6:4. На Мастерсу у Мадриду, Ђоковића је у трећој рунди победио Иво Карловић са 7:6(4), 7:6(5). На Мастерсу у Паризу, две недеље касније, каснији победник Цонга је опет савладао Ђоковића са 6:4, 1:6, 6:3, у трећој рунди.

На финалном Мастерс купу у Шангају, Ђоковић је, након Надаловог одустанка од учешћа на турниру, био постављен за другог носиоца. У првом колу је победио Хуана Мартина дел Потра (7:5, 6:3), а у другом колу Давиденка (7:6(3), 0:6, 7:5). У трећем колу је поново изгубио од Цонге (6:1, 5:7, 1:6). Без обзира на пораз Ђоковић је такмичење у групној фази завршио на првом месту. У полуфиналу је елиминисао Жила Симона (4:6, 6:3, 7:5), а у финалу је још једном савладао Давиденка (6:1, 7:5), освојивши први Мастерс куп у каријери.

Као и претходну, и ову годину је завршио на трећем месту АТП листе. Током сезоне је освојио 4 турнира – Отворено првенство Аустралије, Мастерс куп и Мастерсе у Индијан Велсу и Риму, и, поред тога, бронзану медаљу на Олимпијским играма.

2009. Десет финала, пет трофеја, почетак доминације „велике четворке“[уреди]

Ђоковић је нову сезону почео на турниру у Бризбејну, где га је у првом колу поразио Ернестс Гулбис са 6:4, 6:4, па је одлучио да игра још један турнир као припрему за Отворено првенство Аустралије. На турниру у Сиднеју га је у полуфиналу избацио Јарко Нијеминен, 6:4, 7:6(3).

Ђоковић је бранио титулу на Отвореном првенству Аустралије, али је у четвртфиналу предао меч Ендију Родику због исцрпљености и грчева, при Родиковом вођству 6:7(3), 6:4, 6:2, 2:1[44]. Затим је на турниру у Марсељу стигао до полуфинала, где га је четврти пут за редом победио Жо-Вилфрид Цонга, 6:4, 7:6(1). Наредне недеље, као први носилац, освојио је турнир серије 500 у Дубаију, победивши Давида Ферера у финалу.

У шпанском граду Бенидорму играо се Дејвис куп сусрет између репрезентација Србије и Шпаније. Ђоковић је у оба своја меча поражен резултатом 3:0. Изгубио је од Давида Ферера и од, тада првог тенисера света, Рафаела Надала[45].

Уследили су турнири Мастерс 1000 серије – Индијан Велс и Мајами. У Индијан Велсу, где је бранио титулу, стигао је до четвртфинала и ту изгубио од домаћег тенисера, Ендија Родика. У Мајамију је Ђоковић стигао до финала. На путу до полуфинала, прекинуо је серију Француза Жоа-Вилфрида Цонге од четири узастопне победе у њиховим мећусобним дуелима, савладавши га резултатом 6:3, 6:4. У полуфиналу је победио Роџера Федерера, трећи пут у каријери, али у финалу је изгубио од Ендија Марија.

Ђоковић на Ролан Гаросу 2009. године

Затим се прешло на европски континент и на шљакасте терене. На још једном турниру из серије 1000, у Монте Карлу, Ђоковић је поново изгубио у финалу, овог пута од Рафаела Надала. На следећем турниру Мастерс 1000 серије, у Риму, бранио је титулу. У полуфиналу добио је Роџера Федерера, а финалу поново изгубио од Надала. Тај пораз је проузроковао да Ђоковић падне на четврто место АТП листе, након 81 узастопне недеље проведене на трећем месту[34].

На првом Отвореном првенству Србије, турниру у свом родном граду Београду, освојио је своју другу титулу у сезони, и то као први носилац, успут победивши сународнике Јанка Типсаревића и Виктора Троицког, а у финалу Лукаша Кубота, 6:3, 7:6(0).

Наредни турнир у Ђоковићевом распореду био је последњи турнир серије 1000 за 2009. игран на шљаци. На Мастерс турниру у Мадриду лаким и брзим победама и без изгубљеног сета стигао је до полуфинала, у којем је са Рафаелом Надалом играо трећи пут у последњих пет седмица. Упркос чињеници да је имао три меч-лопте, Ђоковић је изгубио сусрет резултатом 6:3, 6:7(5), 6:7(9)[46]. Тај меч је трајао 4 сата и 2 минута, и временски је најдужи у појединачној конкуренцији одигран у три сета у Опен ери (са тај-брејком у последњем сету).

Наредни турнир на којем је Ђоковић учествовао био је други гренд слем турнир године, Ролан Гарос. Поразио га је Филип Колшрајбер у трећем колу, 6:4, 6:4, 6:4.

Сезону на травнатој подлози започео је турниром у немачком граду Халеу, где је, након повлачења Роџера Федерера[47], био постављен за првог носиоца. У Ђоковићевом шестом финалу те године поразио га је домаћи тенисер, Томи Хас, 6:3, 6:7(4), 6:1.

Као четврти носилац, дошао је на трећи гренд слем у сезони, Вимблдон. У првих неколико кола играо је сигурно и брзо је стизао до победа, над Бенетоом, Гројлом, Фишом и Селом. У полуфиналу је био очекиван меч између Ђоковића и Федерера, али је Ђоковића у четвртфиналу још једном победио Томи Хас, 7:5, 7:6(6), 4:6, 6:3.

„Ју-Ес Опен серију“ започео је Мастерс турниром у Монтреалу, у Канади. Након победе против Михаила Јужног пласирао се у четвртфинале у којем су се, први пут од увођења серије 1990, нашла осморица најбоље рангираних тенисера АТП листе у том тренутку (Федерер, Надал, Мари, Ђоковић, Родик, Дел Потро, Цонга и Давиденко)[48]. Ђоковић је четвртфинале изгубио од Ендија Родика, 6:4, 7:6(4).

На наредном турниру, Мастерсу у Синсинатију, стигао је до финала, успут савладавши повратника на терен након више од два месеца, Рафаела Надала[49], 6:1, 6:4. У финалу је изгубио од Роџера Федерера, 1:6, 5:7.

Потом је Ђоковић одиграо последњи гренд слем сезоне, Отворено првенстви САД. Без изгубљеног сета победио је Ивана Љубичића и Корстена Бола. Против Џесија Витена изгубио је први сет, али је преокренуо резултат и победио са 3:1. У три сета савладао је и Радека Штјепанека. У четвртфиналу побдио је Вердаска. У полуфиналу га је, као и прошле године, зауставио Роџер Федерер, овог пута у три сета.

Ђоковић је освојио турнир у Пекингу, победивши у финалу Хрвата Марина Чилића резултатом 6:2, 7:6(4). Стигао је до полуфинала Мастерса у Шангају у којем је изгубио од Давиденка, 6:4, 4:6, 6:7(1). Након тога се вратио на треће место АТП листе[34].

Освојио је турнир АТП 500 серије у Базелу, победивши у финалу троструког браниоца титуле, Роџера Федерера, 6:4, 4:6, 6:2[50]. Након четири узастопна пораза у финалима АТП мастерс 1000 турнира, освојио је титулу у Паризу. У полуфиналу је савладао Рафаела Надала, 6:2, 6:3[51], а у финалу љубимца публике, Француза Гаела Монфиса, 6:2, 5:7, 7:6(3)[52].

На Финалу АТП светске турнеје (некадашњем Тенис мастерс купу), у Лондону, у групној фази је савладао Николаја Давиденка, продуживши тако свој низ победа на 11[53]. Овај низ је окончао Робин Седерлинг, који га је победио први пут у шест мечева. Иако је у трећем мечу у групној фази савладао Рафаела Надала, није се пласирао у полуфинале, због лошијег односа освојених и изгубљених сетова од другопласираног Давиденка[54].

Ђоковић је трећи пут заредом годину завршио на трећем месту. Играо је 97 мечева, више од било ког другог тенисера, са односом победа и пораза 78:19. Доспео је до десет финала, од којих је освојио пет: Мастерс у Паризу, турнире АТП 500 у Дубаију, Пекингу и Базелу, као и турнир у родном Београду.

2010. Светски „број 2“, трофеј у Дејвис купу и конкуренцији парова[уреди]

Сезону 2010. Ђоковић је започео на егзибиционом турниру у Кујонгу, предграђу Мелбурна. У полуфиналу га је поразио Шпанац Фернандо Вердаско. Први званични турнир на коме је Ђоковић играо био је први гренд слем сезоне, Отворено првенство Аустралије. У четвртфиналу га је победио француски тенисер Жо-Вилфрид Цонга, након пет сетова, 6:7(8), 7:6(5), 6:1, 3:6, 1:6. Као разлоге пораза Ђоковић је навео стомачне проблеме, које је имао и пре меча и који су били евидентни на почетку четвртог сета[55]. Упркос томе, Ђоковић је 1. фебруара достигао свој најбољи пласман у дотадашњој каријери, другу позицију на АТП листи[34].

На АТП 500 турниру у Ротердаму Ђоковић је стигао до полуфинала, где га је после два тај-брејка елиминисао Рус Михаил Јужни. Прилику да му се реваншира Србин је добио већ на следећем турниру, у Дубаију, и то у финалу. Однео је победу са 7:5, 5:7, 6:3 и тако по први пут одбранио титулу на неком турниру.

У првом колу Светске групе Дејвис купа, одржаном у Београду, састајале су се репрезентације Србије и САД. Ђоковић је свом тиму донео два бода победама над Семом Кверијем (3:1) и Џоном Изнером (3:2).

Ђоковић у Торонту 2010.

На прва два турнира из Серије 1000 Ђоковић није постигао запажене резултате. На Мастерсу у Индијан Велсу изгубио је у осмини финала од каснијег победника Ивана Љубичића (5:7, 3:6). После тога је учествовао на Мастерсу у Мајамију, али је испао изненађујуће рано, већ у другом колу, од Белгијанца Оливија Рохуса (2:6, 7:6(7), 4:6).

Сезону на шљаци Ђоковић је почео турниром у Монте Карлу. Победио је Флорена Серу, Станисласа Вавринку и Давида Налбандијана, пре пораза од Фернанда Вердаска у полуфиналу (2:6, 2:6). Вердаско је идентичним резултатом победио Србина и у четвртфиналу следећег Мастерса, у Риму.

Ђоковић је затим бранио титулу у свом родном граду Београду, али је заустављен у четвртфиналном мечу, када је због алергије био принуђен да преда сународнику Филипу Крајиновићу при резултату 4:6[56]. Следеће недеље није учествовао на турниру у Мадриду из истог разлога[57]. Рафаел Надал је 15. маја претекао Ђоковића на АТП листи и поново постао други играч света[34].

Следећи турнир за Ђоковића био је други гренд слем сезоне, Ролан Гарос. Почео га је победом над Јевгенијем Корољовим, који представља Казахстан, са 6:1, 3:6, 6:1, 6:3. У другом колу је савладао јапанског тенисера Кеја Нишикорија са 6:1, 6:4, 6:4; у трећем је поразио Румуна Виктора Ханескуа са 6:3, 3:6, 6:3, 6:2, затим у четвртом колу и мини-изненађење турнира, америчког играча Робија Џинеприја, резултатом 6:4, 2:6, 6:1, 6:2. Ипак, у четвртфиналу бива поражен од аустријског тенисера Јиргена Мелцера, 22. носиоца, у пет сетова, упркос убедљивој предности од 2:0 у сетовима и раном брејку предности у трећем[58]. Меч је завршен резултатом 6:3, 6:2, 2:6, 6:7(3), 4:6.

На свом првом турниру сезоне на травнатој подлози, у Лондону, у Квинс клабу, као други носилац у четвртфиналу је изгубио од Гзавијеа Малиса, белгијског тенисера, 3:6, 6:4, 2:6. На истом турниру је освојио прву титулу у конкуренцији парова, са Израелцем Јонатаном Ерлихом. У финалу су победили чешко-словачку комбинацију, Радека Штјепанека и Карола Бека.

Дана 21. јуна је почео трећи гренд слем сезоне, Вимблдон, на ком је Ђоковић био постављен за трећег носиоца. У првом колу је доживео маратонски меч са Белгијанцем Оливијеом Рохусом. Победио је тек након пет сетова, и то у мечу који се завршио по локалном времену у 23 часова, шта га чини најкасније завршеним мечом у дугогодишњој историји Вимблдона[59]. Разултат је гласио: 4:6, 6:2, 3:6, 6:4, 6:2. Уследиле су убедљиве победе над Американцем Тејлором Дентом, Шпанцем Албертом Монтањесом, Аустралијанцем Лејтоном Хјуитом, и највећим изненађењем мушког дела турнира, тенисером из Кинеског Тајпеха, Јен-Хсун Луом. У полуфиналу је изгубио од Чеха Томаша Бердиха са 3:6, 6:7(9), 3:6.

Након Вимблдона, на ред је дошао Дејвис куп и четвртфинални меч престижног такмичења против Хрватске. Тродневни сусрет је одигран у Сплиту, у Спаладиум арени[60]. Ђоковић је добио оба своја меча са максималних 3:0, против Ивана Љубичића и Марина Чилића, а српска репрезентација је обезбедила пласман у полуфинале.

Уследила су два турнира Мастерс 1000 серије у канадском граду Торонту и америчком граду Синсинатију. У Канади Ђоковић губи у полуфиналу од Швајцарца Роџера Федерера, резултатом 1:6, 6:3, 5:7. На том турниру Ђоковић је учествовао и у конкуренцији парова, заједно са првим тенисером на АТП листи, Рафаелом Надалом. Иако су тај пар чинили, у том тренутку, два најбоља тенисера света, они бивају поражени већ у првом колу, и то од двојице Канађана црногорског и словачког порекла, Милоша Раонића и Вашека Поспишила. У Синсинатију, у четрвтфиналу, Ђоковић губи од Ендија Родика.

Ђоковић сервира у Дејвис куп мечу против Чешке

Крајем августа почео је последњи гренд слем турнир у сезони, Отворено првенство САД. Иако је Ђоковић био сматран за трећег фаворита турнира, већ у првом колу се суочио са испадањем. Противник му је био друг из детињства и колега из репрезентације Виктор Троицки. Након много обрта, Ђоковић из меча излази као победник[61]. Коначан резултат је гласио 6:3, 3:6, 2:6, 7:5, 6:3. Тај меч су пратиле убедљиве победе са 3:0 против немачког тенисера Филипа Печнера, домаћих тенисера Џејмса Блејка и Мардија Фиша и 17. носиоца турнира, Француза Гаела Монфиса. У полуфиналу је Ђоковић спасио две меч-лопте против Роџера Федерера, дошавши до победе од 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5 и успевши да се пласира у своје треће финале на гренд слем турнирима[62]. Овом победом је постао други тенисер, поред Рафаела Надала, који је остварио две победе против Федерера на гренд слем турнирима. У свом другом финалу на овом турниру поново бива поражен, овога пута од Надала, резултатом 4:6, 7:5, 4:6, 2:6.

Након тога, у Београду, Србија је у полуфиналу Дејвис купа поразила Чешку резултатом 3:2, а Ђоковић је играо два меча — у паровима је заједно са Ненадом Зимоњићем изгубио од Томаша Бердиха и Радека Штјепанека, а у трећем мечу појединачне конкуренције је савладао Бердиха резултатом 3:1.

На првом турниру у азијској турнеји, у Пекингу, Ђоковић је успео да одбрани титулу из претходне године, победом у финалу над Давидом Ферером. На Шангај мастерсу, у полуфиналу, губи од Федерера. Учешће на турниру у Базелу, где је бранио титулу, Ђоковић је завршио у финалу, где га је Швајцарац победио други пут за редом. У Паризу је у позицији да брани још једну титулу, али у трећем колу губи од домаћег тенисера, Микела Љодре.

Четврту сезону заредом Ђоковић је успео да се пласира на завршни шампионат АТП-а, и то као трећи тенисер света. У првом мечу у групи лако је победио Томаша Бердиха са 6:3, 6:3. У наредном мечу, против првог носиоца Надала, не успева да дође до победе[63]. Тријумфом над Ендијем Родиком са 6:2, 6:3, остварује пласман у полуфинале. Трећи пут заредом губи од каснијег шампиона, Роџера Федерера, овога пута резултатом 1:6, 4:6.

По први пут се заједно са репрезентацијом Србије нашао у финалу Дејвис купа против репрезентације Француске у Београдској арени. У свом првом мечу, против Жила Симнона, без већих проблема доноси бод репрезентацији, победом од 6:3, 6:1, 7:5. Након заостатка Србије 1:2, изједначује резултат тријумфујући над Монфисом 6:2, 6:2, 6:4[64]. На крају је Виктор Троицки остварио одлучујућу победу и тако донео Србији прву титулу[65]. Ђоковић је у току 2010. у мечевима за репрезентацију остварио 7 победа у исто толико мечева (у појединачној конкуренцији).

Годину је четврти пут заредом завршио на трећем месту АТП листе, иако је у току сезоне 26 недеља боравио на другом месту. Остварио је однос победа и пораза 61:18 (77%). Освојио је два турнира — Дубаи и Пекинг, оба из Серије 500.

По други пут га Олимпијски комитет Србије проглашава за најуспешнијег мушког спортисту[66], а добија и награду златна значка као српски спортиста године[67].

2011. Прво место на АТП листи, три гренд слем турнира, рекорди[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Тениска сезона Новака Ђоковића у 2011. години
Ђоковић на Вимблдону 2011.

Ђоковићева сезона 2011. године се сматра једном од најбољих у историји тениса[68][69][70]. Освојио је десет турнира, од којих три гренд слема (Отворено првенство Аустралије, Вимблдон и Отворено првенство САД), пет Мастерс турнира (Индијан Велс, Мајами, Мадрид, Рим и Канаду), АТП Дубаи и Отворено првенство Србије. У јулу је постао први тенисер света. Ђоковић је од старта сезоне до полуфинала Ролан Гароса направио низ од 41 победе, а ако се рачунају две победе на Дејвис купу 2010, 43 победе. Оборио је неколико рекорда, укључујући број титула на Мастерс турниримна у једној сезони (5), број узастопних победа на Мастерсима (31), број узастопних Мастерс финала (6), укупној заради у сезони (12, 6 милиона долара) и најбржој квалификацији за Завршни мастерс (18 недеља и 6 дана).

Ђоковић је почео сезону на Отвореном првенству Аустралије, који је освојио победивши Роџера Федерера у полуфиналу и Ендија Марија у финалу. Након тога је освојио турнир из АТП 500 серије у Дубаију, победивши Федерера у финалу. Затим Ђоковић осваја четири Мастерс турнира: Индијан Велс, Мајами, Мадрид и Рим. У сва четири финала победио је првог тенисера света, Рафаела Надала. Први пораз у сезони доживљава на Ролан Гаросу, где га је у полуфиналу избацио Федерер. Следећи турнир освојио је на Вимблдону, поново победивши Надала у финалу. Тада је преузео прво место на АТП листи. На Мастерс турниру у Торонту је савладао Фиша у финалу. На Мастерсу у Синсинатију је претрпео други пораз у сезони, када је предао финале Марију. На Отвореном првенству САД Ђоковић је био први носилац. У полуфиналу је спасио две меч-лопте против Роџера Федерера, а у финалу поново је саваладао Надала. Ово је био последњи турнир који је освојио, пошто је у Базелу испао у полуфиналу, у Паризу у четвртфиналу, а на Завршном мастерсу у групној фази.

2012. Пад и повратак на прво место[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Тениска сезона Новака Ђоковића у 2012. години
Ђоковић у Мајамију

Ђоковић је почео сезону одбраном титуле на Отвореном првенству Аустралије. У полуфиналу је савладао Марија, у мечу који је трајао 4 сата и 50 минута, а у финалу Надала. Њихов сусрет трајао је 5 сати и 53 минута, што представља рекорд по дужини финала једног гренд слема. На следећа два турнира на којима је бранио титулу, Дубаију и Индијан Велсу, испао је у полуфиналу, од Марија, односно од Изнера. Титулу у Мајамију је одбранио без изгубљеног сета.

Сезону шљаке Ђоковић је почео на Мастерсу у Монте Карлу, где је у финалу поражен од Надала, чиме је Шпанац прекинуо серију од седам пораза у међусобним дуелима. Са Мастерса у Мадриду га је избацио сународник Јанко Типсаревић. У Риму је Ђоковић бранио титулу, али га је Надал поново победио у финалу. На Ролан Гаросу Ђоковић је имао прилику да постане први власник све четири гренд слем титуле истовремено, још од Рода Лејвера 1969. године. Након што је прошао кроз два меча од пет сетова, против Сепија и Цонге, у полуфиналу је поразио Роџера Федерера са 3:0. Финале је, међутим, изгубио од Надала резултатом 1:3.

На Вимблдону је Ђоковића у полуфиналу избацио каснији шампион Федерер. Освајањем турнира Швајцарац га је претекао на првом месту АТП листе. На Олимпијским играма Ђоковића је у полуфиналу зауставио Енди Мари, а у мечу за бронзану медаљу Хуан Мартин дел Потро. Ђоковић се појавио у финалима сва три турнира америчке серије, али је освојио само Торонто, док су га у Синсинатију и на Отвореном првенству САД поразили, редом, Федерер и Мари.

Ђоковић је освојио оба турнира у Кини, Пекинг и Шангај. Финале Мастерса у Шангају, у ком је спасао пет меч-лопти против Марија, проглашено је најбољим мечом у 2012. години. Након раног испадања са Мастерса у Паризу, Ђоковић је без пораза освојио Завршни турнир сезоне. У финалу је победио Федерера са 2:0, иако је Швајцарац водио у оба сета. Ђоковић је 5. новембра поново преузео прву позицију на АТП листи.

2013. Шести гренд слем трофеј, стота недеља на првом месту[уреди]

Ђоковић је почео сезону на егзибиционом турниру у Абу Дабију. Иако се турнир играо од 27. до 29. децембра 2012. године, припада тениској сезони 2013.[71]. На турниру су, поред Ђоковића, учествовали и Типсаревић, Бердих, Мари, Ферер и Николас Алмагро, који је заменио болесног Надала[72]. Ђоковић је био слободан у четвртфиналу, а у полуфиналу је поразио Давида Ферера, 6:0, 6:3. У финалу је играо против Алмагра и победом у три сета одбранио титулу из претходне године.

Заједно са Аном Ивановић учествовао је на Хопман купу 2013. Били су распоређени у групу са Аустралијом, Италијом и Немачком. Прошли су у финале против Шпаније са све три победе (једном резултатом 3:0 и две са 2:1). Иако је Ђоковић победио у свом мечу против Вердаска, Ивановићева је изгубила од Анабел Медине Гаригес, а потом су изгубили и у мешовитом пару, па је трофеј припао Шпанији[73].

Новак Ђоковић на Ролан Гаросу

На Отвореном првенству Аустралије Ђоковић је био двоструки бранилац титуле. У прва три кола је победио Пола-Анрија Матјеа, Рајана Харисона и Радека Штјепанека без изгубљеног сета. У четвртом колу је одиграо маратонски меч од 5 сати и 2 минута против Станисласа Вавринке, који је завршен резултатом 1:6, 7:5, 6:4, 6:7(5), 12:10. Ово је био први пут да је Ђоковић играо пети сет на разлику[74]. Потом, у четвртфиналу, савладао је Томаша Бердиха у четири сета. У финале је прошао после брзе победе над Давидом Ферером, 6:2, 6:2, 6:1[75]. У трећем узастопном финалу овог гренд слема противник је био Енди Мари. Ђоковић је добио и тај меч резултатом 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2 и тако освајио свој шести гренд слем трофеј у каријери[76]. Такође, постао је једини играч који је у Опен ери освојио Отворено првенство Аустралије три пута заредом и изједначио рекорд Агасија и Федерера по броју укупних титула (4). Ово је био први турнир који је Ђоковић освојио више од три пута.

Ђоковић је наступао за репрезентацију Србије у првом колу Дејвис купа, против Белгије. Победио је у свом мечу против Оливија Рохуса са 3:0 у сетовима, а Србија је обезбедила пласман у четвртфинале.

Други професионални турнир на ком је Ђоковић учествовао био је АТП Дубаи. Освојио га је без изгубљеног сета. У финалу је победио Томаша Бердиха. На турниру се такође такмичио у конкуренцији парова са својим братом Марком, али су елиминисани у првом колу[77].

Ђоковић је учествовао на егзибиционим мечевима у Лос Анђелесу, где је у појединачној конкуренцији савладао Мардија Фиша. У конкуренцији парова Ђоковић је играо са својим идолом из детињства, Питом Сампрасом, против браће Брајан, али су изгубили тај меч[78].

Потом је Ђоковић играо на првом Мастерсу у сезони, Индијан Велсу. Поновио је резултат из претходне године, када је стигао до полуфинала, у коме га је овог пута зауставио Дел Потро, задајући Србину први пораз у сезони. На Мастерсу у Мајамију Ђоковић је био двоструки бранилац титуле. Лако је победио Росола и Девармана, али га је већ у четвртом колу избацио Томи Хас.

Заједно са колегама из репрезентације Србије, Ђоковић је учествовао у четвртфиналном мечу Дејвис купа против Сједињених Америчких Држава. Сусрет две репрезентације отворили су Ђоковић и Џон Изнер, а Србин је донео вођство свом тиму победивши са 3:0 у сетовима. У свом другом мечу, против Сема Кверија, Ђоковић је искренуо зглоб десне ноге[79]. После медицинског тајм-аута наставио је меч, успевши да донесе одлучујући бод Србији резултатом 3:1.

Због повреде зглоба Ђоковић није био сигуран да ли ће моћи да учествује на Мастерсу у Монте Карлу[80]. Ипак, један дан пред свој меч најавио је да је спреман да игра[81]. У прва два меча, против Јужног и Монака, Ђоковић је морао да преокреће резултат после изгубљеног првог сета. У четвртфиналу и полуфиналу је са 2:0 победио Јарка Нијеминена и Фабија Фоњинија. Ђоковић се у финалу, после више од десет месеци, сусрео са старим ривалом Рафаелом Надалом. Добио је тај меч резултатом 6:2, 7:6(1) и тако постао први играч који је освојио осам од девет Мастерс турнира. На наредном турниру из Мастерс серије у Мадриду, поражен је у другом колу од бугарског тенисера Григора Димитрова у три сета. На Мастерсу у Риму, успео је да стигне до четвртфинала где је изгубио од Томаша Бердиха у три сета, иако је имао велику предност од 6:2, 5:2.

Ђоковић и Мари на Вимблдону.

Други гренд слем у сезони, Ролан Гарос, Ђоковић је започео победом против Давида Гофана у првом колу у три неизвесна сета. Био је убедљивији у другом колу где је добио меч против Гвида Пеље са 6:2, 6:0, 6:2. У трећем колу Ђоковић је добио меч против Григора Димитрова. У четвртом колу после изгубљеног првог сета је победио Филипа Колшрајбера из Немачке (4:6, 6:3, 6:4, 6:4). Достигао је 16. узастопно гренд слем четвртфинале, у ком је без изгубљеног сета победио Томија Хаса. У полуфиналу Рафаел Надал је победио Ђоковића са 6:4, 3:6, 6:1, 6:7(3), 9:7, иако је српски тенисер имао брејк предности у петом сету.

Пре Вимблдона, Ђоковић је одиграо егзибиционе мечева на „Будлс челенџу“, где су учествовали и Јанко Типсаревић, Марин Чилић, Григор Димитров, Томаш Бердих, Хуан Мартин дел Потро, Ришар Гаске и још неколико тенисера[82].

На Вимблдону 2013, Ђоковић је у првом колу победио Немца Флоријана Мајера са 3:0 у сетовима. И у наредним мечевима, све до полуфинала, није изгубио сет. Савладао је Бобија Рејнолдса, Жеремија Шардија, Томија Хаса и Томаша Бердиха. У полуфиналу Ђоковић је победио Хуана Мартина дел Потра резултатом 7:5, 4:6, 7:6(2), 6:7(6), 6:3. Своје друго вимблдонско финале српски тенисер је изгубио од Ендија Марија, не освојивши ниједан сет.

На америчкој серији турнира Ђоковић је имао слабије резултате у поређењу са претходним годинама, пошто није успео да освоји ниједну титулу. На Роџерс купу у Монтреалу имао је тежак посао у трећој рунди против Узбекистанца Дениса Истомина, али је успео да добије меч са 2:6, 6:4, 6:4. У четвртфиналу је лако савладао Ришара Гаскеа, кога је претходне године победио у финалу истог турнира. У полуфиналу Рафаел Надал је елиминисао Ђоковића после неизвесног меча резултатом 6:4, 3:6, 7:6(2). Мастерс у Синсинатију Ђоковић је започео победама против Хуана Монака и Давида Гофана. У четвртфиналу је, међутим, изгубио од Џона Изнера.

На последњем гренд слем турниру у сезони, Отвореном првенству САД, Ђоковић је прошао до четвртфинала без изгубљеног сета, а посебно убедљив био је против Марсела Гранољерса, кога је савладао са 6:3, 6:0, 6:0 у четвртој рунди. У четврфиналу је победио Руса Јужног са 3:1 у сетовима. Полуфинале је Ђоковићу донело још један дуел од пет сетова против Станисласа Вавринке. Швајцарац је поново био близу тријумфа, али је Србин славио са 2:6, 7:6(4), 3:6, 6:3, 6:4. У свом четвртом узастопном Ју-ес опен финалу Ђоковић је играо против Рафаела Надала. То је био 37. дуел Србина и Шпанца, чиме су оборили рекорд који су држали Иван Лендл и Џон Мекинро по броју међусобно одиграних мечева[83]. Након што је изгубио први сет, Ђоковић је изједначио, а затим и повео у трећем, у коме је имао шансу да преокрене резултат у своју корист. Међутим, Шпанац се вратио у меч и освојио трећи сет, а затим брзо привео сусрет крају за своју тринаесту гренд слем титулу.

Само неколико дана после финала у Њујорку, Ђоковић је стигао у Београд на полуфинални сусрет Дејвис купа између Србије и Канаде. Свом тиму је донео два поена победама против Поспишила и Раонића. Одлучујући поен Србији донео је Јанко Типсаревић трећег дана сусрета.

Азијску серију Новак Ђоковић је по традицији почео АТП 500 турниром у Пекингу. Једини меч у којем је имао потешкоће био је против Фернанда Вердаска у другом колу. У финалу је победио Надала, прекнувши низ од три пораза у међусобним дуелима. Одбранио је титулу у Пекингу и постао први четворостуки освајач тог турнира. Ипак, Надал је самим пласманом у финале обезбедио повратак на прво место АТП листе и претекао Ђоковића на њој[84]. Поред појединачне конкуренције, Ђоковић се у престоници Кине такмичио и у паровима. Партнер му је био Станислас Вавринка. Швајцарац и Србин су на старту турнира направили велико изненађење, избацивши друге носиоце Линштеда и Бупатија резултатом 6:3, 6:3. Још убедљивији су били у другом колу, где су победили Немце Хаса и Мајера. Полуфинални меч су, међутим, били принуђени да предају због Вавринкине повреде[85].

Следећи турнир у Ђоковићевом распореду био је Мастерс у Шангају, који је био освојио прошле године. Успео је да одбрани титулу победом над Цонгом у полуфиналу и Дел Потром у финалу (6:1, 3:6, 7:6). Ђоковић је овиме дошао до своје друге Мастерс титуле у сезони, рекордне седме освојене титуле у Кини и двадесете узастопне победе на тлу те земље.

Ђоковић (други с десна) на церемонији пензионисања Николаса Масуа у Чилеу.

Своју јубиларну четрдесету титулу, а шеснаесту из Серије 1000, Ђоковић је освојио на Мастерсу у Паризу. Турнир је почео победом над младим домаћим играчем Ербером. У следећа два кола Ђоковић је савладао два играча који су му задавали доста проблема ове сезоне, Џона Изнера и Станисласа Вавринку. У полуфиналу се, после скоро годину дана, поново састао са Роџером Федерером. Успео је да победи Швајцарца са 2:1 у сетовима и смањи заостатак у међусобним дуелима. Ђоковић је у финалу победио Давида Ферера са 7:5, 7:5, иако је Шпанац у оба сета сервирао за њихово освајање.

На завршном турниру сезоне Ђоковић је, као други носилац и бранилац титуле, распоређен у групу Б. Прошао је у полуфинале као првопласирани, са све три победе: против Федерера, Дел Потра и Гаскеа. У полуфиналу се суочио са другопласираним из групе А, Станисласом Вавринком, кога је победио резултатом 6:3, 6:3. Ђоковић је у финалу савладао првог тенисера света, Рафаела Надала, и тако одбранио титулу из претходне године и освојио свој трећи АТП Завршни шампионат.

Неколико дана касније, Ђоковић је учествовао на финалном сусрету Дејвис купа између Србије и Чешке, у београдској Комбанк арени. Иако је победио са максималних 3:0 у оба своја меча, против Радека Штјепанека и Томаша Бердиха, српска репрезентација је изгубила преостала три меча, те је популарна „Салатара“ припала Чешкој, другу годину за редом.

Сезону 2013. Ђоковић је завршио на другом месту АТП листе. Остварио је однос победа и пораза 74:9 (88%)[86] и освојио седам турнира: Отворено првенство Аустралије, Завршни мастерс, Мастерсе у Монте Карлу, Шангају и Паризу и два турнира из 500 серије, Дубаи и Пекинг. Посебно успешан је био у јесењем делу сезоне, у којем је освојио четири турнира за редом, направио низ од 24 победе и 13 пута саладао играче из првих 10.

Након званичног краја сезоне, Ђоковић је заједно са Рафаелом Надалом отпутовао у Јужну Америку, где је у Чилеу и Аргентини одиграо неколико егзибиционих мечева са својим највећим ривалом. Повод за мечеве били су пензионисања тенисера Николаса Масуа и Давида Налбандијана[87][88]. Том приликом Ђоковић и Надал су одиграли егзибициони меч на леденој реци глечера Перито Морено, под покровитељством Националног института за туристичку промоцију Аргентине.[89]

2014. Сарадња са Бекером, нови тријумф на Вимблдону[уреди]

Ђоковић је започео сезону на егзибиционом турниру у Абу Дабију, где је трећи пут заредом освојио титулу. У полуфиналу је победио Жоа-Вилфрида Цонгу, а у финалу Давида Ферера[90]. У Абу Дабију је Ђоковићев штаб по први пут предводио његов нови главни тренер, легендарни немачки тенисер Борис Бекер. Пре првог гренд слем турнира у сезони одиграо је још један егзибициони меч, против Хуана Монака у оквиру турнира „Којонг класик“[91].

На Отворено првенство Аустралије Ђоковић је дошао као троструки бранилац титуле. Прошао је прва четири кола без изгубљеног сета, против Лукаша Лацка, Леонарада Мајера, Дениса Истомина и Фабија Фањинија. У четвртфиналу је каснији победник турнира, Станислас Вавринка, савладао Ђоковића у пет сетова (2:6, 6:4, 6:2, 3:6, 9:7) и тако му се реванширао за прошлогодишњи пораз у четвртом колу истог турнира[92]. Ђоковићев низ од 14 узастопних гренд слем полуфинала (почев од Вимблдона 2010) је овиме прекинут[93]. Такође, први пут после три године није био актуелни шампион ниједног гренд слем турнира.

Ђоковић у Индијан Велсу 2014.

Ђоковић је одлучио да не игра за Дејвис куп репрезентацију у окршају првог кола против Швајцарске[94]. Крајем фебруара бранио је титулу у Дубаију. У четвртфиналу му се пре меча предао Михаил Јужњи. У полуфиналу је Ђоковић имао прилику да по први пут у каријери изједначи резултат у међусобним мечевима против Роџера Федерера, али је Швајцарац преокренуо резултат и уписао 17. победу.

Поводом светског дана тениса, 3. марта 2014. Ђоковић је одиграо егзибициони меч са Ендијем Маријем у Медисон сквер гардену у Њујорку[95].

Први пут од 2006. године Ђоковић је дошао на Мастерс у Индијан Велсу без освојеног турнира од почетка сезоне. Прва три меча одиграо је са осцилацијама, нарочито осмину финала против Марина Чилићa, у којем је изгубио први сет са 6:1. Четвртфинале је обележила сигурнија игра и победа над Жилијеном Бенетоом. У полуфиналу Ђоковић је против Џона Изнера спасао три везане сет лопте у првом сету, а у другом је два пута сервирао за победу. Ипак, није успео да тада приведе меч крају, већ је био принуђен да одигра и трећи сет. Ђоковић је освојио турнир победом над Федерером у врло изједначеном финалу, које је завршено резултатом 3:6, 6:3, 7:6(3)[96].

На Мастерсу у Мајамију Ђоковић је у четвртфиналу победио Ендија Марија са 7:5, 6:3. У полуфиналу је требало да се састане са Кејом Нишикоријем, али је Јапанац предао меч пре почетка, те је српски тенисер директно прошао у финале, баш као и његов противник Рафаел Надал, коме се без борбе предао Томаш Бердих[97]. У првом сусрету двојице великих ривала у 2014. години победу је одличном игром однео Новак Ђоковић (6:3, 6:3)[98], и тако постао други тенисер који је два пута у истој години освојио Мастерсе у Индијан Велсу и Мајамију[99].

Пролећну сезону шљаке Ђоковић је започео на Мастерсу у Монте Карлу где је бранио титулу. Прва два кола прошао је са по једним изгубљеним гемом, против Шпанаца Монтањеса и Карења Бусте. У четвртфиналу је Гиљермо Гарсија-Лопез задао доста проблема српском тенисеру, али је савладан са 1:2 у сетовима. У полуфиналу се Ђоковић сусрео са Роџером Федерером и претрпео други пораз од Швајцарца у овој сезони (5:7, 2:6). Ђоковић је на конференцији за штампу изјавио да је имао проблема са повредом зглоба десне руке и да зато није могао да пружи своју најбољу игру[100]. Наредне недеље је отказао учешће на Мастерсу у Мадриду, јер је проценио да се зглоб није довољно зацелио[101]. После три недеље, вратио се на терен на Мастерсу у Риму. Ђоковић је успео да освоји своју трећу титулу у Вечном граду, победивши Давида Ферера у четвртфиналу, Милоша Раонића у полуфиналу и Рафаела Надала у финалу, сву тројицу резултатом 2:1. То је била Ђоковићева четврта победа против Надала на најспоријој подлози.

Ђоковић је на другом гренд слему у сезони, Ролан Гаросу, био постављен за другог носиоца. Прва два кола је прошао без изгубљеног сета. У трећем колу Ђоковићу је доста проблема задао Хрват Марин Чилић, али је Србин успео да заврши меч у четири сета. Осмина финала донела је Ђоковићу репризу епског четвртфинала из 2012, када је спасао четири меч-лопте против домаћег тенисера Жоа-Вилфрида Цонге. Овог пута је много лакше победио Француза, 6:1, 6:4, 6:1. У четвртфиналу Ђоковић је успео да обузда снажан сервис Милоша Раонића и да победи у три сета. Полуфинале је Ђоковићу донело борбу против највећег изненађења турнира, Летонца Ернестса Гулбиса, који је претходно избацио Роџера Федерера и Томаша Бердиха. Српски тенисер је победио резултатом 6:3, 6:3, 3:6, 6:3. По други пут је имао прилику да освоји једини гренд слем који му недостаје, али га је у томе поново спречио највећи ривал, Рафаел Надал, освојивши девету титулу у Паризу резултатом 3:6, 7:5, 6:2, 6:4. Био је то трећи узастопни пораз Ђоковића у гренд слем финалима.

Ђоковић на Отвореном првенству САД 2014.

Захваљујући успеху на травнатој подлози претходне године, Ђоковић је на Вимблдону био постављен за првог носиоца, упркос другој позицији на АТП листи[102]. У другом колу Ђоковићу је успео да узме сет ветеран Радек Штјепанек. У наредне две фазе турнира, Ђоковић је победио два Француза резултатом 3:0 - Жила Симона и Жоа-Вилфрида Цонгу. Четвртфинале и полуфинале Ђоковић је прошао уз многобројне осцилације. Прво је у пет сетова победио Марина Чилића, са којим се састао на другом узастопном гренд слем турниру. Потом је у четири сета савладао звезду у успону, младог Бугарина Григора Димитрова, који је претходно избацио браниоца титуле Ендија Марија. У финалу се Ђоковић по 35. пут у каријери и тек други пут у мечу за титулу на гренд слему састао са Роџером Федерером. Србин и Швајцарац одиграли су један од најбољих мечева у 21. веку[103], а Ђоковић је успео да спречи Федерера да постане најтрофејнији играч у историји Вимблдона, победивши са 6:7(7), 6:4, 7:6(4), 5:7, 6:4. Ова победа је донела Ђоковићу седму гренд слем титулу, после три узастопно изгубљена финала, као и прво место на АТП листи, први пут од октобра претходне године. Други пут је постао шампион најстаријег и најпрестижнијег тениског турнира на свету и први пут победио Федерера на трави и у гренд слем финалу.

Ђоковић се након месец дана вратио на терен на Северноамеричкој серији турнира. На Мастерсу у Торонту је неочекивано лако изгубио од Жоа-Вилфрида Цонге, каснијег победника турнира, у трећем колу (2:6, 2:6). Такмичио се и у конкуренцији парова, заједно са Станисласом Вавринком, али су испали у другом колу од Данијела Нестора и Ненада Зимоњића. Да се не налази у задовољавајућој форми, Ђоковић је потврдио раним испадањем и са Мастерса у Синсинатију, где га је у трећем колу поразио Томи Робредо.

Следећи турнир на ком је Ђоковић наступио био је четврти гренд слем сезоне, Отворено првенство САД. Прва четири кола прошао је убедљивим резултатима, без изгубљеног сета. У четвртфиналу се састао са Ендијем Маријем. После неизвесна прва два сета, која су играчи међусобно поделили у тај-брејковима, свежији Ђоковић је брзо привео сусрет крају. На тај начин је достигао осмо узастопно полуфинале на Отвореном првенству САД.[104]. Ђоковићев противник, Кеј Нишикори, претходна два кола, против Милоша Раонића и Станисласа Вавринке, одиграо је у пет сетова. Упркос томе, Јапанац је смогао снаге да се домогне свог првог гренд слем финала, искористивши несигурну игру Србина. Како је у другом полуфиналу каснијин освајач турнира Марин Чилић победио Роџера Федерера, ово је било прво финале гренд слема после скоро десет година (још од Отвореног првенства Аустралије 2005) у којем нису играли ни Федерер, ни Ђоковић, ни Рафаел Надал[105].

Ђоковић на Завршном турниру сезоне

Потом је Ђоковић наступио у Пекингу, где је бранио титулу освојену у претходне две године (2012. и 2013). У четвртфиналу се састао са Бугарином Григором Димитровим, којег је савладао у два сета (6:2, 6:4), затим у полуфиналу са Ендијем Маријем, којег је победио трећи пут заредом (6:3, 6:4). Ђоковић је у финалу против Томаша Бердиха имао прилику да забележи победу без изгубљеног гема, али је није искористио, те је крајњи резултата гласио 6:0, 6:2. Ђоковић је остао непоражен у кинеској престоници.

Ђоковићев низ од 28 победа у Кини прекинуо је Роџер Федерер у полуфиналу Мастерса у Шангају. Он је браниоца титуле савладао резултатом 6:4, 6:4 и тако га по трећи пут ове сезоне спречио да се изједначи са њим у међусобним дуелима. Ђоковић је пре овог меча други пут у сезони савладао Давида Ферера, у четвртфиналу.

Ђоковић је освојио последњи Мастерс турнир у сезони, Париз, без изгубљеног сета. Редом је победио Филипа Колшрајбера, Гаела Монфиса, Ендија Марија, Кеја Нишикорија и Милоша Раонића. Тиме је постао први тенисер који је одбранио титулу у „Берсију“[106], као и трећи који је освојио 20 титула на турнирима из Серије 1000.

Ђоковић се осми пут заредом квалификовао на Завршни турнир сезоне. Распоређен је у групу са Марином Чилићем, Станисласом Вавринком и Томашем Бердихом. Ђоковић је поставио нови рекорд по броју изгубљених гемова у групи — само девет (два против Чилића, три против Вавринке и четири против Бердиха)[107]. Прошавши у полуфинале без пораза, Ђоковић је обезбедио прво место на АТП листи на крају године. У полуфиналу је Јапанац Кеј Нишикори успео да Ђоковићу узме други сет, након чега је трећи изгубио са 0:6. Ђоковић је освојио трећи узастопни завршни турнир након што је Роџер Федерер предао финале пре почетка меча, наводећи као разлог повреду леђа[108].

И ову сезону Ђоковић је завршио са освојеним једним гренд слем турниром (Вимблдоном). Такође, успео је да одбрани титулу на Завршном првенству АТП-а, као и да освоји четири Мастерс турнира: Индијан Велс, Мајами, Рим и Париз. Комплет од седам титула у 2014. години употпунио је АТП 500 турнир у Пекингу. Ђоковић је по трећи пут у четири године завршио сезону на челу АТП листе.

Ривалства[уреди]

Ривалство са Надалом[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Надала
Детаљ из финалног меча на Отвореном првенству САД 2011.

Ђоковић и Надал су играли један против другог 42 пута[109], што представља рекордни број сусрета два тенисера у Опен ери. Шпанац води са 23:19 (2:1 на трави и 14:4 на шљаци, док је на тврдој подлози 14:7 за Ђоковића). Играли су у 22 финала од којих је Ђоковић освојио 12. Надал, међутим, води са 9:3 у мечевима на гренд слем турнирима. Њихово ривалство је означено као треће највеће у последњој деценији (иза ривалства Федерер — Надал и Сампрас — Агаси)[110]. Ђоковић је једини играч који има преко десет победа над Надалом, као и једини који га је победио седам пута заредом, и то у седам финала (од Индијан Велса 2011. до Отвореног првенства Аустралије 2012).

Њих двојица су се досад састали у седам финала гренд слема, од којих је Надал добио четири. Држе рекорд по дужини једног гренд слем финала — 5 сати и 53 минута на Отвореном првенству Аустралије 2012, а такође и по дужини у мечевима у три сета (4 сата и 3 минута, Мадрид 2009). Надал и Ђоковић су други пар у историји који се срео на четири узастопна гренд слем финала. Њихов последњи сусрет је био у финалу Ролан Гароса 2014. Тај меч је добио Надал.

Ривалство са Федерером[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Федерера

Ђоковић и Федерер су до сада играли 36 мечева, и тренутно је 19:17 за Федерера[111]. Он води 4:3 на шљаци и 14:13 на тврдој подлози, а изједначени су на трави (1:1). Сусрели су се у десет финала и резултат је 6:4 за Ђоковића. Играли су један против другог у два гренд слем финала, Отвореном првенству САД 2007, где је тријумфовао Федерер и на Вимблдону 2014, где је тријумфовао Ђоковић. Федерер и Ђоковић су једини играчи који су оног другог победили на свим гренд слем турнирима. Ђоковић је једини играч поред Надала који је Федерера савладао на два узастопна гренд слема. Федерер је у полуфиналу Ролан Гароса 2011. зауставио Ђоковићев низ од 43 победе. Њихови најзапаженији мечеви су били два полуфинала Отвореног првенства САД (2010. и 2011). Оба су била у пет сетова, и у оба је Ђоковић спасао две меч-лопте пре него што је тријумфовао. Њихов најскорији „класик“ било је финале Вимблдона 2014, које је Ђоковић решио у пет сетова. Њихов последњи сусрет био је у полуфиналу Шангаја 2014, где је победио Федерер.

На мастерс купу 2014. Ђоковићу је Федерер предао меч у финалу и то је први пут у историји тог такмичења да се један тенисер повукао на финалном мечу.[112]

Ривалство са Маријем[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Марија

Ђоковић и Мари су до сада одиграли 23 меча[113]. Ђоковић води 15:8 (2:0 на шљаци и 13:6 на тврдој подлози, док Мари води 2:0 на трави). Играли су у девет финала и Мари води са 5:4. Четири пута су играли на финалима гренд слем турнира. Ђоковић је освојио Отворено првенство Аустралије 2011. и 2013, а Мари Отворено првенство САД 2012. и Вимблдон 2013. Најзапаженији сусрети су им били полуфинале у Аустралији 2012. (које је добио српски тенисер) и финале Отвореног првенства САД 2012. Оба меча су играна у пет исцрпљујућих сетова са много обрта и трајала су скоро пет сати. Значајан меч за њихово ривалство је и финале Мастерс турнира у Шангају 2012, које је добио Ђоковић после спасавања пет меч лопти. Интересантан је податак да је Енди само недељу дана старији од Новака[114]. Последњи пут су играли четвртфинале мастерса у Паризу 2014, меч који је добио Ђоковић.

Стил игре[уреди]

Ђоковић игра десном руком. Његову стил карактеришу дубоки и продирући ударци са обе стране терена, као и агресивна игра са основне линије. Његов бекхенд се сматра једним од најбољих у данашњем тенису[115]. Најбољи ударци су му бекхенд-паралеле велике прецизности. Познат је и као један од играча који се најбоље крећу по терену. Има добре способности одбране и покривања терена. Након што је имао потешкоћа са сервисом (нарочито током сезоне 2009 и 2010), он му је постао једно од најјачих оружја[116]. Први сервис му је обично раван (flat serve), а други му је кик или слајс сервис (kick serve, slice serve). Ђоковић такође има одличан ритерн, који може бити офанзиван и дефензиван. Џон Макенро сматра да Ђоковић има најбољи ритерн у историји мушког тениса[117].

Опрема[уреди]

Продавница спортске опреме у Њујорку

Ђоковића спонзоришу предузећа Хед[118] и јапанско предузеће UNIQLO[119]. Раније је спонзор било предузеће Серђо Такини[120]. Закључно са 2008. годином, користио је рекете марке Вилсон[121], а до краја 2009. спонзорисао га је Адидас[122].

Тренери и стручни тим[уреди]

Први Ђоковићев тренер била је Јелена Генчић, бивша југословенска тенисерка и тренер Горана Иванишевића и Монике Селеш. На њен савет родитељи су Новака 1999. одвели у Минхен код Николе Пилића. У Пилићевој академији Ђоковић је провео четири године. Од 2005. Ђоковића је тренирао Италијан Рикардо Пјати, који је у то време био и тренер Ивану Љубичићу. Са Пјатијем се разишао пре Отвореног првенства Француске 2006. због његове немогућности да се посвети двојици тенисера.[123]

Пјатија је јуна 2006. заменио Словак Маријан Вајда[124]. Од августа 2009. до априла 2010. Ђоковић је сарађивао са бившим четвртим тенисером света, Американцем Тодом Мартином[125]. Вајда је на месту главног Ђоковићевог тренера провео седам и по година, када га је заменио бивши први тенисер света, Немац Борис Бекер. Вајда је изјавио да је одлука донета заједнички, како би он добио више времена за приватне обавезе[126]. Он ће бити уз Ђоковића на турнирима у Индијан Велсу, Мадриду, Канади и Пекингу, док преостале турнире преузима Бекер[126].

Стручни тим Новака Ђоковића чине, поред Вајде и Бекера, Миљан Амановић (физиотерапеут)[124] и Гебхард Фил-Грич (фитнес тренер)[124]. Бивши професионални тенисер Душан Вемић, као спаринг-партнер и помоћни тренер, био је члан Ђоковићевог тима од 2011.[127] до 2013.[128] године.

Ђоковић је раније сарађивао са нутриционистом Игором Четојевићем[129], који је у његовом тиму био од јула 2010. до јула 2011. Пре него што је ангажовао Фила-Гриша (2009), фитнес тренер му је био Ронен Бега[130].

Статистике каријере[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Статистике каријере Новака Ђоковића

Успеси на гренд слемовима[уреди]

Финала 14 (7:7)[уреди]

Исход Турнир Година Подлога Противник у финалу Резултат
Финалиста Отворено првенство САД 2007. Тврда Швајцарска Роџер Федерер 6:7(4), 6:7(2), 4:6
Победник Отворено првенство Аустралије 2008. Тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2)
Финалиста Отворено првенство САД (2) 2010. Тврда Шпанија Рафаел Надал 4:6, 7:5, 4:6, 2:6
Победник Отворено првенство Аустралије (2) 2011. Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:4, 6:2, 6:3
Победник Вимблдон 2011. Трава Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:1, 1:6, 6:3
Победник Отворено првенство САД 2011. Тврда Шпанија Рафаел Надал 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1
Победник Отворено првенство Аустралије (3) 2012. Тврда Шпанија Рафаел Надал 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
Финалиста Ролан Гарос 2012. Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 3:6, 6:2, 5:7
Финалиста Отворено првенство САД (3) 2012. Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6
Победник Отворено првенство Аустралије (4) 2013. Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2
Финалиста Вимблдон 2013. Трава Уједињено Краљевство Енди Мари 4:6, 5:7, 4:6
Финалиста Отворено првенство САД (4) 2013. Тврда Шпанија Рафаел Надал 2:6, 6:3, 4:6, 1:6
Финалиста Ролан Гарос (2) 2014. Шљака Шпанија Рафаел Надал 6:3, 5:7, 2:6, 4:6
Победник Вимблдон (2) 2014. Трава Швајцарска Роџер Федерер 6:7(7), 6:4, 7:6(4), 5:7, 6:4

Пласмани по сезонама[уреди]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру
Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама изгубио у првом колу
изгубио у другом колу изгубио у трећем колу
изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Турнир 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012 2013. 2014. О/И Поб-пор
Гренд слемови
Отворено првенство Аустралије Н П ЧФ ЧФ П П П ЧФ 4 / 10 43:6
Ролан Гарос Н ЧФ ПФ ПФ ЧФ ПФ Ф ПФ Ф 0 / 10 42:10
Вимблдон Н ПФ ЧФ ПФ П ПФ Ф П 2 / 10 45:8
Отворено првенство САД Н Ф ПФ ПФ Ф П Ф Ф ПФ 1 / 10 50:9
Победе/порази на гренд слемовима 0:0 5:4 9:4 19:4 18:3 15:4 19:4 25:1 24:3 24:3 22:3 7 / 40 180:33

Титуле[уреди]

Појединачно (48)[уреди]

Легенда (пре/након 2010)
Гренд слем турнири (7)
Завршни турнир сезоне (4)
АТП Мастерс серија /
АТП Мастерс 1000
(20)
АТП златни интернационални турнири /
АТП 500 серија
(11)
АТП интернационални турнири /
АТП 250
(6)
Титуле по подлогама
тврда (37)
шљака (9)
трава (2)
тепих (0)
По локацији
отворено (38)
дворана (10)
По противницима
Шпанија Рафаел Надал (12)
Швајцарска Роџер Федерер (7)
Уједињено Краљевство Енди Мари (4)
Шпанија Давид Ферер (3)
Швајцарска Станислас Вавринка
Сједињене Америчке Државе Марди Фиш
Француска Ришар Гаске
Француска Жо-Вилфрид Цонга
Чешка Томаш Бердих (2)
Чиле Николас Масу
Аустрија Јирген Мелцер
Аустралија Крис Гучиони
Аргентина Гиљермо Кањас
Русија Николај Давиденко
Пољска Лукаш Кубот
Хрватска Марин Чилић
Француска Гаел Монфис
Русија Михаил Јужни
Шпанија Фелисијано Лопез
Аргентина Хуан Мартин дел Потро
Канада Милош Раонић(1)
Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1. 17. јул 2006. Амерсфорт, Холандија шљака Чиле Николас Масу 7:6(5), 6:4
2. 2. октобар 2006. Мец, Француска тврда Аустрија Јирген Мелцер 4:6, 6:3, 6:2
3. 1. јануар 2007. Аделејд, Аустралија тврда Аустралија Крис Гучиони 6:3, 6:7(6), 6:4
4. 1. април 2007. Мајами, САД тврда Аргентина Гиљермо Кањас 6:3, 6:2, 6:4
5. 29. април 2007. Ешторил, Португал шљака Француска Ришар Гаске 7:6(7), 0:6, 6:1
6. 12. август 2007. Монтреал, Канада тврда Швајцарска Роџер Федерер 7:6(2), 2:6, 7:6(2)
7. 14. октобар 2007. Беч, Аустрија тврда Швајцарска Станислас Вавринка 6:4, 6:0
8. 27. јануар 2008. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2)
9. 23. март 2008. Индијан Велс, САД тврда Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6:2, 5:7, 6:3
10. 11. мај 2008. Рим, Италија шљака Швајцарска Станислас Вавринка 4:6, 6:3, 6:3
11. 16. новембар 2008. Мастерс куп, Шангај тврда Русија Николај Давиденко 6:1, 7:5
12. 28. фебруар 2009. Дубаи, УАЕ тврда Шпанија Давид Ферер 6:1, 7:5
13. 10. мај 2009. Београд, Србија шљака Пољска Лукаш Кубот 6:3, 7:6(0)
14. 11. октобар 2009. Пекинг, Кина тврда Хрватска Марин Чилић 6:2, 7:6
15. 8. новембар 2009. Базел, Швајцарска тврда Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 4:6, 6:2
16. 15. новембар 2009. Париз, Француска тврда Француска Гаел Монфис 6:2, 5:7, 7:6(3)
17. 27. фебруар 2010. Дубаи, УАЕ тврда Русија Михаил Јужни 7:5, 5:7, 6:3
18. 10. октобар 2010. Пекинг, Кина тврда Шпанија Давид Ферер 6:2, 6:4
19. 30. јануар 2011. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:4, 6:2, 6:3
20. 26. фебруар 2011. Дубаи, УАЕ тврда Швајцарска Роџер Федерер 6:3, 6:3
21. 20. март 2011. Индијан Велс, САД тврда Шпанија Рафаел Надал 4:6, 6:3, 6:2
22. 3. април 2011. Мајами, САД тврда Шпанија Рафаел Надал 4:6, 6:3, 7:6(4)
23. 1. мај 2011. Београд, Србија шљака Шпанија Фелисијано Лопез 7:6(4), 6:2
24. 8. мај 2011. Мадрид, Шпанија шљака Шпанија Рафаел Надал 7:5, 6:4
25. 15. мај 2011. Рим, Италија шљака Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:4
26. 3. јул 2011. Вимблдон, Лондон трава Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:1, 1:6, 6:3
27. 14. август 2011. Монтреал, Канада тврда Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6:2, 3:6, 6:4
28. 12. септембар 2011. Отворено првенство САД, Њујорк тврда Шпанија Рафаел Надал 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1
29. 29. јануар 2012. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн тврда Шпанија Рафаел Надал 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
30. 1. април 2012. Мајами, САД тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:1, 7:6(4)
31. 13. август 2012. Торонто, Канада тврда Француска Ришар Гаске 6:3, 6:2
32. 7. октобар 2012. Пекинг, Кина тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга 7:6(4), 6:2
33. 14. октобар 2012. Шангај, Кина тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 5:7, 7:6(11), 6:3
34. 12. новембар 2012. Завршни шампионат АТП-а, Лондон тврда Швајцарска Роџер Федерер 7:6(6), 7:5
35. 27. јануар 2013. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2
36. 2. март 2013. Дубаи, УАЕ тврда Чешка Томаш Бердих 7:5, 6:3
37. 21. април 2013. Монте Карло, Монако шљака Шпанија Рафаел Надал 6:2, 7:6(1)
38. 6. октобар 2013. Пекинг, Кина тврда Шпанија Рафаел Надал 6:3, 6:4
39. 13. октобар 2013. Шангај, Кина тврда Аргентина Хуан Мартин дел Потро 6:1, 3:6, 7:6(3)
40. 3. новембар 2013. Париз, Француска тврда Шпанија Давид Ферер 7:5, 7:5
41. 11. новембар 2013. Завршни шампионат АТП-а, Лондон тврда Шпанија Рафаел Надал 6:3, 6:4
42. 16. март 2014. Индијан Велс, САД тврда Швајцарска Роџер Федерер 3:6, 6:3, 7:6
43. 30. март 2014. Мајами, САД тврда Шпанија Рафаел Надал 6:3, 6:3
44. 18. мај 2014. Рим, Италија шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 6:3, 6:3
45. 6. јул 2014. Вимблдон, Лондон трава Швајцарска Роџер Федерер 6:7(7), 6:4, 7:6(4), 5:7, 6:4
46. 5. октобар 2014. Пекинг, Кина тврда Чешка Томаш Бердих 6:0, 6:2
47. 2. новембар 2014. Париз, Француска тврда Канада Милош Раонић 6:2, 6:3
48. 16. новембар 2014. Завршни шампионат АТП-а, Лондон тврда Швајцарска Роџер Федерер предаја

У паровима (1)[уреди]

Број Датум Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат
1. 13. јун 2010. Лондон/Квинс клуб, Уједињено Краљевство трава Израел Џонатан Ерлих Словачка Карол Бек
Чешка Давид Шкоч
6:7(6), 6:2, 10:3

Тимска такмичења (1)[уреди]

Број Датум Турнир Подлога Партнери Противници у финалу Резултат
1. 3–5. децембар 2010 Дејвис куп, Београд тврда Србија Виктор Троицки
Србија Јанко Типсаревић
Србија Ненад Зимоњић
Француска Гаел Монфис
Француска Жил Симон
Француска Микаел Љодра
Француска Арно Клеман
3:2

Медаље[уреди]

Појединачно (1)[уреди]

Бр. Исход Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1. бронза 16. август 2008. Олимпијске игре, Пекинг, Кина тврда Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 6:3, 7:6(4)

Награде и одликовања[уреди]

Орден Светог Саве[уреди]

У Београду, 28. априла 2011. године, Патријарх српски Иринеј уручио је Ђоковићу Орден Светог Саве првог реда, највише одликовање Српске православне цркве. СПЦ је образложила да је награда уручена због показане љубави према цркви, пружању помоћи српском народу, црквама и манастирима Српске православне цркве[131].

Орден Карађорђеве звезде[уреди]

На Дан државности Републике Србије 15. фебруара 2012. године у Београду, тадашњи председник Србије Борис Тадић је уручио Ђоковићу Орден Карађорђеве звезде првог реда, који се додељује за нарочите заслуге и успехе у представљању државе и њених грађана[132].

Орден Републике Српске[уреди]

Председник Републике Српске Милорад Додик је поводом Дана и крсне славе Републике Српске 9. јануара 2013. године у Бања Луци, одликовао Ђоковића Орденом Републике Српске[133].

Лауреус награда[уреди]

Ђоковић је у фебруару 2012. добио награду Лауреус академије за најбољег спортисту у 2011. години. Ова награда се сматра најпрестижнијим одликовањем у свету спорта. Ђоковића су изабрали у конкуренцији спортиста међу којима су били и Јусејн Болт и Лионел Меси[134].

Списак награда[уреди]

Ђоковић против Ф. Данчевића из Канаде. Торонто 2008.
Ђоковић после победе над Ф. Данчевићем из Канаде. Торонто 2008.
Н. Ђоковић и Р. Федерер. Торонто 2010.

2005

  • Најбољи тенисер Србије и Црне Горе

2006

  • Тенисер АТП-а који је највише напредовао
  • Најбољи тенисер Србије

2007

2008

  • Најбољи тенисер Србије

2009

2010

  • Најбољи тенисер Србије
  • Најбољи спортиста по избору Олимпијски комитета Србије
  • Златна значка Спорта
  • Оскар популарности за најпопуларнијег српског спортисту

2011

2012

  • Награда Међународног фонда православних народа
  • Орден Карађорђеве звезде првог реда
  • Медаља Вермилион у области физичког васпитања и спорта од Алберта II, кнеза од Монака
  • ESPY награда за најбољег тенисера
  • Одабран међу сто најбољих тенисера и тенисерки свих времена (40. место) по избору Tennis Channel-a
  • Шампион северноамеричке турнеје
  • АТП-ов играч године
  • Најбољи тенисер Србије
  • Награда Артур Еш хуманитарац године
  • Златни кромпир
  • Најбољи Гренд слем / олимпијски меч сезоне[d]
  • Најбољи АТП-ов меч сезоне[e]
  • Награда Centrepoint организације за инспирацију младих, од Вилијама, војводе од Кембриџа
  • ИТФ Шампион године
  • Најбољи спортиста Балкана од стране БТА
  • Награда „Понос нације“ од ТСС
  • Најбољи спортиста Европе по избору Међународног удружења спортских новинара

2013

  • Орден Републике Српске
  • Кључеви града Андрићградa
  • Награда ATP Acesfor for Charity програма за хуманитарни рад
  • ESPY награда за најбољег тенисера
  • Дејвис куп награда за приврженост
  • Најбољи тенисер Србије
  • Златни кромпир
  • Најбољи АТП-ов меч сезоне [f]
  • Најбољи Гренд слем меч сезоне[g]
  • Најбољи спортиста по избору Олимпијски комитета Србије
  • ИТФ Шампион године

2014

  • Најбољи спортиста свих времена са простора бивше СФРЈ
  • Најбољи тенисер Србије
  • АТП-ов играч године
  • Златни кромпир

Рекорди[уреди]

  • Рекорди се подразумевају само за „Опен еру“ и турнире из АТП Мастерс 1000 серије након промена 1990.
  • Укошени називи представљају турнире на којима је остварен рекорд и који не важе само за тај турнир
Турнир Година Рекорд Играч са којим дели
Гренд слем турнири
- 2007–08. Најмлађи тенисер који је дошао до полуфинала сва четири турнира[135] Једини
- 2007–08. Најмлађи тенисер који је дошао до полуфинала сва четири турнира у низу[135] Једини
- 2007–14. Вишеструки финалиста на сва четири турнира Аустралија Кен Роузвол
Чехословачка Иван Лендл
Сједињене Америчке Државе Андре Агаси
Швајцарска Роџер Федерер
Шпанија Рафаел Надал
Отворено првенство Аустралије 2008–13. Највише освојених трофеја (4)[136] Сједињене Америчке Државе Андре Агаси
Швајцарска Роџер Федерер
Отворено првенство Аустралије 2011–13. Највише узастопно освојених трофеја (3)[136] Једини
Отворено првенство Аустралије 2011–13. Највише узастопних финала (3) Шведска Матс Виландер
Чехословачка Иван Лендл
Отворено првенство САД 2012. Најдуже финале
(4 сата, 54 минута)[137]
Уједињено Краљевство Енди Мари
Отворено првенство САД 2012. Најдужи тај-брејк по броју поена у финалу (22 поена)[137] Уједињено Краљевство Енди Мари
АТП Завршни турнир
- 2011. Играч који се најбрже квалификовао (за 18 недеља и 6 дана)[138] Једини
- 2012–14. Највише узастопно освојених турнира (3) Румунија Илије Настасе
Чехословачка Иван Лендл
- 2012–14. Највише узастопно освојених турнира без пораза (3) Једини
- 2012–14. Највише узастопних победа (14) Чехословачка Иван Лендл
Швајцарска Роџер Федерер
- 2014. Најмање изгубљених гемова у групи (9) Једини
АТП Мастерс 1000
- 2007–13. Највећи број различитих освојених турнира (8/9)[139] Једини
- 2007–12. Финала на свих девет различитих турнира [139] Швајцарска Роџер Федерер[140]
Шпанија Рафаел Надал
- 2011. Највише титула у сезони (5)[141] Шпанија Рафаел Надал
- 2011. Највише финала у сезони (6)[142] Швајцарска Роџер Федерер[143]
Шпанија Рафаел Надал
- 2011. Највише титула у низу на којима је учествовао (5)[144] Једини
- 2011. Највише узастопних финала на којима је учествовао (6)[142] Једини
- 2011–14. Највише узастопних сезона са три или више титула (4) Шпанија Рафаел Надал
- 2011–14. Највише низова од три узастопне титуле (2) Шпанија Рафаел Надал
- 2011. Највише узастопних победа (31)[144] Једини
Мајами 2007. Најмлађи тенисер који је освојио титулу (19 година, 10 месеци)[145] Једини
Шангај 2012–13. Највише освојених титула (2) Уједињено Краљевство Енди Мари
Шангај 2012–13. Највише узастопних титула (2) Уједињено Краљевство Енди Мари
Париз 2009–14. Највише освојених титула (3) Немачка Борис Бекер
Русија Марат Сафин
Париз 2013–14. Највише узастопних титула (2) Једини
Индијан Велс и Мајами 2011, 2013. Највише пута освојена оба турнира у сезони (2) Швајцарска Роџер Федерер
Остали турнири
Дубаи 2009–11. Највише узастопно освојених титула (3)[146] Швајцарска Роџер Федерер[147]
Пекинг 2009–14. Највише освојених титула (5)[148] Једини
Пекинг 2002–14. Највише узастопно освојених титула (3) Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг
Пекинг 2009–14. Најбољи однос победа и пораза (24–0) Једини
Београд 2009–11. Највише освојених титула (2)[149] Једини
АТП листа
- 2007–09. Највише узастопних недеља на трећем месту АТП листе (91)[34] Једини
- 2007–10. Највише узастопних година завршених на трећем месту листе АТП (4)[34] Једини
Награде
- 2007–11. Најчешћи добитник Златне значке[150] Спорта (3) Мирослав Церар
Остало
Отворено првенство Аустралије, Индијан Велс, Мајами 2011. Победник на прва три велика турнира у сезони[151] Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас
Сједињене Америчке Државе Андре Агаси
Швајцарска Роџер Федерер
- 2008–14. Највећи број освојених турнира на територији Кине (8) Једини
- 2011. Стопроцентни учинак против бројева 1 у финалима једне сезоне (5/5)[152] Једини
Канада 2007. Најмлађи тенисер који је победио тројицу првопласираних на АТП листи на истом турниру[37] Једини
- 2012, 2013. Највећи број победа против играча из првих 10 у сезони (24) Шпанија Рафаел Надал
- 2011–13. Највише узастопних сезона са 20 или више победа против играча из првих 10 (3) Једини

Рекорди у оквиру ривалства са Рафаелом Надалом

Турнир Година Рекорд Ривалство са којим деле
Међусобни дуели
- 2006–14. Највећи број међусобних дуела (42) Једини
- 2006–14. Највећи број финала (22) Једини
Гренд слем
Олимпијске игре
Завршни турнир
Мастерс 1000
АТП 500
АТП 250
Дејвис куп
2006–14. Међусобни дуели на турнирима из свих категорија Једини
Мадрид 2009. Најдужи меч на два добијена сета са тај-брејком
(4 сата, 3 минута)[153]
Једини
Гренд слем турнири
- 2006–14. Највећи број међусобних дуела (12)[154] Новак Ђоковић и
Роџер Федерер
- 2010–14. Финале на сва четири турнира Једини
- 2011–12. Финале на сва четири турнира у низу Једини
- 2010–14. Највећи број узастопних година са одиграним финалом (5) Једини
Ролан Гарос 2006–14. Највећи број међусобних дуела на истом турниру (6) Једини
Отворено првенство Аустралије 2012. Најдуже финале
(5 сати, 53 минута)[155]
Једини
Отворено првенство Аустралије 2012. Најдужи меч (5 сати, 53 минута)[155] Једини
Ролан Гарос 2006–14. Највећи број међусобних дуела (6) Једини
АТП Мастерс 1000
- 2007–14. Највећи број међусобних дуела (22 меча) Једини
- 2007–14. Највећи број финала (12 мечева) Једини
- 2007–14. Највећи број дуела на различитим турнирима (8/9) Једини
- 2013–14. Власници свих трофеја у једном периоду Једини
Мадрид 2009. Најдужи меч на два добијена сета
(4 сата, 3 минута)
Једини
Остало
Канада 2010. Тим у конкуренцији парова састављен од броја 1 и броја 2 у појединачној конкуренцији Џими Конорс
и Артур Еш

Рекорди у оквиру ривалства са Роџером Федерером

Турнир Година Рекорд Ривалство са којим деле
Гренд слем турнири
- 2007–14. Највећи број међусобних дуела (12)[154] Новак Ђоковић и
Рафаел Надал
- 2008–12. Највећи број полуфинала (9) Једини
Отворено првенство САД 2007–11. Највећи број узастопних година са дуелима на истом турниру (5) Једини
Отворено првенство САД 2007–11. Највећи број међусобних дуела (5) Иван Лендл и
Џон Макенро

Иван Лендл и
Џими Конорс

Рекорди које је поставио, а који су накнадно оборени

Турнир Година Рекорд Играч који је оборио
- 2012. Највише зарађеног новца од турнира у једној сезони (12.803.737 $) Шпанија Рафаел Надал
- 2003–13. Највећи проценат добијених мечева након освојеног првог сета (95,5%)[h] Шведска Бјерн Борг

Ван терена[уреди]

Ђоковић је био специјални гост на избору за Песму Евровизије 2008. који је био одржан у Београду. У првој полуфиналној вечери је заједно са водитељем програма, Жељком Јоксимовићем отпевао песму о Београду. Бацио је велику тениску лоптицу у публику, што је означило почетак гласања.[156] Гостовао је и на церемонији затварања Универзијаде 2009. у Београду[157].

Појављује се у споту за песму Hello ди-џејева Мартина Солвега и Драгонета, у којем Солвег и Боб Синклер на стадиону Ролан Гароса играју тениски меч. Након што судија прогласи једну од лоптица у ауту, Ђоковић демонстративно улази на терен и убеђује га у супротно.

Ђоковић је у марту 2011. учествовао у хуманитарном фудбалском мечу у коме су познати тенисери играли против клуба Форт Лодердејл Страјкерса[158]. Прикупљен новац је био намењен за помоћ Јапану после разорног земљотреса те године. Тенисери су изгубили са 5:2, а стрелци за њихов тим били су Енди Мари и Маркос Багдатис. Прикупљена је помоћ од преко 100.000$.

Од августа 2011. је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију[159].

Од 2011. је амбасадор предузећа за израду ручних сатова Audemars Piguet.[160]

У новембру 2011. Ђоковић је снимио неколико сцена за акциони филм Плаћеници 2 у којима глуми самог себе[161]. Требало је да буде приказан како се рекетом бори против непријатеља, али је његова сцена исечена из коначне верзије филма[162]. Био је гост у више ТВ емисија забавног карактера, између осталог појавио се у шпанској емисији Hormiguero заједно са колегиницом Аном Ивановић. У САД-у се појавио у емисијама Џеја Леноа[163], Конана О'Брајана[164] и Дејвида Летермана[165]. У Србији су га угостили Огњен Амиџић[166], Ненад Љ. Стефановић[167] и Иван Ивановић[168].

Ђоковић је 2013. године објавио књигу „Сервирај за победу“ (енгл. Serve to Win)[169][170]. Иако садржи елементе аутобиографије, углавном се фокусира на исхрану, мотивацију, физичке и менталне вежбе које су му помогле да постане први играч света, а које препоручује својим читаоцима.

Поводом међународног дана спорта, Ђоковић се 23. августа 2013. у Њујорку обратио Скупштини Уједињених нација, на позив председника Вука Јеремића. Говорио је о важности спорта за младе и значају фер-плеја[171].

Фемили спорт[уреди]

Family Sport (транскрибовано Фемили спорт) је предузеће које је 19. децембра 2005. основала породица Ђоковић[172]. Ово предузеће је досад покренуло неколико важних пројеката у свету спорта и угоститељства. Они су били организатори турнира АТП 250 у Београду. Основали су тениски центар Новак на Дорћолу у Београду, који садржи осам терена, спа центар и ресторан[173]. Фемили спорт је такође дистрибутер предузећа Хед и Серђо Такини у овом делу Европе. Отворили су и три тематска кафића Новак, у Београду, Крагујевцу и у Новом Саду.

Фондација „Новак Ђоковић“[уреди]

Фондација „Новак Ђоковић“ је задужбина основана у новембру 2007. године. Циљ јој је да, учешћем у разним пројектима, омогући деци из социјално угрожених средина да се развијају у стимулативном и безбедном окружењу. Фондација ствара дугорочне партнерске односе са локалним организацијама које имају сличне циљеве. Такође учествује у прикупљању новца за различите хуманитарне акције.[174][175] Директор фондације је Новакова супруга Јелена. [176]

Занимљивости[уреди]

У 2010. години српски блуз-рок бенд Зона Б је снимио песму Џокер посвећену Новаку Ђоковићу[177]. Назив песме се односи на Ђоковићев надимак.

Поште Српске су 2011. године издале поштанску маркицу под називом „Личност године Републике Српске 2011 — Новак Ђоковић“, на којој се налази лик Новака Ђоковића.[178] Ова маркица је у избору за најлепшу поштанску маркицу у 2011. години, освојила прво место.[178]

После Ђоковићевог освајања Вимблдона и доласка на прво место АТП листе (јул 2011), снимљен је документаран филм о њему, под називом „Несаломиви“, приказан на ТВ Б92[179].

Први авион у новонасталој српској националној авио-компанији, Ер Србији, добио је име по Новаку Ђоковићу[180].

Напомене[уреди]

  1. ^ Види[3][4][5][6][7][8][9][10][11]
  2. ^ Полуфинале Отвореног првенства САД, победа над Роџером Федерером 6:7(7), 4:6, 6:3, 6:2, 7:5
  3. ^ Полуфинале Рима, победа над Ендијем Маријем 6:1, 3:6, 7:6(2)
  4. ^ Финале Отвореног првенства Аустралије, победа над Рафаелом Надалом 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
  5. ^ Финале Шангаја, победа над Ендијем Маријем 5:7, 7:6(11), 6:3
  6. ^ Полуфинале Монтреала, пораз од Рафаела Надала 4:6, 6:3, 7:6(2)
  7. ^ Полуфинале Ролан Гароса, пораз од Рафаела Надала 4:6, 6:3, 6:1, 6:7(3), 7:9
  8. ^ касније промењен проценат

Референце[уреди]

  1. ^ АТП подаци, ажурни подаци на званичној локацији
  2. ^ „Novak ponovo svetski broj jedan!“. Б92 Приступљено 7. 7. 2014.. 
  3. ^ „Novak Djokovic is one of the greatest tennis players ever, says Pat Cash“ Приступљено 10. 2. 2012.. 
  4. ^ „Novak Djokovic v Rafael Nadal: Players & pundits hail 'greatest' match“ Приступљено 5. 3. 2012.. 
  5. ^ „Murray buoyed by Djokovic scalp“ Приступљено 15. 3. 2012.. 
  6. ^ „Tim Henman knows Andy Murray won’t worry over critics“ Приступљено 14. 8. 2012.. 
  7. ^ Steve Flink (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. стр. 452. ISBN 978-0942257939. 
  8. ^ „2-Time Winner Andre Agassi Joins U.S. Open Court Of Champions“ Приступљено 22. 11. 2012.. 
  9. ^ „Djokovic beats Nadal to win third seasonal Grand Slam at US Open“ Приступљено 12. 12. 2012.. 
  10. ^ „Murray's win shows British they can be winners“ Приступљено 12. 12. 2012.. 
  11. ^ „Tennis sold out stars for TV, money“ Приступљено 12. 12. 2012.. 
  12. ^ „Marko Djokovic ATP Profil“. ATP Приступљено 14. 1. 2013.. 
  13. ^ „Djordje Djokovic ATP Profil“. ATP Приступљено 14. 1. 2013.. 
  14. ^ „Novak“. Novak Djokovic Приступљено 14. 1. 2013.. 
  15. ^ „Novak Djokovic Personal“. ATP Приступљено 14. 1. 2013.. 
  16. ^ а б „Биографија на званичном сајту“. Novakdjokovic.rs Приступљено 20. 1. 2013.. 
  17. ^ а б в г д ђ е „International Tenis Federation - Novak Đoković“. 
  18. ^ „BECKER TO BECOME HEAD COACH OF DJOKOVIC“. atp. 18. 12. 2013. Приступљено 30. 3. 2014.. 
  19. ^ „Hot Shot: Novak Djokovic – Vogue Magazine“ Приступљено 6. 7. 2011.. 
  20. ^ „Novak Djokovic Interview“ Приступљено 6. 7. 2011.. 
  21. ^ „French Open crowd won over by French speaking Djokovic“. RFI. 9. 6. 2012. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  22. ^ „Venčali se Novak i Jelena“. B92. 10. 7. 2014. Приступљено 10. 7. 2014.. 
  23. ^ „ČESTITAMO! Venčali se Novak Đoković i Jelena Ristić!“. Blic. 10. 7. 2014. Приступљено 10. 7. 2014.. 
  24. ^ „DJOKOVIC TO BECOME A FATHER“ Приступљено 18. 5. 2014.. 
  25. ^ „NOVAK POSTAO OTAC Đokovići dobili sina!“ Приступљено 21. 10. 2014.. 
  26. ^ „Djokovic cracks up crowd with Sharapova impersonation - ABC News (Australian Broadcasting Corporation)“. Abc.net.au. 15. 1. 2008. Приступљено 20. 1. 2013.. 
  27. ^ „Novak Djokovic imitating Rafael Nadal and Maria Sharapova“. Zimbo Приступљено 13. 1. 2013.. 
  28. ^ „NOVAK DJOKOVIC SHOWMAN – HIGHLIGHTS HOPMAN CUP MATCH (Djok/Ivan – Hass/Malek)“. DJOKOVIC-NOVAK.COM Приступљено 20. 4. 2013.. 
  29. ^ „Novak Djokovic Dances Gangnam Style At China Open (VIDEO)“. Aol Search Приступљено 20. 4. 2013.. 
  30. ^ „Novak Djokovic and the Biggest Tennis Showmen (and Women) Today“. bleacher sport Приступљено 20. 4. 2013.. 
  31. ^ „Showman Djokovic returns to tennis stage“. Super Sport Приступљено 20. 4. 2013.. 
  32. ^ „Novak“. 
  33. ^ „Novak Djokovic Biography And Detailed Game Analysis“. 
  34. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „ATP RANKINGS HISTORY“. 
  35. ^ „Djokovic wins five-hour battle against Baghdatis“. Rediff India Abroad. 6. 7. 2007. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  36. ^ „Nadal in final after Djokovic retires“. Rediff India Abroad. 7. 7. 2007. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  37. ^ а б в „Djokovic stuns Federer to lift Rogers Cup“. Jamaica Cleaner. 13. 8. 2007. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  38. ^ „Novak Djokovic tops Radek Stepanek in U.S. Open thriller“. Daily News. 1. 9. 2007.. 
  39. ^ „2007: Federer, Bryan Brothers Win Multiple Awards“. ATP Приступљено 12. 7. 2014.. 
  40. ^ „Mens Tennis Forum“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  41. ^ „Serbia's Djokovic retires from Davis Cup match to hand Russians victory“. ESPN Tennis. 10. 2. 2008. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  42. ^ „Rafael Nadal Beats Novak Djokovic in Olympic Tennis Classic“. AolNews.. 15. 8. 2008. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  43. ^ „Match Robredo Djokovic“. Eurosport. 3. 9. 2008. Приступљено 24. 10. 2013.. 
  44. ^ „Roddick advances as Djokovic melts in Australian Open heat“. USA Today. 27. 1. 2009. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  45. ^ „Pobeda Ferera za konačnih 4:1“ Приступљено 24. 10. 2013.. 
  46. ^ „Nadal Turns Away Djokovic in Magical 3-Set Epic in Madrid“. Tennis X. 16. 5. 2009. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  47. ^ „Wimbledon 2009: Roger Federer withdraws from Halle tournament“. The Telegraph. 9. 6. 2009. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  48. ^ . The Wall Street Journal. 18. 8. 2009. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  49. ^ „Federer, Nadal looking to get back in swing at Cincinnati Masters“. USA Today. 17. 8. 2009. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  50. ^ „BBC SPORT | Tennis | Đoković beats Federer in final“. BBC News. 8. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  51. ^ „Tennis - ATP World Tour - Paris Saturday - Đoković Cruises Past Nadal, Reaches 10th Final Of Year“. ATP World Tour. 14. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  52. ^ „BBC SPORT | Tennis | Đoković wins superb Paris final“. BBC News. 15. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010.. 
  53. ^ Newbery, Piers (23. 11. 2009.). „BBC Sport - Tennis - Đoković edges past Davydenko“. BBC News Приступљено 15. 12. 2010.. 
  54. ^ „Novak Djokovic crashes out as Nikolay Davydenko goes through“. The Guardian. 27. 11. 2009. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  55. ^ „AUSTRALIAN OPEN 2010: Jo-Wilfried Tsonga beats sick man Novak Djokovic in five sets to reach last four“. Mail Online. 27. 1. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  56. ^ „Đoković predao meč Krajinoviću“. Politika. 7. 5. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  57. ^ „DJOKOVIC TO SKIP MADRID OPEN DUE TO ILLNESS, ALLERGIES“. ebuzzing. 8. 5. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  58. ^ „French Open 2010: Novak Djokovic throws away two-set lead against Jurgen Melzer“. The Telegraph. 2. 6. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  59. ^ „Novak Djokovic defeats Olivier Rochus - 2010 Wimbledon First round“. Tennis News Online. 21. 6. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  60. ^ „Devis kup: Marko Đoković umesto Bozoljca“. naslovi.net. 5. 7. 2010. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  61. ^ „US Open 2010: Viktor Troicki almost catches Novak Djokovic cold“. The Guardian. 1. 9. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  62. ^ „Nole spasio dve meč lopte i srušio Federera za finale US Opena protiv Nadala!“. Novak Djokovic Приступљено 13. 1. 2013.. 
  63. ^ „Rafael Nadal eases into semis after Novak Djokovic gets lens trouble“. The Guardian. 25. 11. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  64. ^ „Dejvis kup: Đoković savladao Monfisa“. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  65. ^ „Dejvis kup: Srbija šampion sveta“. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  66. ^ „OK Srbije: Novak i Zorana najbolji“. Večernje novosti. 14. 12. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  67. ^ „„Sport“: Najbolji Đoković i sestre Moldovan“. Večernje novosti. 24. 12. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  68. ^ „Djokovic plays down fitness worries“. Tennis Australia. 20. 11. 2011. Приступљено 13. 2. 2013.. 
  69. ^ „Novak Djokovic claims U.S. Open crown“. Espn.go.com. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013.. 
  70. ^ „US Open 2011: Novak Djokovic reveals key to his stunning form“. BBC Sport. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013.. 
  71. ^ „Новак протутњао поред Ферера“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  72. ^ „Almagro umesto Nadala u Abu Dabiju“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  73. ^ Перт уживо, Приступљено 16. 1. 2013
  74. ^ „Novak kroz pakao do Berdiha“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  75. ^ „Đoković "počistio" Ferera za finale“. b92. 24. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  76. ^ „Novak piše istoriju Melburna!“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  77. ^ „2013 Doubles Activity“ Приступљено 23. 11. 2013.. 
  78. ^ „Nole dobio Fiša, izgubio od Brajana“. b92. 5. 3. 2013. Приступљено 6. 3. 2013.. 
  79. ^ „Novak odveo Srbiju u polufinale!“. b92. 7. 4. 2013. Приступљено 21. 4. 2013.. 
  80. ^ „Novak mora da miruje, lakša povreda“. b92. 9. 4. 2013. Приступљено 21. 4. 2013.. 
  81. ^ „Novak igra u Monte Karlu“. b92. 16. 4. 2013.. 
  82. ^ „Šou Noleta i Dimitrova u predgrađu Londona, Đoković Grigoru imitirao Mašu!“. Blic. 19. 6. 2013. Приступљено 19. 6. 2013.. 
  83. ^ „Đoković i Nadal ulaze u istoriju“. B92. 8. 9. 2013. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  84. ^ „Nadal od ponedeljka ponovo No. 1“. B92. 5. 10. 2013. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  85. ^ „Official site of China open“ Приступљено 27. 10. 2013.. 
  86. ^ „2013 Singles Activity“ Приступљено 23. 11. 2013.. 
  87. ^ „Đoković baš voli da pobeđuje Nadala“. B92. 21. 11. 2013. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  88. ^ „Novak i Nadal ispred glečera“. B92. 23. 11. 2013. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  89. ^ „Sad se može reći da su svuda igrali: Novak i Rafa se nadmetali i na glečeru!“. Blic. 23. 11. 2013. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  90. ^ „Treća titula za Noleta u Abu Dabiju!“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  91. ^ „Nole savladao Monaka u egzibicionom meču na turniru “Kojong klasik”“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  92. ^ „WAWRINKA EDGES DJOKOVIC IN CLASSIC“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  93. ^ „Novak Djokovic loses to Stanislas Wawrinka in Aussie Open quarterfinals“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  94. ^ „Nole svim srcem uz momke u Novom Sadu“. РТС. 30. 1. 2014. Приступљено 3. 4. 2014.. 
  95. ^ „Svetski dan tenisa: Nole zabavio publiku i savladao Mareja“. 4. 3. 2014. Приступљено 3. 4. 2014.. 
  96. ^ „DJOKOVIC DENIES FEDERER TO WIN THIRD BNP PARIBAS OPEN TITLE“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  97. ^ „Berdych Withdraws; Nadal to Face n Final“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  98. ^ „Novak u Majamiju, verzija iz 2011.“. 4. 3. 2014. Приступљено 3. 4. 2014.. 
  99. ^ „Djokovic Wins Fourth Sony Open“ Приступљено 3. 4. 2014.. 
  100. ^ „Đoković: Svaki udarac je bio bolan“. 19. 4. 2014. Приступљено 30. 4. 2014.. 
  101. ^ „Novak neće igrati na turniru u Madridu“ Приступљено 18. 5. 2014.. 
  102. ^ „Novak Djokovic is named Wimbledon top seed“. The Sydney Morning Herald. 19. 6. 2014. Приступљено 6. 7. 2014.. 
  103. ^ „Novak pobedio sebe i Federera!“ Приступљено 6. 7. 2014.. 
  104. ^ „Novak u polufinalu Njujorka!“ Приступљено 7. 9. 2014.. 
  105. ^ „Men's Grand Slam Singles Champions & Winners“ Приступљено 17. 11. 2014.. 
  106. ^ „BNP Paribas Masters“ Приступљено 17. 11. 2014.. 
  107. ^ „DJOKOVIC, FEDERER MEET IN FINALE TITLE MATCH“ Приступљено 17. 11. 2014.. 
  108. ^ „Federer odustao, Novaku titula!“ Приступљено 17. 11. 2014.. 
  109. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD“. ATP Приступљено 17. 1. 2013.. 
  110. ^ „Tennis - ATP World Tour - Rivalries Of The Decade“. ATP World Tour Приступљено 20. 1. 2013.. 
  111. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD“. ATP Приступљено 17. 1. 2013.. 
  112. ^ „Ђоковићу титула, Федерер одустао од финала због повреде“. Politika. 17. 11. 2014. Приступљено 18. 11. 2014.. 
  113. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD“. ATP Приступљено 17. 1. 2013.. 
  114. ^ „TENNIS.MATCHSTAT“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  115. ^ „Player Analysis: The Backhand of Novak Djokovic“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  116. ^ „Novak Djokovic Serve Technique - Analysis of the New And Improved Djokovic Serve“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  117. ^ „MCENROE HAILS DJOKOVIC, TENNIS' GOLDEN ERA“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  118. ^ „Novak Djokovic's racket switch a big risk says Tim Henman“. The Telegraph. 15. 1. 2009. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  119. ^ [http://www.uniqlo.com/uk/corp/pressrelease/2012/10/uniqlo_and_novak_djokovic_join.html „UNIQLO and Novak Djokovic join hands to set up “Clothes for smiles” U.S. $10 Million fund to give kids a brighter future“] Приступљено 16. 1. 2013.. 
  120. ^ „Djokovic Splits with Sergio Tacchini“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  121. ^ „Best Tennis Rackets Reviews“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  122. ^ „Why Novak Djokovic should return to Adidas“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  123. ^ Djokovic Is on the Rise, Just as He Expects to Be, Приступљено 15. 4. 2013.
  124. ^ а б в „The men behind the man – Novak Djokovic’s backroom team.“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  125. ^ „Martin-Djokovic doomed from the outset“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  126. ^ а б [http://novakdjokovic.com/vesti/tenis/boris-beker-novi-glavni-trener-novaka-djokovica/ Boris Beker novi glavni trener Novaka Đokovića! ], Приступљено 4. 4. 2014.
  127. ^ „I am ready to be the new grass master, says defending champion Djokovic“. Mail Online. 5. 7. 2012. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  128. ^ „Novak Djokovic Ended Cooperation With Vemic“. In Serbia. 22. 8. 2013. Приступљено 19. 10. 2013.. 
  129. ^ „Novak definitivno ostao bez nutricioniste“. Vesti Online. 30. 7. 2012. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  130. ^ „Novak Djokovic’s Israeli connection“. ynet news.com. 7. 12. 2011. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  131. ^ [1] Званични сајт Српске православне цркве
  132. ^ „Zvanični sajt Novaka Đokovića“. Novak Djokovic Приступљено 16. 1. 2013.. 
  133. ^ „Orden Republike Srpske za VMA i Đokovića“. Nezavisne novine. 9. 1. 2013. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  134. ^ „Laureus nagrada za najboljeg sportistu planete u Noletovim rukama!“ Приступљено 16. 1. 2013.. 
  135. ^ а б „Roger Federer vs. Novak Djokovic Australian Open Preview“. Tennis X. 24. 1. 2008. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  136. ^ а б „Novak piše istoriju Melburna!“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  137. ^ а б „Andy Murray wins Open, first Slaml“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  138. ^ „DJOKOVIC BECOMES FIRST PLAYER TO QUALIFY FOR 2011 BARCLAYS ATP WORLD TOUR FINALS“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  139. ^ а б „Novak Djokovic Player Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  140. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  141. ^ „Đoković osvojio Rodžers kup“. Vesti online. 14. 8. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  142. ^ а б „Djokovic looks for super six in final against Murray“. Blic. 20. 8. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  143. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  144. ^ а б „Novak Djokovic Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  145. ^ „Novak Djokovic IMDB trivia“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  146. ^ „PAST CHAMPIONS AND PAST DRAWS“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  147. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  148. ^ „DJOKOVIC TRUMPS NADAL TO WIN FOURTH BEIJING CROWN“ Приступљено 9. 10. 2013.. 
  149. ^ „SERBIA OPEN 2011, Novak Đoković osvojio titulu na Serbia openu“. Forbes. 6. 8. 2012. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  150. ^ „Đoković treći put dobio Zlatnu značku Sporta“. Press online. 26. 12. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  151. ^ „Novak Đoković osvojio i Majami!“. BBC. 4. 4. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  152. ^ „Federer, Nadal And Djokovic Represent Golden Age For Men's Tennis“. Ata stars. 1. 5. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  153. ^ „Nadal defeats Djokovic in classic“. BBC. 16. 5. 2009. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  154. ^ а б „NOVAK & ROGER: THE RIVALRY“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  155. ^ а б „Novak Djokovic outlasts Rafael Nadal“ Приступљено 18. 1. 2013.. 
  156. ^ [2] Снимак Новаковог појављиваља на Евровизији
  157. ^ „Zatvorena 25. Univerzijada u Beogradu“. RTS. 12. 7. 2009. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  158. ^ „Andy Murray happy to see Davis Cup match return to Braehead Arena“. Daily Record. 25. 3. 2011. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  159. ^ „Novak Đoković postao ambasador UNICEF-a za Srbiju“. Plus. 1. 9. 2011. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  160. ^ „NOVAK DJOKOVIC Tennis player and winner of 5 grand slams“. Audermas Piguet Приступљено 13. 1. 2013.. 
  161. ^ „Tennis Ace Novak Djokovic To Do Cameo In ‘Expendables 2′“. Deadline Hollywood. 29. 11. 2011. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  162. ^ „Nole izbačen iz "Plaćenika"“. mondo. 27. 7. 2012. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  163. ^ „Novak Đoković kod Džeja Lenoa“. Blic. 2. 8. 2011. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  164. ^ „Novak kod Konana o`Brajana zasmejao publiku do suza“. Blic. 4. 8. 2011. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  165. ^ „Đoković pravio šou kod Dejvida Letermana u emisiji! (VIDEO)“. Telegraf sport. 20. 8. 2014. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  166. ^ „Đoković oduševio u emisiji "Ami G Šou"“. Tračarenje. 3. 12. 2008. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  167. ^ „Novak je bio gost u emisiji SVEDOK na RTS!“. Novak Djokovic Official Website. 4. 5. 2009. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  168. ^ „Veče sa Ivanom Ivanovićem - No.180 - Specijal: Nole na Prvoj“. Prva Srpska Televizija. 5. 2. 2014. Приступљено 31. 8. 2014.. 
  169. ^ „Serve to Win: The 14-Day Gluten-Free Plan for Physical and Mental Excellence“. Amazon Приступљено 27. 10. 2013.. 
  170. ^ „Serviraj za pobedu“. Laguna Приступљено 27. 10. 2013.. 
  171. ^ „Dan sporta: Novak govorio u UN“. Б92. 23. 8. 2013. Приступљено 23. 11. 2013.. 
  172. ^ „About us“. Family Sport Приступљено 13. 1. 2013.. 
  173. ^ „Novak tennis center“. Family Sport Приступљено 13. 1. 2013.. 
  174. ^ „FONDACIJA“ (на ((sr))). Novak Đoković Fondacija Приступљено 24. 10. 2013.. 
  175. ^ „Doniraj“ (на ((sr))). Novak Đoković Fondacija Приступљено 24. 10. 2013.. 
  176. ^ Jelena Ristić: Srbija uvek na 1. mestu!
  177. ^ „Bluz grupa ZONA B snimila pesmu u Noletovu čast (Download)“. Novak Djokovic. 15. 12. 2010. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  178. ^ а б „Новак на најљепшој марки Српске“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 5. 6. 2012. Приступљено 6. 6. 2012.. 
  179. ^ „TVB92: “Nesalomivi“ (21h)“ (на ср). b92. 5. 7. 2011. Приступљено 12. 2. 2013.. 
  180. ^ „Prvi avion dobio ime Novak Đoković“ (на ср). b92. 25. 10. 2013. Приступљено 26. 10. 2013.. 

Литература[уреди]

  • Steve Flink (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. стр. 452. ISBN 978-0942257939. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Сјајни чланак Чланак Новак Ђоковић је пример међу сјајним чланцима.
Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.