Новак Ђоковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Новак Ђоковић

Новак Ђоковић у Мајамију 2012. године
Новак Ђоковић у Мајамију 2012. године
Професионална каријера:
2003 –
Надимак/ци: Ноле, Џокер, Нокија, Нокс, Ђовак, Ђоле, Србинатор
Држава: Застава Србије Србија
Место становања: Монте Карло, Застава Монака Moнако
Датум рођења: 22. мај 1987.
Место рођења: Београд, СФРЈ
Висина: 1,88 m
Маса: 80 кг
Игра: Десном руком; дворучни бекхенд
Зарада: 49.637.628 $ (рачунајући и појединачну и конкуренцију парова)[1]
Тренер Маријан Вајда
АТП профил
Званична презентација
Појединачно
Победе–порази: 497:127 (79.65%)
Освојени турнири: 37
Изгубљена финала: 19
Најбољи пласман: 1. (4. јул 2011)
Тренутни пласман: 1. (5. новембар 2012)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије П (2008[2], 2011[3], 2012[4]

, 2013[5])
Француска Ролан Гарос Ф (2012[6])
Уједињено Краљевство Вимблдон П (2011[7])
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД П (2011[8])
Завршно првенство сезоне
Мастерс куп П (2008, 2012)
Олимпијске игре
Olympic rings with white rims.svg Олимпијске игре Bronze medal olympic.svg (2008)
Парови
Победе–порази: 31:45 (40.26%)
Освојени турнири: 1
Изгубљена финала: 1
Најбољи пласман: 114. (30. новембар 2009)
Успех на гренд слем турнирима
Аустралија Отворено првенство Аустралије 1. коло (2006[9], 2007[10])
Француска Ролан Гарос 1. коло (2006[11])
Уједињено Краљевство Вимблдон 2. коло (2006[12])
Сједињене Америчке Државе Отворено првенство САД 1. коло (2006[13])
Тимска такмичења
Davis Cup.jpg Дејвис куп П (2010)
Hopman Cup.jpg Хопман куп Ф (2008, 2013)

Подаци од дана, 18. мај 2013.
Портал Portal icon.svg Тенис

Новак Ђоковић (Београд, СФРЈ, 22. мај 1987) је српски тенисер. Тренутно заузима прво место на АТП листи у појединачној конкуренцији. На ту позицију је први пут дошао 4. јула 2011, и ту провео 53 недеље, до 8. јула 2012, када ју је изгубио, али је успео да се врати 5. новембра исте године. Многи тениски критичари, бивши играчи и саиграчи сматрају Ђоковића за једног од најбољих тенисера у историји.[a] Професионално игра од 2003. године. У досадашњој каријери освојио је шест титула на гренд слем турнирима: Отворено првенство Аустралије 2008, 2011, 2012 и 2013, Вимблдон 2011. и Отворено првенство САД 2011. године. Заједно са Андреoм Агасијем и Роџером Федерером држи рекорд са освојена четири трофеја на Отвореном првенству Аустралије, а једини је који је тријумфовао три пута за редом. Освајач је и Мастерс купа 2008. и 2012. године. Ђоковић је најмлађи тенисер који је доспео до полуфинала сва четири гренд слем турнира.

Три пута је био вицешампион Отвореног првенства САД и једном на Ролан Гаросу. Такође, стигао је до финала двадесет четири турнира Мастерс 1000 серије, од којих је на четрнаест тријумфовао, три пута у Мајамију и Канади, по два пута у Индијан Велсу и Риму и по једном у Мадриду, Паризу, Шангају и Монте Карлу. Ђоковић је једини играч који је победио на пет Мастерс турнира у једној сезони. Он је, такође, једини тенисер који је освојио бар једну титулу на осам од девет турнира из 1000 серије. Освојио је бронзану медаљу на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. Заједно са саиграчима из репрезентације Србије је освојио титулу на Дејвис купу 2010.

Поред проглашења за најбољег спортисту и тенисера Србије и света, Ђоковић је одликован орденом Карађорђеве звезде, орденом Светог Саве од СПЦ и орденом Републике Српске.

Садржај

Приватни живот [уреди]

Новак Ђоковић је рођен 22. маја 1987. године у Београду, као најстарији син оца Срђана и мајке Дијане. Има два млађа брата, Марка (рођен 1991) и Ђорђа (рођен 1995), који су обојица професионални тенисери[23][24]. Први пут је узео рекет у руке у тениском кампу на Копаонику, када је имао четири године. Његов први тренер је била Јелена Генчић[25]. Младом Новаку је идол међу тенисерима био Пит Сампрас[26]. Са дванаест година почео је да похађа минхенску тениску академију Николе Пилића.[27]

Тренутно живи у Монте Карлу, Монако, а тренира га бивши словачки тенисер Маријан Вајда.[28] Поред матерњег, српског језика, Ђоковић говори енглески језик, а служи се и немачким [27], италијанским[29][30] и француским[31] језиком. Већ неколико година је у вези са Јеленом Ристић[32].

Често на духовит начин имитира друге тенисере, од којих су многи његови пријатељи.[33] Први пут их је јавно имитирао на лакшем тренингу током Ролан Гароса 2007. (снимци ових имитација, за које Ђоковић тада није знао да постоје, убрзо су објављени на телевизији), а прве имитације пред великом публиком извео је након победе над Карлосом Мојом на Отвореном првенству САД, када је имитирао Рафаела Надала и Марију Шарапову[34]. Поред имитација, Ђоковић неретко и на друге духовите начине забавља публику[35][36][37][38], посебно на егзибиционим мечевима.

Тениска каријера [уреди]

Освојене медаље
Тенис
Олимпијске игре
Бронза 2008. Пекинг Појединачно

Као јуниор [уреди]

Ђоковић је у 2001. био троструки првак Европе, у појединачној конкуренцији, паровима и екипно[39]. Наредне сезоне постао је најбољи у Европи у конкуренцији тенисера до 16 година[40]. Након пет одиграних ИТФ турнира, Ђоковић се нашао на 40. месту најбољих јуниора света. Као јуниор је имао однос 40 победа и 11 пораза у појединачној конкуренцији, односно 23 победа и 6 пораза у конкуренцији парова. Као члан репрезентације Југославије 2001. je дошао до финала јуниорског Дејвис купа за тенисере до 14 година, у којем је изгубио свој меч у појединачној конкуренцији.

2003—2005. [уреди]

На почетку професионалне каријере, Ђоковић је углавном играо на челенџер и фјучерс турнирима, а нашао се и на ширем списку репрезентације СЦГ за мечеве против Обале Слоноваче и Бугарске. Први фјучерс је освојио у Београду на теренима ТК Црвена звезда у јуну 2003, као члан ТК Партизан, када је у финалу савладао четвртог носиоца и освојио први АТП поен[28]. Те године је стигао до још два полуфинала фјучерса[28].

Годину 2004. је започео пласманом у полуфинале на фјучерсу у Загребу, а 9. априла је дебитовао за Дејвис куп репрезентацију Србије и Црне Горе у мечу против Летонца Јаниса Скродериса победивши са 2:0[28]. На фјучерсу у Бергаму стигао је до полуфинала, а освојио је фјучерсе у Солноку, Будимпешти и Београду[28]. Први челенџер Ђоковић је освојио у Будимпешти, маја 2004[28]. После је освојио још два челенџера, у Ахену (Немачка) и Санрему (Италија)[28]. Након челенџера у Београду у фебруару 2005. Ђоковић је наставио да игра само на АТП турнирима.

2006. [уреди]

Новак Ђоковић у Умагу 2006.

У последњим данима 2005. и првим 2006. играо је са Аном Ивановић у Хопман купу, када су стигли до полуфинала.

Претходну годину Ђоковић је завршио на 78. месту АТП листе[41]. Четвртфинале на Ролан Гаросу и осмина финала на Вимблдону уврстили су га у 40 најбољих тенисера на АТП листи[41]. Недуго после Вимблдона освојио је своју прву титулу, Отворено првенство Холандије, без изгубљеног сета. Друга титула коју је освојио, у Мецу, уврстила га је у првих 20 тенисера на АТП листи[41].

У овој сезони Ђоковић је такође учествовао на Мастерс турнирима у Индијан Велсу, Мајамију, Монте Карлу, Хамбургу, Мадриду и Паризу. Најбољи резултат је остварио у Мадриду, где је стигао до четвртфинала у ком га је победио Фернандо Гонзалес. На свим осталим турнирима такмичење је завршавао у једном од прва три кола.

Годину је завршио на 16. месту[41].

2007. [уреди]

У првој седмици јануара освојио је турнир у Аделајду, победивши у финалу Криса Гучионија. Две седмице после, на првом гренд слем турниру сезоне, Отвореном првенству Аустралије, стигао је до осмине финала, где је изгубио од Роџера Федерера.

Ђоковићев успех на турнирима Мастерс серије у Индијан Велсу, где је био финалиста, и Мајамију, где је био победник, уврстиле су га међу десет најбољих на свету[41]. На оба турнира, на којима је први пут стигао до финала турнира Мастерс серије, савладао је у полуфиналима Ендија Марија без изгубљеног сета. Финале турнира у Индијан Велсу је изгубио од Рафаела Надала, али га је савладао у четвртфиналу турнира у Мајамију, кога је освојио победивши Гиљерма Кањаса у финалу, 6:3, 6:2, 6:4. Касније је играо на турниру у Монте Карлу, где га је поразио Давид Ферер у трећем колу. Ђоковић је стигао до четвртфинала Мастерса у Риму и Хамбургу, где је изгубио од Карлоса Моје, односно од Надала. Затим је освојио Отворено првенство Ешторила, савладавши у финалу Ришара Гаскеа, 7:6(7), 0:6, 6:1.

Новак Ђоковић на Отвореном првенству САД 2007. године

Ђоковић је на Ролан Гаросу стигао до првог полуфинала неког гренд слем турнира, где је изгубио од каснијег победника, Рафаела Надала.

На Вимблдону 2007. Ђоковић је у четвртфиналу савладао Кипранина Маркоса Багдатиса, 7:6(4), 7:6(9), 6:7(3), 4:6, 7:5, у мечу који је трајао 5 сати[42]. Ђоковић је предао полуфинални меч Надалу због повреде леђа и проблема са стопалом[43].

Следећи успех на турнирима Мастерс серије је био на Роџерс купу. У финалу је савладао најбољег тенисера света Роџера Федерера, 7:6(2), 2:6, 7:6(2). На путу до трофеја, Ђоковић је победио првопласираног, другопласираног и трећепласираног тенисера (Роџера Федерера, Рафаела Надала и Ендија Родика) у три узастопна дана. Ђоковић је био први тенисер коме је то успело још од Бориса Бекера 1994. године[44]. Међутим, на Мастерс турниру у Синсинатију следеће недеље, Ђоковић је поражен од Карлоса Моје у другом колу без добијеног сета.

На Отвореном првенству САД Ђоковић је стигао до свог првог гренд слем финала где га је поразио Федерер, 6:7(4), 6:7(2), 4:6. Ђоковић је у другом колу савладао Радека Штјепанека, 6:7(4), 7:6(5), 5:7, 7:5, 7:6(2), након скоро пет сати игре[44].

Након мање повреде, Ђоковић се вратио на турниру у Бечу и освојио пету титулу у сезони савладавши у финалу Станисласа Вавринку, 6:4, 6:0[45].

Ђоковић је у наступу за тениску репрезентацију Србије против Аустралије победио у оба меча у појединачној конкуренцији и једном у конкуренцији парова, што је омогућило Србији пласман у Светску групу Дејвис купа.

Следећи турнир на којем је учествовао је био Мадрид мастерс, где је поражен од Давида Налбандијана у полуфиналу, 6:4, 7:6(4). На мастерсу у Паризу Ђоковића је у раној фази савладао Фабрис Санторо.

Као трећепласирани тенисер света Ђоковић је дошао на Мастерс куп у Шангају и први је елиминисан са турнира након два пораза у својој групи, од Давида Ферера, 6:4, 6:4, и Ришара Гаскеа, 6:4, 6:2. У последњем мечу га је поразио Рафаел Надал 6:4, 6:4.

Ђоковић је у избору спортског листа „Спорт“ изабран за спортисту године у Србији 2007, а Олимпијски комитет Србије га је прогласио за најбољег мушког спортисту.

2008. [уреди]

Годину 2008. Ђоковић је почео у Перту, на Хопман купу, заједно са Јеленом Јанковић, где су у финалу изгубили од представника Сједињених Држава, Серене Вилијамс и Мардија Фиша са 2:1. Ђоковић је добио све мечеве у појединачној конкуренцији, али је Јанковићева због повреде била присиљена да преда свој меч против Вилијамсове и да покуша да помогне Ђоковићу у дублу.

Новак Ђоковић на турниру Мастерс серије у Торонту 2008. године

На првом гренд слему те сезоне, Отвореном првенству Аустралије, Ђоковић се пласирао у финале без изгубљеног сета. До тог успеха стигао је савладавши у полуфиналу првог тенисера света Роџера Федерера резултатом 7:5, 6:3, 7:6(5). У финалу, 27. јануара, противник му је био највеће изненађење турнира, Жо-Вилфрид Цонга из Француске, тада 38. тенисер на АТП листи, који је у другом полуфиналу победио другог тенисера света Рафаела Надала. Новак Ђоковић је победио у финалу са 3:1 у сетовима и тиме освојио први гренд слем у својој каријери.

Ђоковић је са Типсаревићем, Зимоњићем и Троицким изабран да се такмичи за Србију у Дејвис купу против Русије од 8. до 10. фебруара. Током боравка у Москви, Ђоковић је оболео од стомачног грипа и пропустио је први дан у појединачној конкуренцији[46]. Вратио се другог дана за победу мечу парова са Зимоњићем против Михаила Јужњог и Дмитрија Турсунова, али је следећег дана предао меч Николају Давиденку при вођству 2:1 у сетовима, чиме је Русија стекла недостижну предност 3:1[47].

Након последњег поена у финалу Тенис мастерс купа у Шангају 2008. године

На следећем АТП турниру, у Марсеју, изгубио је од Француза Жила Симона у другом колу турнира. После тога је играо турнир у Дубаију, али га је у полуфиналу избацио Енди Родик.

На Mастерс турниру у Индијан Велсу, 23. марта, Ђоковић је освојио свој други турнир у сезони победивши Мардија Фиша са 2:1 у сетовима. На турниру у Мајамију, који је освојио пре годину дана, Ђоковића је избацио Кевин Андерсон са 2:1 у сетовима у другом колу.

После тога Ђоковић је играо Mастерс турнире на шљаци. На турниру у Монте Карлу, стигао je до полуфинала у ком је предао меч Роџеру Федереру. Други по реду Mастерс на шљаци, у Риму, осваја победивши Станисласа Вавринку резултатом 4:6, 6:3, 6:3. На путу до финала савладао је Стива Дарциса, Игора Андрејева, Николаса Алмагра и Радека Штјепанека. На Mастерсу у Хамбургу, Ђоковић је стигао до полуфинала, у ком је поражен од Рафаела Надала са 2:1 у сетовима. Пре тога је победио Хуана Игнасија Челу, Ива Карловића и Алберта Монтањеса.

На Ролан Гаросу 2008. стигао је до полуфинала. Био је трећи фаворит, иза Рафаела Надала и Роџера Федерера, али је изгубио од Надала са 6:4, 6:3, 7:6(3). До полуфинала је стигао победивши Дениса Гремелмајера, Мигела Енџела Лопеза Џена, Вејна Одесника, Пола-Анрија Матјеа и Ернеста Гулбиса.

Потом Ђоковић игра турнир у лондонском Квинс Клубу. Ту је поново изгубио од Надала, овог пута у финалу.

Само неколико дана касније, на Вимблдону је испао у другом колу изгубивши од Руса Марата Сафина (6:4, 7:6(3), 6:2). Ђоковић је после четири недеље паузе учествовао на Роџерс купу у Торонту, који је прошле године освојио. Поразио је Френка Данчевића и Робина Седерлинга, али га је у четвртфиналу елиминисао Енди Мари. Следеће недеље, на Синсинати мастерсу, Ђоковић је у полуфиналу савладао Рафаела Надала 6:1, 7:5, али је у финалу опет изгубио од Марија резултатом 7:6(2), 7:6(2).

Ђоковић је био постављен за трећег носиоца на Олимпијским играма 2008. У првој рунди је савладао Американца Робија Џинеприја 6:4, 6:4, у другој Немца Рајнера Шитлера 6:4, 6:2, у трећој Руса Михаила Јужњег 7:6(3), 6:3, и у четвртфиналу Француза Гаела Монфиса 4:6, 6:1, 6:4. У полуфиналу Ђоковић је изгубио од Рафаела Надала 4:6, 6:1, 4:6. У том мечу је могао да спасе меч-лопту, али је са мреже лоптицу послао ван игралишта док је Надал био далеко од ње[48]. У борби за бронзану медаљу, Ђоковић је савладао Џејмса Блејка 6:4, 7:6(4).

Такође се такмичио и у конкуренцији парова заједно са Ненадом Зимоњићем, где су били постављени за друге носиоце. Ђоковић и Зимоњић су у првом колу изгубили од чешког пара Мартин Дам и Павел Визнер 6:3, 0:6, 2:6.

После Олимпијских игара, Ђоковић је на Отвореном првенству САД постављен за трећег носиоца. У мечу четвртог кола против Томија Робреда имао је проблема због болова у бедрима и умора, па је био присиљен да затражи два тајм аута, али је ипак успео да победи у пет сетова[49]. У четвртфиналу је савладао Родика, а учешће на турниру је завршио након пораза од Федерера, у полуфиналу.

У финалу Отвореног првенства Тајланда, Ђоковић је изгубио од Жоа–Вилфрида Цонге 7:6(4), 6:4. На Мадрид мастерсу, Ђоковића је у трећој рунди је победио Иво Карловић са 7:6(4), 7:6(5). На Париз мастерсу, две недеље касније, Цонга је опет савладао Ђоковића са 6:4, 1:6, 6:3.

На финалном Мастерс купу у Шангају, Ђоковић је након Надаловог одустанка од учешћа на турниру постављен за другог носиоца. У првом колу је победио Дел Потра 7:5, 6:3, а у другом колу Давиденка 7:6(3), 0:6, 7:5. У трећем колу је поново изгубио од Цонге 6:1, 5:7, 1:6. Без обзира на пораз Ђоковић је такмичење у групној фази завршио на првом месту. У полуфиналу је елиминисао Жила Симона 4:6, 6:3, 7:5, а у финалу је још једном савладао Давиденка 6:1, 7:5, освојивши први Мастерс куп у каријери.

Као и претходну, и ову годину је завршио на трећем месту АТП листе. Током сезоне је освојио 4 турнира – Отворено првенство Аустралије, Мастерс куп и Мастерсе у Индијан Велсу и Риму, и, поред тога, бронзану медаљу на Олимпијским играма.

2009. [уреди]

Ђоковић је нову сезону почео на турниру у Бризбејну, где га је у првом колу поразио Ернестс Гулбис 6:4, 6:4, па је одлучио да игра још један турнир као припрему за Отворено првенство Аустралије. На турниру у Сиднеју га је у полуфиналу избацио Јарко Нијеминен 6:4, 7:6(3).

Ђоковић је бранио титулу на Отвореном првенству Аустралије, али је у четвртфиналу предао меч Ендију Родику због исцрпљености и грчева, при Родиковом вођству 6:7(3), 6:4, 6:2, 2:1[50]. Затим је на турниру у Марсеју стигао до полуфинала, где га четврти пут за редом побеђује Жо-Вилфрид Цонга, 6:4, 7:6(1). Наредне недеље, као први носилац, осваја турнир у Дубаију победивши Давида Ферера у финалу.

У шпанском граду Бенидорму играо се Дејвис куп меч између репрезентација Србије и Шпаније. Ђоковић је у оба своја меча поражен резултатом 3:0. Изгубио је од Давида Ферера и од тада првог тенисера света, Рафаела Надала[51].

Уследили су турнири Мастерс 1000 серије – Индијан Велс и Мајами. У првом од њих, на коме је бранио титулу, стиже до четвртфинала и ту губи од домаћег тенисера Ендија Родика. У Мајамију стиже до финала. На путу до полуфинала, прекида серију Француза Жоа-Вилфрида Цонге од четири узастопне победе у њиховим мећусобним дуелима, савладавши га 6:3, 6:4. У полуфиналу побеђује и Роџера Федерера 3:6, 6:2, 6:3, али у финалу губи од Ендија Марија.

Ђоковић на Ролан Гаросу 2009. године
Ђоковић на Отвореном првенству САД 2009. године

Затим се прешло на европски континент и на шљакасте терене. На још једном турниру серије 1000 у Монте Карлу, поново губи у финалу, овај пут од Рафаела Надала. На следећем турниру Мастерс 1000 серије, у Риму, брани титулу. У полуфиналу добија Роџера Федерера, а финалу поново губи од Надала. Тај пораз је проузроковао да Ђоковић падне на четврто место, након 81 узастопне недеље проведене на трећем месту[41].

На првом Отвореном првенству Србије, турниру у свом родном граду Београду, осваја своју другу титулу у сезони, и то као први носилац, успут победивши сународнике Јанка Типсаревића и Виктора Троицког, а у финалу Лукаша Кубота, 6:3, 7:6(0).

Наредни турнир у Ђоковићевом распореду био је последњи турнир серије 1000 за 2009. игран на шљаци. На Мастерс турниру у Мадриду лаким и брзим победама и без изгубљеног сета стиже до полуфинала, у коме је са Рафаелом Надалом играо трећи пут у последњих пет седмица. Упркос чињеници да је имао три меч-лопте, Ђоковић губи сусрет резултатом 6:3, 6:7(5), 6:7(9)[52]. Тај меч је трајао 4 сата и 2 минута, и временски је најдужи у појединачној конкуренцији одигран у три сета у Опен ери.

Наредни турнир на ком је учествовао био је други гренд слем турнир године, Ролан Гарос. Поразио га је Филип Колшрајбер у трећем колу, 6:4, 6:4, 6:4.

Своју сезону на травнатој подлози започиње турниром у немачком граду Халеу, где је, након повлачења Роџера Федерера[53], био постављен за првог носиоца. У његовом шестом финалу те године поразио га је домаћи тенисер, Томи Хас, 6:3, 6:7(4), 6:1.

Као четврти носилац, дошао је на трећи гренд слем у сезони, Вимблдон. У првих неколико кола играо је сигурно и брзо је стизао до победа, над Бенетоом, Гројлом, Фишом и Селом. У полуфиналу је био очекиван меч између Ђоковића и Федерера, али је Ђоковића у четвртфиналу још једном победио Томи Хас, 7:5, 7:6(6), 4:6, 6:3.

„Ју-Ес Опен серију“ започео је Mастерс турниром у Монтреалу, у Канади. Након победе против Михаила Јужног пласирао се у четвртфинале у коме су се, први пут од увођења серије 1990, нашла осморица најбоље рангираних тенисера АТП листе у том тренутку (Федерер, Надал, Мари, Ђоковић, Родик, Дел Потро, Цонга и Давиденко)[54]. У четвртфиналу га је победио Енди Родик, 6:4, 7:6(4).

На наредном турниру, Мастерсу у Синсинатију, стигао је до финала, успут савладавши повратника на терен након више од два месеца, Рафаела Надала[55], 6:1, 6:4. У финалу је изгубио од Роџера Федерера, 1:6, 5:7.

Потом Ђоковић игра последњи гренд слем сезоне, Отворено првенстви САД. Без изгубљеног сета побеђује Ивана Љубичића и Корстена Бола. Против Џесија Витена губи први сет, али преокреће резултат и побеђује са 3:1. У три сета савладава и Радека Штјепанека. У четвртфиналу побеђује Вердаска. У полуфиналу га, као и прошле године, зауставља Роџер Федерер, овог пута у три сета.

Ђоковић је освојио турнир у Пекингу победивши у финалу Хрвата Марина Чилића 6:2, 7:6(4). Стигао до полуфинала Мастерса у Шангају у коме је изгубио од Давиденка, 6:4, 4:6, 6:7(1). Након тога се вратио на треће место АТП листе[41].

Освојио је турнир АТП 500 серије у Базелу, победивши у финалу троструког браниоца титуле, Роџера Федерера, 6:4, 4:6, 6:2[56]. Након четири узастопна пораза у финалима АТП мастерс 1000 турнира, освојио је титулу у Паризу. У полуфиналу је савладао Рафаела Надала 6:2, 6:3[57], а у финалу љубимца публике, Француза Гаела Монфиса 6:2, 5:7, 7:6(3)[58].

На Тенис мастерс купу, у групној фази је савладао Николаја Давиденка, продуживши тако свој низ победа на 11[59]. Овај низ је окончао Робин Седерлинг, који га је победио први пут у шест мечева. Иако је у трећем мечу у групној фази савладао Рафаела Надала, није се пласирао у полуфинале, због лошијег односа освојених и изгубљених сетова од другопласираног Давиденка[60].

Ђоковић је трећи пут за редом годину завршио на трећем месту. Играо је 97 мечева, више од било ког другог тенисера, са односом победа и пораза 78:19. Доспео је до десет финала, од којих је освојио пет: Мастерс у Паризу, АТП 500 турнире у Дубаију, Пекингу и Базелу, као и турнир у родном Београду.

2010. [уреди]

Сезону 2010. Ђоковић је започео на егзибиционом турниру у Кујонгу, предграђу Мелбурна. У полуфиналу га је поразио Шпанац Фернандо Вердаско. Први АТП турнир који је Ђоковић одиграо био је први гренд слем сезоне, Отворено првенство Аустралије. У четвртфиналу га је победио француски тенисер Жо-Вилфрид Цонга, након пет сетова, 6:7(8), 7:6(5), 6:1, 3:6, 1:6. Као разлоге пораза Ђоковић је навео стомачне проблеме, које је имао и пре меча и који су били евидентни на почетку четвртог сета[61]. Упркос томе, Ђоковић је 1. фебруара достигао свој најбољи пласман у дотадашњој каријери, другу позицију на АТП листи[41].

Затим је освојио турнир у Дубаију, и тако први пут у каријери одбранио титулу на неком турниру. Након тога је учествовао у Дејвис купу у мечу против САД, и победио у оба меча која је играо, против Сема Кверија и Џона Изнера.

Ђоковић у Торонту 2010.

На Mастерс турниру у Индијан Велсу, Ђоковић је изгубио у осмини финала од Ивана Љубичића (5:7, 3:6). После тога је учествовао на Мастерсу у Мајамију, али је изгубио изненађујуће рано, већ у другом колу, од Белгијанца Оливијеа Рохуса (2:6, 7:6(7), 4:6).

Касније је играо полуфинале турнира у Монте Карлу, победивши, као први носилац, у другом колу Флорана Серу 6:2, 6:3, затим Станисласа Вавринку 6:4, 6:4 и Давида Налбандијана 6:2, 6:3, пре пораза од шпанског тенисера Фернанда Вердаска 2:6, 2:6.

Ђоковић је затим бранио титулу у свом родном граду Београду, али је заустављен у четвртфиналном мечу, када је због алергије био принуђен да преда сународнику Филипу Крајиновићу при резултату 4:6[62]. Следеће недеље није учествовао на турниру у Мадриду из истог разлога[63]. Рафаел Надал 15. маја претиче Ђоковића на АТП листи и поново постаје други играч света[41].

Следећи Ђоковићев турнир био је Ролан Гарос. Почео га је победом над Русом Јевгенијем Корољовим, који представља Казахстан, са 6:1, 3.6, 6:1, 6:3. У другом колу је савладао јапанског тенисера Кеја Нишикорија са 6:1, 6:4, 6:4; у трећем је поразио Румуна Виктора Ханескуа са 6:3, 3:6, 6:3, 6:2, затим у четвртом колу и мини-изненађење турнира, америчког играча Робија Џинеприја, резултатом 6:4, 2:6, 6:1, 6:2. Ипак, у четвртфиналу бива поражен од стране аустријског тенисера Јиргена Мелцера, 22. носиоца, у пет сетова, упркос великом вођству од 2:0 у сетовима и раном брејку предности у трећем[64]. Меч је завршен резултатом 6:3, 6:2, 2:6, 6:7(3), 4:6.

На свом првом турниру сезоне на травнатој подлози, у Лондону, у Квинс Клубу, као други носилац у четвртфиналу губи од Ксавијера Малиса, белгијског тенисера, 3:6, 6:4, 2:6. На истом турниру осваја прву титулу у конкуренцији парова, са Израелцем Џонатаном Ерлихом.

Дана 21. јуна је почео трећи гренд слем сезоне, Вимблдон, на ком је Ђоковић био постављен за трећег носиоца. У првом колу je преживео маратон са Белгијанцем Оливијеом Рохусом. Победио је тек након пет сетова, и то у мечу који се завршио по локалном времену у 23 часова, шта га чини најкасније завршеним мечем у дугогодишњој историји најстаријег турнира на свету[65]. Било је 4:6, 6:2, 3:6, 6:4, 6:2. Уследиле су убедљиве победе над Американцем Тејлором Дентом, Шпанцем Албертом Монтањесом, Аустралијанцем Лејтоном Хјуитом, и највећим изненађењем мушког дела турнира, тенисером из Кинеског Тајпеха, Јен-Хсун Луом. У полуфиналу је изгубио од Чеха Томаша Бердиха са 3:6, 6:7(9), 3:6.

Након Вимблдона, на ред је дошао Дејвис куп и четвртфинални меч престижног такмичења против Хрватске. Тродневни меч је одигран у Сплиту, у Спаладиум Арени[66]. Ђоковић је добио оба своја меча са максималних 3:0, против Ивана Љубичића и Марина Чилића, а српска репрезентација је обезбедила пласман у полуфинале.

Уследилa су два турнира Мастерс 1000 серије у канадском граду Торонту и америчком граду Синсинатију. У Канади губи од Швајцарца Роџера Федерера, резултатом 1:6, 6:3, 5:7. На том турниру Ђоковић је учествовао и у конкуренцији парова, заједно са првом тенисером света, Рафаелом Надалом. Иако су тај пар чинили, у том тренутку, два најбоља тенисера света, они бивају поражени већ у првом колу, и то од двојице Канађана црногорског и словачког порекла, Милоша Раонића и Вашека Поспишила. У Синсинатију, у четрвтфиналу, Ђоковић губи од Ендија Родика.

Ђоковић сервира у Дејвис куп мечу против Чешке

Следећи је игран последњи гренд слем турнир сезоне, Отворено првенство САД. Иако je био сматран за трећег фаворита турнира, већ у првом колу се суочио са испадањем. Противник му је био друг из детињства и колега из репрезентације Виктор Троицки. Након много обрта, Ђоковић из меча излази као победник[67]. Коначан резултат је гласио 6:3, 3:6, 2:6, 7:5, 6:3. Тај меч су пратиле убедљиве победе са 3:0 против немачког тенисера Филипа Печнера, домаћих тенисера Џејмса Блејка и Мардија Фиша и 17. носиоца турнира, Француза Гаела Монфиса. У полуфиналу спасава две меч-лопте против Роџера Федерера, долази до победе од 5:7, 6:1, 5:7, 6:2, 7:5 и успева да се пласира у своје треће финале на гренд слем турнирима[68]. Овом победом је постао други тенисер, поред Рафаела Надала, који је остварио две победе против Федерера на гренд слемовима. У свом другом финалу на овом турниру поново бива поражен, овога пута од Надала, резултатом 4:6, 7:5, 4:6, 2:6.

Након тога, у Београду, Србија је поразила Чешку резултатом 3:2, а Ђоковић је играо два меча — у паровима је заједно са Ненадом Зимоњићем изгубио од Томаша Бердиха и Радека Штјепанека, а у трећем мечу појединачне конкуренције је савладао Бердиха резултатом 3:1.

На првом турниру у мини азијској турнеји, у Пекингу, успева да одбрани титулу из претходне године, победом у финалу над Давидом Ферером. На Шангај мастерсу, у полуфиналу губи од Федерера, као и на наредном турниру, у Базелу, овог пута у финалу. У Паризу је у позицији да брани још једну титулу, али у трећем колу губи од домаћег тенисера Микела Љодре.

Четврту сезону за редом успева да се пласира на АТП завршни шампионат, и то као трећи тенисер света. У првом мечу у групи лако побеђује Томаша Бердиха са 6:3, 6:3. У наредном мечу, против првог носиоца Надала има доста проблема са контактним сочивима, и не успева да дође до победе[69]. Тријумфом над Ендијем Родиком са 6:2, 6:3, остварује пласман у полуфинале. Трећи пут за редом губи од каснијег шампиона, Роџера Федерера, овога пута резултатом 1:6, 4:6.

По први пут се заједно са репрезентацијом Србије нашао у финалу Дејвис купа против репрезентације Француске у Београдској арени. У свом првом мечу, против Жила Симнона, без већих проблема доноси бод репрезентацији, победом од 6:3, 6:1, 7:5. Након заостатка Србије 1:2, изједначује резултат тријумфујући над Монфисом 6:2, 6:2, 6:4[70]. На крају је Виктор Троицки остварио одлучујућу победу и тако донео Србији прву титулу[71]. Ђоковић је у току 2010. у мечевима за репрезентацију остварио 7 победа у исто толико мечева.

Годину је четврти пут за редом завршио на трећем месту АТП листе, иако је у току сезоне 26 недеља боравио на другом месту. Остварио је однос победа и пораза 61:18 (77%). Освојио је два турнира — Дубаи и Пекинг, оба из АТП 500 серије.

По други пут га Олимпијски комитет Србије проглашава за најуспешнијег мушког спортисту[72], а добија и награду златна значка као српски спортиста године[73].

2011. [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Тениска сезона Новака Ђоковића у 2011. години
Ђоковић на Вимблдону 2011.

Ђоковићева сезона 2011. годинe се сматра једном од најбољих у историји тениса[74][75][76]. Освојио је десет турнира, од којих три гренд слема (Отворено првенство Аустралије, Вимблдон и Отворено првенство САД), пет Мастерс турнира (Индијан Велс, Мајами, Мадрид, Рим и Канаду), АТП Дубаи и Отворено првенство Србије. У јулу је постао први тенисер света. Ђоковић је од старта сезоне до полуфинала Ролан Гароса направио низ од 41 победе, а ако се рачунају две победе на Дејвис купу 2010, 43 победе. Оборио је неколико рекорда, укључујући број титула на Мастерс турниримна у једној сезони (5), број узастопних победа на Мастерсима (31), број узастопних Мастерс финала (6), укупној заради у сезони (12, 6 милиона долара) и најбржој квалификацији за Завршни мастерс (18 недеља и 6 дана).

Ђоковић је почео сезону на Отвореном првенству Аустралије, који је освојио победивши Роџера Федерера у полуфиналу и Ендија Марија у финалу. Следећи турнир који је освојио био је АТП 500 турнир у Дубаију, победивши Федерера у финалу. Затим Ђоковић осваја четири Мастерс турнира: Индијан Велс, Мајами, Мадрид и Рим. У сва четири финала победио је Рафаела Надала. Први пораз у сезони доживљава на Ролан Гаросу, где га је у полуфиналу избацио Федерер. Следећи турнир освојио је на Вимблдону, поново победивши Надала у финалу. Тада је преузео прво место на АТП листи. На Мастерс турниру у Торонту је савладао Фиша у финалу. На Мастерсу у Синсинатију је претрпео други пораз у сезони, када је предао финале Марију. На Отвореном првенству САД Ђоковић је био први носилац. У полуфиналу је спасио две меч-лопте против Роџера Федерера, а у финалу поново је саваладао Надала. Ово је био последњи турнир који је освојио, пошто је у Базелу испао у полуфиналу, у Паризу у четвртфиналу, а на Завршном мастерсу у групној фази.

2012. [уреди]

Ђоковић је започео сезону на Отвореном првенству Аустралије. Победио је у првој рунди Паола Лоренца, а затим и Сантјага Гиралда, Николаса Маија и Лејтона Хјуита. У четвртфиналу победио је Давида Ферера у три сета. У полуфиналу, Ђоковић је победио Ендија Марија у пет сетова после 4 сата и 50 минута игре.[77] У финалу, Ђоковић је после 5 сати и 53 минута игре у пет сетова победио Рафаела Надала. То је најдуже одиграно финале у историји гренд слемова.[78] Ђоковић је тад по први пут у каријери успео одбранити титулу на једном гренд слему.

Затим је дошло Тениско првенство Дубаија где је изгубио у полуфиналу од Ендија Марија са 2:6, 5:7.

Новак Ђоковић у Индијан Велсу

Уследило је Отворено првенство Индијан Велса. У првом колу је био слободан, па је победио Голубјева, Андерсона, Андухара и Алмагра. У полуфиналу је изгубио од Изнера са 6:7(7), 6:3, 6:7(5).

После тога је дошао други Мастерс у сезони, Отворено првенство Мајамија у тенису. Ђоковић побеђује Багдатиса, Троицког, Гаскеа, Ферера и Монака, да би се у финалу реванширао Марију са 6:1, 7:6(4). И ова титула је карактеристична по томе што је Ђоковић тада први пут у каријери освојио Мастерс без изгубљеног сета, а и по томе што је то први пут у његовој каријери да одбрани титулу на једном турниру из 1000 серије.

После Мајамија Ђоковић одлучује да учествује на трећем Мастерсу у Монте Карлу, и на старту побеђује Андреаса Сепија. Пред меч осмине финала добија вест о смрти свога деде, и после изгубљеног првог сета успева да добије Долгополова[79]. Затим побеђује Хасеа, а у полуфиналу Томаша Бердиха. У финалу губи од Рафаела Надала са 3:6, 1:6. После договора са породицом одлучује да прескочи турнир у Београду.

Потом Ђоковић учествује на Мастерсу у Мадриду, на новој плавој шљаци[80]. У првом колу је био слободан, а у другом побеђује Данијела Гимено-Травера, у трећем Вавринку. У четвртфиналу губи од земљака Јанка Типсаревића 6:7(2), 3:6.

Следи Мастерс у Риму. Опет је у првом колу био слободан. Затим побеђује Томића, Монака, Цонгу и Федерера. У финалу се састаје са Рафаелом Надалом. Меч је померен за понедељак због кише[81]. Надал је славио у два сета.

Новак Ђоковић на Ролан Гаросу 2012.

Затим Ђоковић учествује на другом гренд слему у сезони, Ролан Гаросу. Побеђује Потита Стараћеа, Блажа Кавчића и Николаса Девилдера. У осмини финала побеђује Сепија, иако је губио са 2:0 у сетовима. У четвртфиналу се састаје са Жоом-Вилфридом Цонгом. Ђоковић побеђује Цонгу са 3:2 у сетовима и спасава 4 меч-лопте[82]. У полуфиналу побеђује Федерера у три сета. У финалу се састаје са великим ривалом Надалом. Обојица су имала историјску шансу, Ђоковић да освоји четврти узастопни гренд слем, што Надал и Федерер никад нису успели, а Надал да освоји седми Ролан Гарос и претекне легендарног Бјерна Борга. Меч је два пута прекинут због кише[83]. После другог прекида одлучено је да се меч игра следећег дана. После првог дана било је 2:1 по сетовима за Надала. Следећег дана Ђоковић губи четврти сет и Надал слави са 6:4 6:3 2:6 7:5, чиме постаје играч са највише освојених титула на Ролан Гаросу.

Две недеље касније почео је трећи гренд слем у сезони, Вимблдон, где је Ђоковић бранио прошлогодишњу титулу. У првом колу побеђује Хуана Карлоса Ферероа, а у другом Рајана Харисона, обојицу у три сета. Следећи противник је био Радек Штепанек, кога је савладао са 3:1 у сетовима. У осмини финала играо је против земљака Виктора Троицког и победио у три сета, 6:3, 6:1, 6:3. У четвртфиналу се састао са Немцом Флоријаном Мајером, кога је такође победио у три сета, 6:4, 6:1, 6:4. У полуфиналу је, међутим, изгубио од Роџера Федерера са 3:6, 6:3, 4:6, 3:6. Након што је Федерер поразио Ендија Марија у финалу, претекао је Ђоковића на првом месту АТП листе[84].

Новак Ђоковић је носио заставу Србије приликом церемоније отварања Летњих оллимпијских игара 2012. у Лондону[85].

На Олимпијским играма је у конкуренцији парова играо са Виктором Троицким, али су елиминисани у првом колу, после пораза од шведског пара Брунстром — Линтштедт. У првом колу мушке појединачне конкуренције савладао је Фабија Фоњинија након преокрета после изгубљеног првог сета. У другом колу је играо против Ендија Родика, победивши са 6:2, 6:1. У осмини финала победио је Лејтона Хјуита са 4:6, 7:5, 6:1. Прошао је у полуфинале савладавши Цонгу, 6:1, 7:5. У полуфиналу губи од Мерија са 5:7, 5:7, а затим и од Дел Потра у борби за бронзану медаљу (5:7, 4:6).

Церемонија доделе победничког пехара у Торонту

На Роџерс купу у Канади Ђоковић је одбранио прошлогодишњу титулу. На путу до финала савладао је Бернарда Томића, Сема Кверија, Томија Хаса и Јанка Типсаревића. У финалу је победио Гаскеа 6:3, 6:2.

Следећи турнир је био у Синсинатију, где је Ђоковић стигао до финала. Победио је Сепија, Давиденка (који му је предао меч) и Чилића. У полуфиналу се састао са Дел Потром и победио га 6:3, 6:2. У финалу је, међутим, изгубио од Федерера са 0:6, 6:7(7).

На Отвореном првенству Америке, Ђоковић је без изгубљеног сета поразио Лоренција, Силву, Бенетоа, Вавринку и Дел Потра, дошавши тако до полуфиналног меча са Ферером. Први сет је прекинут због торнада у Њујорку, при вођству Ферера 5:2[86]. Меч је настављен следећег дана. Шпанац је успео да добије први сет, али се тада Ђоковић вратио у игру и победио резултатом 2:6, 6:1, 6:4, 6:2. На Ђоковићевом трећем узастопном финалу овог турнира противник је био Мари. После велике борбе у пет сетова, Британац успева да освоји свој први гренд слем и, у одсуству Надала, пређе на 3. место АТП листе. Коначан резултат био је 6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6.

Ђоковић по трећи пут осваја турнир у Пекингу (АТП 500). Четврту титулу у години узима након што је савладао Михаела Берера, Карлоса Берлока, Јиргена Мелцера, Флоријана Мајера и Жоа-Вилфрида Цонгу (7:6(4), 6:2).

Одмах затим Ђоковић осваја и Мастерс турнир у Шангају, први пут у каријери. Без изгубљеног сета је савладао Димитрова, Лопеза, Хаса и Бердиха (био је слободан у првом колу). У финалу се по 16. пут састао са Маријем. Иако је Британац имао пет меч-лопти[87], Ђоковић се вратио у игру и славио са 5:7, 7:6(11), 6:3.

Наступ у Базелу је отказао. У Паризу је био слободан у првом колу, а у другом га је, у три сета, победио Сем Квери.

Ђоковић је 5. новембра 2012. повратио прву позицију АТП листе[88], након што је Федерер одустао од учешћа на Мастерсу у Паризу, који је освојио прошле године.

На Мастерс купу у Лондону Ђоковић је постављен за првог носиоца. Распоређен је у А групу са Ендијем Маријем (3), Томашом Бердихом (5) и Жоом - Вилфридом Цонгом (7). Ђоковић је прошао групу као први са све три победе (две са 2:0 и једном 2:1). У полуфиналу се састао са Дел Потром, другопласираним из Б групе. Победио је у три сета, 4:6, 6:3, 6:2. У финалу је играо против Роџера Федерера који је у другом полуфиналу елиминисао Марија. Иако је Федерер повео у првом сету са 3:0, Ђоковић се вратио и освојио сет у тај-брејку[89]. И у другом сету је Федерер имао брејк предности, али је на крају победио Ђоковић. Коначни резултат је био 7:6(6), 7:5. То је био Ђоковићев други освојени Мастерс куп у каријери.

После завршетка професионалног дела сезоне, Ђоковић је у Рио де Жaнеиру одиграо егзибициони меч против бившег бразилског првог играча света, Густава Киртена[90]. Киртен је победио у два сета.

Светска тениска федерација је финале Мастерса у Шангају које су играли Ђоковић и Мари прогласила за најбољи меч 2012. године. Сем овог још два меча Новака Ђоковића су ушла у 5 најбољих у 2012. години. То су финални меч између Ђоковића и Федерера на Мастерс купу у Лондону који се нашао на 3. месту, као и полуфинални меч у Индијан Велсу Изнер — Ђоковић који је заузео 5. место.[91].

Ову тениску сезону Ђоковић је, други пут заредом, завршио на првом месту АТП листе, освојивши шест турнира: Отворено првенство Аустралије, АТП завршни шампионат, три Мастерс турнира (Мајами, Торонто и Шангај) и турнир у Пекингу (АТП 500). Остварио је однос победа и пораза 75:12 (86,2%).

2013. [уреди]

Ђоковић је почео сезону на егзибиционом турниру у Абу Дабију. Иако се турнир играо од 27. до 29. децембра 2012. године, припада тениској сезони 2013.[92]. На турниру су, поред Ђоковића, учествовали и Типсаревић, Бердих, Мари, Ферер и Николас Алмагро, који је заменио болесног Надала[93]. Ђоковић је био слободан у четвртфиналу, а у полуфиналу je поразио Давида Ферера, 6:0, 6:3. У финалу је играо против Алмагра и победом у три сета одбранио титулу из претходне године.

Заједно са Аном Ивановић учествовао је на Хопман купу 2013. Били су распоређени у групу са Аустралијом, Италијом и Немачком. Прошли су у финале против Шпаније са све три победе (једном резултатом 3:0 и две са 2:1). Иако је Ђоковић победио у свом мечу против Вердаска, Ивановићева је изгубила од Анабел Медине Гаригес, а потом су изгубили и у мешовитом пару, па је трофеј припао Шпанији[94].

На Отвореном првенству Аустралије Ђоковић је био двоструки бранилац титуле. У прва три кола је победио Пола-Анрија Матјеа, Рајана Харисона и Радека Штјепанека без изгубљеног сета. У четвртом колу је преживео маратонски меч од 5 сати и 2 минута против Станисласа Вавринке, који је завршен резултатом 1:6, 7:5, 6:4, 6:7(5), 12:10. Ово је био први пут да је Ђоковић играо пети сет на разлику[95]. Потом, у четвртфиналу, побеђује Томаша Бердиха у четири сета. У финале је прошао после брзе победе над Давидом Ферером, 6:2, 6:2, 6:1[96]. У трећем узастопном финалу овог гренд слема противник је био Енди Мари. Ђоковић добија и тај меч резултатом 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2 и тако осваја свој шести гренд слем у каријери[97]. Такође, постаје једини играч који је у Опен ери освојио Отворено првенство Аустралије три пута заредом и изједначује рекорд Агасија и Федерера по броју укупних титула (4). Ово је био први турнир који је Ђоковић освојио више од три пута.

Ђоковић је наступао за репрезентацију Србије у првом колу Дејвис купа, против Белгије. Победио је у свом мечу против Оливија Рохуса са 3:0 у сетовима, а Србија је обезбедила пласман у четвртфинале.

Други професионални турнир на ком је Ђоковић учествовао био је АТП Дубаи. Освојио га је без изгубљеног сета. У финалу је победио Томаша Бердиха.

Ђоковић је учествовао на егзибиционим мечевима у Лос Анђелесу, где је у појединачној конкуренцији савладао Мардија Фиша. У паровима Ђоковић је играо са својим идолом из детињства, Питом Сампрасом, против браће Брајан, али су изгубили тај меч[98].

Потом је Ђоковић играо на првом Мастерсу у сезони, Индијан Велсу. Поновио је резултат из претходне године, када је стигао до полуфинала, у коме га је овог пута зауставио Дел Потро, задајући Србину први пораз у сезони. На Мастерсу у Мајамију Ђоковић је био двоструки бранилац титуле. Лако је победио Росола и Девармана, али га је већ у четвртом колу избацио Томи Хас.

Заједно са колегама из репрезентације Србије, Ђоковић је учествовао у четвртфиналном мечу Дејвис купа против Сједињених Америчких Држава. Сусрет две репрезентације отворили су Ђоковић и Џон Изнер, а Србин је донео вођство свом тиму победивши са 3:0 у сетовима. У свом другом мечу, против Сема Кверија, Ђоковић је искренуо зглоб десне ноге[99]. После медицинског тајм-аута наставио је меч, успевши да донесе одлучујући бод Србији резултатом 3:1.

Због повреде зглоба Ђоковић није био сигуран да ли ће моћи да учествује на Мастерсу у Монте Карлу[100]. Ипак, један дан пред свој меч најавио је да је спреман да игра[101]. У прва два меча, против Јужног и Монака, Ђоковић је морао да преокреће резултат после изгубљеног првог сета. У четвртфиналу и полуфиналу је са 2:0 победио Јарка Нијеминена и Фабија Фоњинија. Ђоковић се у финалу, после више од десет месеци, сусрео са старим ривалом Рафаелом Надалом. Добио је тај меч резултатом 6:2, 7:6(1) и тако постао први играч који је освојио осам од девет Мастерс турнира. На наредном турниру из мастерс серије у Мадриду, поражен је у другом колу од бугарског тенисера Григора Димитрова у три сета.

Ривалства [уреди]

Ривалство са Надалом [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Надала

Ђоковић и Надал су играли један против другог 34 пута[102]. Шпанац води са 19:15 (2:1 на трави и 12:3 на шљаци, док је на тврдој подлози 11:5 за Ђоковића). Играли су у 16 финала и резултат је изједначен, 8:8. Њихово ривалство је означено као треће највеће у последњој деценији (иза ривалства Федерер — Надал и Сампрас — Агаси)[103]. Ђоковић је једини играч који има преко десет победа над Надалом, као и једини који га је победио седам пута заредом, и то у седам финала (од Индијан Велса 2011. до Отвореног првенства Аустралије 2012). Њих двојица су се досад састали у пет финала гренд слема, од којих је Ђоковић добио три. Држе рекорд по дужини једног гренд слем финала — 5 сати и 53 минута на Отвореном првенству Аустралије 2012. Надал и Ђоковић су други пар у историји који се срео на четири узастопна гренд слем финала. Њихов последњи сусрет је био у финалу Мастерса у Монте Карлу. Тај меч је добио Ђоковић.

Ривалство са Федерером [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Федерера

Ђоковић и Федерер су до сада играли 29 мечева, и тренутно је 16:13 за Федерера[104]. Он води са 1:0 на трави и 12:10 на тврдој подлози, а изједначени су (3:3) на шљаци. Сусрели су се у осам финала и резултат је изједначен, 4:4. Играли су један против другог у само једном гренд слем финалу, Отвореном првенству САД 2007, где је тријумфовао Федерер. Ђоковић је једини играч поред Надала који је Федерера савладао на два узастопна гренд слема. Федерер је у полуфиналу Ролан Гароса 2011. зауставио Ђоковићев низ од 43 победе. Њихови најзапаженији мечеви су били два полуфинала Отвореног првенства САД (2010. и 2011). Оба су била у пет сетова, и у оба је Ђоковић спасао две меч-лопте пре него што је тријумфовао. Њихов последњи сусрет био је у финалу Мастерс купа у Лондону 2012, где је победио Ђоковић.

Ривалство са Маријем [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ривалство Ђоковића и Марија

Ђоковић и Мари су до сада одиграли 18 мечева[105]. Ђоковић води 11:7 (2:0 на шљаци и 9:6 на тврдој подлози, док Мари води 1:0 на трави). Играли су у осам финала и обојица су освојили по четири титуле. Три пута су играли на финалима гренд слем турнира. Ђоковић је освојио Отворено првенство Аустралије 2011. и 2013, а Мари Отворено првенство САД 2012. Најзапаженији сусрети су им били полуфинале у Аустралији 2012. (које је добио српски тенисер) и финале Отвореног првенства САД 2012. Оба меча су играна у пет исцрпљујућих сетова са много обрта и трајала су скоро пет сати. Значајан меч за њихово ривалство је и финале Мастерс турнира у Шангају 2012, које је добио Ђоковић после спасавања пет меч лопти. Интересантан је податак да је Енди само недељу дана старији од Новака[106]. Последњи пут су играли финале Отвореног првенства Аустралије 2013, меч који је добио Ђоковић.

Стил игре [уреди]

Ђоковић игра десном руком. Његову игру карактеришу дубоки и продирући ударци са обе стране терена, као и агресивна игра са основне линије. Њеков бекхенд се сматра једним од најбољих у данашњем тенису[107]. Најбољи ударци су му бекхенд-паралеле велике прецизности. Познат је и као један од играча који се најбоље крећу по терену. Има добре способности одбране и покривања терена. Након што је имао потешкоћа са сервисом (нарочито током сезоне 2009), он му је постао једно од најјачих оружја[108]. Први сервис му је обично раван (flat serve), а други му је кик или слајс сервис (kick serve, slice serve). Ђоковић такође има одличан ритерн, који може бити офанзиван и дефензиван. Џон Макенро сматра да Ђоковић има најбољи ритерн у историји мушког тениса[109].

Опрема [уреди]

Продавница спортске опреме у Њујорку

Ђоковића спонзоришу компаније Хед[110] и jaпaнcкa компанијa UNIQLO[111]. Раније је спонзор била компанија Серђо Такини[112]. Закључно са 2008. годином, користио је рекете марке Вилсон[113], а до краја 2009. спонзорисао га је Адидас[114].

Тренери и стручни тим [уреди]

Први Ђоковићев тренер била је Јелена Генчић, бивша југословенска тенисерка и тренер Горана Иванишевића и Монике Селеш. На њен савет родитељи су Новака 1999. одвели у Минхен код Николе Пилића. У Пилићевој академији Ђоковић је провео четири године. Од 2005. Ђоковића је тренирао Италијан Рикардо Пјати, који је у то време био и тренер Ивану Љубичићу. Са Пјатијем се разишао пре Отвореног првенства Француске 2006. због његове немогућности да се посвети двојици тенисера.[115]

Пјатија је јуна 2006. заменио Словак Маријан Вајда[116]. Од августа 2009. до априла 2010. Ђоковић је сарађивао са бившим четвртим тенисером света, Американцем Тодом Мартином[117].

Стручни тим Новака Ђоковића чине, поред Маријана Вајде, Миљан Амановић (физиотерапеут)[116], Гебхард Фил-Гриш (фитнес тренер)[116] и бивши професионални тенисер Душан Вемић, који му је спаринг партнер[118].

Ђоковић је раније сарађивао са нутриционистом Игором Четојевићем[119], који је у његовом тиму био од јула 2010. до јула 2011. Пре него што је ангажовао Фила-Гриша (2009), фитнес тренер му је био Ронен Бега[120].

Статистика каријере [уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Статистике каријере Новака Ђоковића

Успеси на гренд слемовима [уреди]

Финала 10 (6:4) [уреди]

Исход Турнир Година Подлога Противник у финалу Резултат
Пораз Отворено првенство САД 2007. Тврда Швајцарска Роџер Федерер 6:7(4), 6:7(2), 4:6
Победа Отворено првенство Аустралије 2008. Тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2)
Пораз Отворено првенство САД 2010. Тврда Шпанија Рафаел Надал 4:6, 7:5, 4:6, 2:6
Победа Отворено првенство Аустралије 2011. Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:4, 6:2, 6:3
Победа Вимблдон 2011. Трава Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:1, 1:6, 6:3
Победа Отворено првенство САД 2011. Тврда Шпанија Рафаел Надал 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1
Победа Отворено првенство Аустралије 2012. Тврда Шпанија Рафаел Надал 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
Пораз Ролан Гарос 2012. Шљака Шпанија Рафаел Надал 4:6, 3:6, 6:2, 5:7
Пораз Отворено првенство САД 2012. Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:7(10), 5:7, 6:2, 6:3, 2:6
Победа Отворено првенство Аустралије 2013. Тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2

Пласмани по сезонама [уреди]

Легенда
О/И однос освајања турнира
и играња на турниру		 Поб–пор однос побједа и пораза
НО турнир није одржан те године Н није учествовао на турниру
КВ изгубио у квалификацијама 1К изгубио у првом колу
2К изгубио у другом колу 3К изгубио у трећем колу
4К изгубио у четвртом колу ГФ изгубио у групној фази такмичења
ЧФ изгубио у четвртфиналу ПФ изгубио у полуфиналу
Ф изгубио у финалу П освојио турнир
Турнир 2004. 2005. 2006. 2007. 2008. 2009. 2010. 2011. 2012 2013. О/И Поб-пор
Гренд слемови
Отворено првенство Аустралије Н 1К 1К 4К П ЧФ ЧФ П П П 4 / 9 33:5
Ролан Гарос Н 2К ЧФ ПФ ПФ 3К ЧФ ПФ Ф 0 / 8 31:8
Вимблдон Н 3К 4К ПФ 2К ЧФ ПФ П ПФ 1 / 8 32:7
Отворено првенство САД Н 3К 3К Ф ПФ ПФ Ф П Ф 1 / 8 39:7
Победе/порази на гренд слемовима 0:0 5:4 9:4 19:4 18:3 15:4 19:4 25:1 24:3 7:0 6 / 32 141:27

Титуле [уреди]

Појединачно (37) [уреди]

Легенда (пре/након 2010)
Гренд слем турнири (6)
Завршни турнир сезоне (2)
АТП Мастерс серија /
АТП Мастерс 1000 (14)
АТП златни интернационални турнири /
АТП 500 серија (9)
АТП интернационални турнири /
АТП 250 (6)
Титуле по подлогама
тврда (28)
шљака (8)
трава (1)
тепих (0)
По локацији
отворено (31)
дворана (6)
По противницима
Шпанија Рафаел Надал (8)
Швајцарска Роџер Федерер
Уједињено Краљевство Енди Мари (4)
Швајцарска Станислас Вавринка
Шпанија Давид Ферер
Сједињене Америчке Државе Марди Фиш
Француска Ришар Гаске
Француска Жо-Вилфрид Цонга (2)
Чиле Николас Масу
Аустрија Јирген Мелцер
Аустралија Крис Гучиони
Аргентина Гиљермо Кањас
Русија Николај Давиденко
Пољска Лукаш Кубот
Хрватска Марин Чилић
Француска Гаел Монфис
Русија Михаил Јужни
Шпанија Фелисијано Лопез
Чешка Томаш Бердих (1)
Бр. Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1. 17. јул 2006. Амерсфорт, Холандија шљака Чиле Николас Масу 7:6(5), 6:4
2. 2. октобар 2006. Мец, Француска тврда Аустрија Јирген Мелцер 4:6, 6:3, 6:2
3. 1. јануар 2007. Аделајд, Аустралија тврда Аустралија Крис Гучиони 6:3, 6:7(6), 6:4
4. 1. април 2007. Мајами, САД тврда Аргентина Гиљермо Кањас 6:3, 6:2, 6:4
5. 29. април 2007. Ешторил, Португал шљака Француска Ришар Гаске 7:6(7), 0:6, 6:1
6. 12. август 2007. Монтреал, Канада тврда Швајцарска Роџер Федерер 7:6(2), 2:6, 7:6(2)
7. 14. октобар 2007. Беч, Аустрија тврда Швајцарска Станислас Вавринка 6:4, 6:0
8. 27. јануар 2008. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга 4:6, 6:4, 6:3, 7:6(2)
9. 23. март 2008. Индијан Велс, САД тврда Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6:2, 5:7, 6:3
10. 11. мај 2008. Рим, Италија шљака Швајцарска Станислас Вавринка 4:6, 6:3, 6:3
11. 16. новембар 2008. Мастерс куп, Шангај тврда Русија Николај Давиденко 6:1, 7:5
12. 28. фебруар 2009. Дубаи, УАЕ тврда Шпанија Давид Ферер 6:1, 7:5
13. 10. мај 2009. Београд, Србија шљака Пољска Лукаш Кубот 6:3, 7:6(0)
14. 11. октобар 2009. Пекинг, Кина тврда Хрватска Марин Чилић 6:2, 7:6
15. 8. новембар 2009. Базел, Швајцарска тврда Швајцарска Роџер Федерер 6:4, 4:6, 6:2
16. 15. новембар 2009. Париз, Француска тврда Француска Гаел Монфис 6:2, 5:7, 7:6(3)
17. 27. фебруар 2010. Дубаи, УАЕ тврда Русија Михаил Јужни 7:5, 5:7, 6:3
18. 10. октобар 2010. Пекинг, Кина тврда Шпанија Давид Ферер 6:2, 6:4
19. 30. јануар 2011. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:4, 6:2, 6:3
20. 26. фебруар 2011. Дубаи, УАЕ тврда Швајцарска Роџер Федерер 6:3, 6:3
21. 20. март 2011. Индијан Велс, САД тврда Шпанија Рафаел Надал 4:6, 6:3, 6:2
22. 3. април 2011. Мајами, САД тврда Шпанија Рафаел Надал 4:6, 6:3, 7:6(4)
23. 1. мај 2011. Београд, Србија шљака Шпанија Фелисијано Лопез 7:6(4), 6:2
24. 8. мај 2011. Мадрид, Шпанија шљака Шпанија Рафаел Надал 7:5, 6:4
25. 15. мај 2011. Рим, Италија шљака Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:4
26. 3. јул 2011. Вимблдон, Лондон трава Шпанија Рафаел Надал 6:4, 6:1, 1:6, 6:3
27. 14. август 2011. Монтреал, Канада тврда Сједињене Америчке Државе Марди Фиш 6:2, 3:6, 6:4
28. 12. септембар 2011. Отворено првенство САД, Њујорк тврда Шпанија Рафаел Надал 6:2, 6:4, 6:7(3), 6:1
29. 29. јануар 2012. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн тврда Шпанија Рафаел Надал 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
30. 1. април 2012. Мајами, САД тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:1, 7:6(4)
31. 13. август 2012. Торонто, Канада тврда Француска Ришар Гаске 6:3, 6:2
32. 7. октобар 2012. Пекинг, Кина тврда Француска Жо-Вилфрид Цонга 7:6(4), 6:2
33. 14. октобар 2012. Шангај, Кина тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 5:7, 7:6(11), 6:3
34. 12. новембар 2012. АТП завршни шампионат, Лондон тврда Швајцарска Роџер Федерер 7:6(6), 7:5
35. 27. јануар 2013. Отворено првенство Аустралије, Мелбурн тврда Уједињено Краљевство Енди Мари 6:7(2), 7:6(3), 6:3, 6:2
36. 2. март 2013. Дубаи, УАЕ тврда Чешка Томаш Бердих 7:5, 6:3
37. 21. април 2013. Монте Карло, Монако шљака Шпанија Рафаел Надал 6:2, 7:6(1)

У паровима (1) [уреди]

Број Датум Турнир Подлога Партнер Противници у финалу Резултат
1. 13. јун 2010. Лондон/Квинс клуб, Уједињено Краљевство трава Израел Џонатан Ерлих Словачка Карол Бек
Чешка Давид Шкоч		 6:7(6), 6:2, 10:3

Тимска такмичења (1) [уреди]

Број Датум Турнир Подлога Партнери Противници у финалу Резултат
1. 3–5. децембар 2010 Дејвис куп, Београд тврда Србија Виктор Троицки
Србија Јанко Типсаревић
Србија Ненад Зимоњић		 Француска Гаел Монфис
Француска Жил Симон
Француска Микаел Љодра
Француска Арно Клеман		 3:2

Медаље [уреди]

Појединачно (1) [уреди]

Бр. Исход Датум Турнир Подлога Противник у финалу Резултат
1. бронза 16. август 2008. Олимпијске игре, Пекинг, Кина тврда Сједињене Америчке Државе Џејмс Блејк 6:3, 7:6(4)

Награде и одликовања [уреди]

Орден Светог Саве
Орден Карађорђеве звезде

Орден Светог Саве [уреди]

У Београду, 28. априла 2011. године, Патријарх српски Иринеј уручио je Ђоковићу Орден Светог Саве првог реда, највише одликовање Српске православне цркве. СПЦ је образложила да је награда уручена због показане љубави према цркви, пружању помоћи српском народу, црквама и манастирима Српске православне цркве[121].

Орден Карађорђеве звезде [уреди]

На Дан државности Републике Србије 15. фебруара 2012. године у Београду, тадашњи председник Србије Борис Тадић је уручио Ђоковићу Орден Карађорђеве звезде првог реда, који се додељује за нарочите заслуге и успехе у представљању државе и њених грађана[122].

Орден Републике Српске [уреди]

Председник Републике Српске Милорад Додик је поводом Дана и крсне славе Републике Српске 9. јануара 2013. године у Бања Луци, одликовао Ђоковића Орденом Републике Српске[123].

Лауреус награда [уреди]

Ђоковић је у фебруару 2012. добио награду Лауреус академије за најбољег спортисту у 2011. години. Ова награда се сматра најпрестижнијим одликовањем у свету спорта. Ђоковића су изабрали у конкуренцији спортиста међу којима су били и Јусејн Болт и Лионел Меси[124].

Списак награда [уреди]

Ђоковић против Ф. Данчевића из Канаде. Торонто 2008.
Ђоковић после победе над Ф. Данчевићем из Канаде. Торонто 2008.
Н. Ђоковић и Р. Федерер. Торонто 2010.

2005

  • Најбољи тенисер Србије и Црне Горе

2006

  • АТП тенисер који је највише напредовао
  • Најбољи тенисер Србије

2007

2008

  • Најбољи тенисер Србије

2009

2010

  • Најбољи тенисер Србије
  • Најбољи спортиста по избору Олимпијски комитета Србије
  • Златна значка Спорта
  • Оскар популарности за најпопуларнијег српског спортисту

2011

2012

  • Награда Међународног фонда православних народа
  • Орден Карађорђеве звезде првог реда
  • Медаља Вермилион у области физичког васпитања и спорта од Албертa II, кнезa од Монака
  • ESPY награда за најбољег тенисера
  • Одабран међу сто најбољих тенисера и тенисерки свих времена (40. место) по избору Tennis Channel-a
  • Шампион северноамеричке турнеје
  • АТП играч године
  • Најбољи тенисер Србије
  • Награда Артур Еш хуманитарац године
  • Златни кромпир
  • Најбољи Гренд слем / олимпијски меч сезоне[d]
  • Најбољи АТП меч сезоне[e]
  • Награда Centrepoint организације за инспирацију младих, од Вилијамa, војводe од Кембриџа
  • ИТФ Шампион године
  • Најбољи спортиста Балкана од стране БТА
  • Награда „Понос нације“ од ТСС
  • Најбољи спортиста Европе по избору Међународног удружења спортских новинара

2013

Рекорди [уреди]

  • Рекорди се подразумевају само за „Oпен еру“ и турнире из АТП Мастерс 1000 серије након промена 1990.
Турнир Година Рекорд Играч са којим дели
Мајами 2007. Најмлађи тенисер који је освојио титулу у Мајамију (19 година, 10 месеци)[125] Једини
Канада 2007. Најмлађи тенисер који је победио тројицу првопласираних на АТП листи на истом турниру[44] Једини
Гренд слем турнири 2007–08. Најмлађи тенисер који је дошао до полуфинала сва четири Гренд слем турнира[126] Једини
Гренд слем турнири 2007–08 Најмлађи тенисер који је дошао до полуфинала сва четири Гренд слем турнира у низу[126] Једини
АТП листа 2007–09. Највише узастопних недеља на трећем месту АТП листе (91)[41] Једини
АТП листа 2007–10. Највише узастопних година завршених на трећем месту АТП листе (4)[41] Једини
Мадрид 2009. Најдужи меч на два добијена сета са тај-брејком
(4 сата, 3 минута)[127]		 Шпанија Рафаел Надал
Отворено првенство Аустралије, Индијан Велс, Мајами 2011. Победник на прва три велика турнира у сезони[128] Сједињене Америчке Државе Пит Сампрас
Сједињене Америчке Државе Андре Агаси
Швајцарска Роџер Федерер
АТП завршни турнир 2011. Играч који се најбрже квалификовао на завршно првенство (за 18 недеља и 6 дана)[129] Једини
Дубаи 2009–11. Највише узастопних титула на турниру у Дубаију (3)[130] Швајцарска Роџер Федерер[131]
Београд 2009–11. Највише титула на турниру у Београду (2)[132] Једини
АТП 2011. Стопроцентни учинак против бројева 1 у финалима једне сезоне (5/5)[133] Једини
АТП Мастерс 1000 2011. Највише титула на турнирима из Мастерс 1000 серије у једној сезони (5)[134] Једини
АТП Мастерс 1000 2011. Највише титула у низу на турнирима из Мастерс 1000 серије на којима је учествовао (5)[135] Једини
АТП Мастерс 1000 2011. Највише узастопних победа на турнирима из Мастерс 1000 серије (31)[135] Једини
АТП Мастерс 1000 2011. Највише финала на турнирима из Мастерс 1000 серије у сезони (6)[136] Швајцарска Роџер Федерер[137]
АТП Мастерс 1000 2011. Највише узастопних финала на турнирима из Мастерс 1000 серије на којима је учествовао у сезони (6)[136] Једини
- 2007–11. Најчешћи добидник Златне значке[138] Спорта (3) Мирослав Церар
Отворено првенство Аустралије 2012. Најдуже финале гренд слем турнира
(5 сати, 53 минута)[139]		 Шпанија Рафаел Надал
Отворено првенство Аустралије 2012. Најдужи меч на Отвореном првенству Аустралије (5 сати, 53 минута)[139] Шпанија Рафаел Надал
Гренд слем турнири 2007–12. Највећи број међусобних дуела на гренд слемовима (11 мечева)[140] Швајцарска Роџер Федерер
Отворено првенство САД 2012. Најдуже финале Отвореног првенства САД
(4 сата, 54 минута)[141]		 Уједињено Краљевство Енди Мари
Отворено првенство САД 2012. Најдужи тај-брејк по броју поена на Отвореном првенству САД (22 поена)[141] Уједињено Краљевство Енди Мари
Пекинг 2009–12. Највише титула на турниру у Пекингу (3)[142] Сједињене Америчке Државе Мајкл Ченг[143]
АТП Мастерс 1000 2007–12. Финала на свих девет различитих турнира [144] Швајцарска Роџер Федерер[145]
АТП 2012. Највише зарађеног новца од турнира у једној сезони (12.803.737 $) Једини
Абу Даби 2011–12. Највише освојених турнира (2)[146] Шпанија Рафаел Надал
Абу Даби 2011–12. Непоражен на турниру Једини
Отворено првенство Аустралије 2011–13. Три узастопне титуле на Отвореном првенству Аустралије[147] Једини
Отворено првенство Аустралије 2008–13. Четири титуле на Отвореном првенству Аустралије[147] Сједињене Америчке Државе Андре Агаси
Швајцарска Роџер Федерер
Отворено првенство Аустралије 2011–13. Три узастопна финала на Отвореном првенству Аустралије Шведска Матс Виландер
Чехословачка Иван Лендл
АТП Мастерс 1000 2007–13. Највећи број различитих освојених турнира из Мастерс 1000 серије (8/9)[144] Једини

Ван терена [уреди]

Ђоковић је био специјални гост на избору за Песму Евровизије 2008. који је био одржан у Београду. У првој полуфиналној вечери је заједно са водитељем програма, Жељком Јоксимовићем отпевао песму о Београду. Бацио је велику тениску лоптицу у публику, што је означило почетак гласања.[148] Гостовао је и на церемонији затварања Универзијаде 2009. у Београду[149].

Од када је поново уведена додела Оскара популарности 2010. за 2009-ту годину, Ђоковић је оба пута освајао награду за најпопуларнијег мушког спортисту Србије.[150]

Појављује се у споту за песму Hello ди-џејева Мартина Солвега и Драгонета, у којем Солвег и Боб Синклер на стадиону Ролан Гароса играју тениски меч. Након што судија прогласи једну од лоптица у ауту, Ђоковић демонстративно улази на терен и убеђује га у супротно.

Ђоковић је у марту 2011. учествовао у хуманитарном фудбалском мечу у коме су познати тенисери играли против клуба Форт Лодердејл Страјкерса[151]. Прикупљен новац је био намењен за помоћ Јапану после разорног земљотреса те године. Тенисери су изгубили са 5:2, а стрелци за њихов тим били су Енди Мари и Маркос Багдатис. Прикупљена је помоћ од преко 100.000$.

Од августа 2011. је национални амбасадор УНИЦЕФ-а за Србију[152].

Од 2011. је амбасадор компаније за израду ручних сатова Audemars Piguet.[153]

У новембру 2011. Ђоковић је снимио неколико сцена за акциони филм Плаћеници 2 у којима глуми самог себе[154]. Tребало je да буде приказан како се рекетом бори против непријатеља, али је његова сцена исечена из коначне верзије филма[155].

Фамили спорт [уреди]

Фамили спорт (Family Sport) је компанија коју је 19. децембра 2005. основала породица Ђоковић[156]. Ова компанија је досад покренула неколико важних пројеката у свету спорта и угоститељства. Они су били организатори АТП 250 турнира у Београду. Основали су тениски центар Новак на Дорћолу у Београду, који садржи осам терена, спа центар и ресторан[157]. Фамили спорт је такође спортски дистрибутор за компаније Хед и Серђо Такини у овом делу Европе. Отворили су и два тематска кафића Новак, у Београду и Крагујевцу.

Новак Ђоковић фондација[158][159] [уреди]

Новак Ђоковић фондација основана је у новембру 2007. године. Циљ јој је да, учешћем у разним пројектима, омогући деци из социјално угрожених средина да се развијају у стимулативном и безбедном окружењу. Фондација ствара дугорочне партнерске односе са локалним организацијама које имају сличне циљеве. Такође учествује у прикупљању новца за различите хуманитарне акције.

Занимљивости [уреди]

У 2010. години српски блуз-рок бенд Зона Б је снимио песму Џокер посвећену Новаку Ђоковићу[160]. Назив песме се односи на Ђоковићев надимак.

Поште Српске су 2011. године издале поштанску маркицу под називом „Личност године Републике Српске 2011 — Новак Ђоковић“, на којој се налази лик Новака Ђоковића.[161] Ова маркица је у избору за најлепшу поштанску маркицу у 2011. години, освојила прво место.[161]

После Ђоковићевог освајања Вимблдона и доласка на прво место АТП листе (јул 2011), снимљен је документарни филм о њему, под називом „Несаломиви“, приказан на ТВ Б92[162].

Напомене [уреди]

  1. ^ Види[14][15][16][17][18][19][20][21][22]
  2. ^ Полуфинале Отвореног првенства САД, победа над Роџером Федерером 6:7(7), 4:6, 6:3, 6:2, 7:5
  3. ^ Полуфинале Рима, победа над Ендијем Маријем 6:1, 3:6, 7:6(2)
  4. ^ Финале Отвореног првенства Аустралије, победа над Рафаелом Надалом 5:7, 6:4, 6:2, 6:7(5), 7:5
  5. ^ Финале Шангајa, победа над Ендијем Маријем 5:7, 7:6(11), 6:3

Референце [уреди]

  1. ^ АТП подаци, ажурни подаци на званичном сајту
  2. ^ „Novak Djokovic AO 2008“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  3. ^ „Novak Djokovic AO 2011“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  4. ^ „Novak Djokovic AO 2012“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  5. ^ „Novak Djokovic AO 2013“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  6. ^ „Novak Djokovic FO 2012“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  7. ^ „Novak Djokovic WIM 2011“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  8. ^ „Novak Djokovic USO 2011“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  9. ^ „Novak Djokovic AO 2006 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  10. ^ „Novak Djokovic AO 2007 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  11. ^ „Novak Djokovic FO 2006 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  12. ^ „Novak Djokovic WIM 2006 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  13. ^ „Novak Djokovic USO 2006 Doubles“. ATP Приступљено 22. 2. 2013. 
  14. ^ „Novak Djokovic is one of the greatest tennis players ever, says Pat Cash“ Приступљено 10. 2. 2012. 
  15. ^ „Novak Djokovic v Rafael Nadal: Players & pundits hail 'greatest' match“ Приступљено 5. 3. 2012. 
  16. ^ „Murray buoyed by Djokovic scalp“ Приступљено 15. 3. 2012. 
  17. ^ „Tim Henman knows Andy Murray won’t worry over critics“ Приступљено 14. 8. 2012. 
  18. ^ Steve Flink (2012). The Greatest Tennis Matches of All Time. New Chapter Press. стр. 452. ISBN 978-0942257939. 
  19. ^ „2-Time Winner Andre Agassi Joins U.S. Open Court Of Champions“ Приступљено 22. 11. 2012. 
  20. ^ „Djokovic beats Nadal to win third seasonal Grand Slam at US Open“ Приступљено 12. 12. 2012. 
  21. ^ „Murray's win shows British they can be winners“ Приступљено 12. 12. 2012. 
  22. ^ „Tennis sold out stars for TV, money“ Приступљено 12. 12. 2012. 
  23. ^ „Marko Djokovic ATP Profil“. ATP Приступљено 14. 1. 2013. 
  24. ^ „Djordje Djokovic ATP Profil“. ATP Приступљено 14. 1. 2013. 
  25. ^ „Novak“. Novak Djokovic Приступљено 14. 1. 2013. 
  26. ^ „Novak Djokovic Personal“. ATP Приступљено 14. 1. 2013. 
  27. ^ а б „Биографија на званичном сајту“. Novakdjokovic.rs Приступљено 20. 1. 2013. 
  28. ^ а б в г д ђ е „International Tenis Federation - Novak Đoković“ 
  29. ^ „Hot Shot: Novak Djokovic – Vogue Magazine“ Приступљено 6. 7. 2011. 
  30. ^ „Novak Djokovic Interview“ Приступљено 6. 7. 2011. 
  31. ^ „French Open crowd won over by French speaking Djokovic“. RFI. 9. 6. 2012. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  32. ^ „Novak Djokovic's girlfriend“. Who&Whom Приступљено 14. 1. 2013. 
  33. ^ „Djokovic cracks up crowd with Sharapova impersonation - ABC News (Australian Broadcasting Corporation)“. Abc.net.au. 15. 1. 2008. Приступљено 20. 1. 2013. 
  34. ^ „Novak Djokovic imitating Rafael Nadal and Maria Sharapova“. Zimbo Приступљено 13. 1. 2013. 
  35. ^ „NOVAK DJOKOVIC SHOWMAN – HIGHLIGHTS HOPMAN CUP MATCH (Djok/Ivan – Hass/Malek)“. DJOKOVIC-NOVAK.COM Приступљено 20. 4. 2013. 
  36. ^ „Novak Djokovic Dances Gangnam Style At China Open (VIDEO)“. Aol Search Приступљено 20. 4. 2013. 
  37. ^ „Novak Djokovic and the Biggest Tennis Showmen (and Women) Today“. bleacher sport Приступљено 20. 4. 2013. 
  38. ^ „Showman Djokovic returns to tennis stage“. Super Sport Приступљено 20. 4. 2013. 
  39. ^ „Novak“ 
  40. ^ „Novak Djokovic Biography And Detailed Game Analysis“ 
  41. ^ а б в г д ђ е ж з и ј „ATP RANKINGS HISTORY“ 
  42. ^ „Djokovic wins five-hour battle against Baghdatis“. Rediff India Abroad. 6. 7. 2007. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  43. ^ „Nadal in final after Djokovic retires“. Rediff India Abroad. 7. 7. 2007. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  44. ^ а б в „Djokovic stuns Federer to lift Rogers Cup“. Jamaica Cleaner. 13. 8. 2007. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  45. ^ „Novak Djokovic tops Radek Stepanek in U.S. Open thriller“. Daily News. 1. 9. 2007.. 
  46. ^ „Mens Tennis Forum“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  47. ^ „Serbia's Djokovic retires from Davis Cup match to hand Russians victory“. ESPN Tennis. 10. 2. 2008. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  48. ^ „Rafael Nadal Beats Novak Djokovic in Olympic Tennis Classic“. AolNews.. 15. 8. 2008. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  49. ^ „Djokovic Outlasts Robredo“. The New York Times. 2. 9. 2008. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  50. ^ „Roddick advances as Djokovic melts in Australian Open heat“. USA Today. 27. 1. 2009. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  51. ^ „Davis cup“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  52. ^ „Nadal Turns Away Djokovic in Magical 3-Set Epic in Madrid“. Tennis X. 16. 5. 2009. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  53. ^ „Wimbledon 2009: Roger Federer withdraws from Halle tournament“. The Telegraph. 9. 6. 2009. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  54. ^ . The Wall Street Journal. 18. 8. 2009. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  55. ^ „Federer, Nadal looking to get back in swing at Cincinnati Masters“. USA Today. 17. 8. 2009. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  56. ^ „BBC SPORT | Tennis | Đoković beats Federer in final“. BBC News. 8. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010. 
  57. ^ „Tennis - ATP World Tour - Paris Saturday - Đoković Cruises Past Nadal, Reaches 10th Final Of Year“. ATP World Tour. 14. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010. 
  58. ^ „BBC SPORT | Tennis | Đoković wins superb Paris final“. BBC News. 15. 11. 2009. Приступљено 15. 12. 2010. 
  59. ^ Newbery, Piers (23. 11. 2009.). „BBC Sport - Tennis - Đoković edges past Davydenko“. BBC News Приступљено 15. 12. 2010. 
  60. ^ „Novak Djokovic crashes out as Nikolay Davydenko goes through“. The Guardian. 27. 11. 2009. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  61. ^ „AUSTRALIAN OPEN 2010: Jo-Wilfried Tsonga beats sick man Novak Djokovic in five sets to reach last four“. Mail Online. 27. 1. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  62. ^ „Đoković predao meč Krajinoviću“. Politika. 7. 5. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  63. ^ „DJOKOVIC TO SKIP MADRID OPEN DUE TO ILLNESS, ALLERGIES“. ebuzzing. 8. 5. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  64. ^ „French Open 2010: Novak Djokovic throws away two-set lead against Jurgen Melzer“. The Telegraph. 2. 6. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  65. ^ „Novak Djokovic defeats Olivier Rochus - 2010 Wimbledon First round“. Tennis News Online. 21. 6. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  66. ^ „Devis kup: Marko Đoković umesto Bozoljca“. naslovi.net. 5. 7. 2010. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  67. ^ „US Open 2010: Viktor Troicki almost catches Novak Djokovic cold“. The Guardian. 1. 9. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  68. ^ „Nole spasio dve meč lopte i srušio Federera za finale US Opena protiv Nadala!“. Novak Djokovic Приступљено 13. 1. 2013. 
  69. ^ „Rafael Nadal eases into semis after Novak Djokovic gets lens trouble“. The Guardian. 25. 11. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  70. ^ „Dejvis kup: Đoković savladao Monfisa“. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  71. ^ „Dejvis kup: Srbija šampion sveta“. Večernje novosti. 5. 12. 2010. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  72. ^ „OK Srbije: Novak i Zorana najbolji“. Večernje novosti. 14. 12. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  73. ^ „„Sport“: Najbolji Đoković i sestre Moldovan“. Večernje novosti. 24. 12. 2010. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  74. ^ „Djokovic plays down fitness worries“. Tennis Australia. 20. 11. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  75. ^ „Novak Djokovic claims U.S. Open crown“. Espn.go.com. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  76. ^ „US Open 2011: Novak Djokovic reveals key to his stunning form“. BBC Sport. 13. 9. 2011. Приступљено 13. 2. 2013. 
  77. ^ Fisher, Jon (27. 1. 2012). „Andy Murray defeated by Novak Djokovic in epic semi-final“. The Independent (London) Приступљено 20. 1. 2013. 
  78. ^ „Novak Djokovic pobednik finala Australian Opena 2012!“. Tvarenasport.com. 29. 1. 2012. Приступљено 20. 1. 2013. 
  79. ^ „Novak Djokovic wins in comeback hours after hearing of grandfather’s death“ Приступљено 16. 1. 2013 
  80. ^ „Nole: Ne znam kakva je plava šljaka“. b92. 21. 4. 2012. Приступљено 17. 1. 2013.. 
  81. ^ „Nadal Beats Djokovic For Sixth Rome Crown“ Приступљено 16. 1. 2013 
  82. ^ „Djokovic Saves 4 M.P. To Beat Tsonga“ Приступљено 16. 1. 2013 
  83. ^ „Rafael Nadal wins 7th French Open“ Приступљено 16. 1. 2013 
  84. ^ „Wimbledon 2012: Roger Federer regains world number one spot“ Приступљено 16. 1. 2013 
  85. ^ „Коначна одлука: Ђоковић носи заставу Србије на отварању Олимпијских игара“ Приступљено 16. 1. 2013 
  86. ^ РТС, Њујорк уживо: Торнадо у Квинсу, Приступљено 16. 1. 2013
  87. ^ „Blic Sport | Šangaj Masters 2012 | Maestralni Novak spasao pet meč lopti i pobedio Mareja u finalu Šangaja!“. Sport.blic.rs. 14. 10. 2012. Приступљено 20. 1. 2013. 
  88. ^ „РТС :: И званично први“ (на српском). Rts.rs Приступљено 20. 1. 2013. 
  89. ^ „Novak Djokovic Defeats Roger Federer at 2012 Barclays World Tour Finals“ Приступљено 16. 1. 2013 
  90. ^ „Gustavo Kuerten beats Novak Djokovic in Rio exhibition“ Приступљено 12. 3. 2013 
  91. ^ РТС: „Ђоковић–Мари, меч године“ (22. новембар 2012.), Приступљено 15. 4. 2013.
  92. ^ „Новак протутњао поред Ферера“ Приступљено 16. 1. 2013 
  93. ^ „Almagro umesto Nadala u Abu Dabiju“ Приступљено 16. 1. 2013 
  94. ^ Перт уживо, Приступљено 16. 1. 2013
  95. ^ „Novak kroz pakao do Berdiha“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  96. ^ „Đoković "počistio" Ferera za finale“. b92. 24. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  97. ^ „Novak piše istoriju Melburna!“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  98. ^ „Nole dobio Fiša, izgubio od Brajana“. b92. 5. 3. 2013. Приступљено 6. 3. 2013.. 
  99. ^ „Novak odveo Srbiju u polufinale!“. b92. 7. 4. 2013. Приступљено 21. 4. 2013.. 
  100. ^ „Novak mora da miruje, lakša povreda“. b92. 9. 4. 2013. Приступљено 21. 4. 2013.. 
  101. ^ „Novak igra u Monte Karlu“. b92. 16. 4. 2013.. 
  102. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD“. ATP Приступљено 17. 1. 2013. 
  103. ^ „Tennis - ATP World Tour - Rivalries Of The Decade“. ATP World Tour Приступљено 20. 1. 2013. 
  104. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD“. ATP Приступљено 17. 1. 2013. 
  105. ^ „FEDEX ATP HEAD 2 HEAD“. ATP Приступљено 17. 1. 2013. 
  106. ^ „TENNIS.MATCHSTAT“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  107. ^ „Player Analysis: The Backhand of Novak Djokovic“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  108. ^ „Novak Djokovic Serve Technique - Analysis of the New And Improved Djokovic Serve“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  109. ^ „MCENROE HAILS DJOKOVIC, TENNIS' GOLDEN ERA“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  110. ^ „Novak Djokovic's racket switch a big risk says Tim Henman“. The Telegraph. 15. 1. 2009. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  111. ^ [http://www.uniqlo.com/uk/corp/pressrelease/2012/10/uniqlo_and_novak_djokovic_join.html „UNIQLO and Novak Djokovic join hands to set up “Clothes for smiles” U.S. $10 Million fund to give kids a brighter future“] Приступљено 16. 1. 2013. 
  112. ^ „Djokovic Splits with Sergio Tacchini“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  113. ^ „Best Tennis Rackets Reviews“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  114. ^ „Why Novak Djokovic should return to Adidas“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  115. ^ Djokovic Is on the Rise, Just as He Expects to Be, Приступљено 15. 4. 2013.
  116. ^ а б в „The men behind the man – Novak Djokovic’s backroom team.“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  117. ^ „Martin-Djokovic doomed from the outset“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  118. ^ „I am ready to be the new grass master, says defending champion Djokovic“. Mail Online. 5. 7. 2012. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  119. ^ „Novak definitivno ostao bez nutricioniste“. Vesti Online. 30. 7. 2012. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  120. ^ „Novak Djokovic’s Israeli connection“. ynet news.com. 7. 12. 2011. Приступљено 16. 1. 2013.. 
  121. ^ [1] Званични сајт Српске Православне Цркве
  122. ^ „Zvanični sajt Novaka Đokovića“. Novak Djokovic Приступљено 16. 1. 2013. 
  123. ^ „Orden Republike Srpske za VMA i Đokovića“. Nezavisne novine. 9. 1. 2013. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  124. ^ „Laureus nagrada za najboljeg sportistu planete u Noletovim rukama!“ Приступљено 16. 1. 2013. 
  125. ^ „Novak Djokovic IMDB trivia“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  126. ^ а б „Roger Federer vs. Novak Djokovic Australian Open Preview“. Tennis X. 24. 1. 2008. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  127. ^ „Nadal defeats Djokovic in classic“. BBC. 16. 5. 2009. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  128. ^ „Novak Đoković osvojio i Majami!“. BBC. 4. 4. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  129. ^ „DJOKOVIC BECOMES FIRST PLAYER TO QUALIFY FOR 2011 BARCLAYS ATP WORLD TOUR FINALS“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  130. ^ „PAST CHAMPIONS AND PAST DRAWS“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  131. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  132. ^ „SERBIA OPEN 2011, Novak Đoković osvojio titulu na Serbia openu“. Forbes. 6. 8. 2012. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  133. ^ „Federer, Nadal And Djokovic Represent Golden Age For Men's Tennis“. Ata stars. 1. 5. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  134. ^ „Đoković osvojio Rodžers kup“. Vesti online. 14. 8. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  135. ^ а б „Novak Djokovic Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  136. ^ а б „Djokovic looks for super six in final against Murray“. Blic. 20. 8. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  137. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  138. ^ „Đoković treći put dobio Zlatnu značku Sporta“. Press online. 26. 12. 2011. Приступљено 18. 1. 2013.. 
  139. ^ а б „Novak Djokovic outlasts Rafael Nadal“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  140. ^ „NOVAK & ROGER: THE RIVALRY“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  141. ^ а б „Andy Murray wins Open, first Slaml“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  142. ^ „DJOKOVIC CAPTURES THIRD STRAIGHT BEIJING TITLE“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  143. ^ „MICHAEL CHANG Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  144. ^ а б „Novak Djokovic Player Activity“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  145. ^ „ROGER FEDERER Playing Activity“ Приступљено 18. 1. 2013. 
  146. ^ „Djokovic wins Mubadala Word Tennis Championships“. Press online. 4. 1. 2013. Приступљено 19. 1. 2013.. 
  147. ^ а б „Novak piše istoriju Melburna!“. b92. 27. 1. 2013. Приступљено 27. 1. 2013.. 
  148. ^ [2] Снимак Новаковог појављиваља на Евровизији
  149. ^ „Zatvorena 25. Univerzijada u Beogradu“. RTS. 12. 7. 2009. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  150. ^ „Blic Online“. www.blic.rs 
  151. ^ „Andy Murray happy to see Davis Cup match return to Braehead Arena“. Daily Record. 25. 3. 2011. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  152. ^ „Novak Đoković postao ambasador UNICEF-a za Srbiju“. Plus. 1. 9. 2011. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  153. ^ „NOVAK DJOKOVIC Tennis player and winner of 5 grand slams“. Audermas Piguet Приступљено 13. 1. 2013. 
  154. ^ „Tennis Ace Novak Djokovic To Do Cameo In ‘Expendables 2′“. Deadline Hollywood. 29. 11. 2011. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  155. ^ „Nole izbačen iz "Plaćenika"“. mondo. 27. 7. 2012. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  156. ^ „About us“. Family Sport Приступљено 13. 1. 2013. 
  157. ^ „Novak tennis center“. Family Sport Приступљено 13. 1. 2013. 
  158. ^ „FONDACIJA“ (на ((sr))). Novak Djokovic Fondacija Приступљено 15. 4. 2013. 
  159. ^ „DONIRAJTE“ (на ((sr))). Novak Djokovic Fondacija Приступљено 15. 4. 2013. 
  160. ^ „Bluz grupa ZONA B snimila pesmu u Noletovu čast (Download)“. Novak Djokovic. 15. 12. 2010. Приступљено 13. 1. 2013.. 
  161. ^ а б „Новак на најљепшој марки Српске“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 5. 6. 2012. Приступљено 6. 6. 2012. 
  162. ^ „TVB92: “Nesalomivi“ (21h)“ (на ср). b92. 5. 7. 2011. Приступљено 12. 2. 2013. 

Спољашње везе [уреди]

Портал Биографија
Портал Тенис

Са других Викимедијиних пројеката :

п • р • у
Награда Лауреус академије за најбољег спортисту
Сједињене Америчке Државе Тајгер Вудс (2000) · Сједињене Америчке Државе Тајгер Вудс (2001) · Немачка Михаел Шумахер (2002) · Сједињене Америчке Државе Ленс Армстронг (2003) (касније одузета) · Немачка Михаел Шумахер (2004) · Швајцарска Роџер Федерер (2005) · Швајцарска Роџер Федерер (2006) · Швајцарска Роџер Федерер (2007) · Швајцарска Роџер Федерер (2008) · Јамајка Јусејн Болт (2009) · Јамајка Јусејн Болт (2010) · Шпанија Рафаел Надал (2011) · Србија Новак Ђоковић (2012) · Јамајка Јусејн Болт (2013)
п • р • у
Асоцијација тениских професионалаца – тенисери на 1. месту
п • р • у
Добитници „Златне значке“ Спорта
Фрањо Михалић (1957) · Светозар Глигорић (1958) · Станко Лоргер (1959) · Радивој Кораћ (1960) · Мирослав Церар (1961) · Милан Галић (1962) · Мирослав Церар (1963) · Мирослав Церар (1964) · Бранислав Лончар (1965) · Вера Николић (1966) · Иво Данеу (1967) · Ђурђа Бједов (1968) · Драган Џајић (1969) · Десанка Пешут (1970) · Сретен Дамјановић (1971) · Мате Парлов (1972) · Маријан Бенеш (1973) · Мате Парлов (1974) · Ненад Стекић (1975) · Матија Љубек (1976) · Шабан Сеидију (1977) · Дражен Далипагић (1978) · Миодраг Перуновић (1979) · Слободан Качар (1980) · Борут Петрич (1981) · Драган Кићановић (1982) · Драгутин Шурбек (1983) · Шабан Трстена (1984) · Дражен Петровић (1985) · Веселин Вујовић (1986) · Матеја Свет (1987) · Јасна Шекарић (1988) · Драгомир Бечановић (1989) · Драгутин Топић (1990) · Дејан Савићевић (1991) · Слободан Бранковић (1992) · Игор Миладиновић (1993) · Јасна Шекарић (1994) · Александар Ђорђевић (1995) · Александра Ивошев (1996) · Предраг Мијатовић (1997) · Дејан Бодирога (1998) · Владимир Грбић (1999) · Владимир Грбић (2000) · Александар Шоштар (2001) · Дејан Бодирога (2002) · Владимир Вујасиновић (2003) · Денис Шефик (2004) · Данило Икодиновић (2005) · Оливера Јевтић (2006) · Новак Ђоковић (2007) · Милорад Чавић (2008) · Нађа Хигл (2009) · Новак Ђоковић (2010) · Новак Ђоковић (2011) · Милица Мандић (2012)
п • р • у
Победници Отвореног првенства Аустралије – мушкарци појединачно
Род Лејвер (1969) · Артур Еш (1970) · Кен Роузвол (1971–72) · Џон Њуком (1973) · Џими Конорс (1974) · Џон Њуком (1975) · Марк Едмондсон (1976) · Роско Танер (Јануар 1977) · Витас Герулајтис (Децембар 1977) · Гиљермо Вилас (1978–79) · Брајан Тичер (1980) · Јохан Крик (1981–82) · Матс Виландер (1983–84) · Стефан Едберг (1985) · Није одржано (1986) · Стефан Едберг (1987) · Матс Виландер (1988) · Иван Лендл (1989–90) · Борис Бекер (1991) · Џим Куријер (1992–93) · Пит Сампрас (1994) · Андре Агаси (1995) · Борис Бекер (1996) · Пит Сампрас (1997) · Петр Корда (1998) · Јевгениј Кафељников (1999) · Андре Агаси (2000–01) · Томас Јохансон (2002) · Андре Агаси (2003) · Роџер Федерер (2004) · Марат Сафин (2005) · Роџер Федерер (2006–07) · Новак Ђоковић (2008) · Рафаел Надал (2009) · Роџер Федерер (2010) · Новак Ђоковић (2011–13)


п • р • у
Победници Вимблдона — мушкарци појединачно*
*Опен ера · (1968–69) Род Лејвер · (1970–71) Џон Њуком · (1972) Стен Смит · (1973) Јан Кодеш · (1974) Џими Конорс · (1975) Артур Еш · (1976–80) Бјерн Борг · (1981) Џон Макенро · (1982) Џими Конорс · (1983–84) Џон Макенро · (1985–86) Борис Бекер · (1987) Пет Кеш · (1988) Стефан Едберг · (1989) Борис Бекер · (1990) Стефан Едберг (1991) Михаел Штих · (1992) Андре Агаси · (1993–95) Пит Сампрас · (1996) Рихард Крајичек · (1997–00) Пит Сампрас · (2001) Горан Иванишевић · (2002) Лејтон Хјуит · (2003–07) Роџер Федерер · (2008) Рафаел Надал  · (2009) Роџер Федерер · (2010) Рафаел Надал  · (2011) Новак Ђоковић  · (2012) Роџер Федерер
п • р • у
Победници Отвореног првенства САД – мушкарци појединачно
Артур Еш (1968) · Род Лејвер (1969) · Кен Роузвол (1970) · Стен Смит (1971) · Илије Настасе (1972) · Џон Њуком (1973) · Џими Конорс (1974) · Мануел Орантес (1975) · Џими Конорс (1976) · Гиљермо Вилас (1977) · Џими Конорс (1978) · Џон Макенро (1979-81) · Џими Конорс (1982-83) · Џон Макенро (1984) · Иван Лендл (1985-87) · Матс Виландер (1988) · Борис Бекер (1989) · Пит Сампрас (1990) · Стефан Едберг (1991-92) · Пит Сампрас (1993) · Андре Агаси (1994) · Пит Сампрас (1995-96) · Патрик Рафтер (1997-98) · Андре Агаси (1999) · Марат Сафин (2000) · Лејтон Хјуит (2001) · Пит Сампрас (2002) · Енди Родик (2003) · Роџер Федерер (2004-08) · Хуан Мартин дел Потро (2009) · Рафаел Надал (2010) · Новак Ђоковић (2011) · Енди Мари (2012)
п • р • у
Победници Мастерс купа – појединачно
Стен Смит (1970) · Илије Настасе (1971–73) · Гиљермо Вилас (1974) · Илије Настасе (1975) · Мануел Орантес (1976) · Џими Конорс (1977) · Џон Макенро (1978) · Бјерн Борг (1979–80) · Иван Лендл (1981–82) · Џон Макенро (1983–84) · Иван Лендл (1985–87) · Борис Бекер (1988) · Стефан Едберг (1989) · Андре Агаси (1990) · Пит Сампрас (1991) · Борис Бекер (1992) · Михаел Штих (1993) · Пит Сампрас (1994) · Борис Бекер (1995) · Пит Сампрас (1996–97) · Алекс Коређа (1998) · Пит Сампрас (1999) · Густаво Киртен (2000) · Лејтон Хјуит (2001–02) · Роџер Федерер (2003–04) · Давид Налбандијан (2005) · Роџер Федерер (2006–07) · Новак Ђоковић (2008) · Николај Давиденко (2009) · Роџер Федерер (2010–11) · Новак Ђоковић (2012)
п • р • у
Српски тенисери међу 200 најбољих рангираних тенисера света у појединачно на ВТА и АТП листи
п • р • у
Србија Носиоци заставе Србије на церемонији отварања Олимпијских игара Olympic rings with transparent rims.svg
Летње
Зимске
Летње
Зимске
Летње
Зимске


Овај чланак је сјајан
Сјајни чланак Чланак Новак Ђоковић је пример међу сјајним чланцима.
Позивамо и Вас да напишете и предложите неки сјајан чланак.


- Добављено из „http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Новак_Ђоковић&oldid=7206268“