Мироточење
Мироточење (грч. μυροβλυσία) је, у хришћанству, појављивање уљане влаге, познате као миро[а], на иконама, крстовима или моштима светитеља. Мироточење подразумева спонтано појављивање лаке уљане материје, која испушта пријатан мирис. Разни случајеви мироточења разликују се један од другог по врсти, боји и конзистенцији течности која се појављује. Она може да буде густа и вискозна као смола, или да личи на росу.[1]
Хришћанске црвкве сматрају мироточење као чудесни догађај, али нема довољно дискусија о узроцима и карактеру појаве течности зато што црквене власти не дозвољавају научни приступ моштима и другим реликвијама.[тражи се извор]
Мироточење у историји[уреди | уреди извор]
Свето Писмо не говори ништа о мироточењу. Сва помињања дате појаве налазе се једино у светом предању. У најраније забележене случајеве мироточења спадају:
- миомирисно уље из гробнице апостола Јована Богослова, које точи сваке године;
- мироточење моштију апостола Филипа (према апокрифу "Дела апостола Филипа", споменик 2-3. века);
- "Мучеништво Теодота Анкирског" (3. век) извештава о точењу мира од мученикових остатака;
- многобројни извештаји о обилном мироточењу моштију Димитрија Солунског (према сазнању Димитрија Ростовског, његово мироточење је познато од 7. века[2], док Јован Скилица тврди да се мироточење од светитеља први пут појавило 1040. године[3]);
- мошти светог Николаја Чудотворца, која се од 9. маја 1087. године налазе у крипти светитељеве базилике у граду Бари (Италија), непрестано точе миро, које се једном годишње вади кроз мали отвор на поклопцу гробнице;[4]
- точење уља од моштију преподобне Теодоре у Солуну у 14. и 15. веку. "Од ње непрестано точи миро, као из текућег извора, поред леве ноге тече у каду. То миро раздељују на благослов правоверним хришћанима"[5].
Савремени примери:
- Монреалска Иверска икона Мајке Божије, по многобројним сведочењима, скоро непрекидно је мироточила у току 15 година (1982—1997);
- 2009. године у току богослужења у војничкој четврти Севастопоља, икона Мајке Божије "Умекшање злих срца" замироточила је крвљу[6].
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Треба га разликовати од мира које се кува у свакој помесној православној цркви и користи се за вршење тајне миропомазања.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Гришечкина, Наталья Васильевна. „Обновление и мироточение икон”. www.bibliotekar.ru (на језику: руски). Приступљено 19. 5. 2022.
- ^ „Жития святых по изложению свт. Димитрия Ростовского/Октябрь/26 — Викитека”. ru.wikisource.org (на језику: руски).
- ^ Charalambos Bakirtzis Pilgrimage to Thessalonike: The Tomb of St. Demetrios // Dumbarton Oaks Papers, Vol. 56. (2002), p 176.
- ^ „Официальный веб-сайт Базилики Святого Николая”. Архивирано из оригинала 2013-09-22. г. Приступљено 2010-01-17.(језик: енглески)
- ^ ХОЖЕНИЕ ЗОСИМЫ В ЦАРЬГРАД, АФОН И ПАЛЕСТИНУ (Путешествие и события грешного монаха Зосимы, дьякона Сергиева монастыря.) 1419-1422 // Книга хождений. Записки русских путешественников XI-XV вв.. — Москва: Советская Россия, 1984. — С. 305. — 448 с.
- ^ „Во время богослужения в Севастополе икона замироточила с кровью”. meridian.in.ua (на језику: руски). Приступљено 19. 5. 2022.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Масовно мироточење икона у руској сеоској цркви, сајт Пријатељ Божији
- Ево шта значи мироточење икона и због чега се јавља, новине Србија јавља
- Мироточење, исечак из колаж филма "Дигитални анђео"