Апокриф

Део серијала чланака Хришћанство

Оснивање Исус Христос · Апостоли Црква · Јеванђеље Историја Рано хришћанство · Сабори Велика шизма · Крсташки ратови Реформација · Екуменизам Традиције Православље · Католицизам Протестантизам Теологија Свето Тројство (Отац, Син, Свети дух) Стварање · Грех · Суд · Анђели Спасење · Васкрсење · Царство Упражњавање Пост · Молитва · Свете тајне Свето Писмо Стари завет · Нови завет Књиге · Канон · Апокрифи

Портал:Хришћанство

Апокриф или апокрифни спис (грч: ἀπόκρυφα – скривен) је неканонска књига библијске тематике, која је забрањена од црквених власти и углавном тајно ширена.

Када је у 4. веку хришћанство постало званична државна религија Римског царства, поставило се питање прописивања (канонизовања) званичне хришћанске литературе, јер су постојала многа дела у којима је хришћанство тумачено другачије од учења цркве. Зато је црква је одлучила да изврши ревизију свих дотадашњих познатих хришћанских списа са циљем да одвоји оне које садрже божју “истину” од оних чије је учење „лажно“.

Канонске књиге су прописане на лаодикијском сабору 360. године. У канон је ушло оно што и данас спада у Нови завет (јеванђеља по Матеју, Марку, Луки и Јовану, дјела апостолска, посланице итд.) и Стари завет (књига постања, књиге пророчке итд.). Окончањем канонизације библијских књига, апокрифима почињу да се називају сва остала дела старозаветне и новозаветне тематике, која су остала изван састава Светог писма и најчешће се сматрају јеретичким књигама.

Као и канон, и апокрифи се деле на старозаветне и новозаветне. Од старозаветних апокрифа познати су: Књига Енохова, Књига Варухова и Књига Аврамова, а од новозавјетних разна јеванђеља, откровења и тзв. виђења. Апокрифне књиге су забрањиване и спаљиване, јер се њихово виђење библијских повести није слагало са виђењем званичне цркве. Они су најчешће обрађивали библијске мотиве, описивали рај и пакао, приповедали приче о пророцима, свецима, богородици.

У старој српској књижевности било их је више: Књига Авраамова, Књига Енохова, Јеванђеље Младенства, Јеванђеље Јаковљево, Никодимово и др. Преведени с грчког, пуни маште и легенде, утицали су на српску народну књижевност. И поред свих забрана, апокрифи су у српској књижевности много и дуго преписивани, све до 19. века. Неки су и читани у цркви: „Протојеванђеље Јаковљево“ (на дан Богородичиног рођења) и „Никодимово јеванђеље“ (на Велику Суботу за Васкрс).

Види још

• Словенски апокрифи
• Канон Светог писма
• Библиотека Наг Хамади
• Свици са Мртвог мора

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Апокриф

• ((hr)) Апокрифи из Наг Хамадија
• ((en)) Early Christian Writings