Митишчи
| Митишчи рус. Мытищи | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Област | Московска област |
| Рејон | Митишчински рејон |
| Основан | 1460. |
| Статус града | 1925 |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 173.341 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 55° 54′ 47″ С; 37° 45′ 16″ И / 55.913056° С; 37.754444° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 150 m |
| Површина | 34,59[1] km2 |
.svg)  Митишчи Митишчи на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 141000–141021 |
| Позивни број | +7 495 |
| ОКАТО код | 46234501 |
| Веб-сајт | |
| www.mytyshi.ru | |
.png)
.svg)
Митишчи (рус. Мытищи) град је у Русији у Московској области. Налази се на 19 km североисточно од Москве, на реци Јаузи и железничкој прузи Москва-Јарослављ. Град представља административни и образовни центар Митишчинског дистрикта. Познат је по свом акведукту, изграђеном 1779—1804. по наређењу Катарине II, који је представљао прво средство за опскрбљивање Кремља чистом водом. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 173.341 становника.
Историја[уреди | уреди извор]
Простор данашњег Митишчија су први населили ловци и рибари око 6-8 миленијума п. н. е., тј. у касном каменом добу. У 8-9. веку простор су населила словенска племена (Вјатичи и Кривичи). Данас у Митишчију и око њега постоји десетак ових насеља из периода од 11. до 13. века. Насеље под данашњим називом постоји од 1460. године, блиско повезано са луком реке Јаузе. Представљало је важно трговачко чвориште у којем су трговци морали да плаћају порез. Насеље је и добило име по корупцији (миту, рус. мыт)., а од 19. века је преименовано у Велики Митишчи (рус. Большие Мытищи). Године 1862. кроз Велики Митишчи је изграђена железничка пруга.
Статус града ово насеље је добило 17. августа 1925. године.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
Средином 19. века број становника је био 389. Данас, Митишчи је трећи по броју становника у Московској области, после Подољска и Љубереца. Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 173.341 становника, 13.441 (8,41%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 60.118 | 98.606 | 118.653 | 140.656 | 154.068 | 159.900[3] | 173.160 |
Привреда[уреди | уреди извор]
Митишчи је највећи индустријски центар у региону, при чему је најразвијеније машинство — производња оружја, стројоградња (вагони за подземну жељезницу), али постоје и погони за електромеханику, производњу вештачких смола, линолеума, пластичне масе итд.
Партнерски градови[уреди | уреди извор]
Види још[уреди | уреди извор]
- Јуриј Безменов, совјетски новинар и контраобавештајац
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Росстат. Регионы России. Основные социально-экономические показатели городов. 2010 г.
- ^ Незванични сајт Митичија: Историја Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јануар 2014) (језик: руски)
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Незванични сајт Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2008)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Географске | |
| Остале | |
