Јарослављ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили лично име, погледајте чланак Јарослав (име).
Јарослављ
рус. Яросла́вль

Nikolay Mokry in Jaroslav.JPG
Црква светог Николаја Мокрог са карактеристичким куполама у Јарославском стилу.

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Русије Русија
Федерални округ Централни
Област Јарославска област
Основан 1010
Статус града 1071
Становништво
Становништво (2010) 591.486
Географске карактеристике
Координате 57°37′00″N 39°52′00″E / 57.616667, 39.883333
Временска зона UTC+4
Надморска висина 100 м
Површина 205 км²
Јарослављ на мапи Русије
{{{alt}}}
Јарослављ
Јарослављ на мапи Русије
Остали подаци
Градоначелник Виктор Волончунас
Позивни број +7 4852
ОКАТО код 78 401
Веб-страна www.city-yar.ru

Јарослављ (рус. Ярославль) је град у Русији и административни центар Јарославске области. Налази се на 250 километара североисточно од Москве, на ушћу реке Которосл у Волгу. Према попису становништва из 2010. у граду је живело 591.486 становника.

Град припада Златном кругу, групи најстаријих руских градова у Европи. Данас је то једно од омиљених туристичких одредишта у Русији.

Историја[уреди]

Јарослав Мудри, оснивач града Јарославља.

Јарослављ се први пут помиње у изворима из 1010. године као упориште кнежевине Велики Ростов на Волги. По предању, основао га је Јарослав Мудри, један од владара Великог Ростова, након што је, на месту будућег града, савладао једног огромног медведа. У грбу града се заиста налази један усправљени медвед. У руским хроникама Јарослављ се први пут помиње 1071. године. Јарослављ је постало престоница независне кнежевине Јарослав 1218. године и важно трговачко упориште на Волги. Град је готово потпуно уништен 1238. године у монголско-татарској инвазији, али је брзо обновљен.

Јарослављ је 1463. постало део Московије. У 17. веку је био други по величини град Русији, важно трговачко и мануфактурно средиште. За време пољско-литванске инвазије и заузимањем Москве 1612., постао је једно време де-факто главни град. Од 1796. Јарослављ је био центар једне губерније. Од 1900. године у Јарослављу постоји трамвај. После Октобарске револуције у граду се развијала нарочито тешка индустрија.

Културне и образовне институције[уреди]

Црква Богојављења.

Индустријалац П. Г. Демидов је 1805. године основао вишу школу, која је 1833. постала лицеј. Од 1971. Јарослављ има свој универзитет.

Јарослављ одликује најстарије позориште у Русији (Театар Волков, отворен 1750). Данас су овде најважније установе високог образовања следеће: Универзитет Демидов, Политехнички универзитет, Педагошки универзитет Ушински и Медицинска академија.

Знаменитости[уреди]

Јарослављ је културно један од најбогатијих руских градова, нарочито се истиче по броју црква. Разлог је у томе да је у граду живело пуно богатих трговаца, који су издатно потпомогли градњу црква. Најстарије цркве у граду потичу из 17. века и припадају такозваном Јарославвском типу. Изграђене су од црвене цигле. Црква пророка Илије садржи веома лепе фреске. Преображенски манастир је један од најстаријих и најугледнијих у овом делу Русије.

Клима[уреди]

Град се налази у умерено-континенталном климатском појасу, под утицајем Атлантског океана. Средња температура у јануару је -11 °C а у јулу 18 °C. Годишња висина падавина износи 550 мм. 150 дана у години температура је испод ледишта. Зиме су умерено хладне са умереним падавинама снега, највећи забележен минимумом је око −40 °C. Љета су такође умерена, са просечном температуром у јулу +18 °C, док је максимална измерена температура љета била +37 °C.


Клима Јарославља
Показатељ Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Годишње
Апсолутни максимум, °C 7,0 6,0 17,3 27,6 33,6 33,3 34,8 32,6 29,5 24,7 12,7 8,9 34,8
Средњи максимум, °C −7,2 −4,8 1,1 9,0 17,8 21,4 23,3 21,5 14,9 7,2 −0,2 −4,2 8,3
Средња температура, °C −9,4 −8,6 −2,9 4,3 11,3 16,2 18,0 15,6 10,1 4,1 −2,8 −7,3 3,7
Средњи минимум, °C −13,8 −13,2 −8,6 0,0 6,2 10,1 12,5 10,7 5,9 0,9 −5,2 −10,6 −0,4
Апсолутни минимум, °C −40,2 −37,5 −28 −22,3 −3,1 1,0 4,0 0,2 −5,6 −17,8 −25,7 −42 −42
Количина падавина, mm 37 27 26 40 52 65 84 64 55 52 46 43 591
Извор: Хидрометеоролошки центар Русије


Становништво[уреди]

Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 591.486 становника, 21.602 (3,52%) мање него 2002.

Кретања броја становника
2002. 2010.
613.088[1] 591.486[2]

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Федеральная служба государственной статистики (May 21, 2004). Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек (на Russian). Всероссийская перепись населения 2002 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 
  2. ^ Федеральная служба государственной статистики (2011). Предварительные итоги Всероссийской переписи населения 2010 года (Preliminary results of the 2010 All-Russian Population Census)“ (на Russian). Всероссийская перепись населения 2010 года. Federal State Statistics Service Приступљено 4. 9. 2012.. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :


Координате: 57° 37' СГШ, 39° 53'ИГД