Морски пауци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Морски пауци
Sea spider.jpg
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
подтип: Chelicerata
класа: Pycnogonida
Latreille, 1810
ред: Pantopoda
фамилије

Ammotheidae
Austrodecidae
Callipallenidae
Colossendeidae
Nymphonidae
Phoxichilidiidae
Pycnogonidae
Rhynchothoracidae
Endeididae

Екологија таксона
Спољашња грађа морског паука Nymphon rubrum A. и B. прозома. C. опистозома. 1. пробосцис. 2. хелицера 3. палп. 4. ноге за ношење јаја. 5. јаја. 6. ноге за ходање.

Морски пауци (Pycnogonida) су мала група (500 врста) морских пауколиких животиња распрострањени од поларних до тропских мора. Насељавају како литоралне тако и зоне великих морских дубина.

Положај ове групе је дуго био непознат јер су врло специфичне анатомије. Данас их већина зоолога сврстава у хелицерате зато што им је:

Спољашња анатомија[уреди]

Тело морских паукова је сићушно величине од 1mm - 1cm, док су екстремитети јако дугачки па код неких врста, као нпр. Nymphon rubrum, могу достићи дужину и од 25cm (видети слику). Тако тело изгледа као да је изгубљено. Подељено је на :

  • прозому или главеногрудни регион који се састоји од:
1. пробосциса управљеног ка напред;
2. три главена и једног грудног сегмента који су спојени;
3. три, четири или 5 грудних (зависно од врсте) сегмената.

Екстремитети[уреди]

Са сваког сегмента прозоме полази по пар екстремитета:

  1. пар су хелицере које полазе са стране базе пробосциса;
  2. пар су палпи који су изграђени од различитог броја чланака (најчешће од 8-10), а могу код појединих врста да буду и редуковани;
  3. пар су тзв. овигерне ноге које служе за ношење јаја и имају их мужјаци, док су код женки редуковане.
  4. 4 до 6 пари ногу за ходање, чији број зависи од броја прозомалних сегмената.

Унутрашња грађа[уреди]

Цревни систем се састоји од следећих делова:

  • усни отвор који се налази на врху пробосциса;
  • ждрело које је цевасто, протеже се дуж пробосциса и њиме се усисава и ситни храна;
  • једњак, који се наставља на ждрело а другим краје се повезује са следећим делом;
  • средње црево је разгранато и представља главни део за унутарћелијско варење (интрацелуларно) хране, а затим се сварена храна помоћу наставака (названих дивертикулуми или цекуми) транспортује до врхова екстремитета;
  • задње црево које је врло кратко и завршава се аналним отвором.

Крвни систем је отвореног типа. Састоји се од цевастог срца које је смештено у дорзалном делу миксоцела. Крв из срца излази у миксоцел, а затим одлази у све делове тела и враћа се поново у срце преко отвора названих остије.

Дисање обављају целом површином тела пошто немају посебних респираторних органа.

Нервни систем је лествичастог типа и састоји се од:

Чула су им највероватније слабо развијена мада о њима има мало података. Зна се за постојање 4 пара простих очију, оцела, на задњем делу главеног региона.

Полови су одвојени и мужјаци се разликују од женки по томе што имају ноге за ношење јаја. Гонаде имају облик латиничног слова у и гранају се слично средњем цреву залазећи у екстремитете. Женке полажу јаја директно на ноге мужјака или их они сакупљају и лепе, а затим преливају сперматозоидима. Код појединих врста млади, који се излегу из јаја, довршавају развиће пресвлачењем. Код појединих врста млади остају извесно време на мужјацима, док код других паразитирају на полипима.

Литература[уреди]

  • Блесић, Б. Артикулата, ПМФ - Крагујевац, 2002.
  • Догељ, В, А: Зоологија бескичмењака, Научна књига, Београд, 1971.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 1, Научна књига, Београд, 1977.
  • Крунић, М: Зоологија инвертебрата 2, Научна књига, Београд
  • Маричек, магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија, Научна књига, Београд, 1986.
  • Матоничкин, И, Хабдија, И, Примц - Хабдија, Б: Бескраљешњаци - билогија нижих авертебрата, Школска књига, Загреб, 1998.
  • Marcon, E, Mongini, M: Све животиње света, ИРО Вук Караџић, Београд, 1986.
  • Петров, И: Сакупљање, препаровање и чување инсеката у збиркама, Биолошки факултет, Београд, 2000.
  • Радовић, И, Петров, Бригита: Разноврсност живота 1 - структура и функција, Биолошки факултет Београд и Stylos Нови Сад, Београд, 2001.

Спољашње везе[уреди]