Одбојка на песку

Из Википедије, слободне енциклопедије

Одбојка на песку је популарни спорт који је настао као варијанта традиционалне дворанске одбојке. Као место игре користе се углавном пешчане плаже гдје је спорт и настао. Иако је одбојка на песку у почетку била углавном само забава, постепено је прерасла у прави такмичарски спорт, па је од 1996. године у програму Олимпијских игара.

Историја одбојке на песку[уреди]

Одбојка на песку је настала на плажама у Калифорнији у САД негде око 1920. године. Као такмичарски спорт дуго није била шире прихваћена, иако је било појединачних професионалних турнира и такмичења. Прави бум у развоју одбојке на песку догодио се 90-их година 20. века, што је довело до тога да је од Олимпијских игара 1996. године у Атланти одбојка на песку део породице олимпијских спортова.

Најпознатије нације у том спорту су САД и Бразил. У Србији такође постоје службени турнири, које организује Одбојкашки савез Србије - Комисија за одбојку на песку, и који се играју у оквиру Првенства државе. Од међународних успеха наших такмичара треба поменути: 1. место на међународном турниру у Сан Дијегу 1998. године, 5. место на турниру на Менхетн Бич-у 1998. године, 3. место на турниру у Лимасолу 2000. године, 5. до 8. места на Европском купу у Загребу 2003. године, 1. место на међународном турниру у Лимасолу 2005. и 2006. године итд. Наши најбољи играчи су Иван Бугарчић - Гаги, Владимир Кнежевић, Зоран Јовановић итд. Иван Бугарчић је седмоструки првак државе и једини играч који је освајао Првенства у три државе: Југославији, Србији и Црној Гори и Србији.

Правила игре[уреди]

Играчи одбојке на песку у Калифорнији

Већина правила игре преузета су из стандардне одбојке, а две кључне разлике су врста терена (песак уместо тврдог паркета или бетона) и екипа која се састоји од два играча са сваке стране (а не од 6 као што је то случај у стандардној одбојци). Ево осталих главних разлика у правилима одбојке на песку и дворанске одбојке:

  • терен је величине 8x8 метара, а не 9x9 m као код дворанске варијанте
  • није дозвољено играње прстима изнад главе приликом пријема сервиса или напада. Изнимно се дозвољава играње прстима изнад главе приликом пријема смеча и то ако је путања лопте изнад висине рамена играча који брани напад
  • стандарди за суђење тзв. дупле лопте приликом играња прстима изнад главе је знатно строжи
  • додир блока се увек броји као први контакт
  • забрањен је мекан додир приликом којег играч користи врхове прстију да одреди смер лопте према противниковом пољу, већ је за напад дозвољен само чврсти ударац (смеч)
  • нешто блажи критеријуми везани за пријам сервиса

Карактеристично је и коришћење сигнала рукама којима играч показује свом саиграчу који потез планира извести. Ти се сигнали изводе руком иза леђа, што онемогућава противника да сигнал примиети и препозна. Уобичајени сигнали су стиснута шака која сигнализира да играч неће покушати блок, један испружен прсти који јавља да ће играч блоком штитити могућ напад паралелом, те два прста која сигнализирају покушај блокирања дијагонале.

Опрема[уреди]

Лопта

У слободној варијанти све што треба је одговарајући равни простор на пешчаној плажи или терену, одбојкашка лопта и мрежа. Како је реч о спорту који је најчешће везан уз плаже, такмичари су су складу с тим увек боси и често одевени у купаће костиме. Док ће девојке одабрати дводиелни спортски купаћи костим, мушкарци често користе нешто шире купаће гаћице и мајице без рукава. Због сунца неизбежни детаљ су и сунчане наочари или капе са ширитом.

Спољашње везе[уреди]