Окућница Илије Милошевића
| Окућница Илије Милошевића | |
|---|---|
 Стара кућа | |
| Опште информације | |
| Место | Врбица |
| Општина | Аранђеловац |
| Врста споменика | Непокретно културно добро - споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Крагујевац |
Окућница Илије Милошевића, налази се у Аранђеловцу, у насељу Врбица, општина Аранђеловац. Настала је у 19. веку. Заштићена је као споменик културе од 1992. године.
Положај и изглед[уреди | уреди извор]
Окућница се налази на улазу у Аранђеловац, на десној страни пута из правца Тополе. Двориште је веома пространо и сачувано је седам објеката првобитне окућнице: стара и нова кућа, млекар, магаза, вајат, кош, бунар.
Стара кућа[уреди | уреди извор]
Стара кућа је централни објекат у овом комплексу. Грађевина се налази на равном терену, постављена на плитким темељима од камена. За изградњу су коришћени кречни малтер и камен. Кров је четвороводан, покривен је ћерамидом и благог је нагиба. Унутрашњи простор чине три дела. Први део чини „кућа” са огњиштем које је накнадно зазидано. Други и трећи део чине соба и помоћна просторија.
Нова кућа[уреди | уреди извор]
Нова кућа је саграђена 1917. године. За разлику од старе, нова кућа је зидана од опеке са малтерисаним и окреченим зидовима. Кућа се налази на косом терену. Део куће на косини је постављен високим темељним зидом од камена и ту је саграђен подрум. Кров је четвороводан и полустрм. Покривач крова чини бибер цреп.
Млекар[уреди | уреди извор]
Млекар се налази на плитким темељима направљеним од ломљеног камена. У питању је квадратна грађевина са зидовима од брвана. До половине висине објекта зидови су изграђени од брвана хоризонтално слаганих, а на угловима „ућертаним”. Горњи делови зидова су изграђени од засечених дасака што омогућава проветравање. Кров је четворосливан. Кровни покривач је ћерамида.
Магаза[уреди | уреди извор]
Магаза је издвојена од осталих објеката у комплексу. Постављена је на равном терену. У основи је правоугаона грађевина која се налази на високом темељном зиду, изграђеном од ломљеног камена. Саграђена је од брвана са конструкцијом греда, стубова и косника. На улазу се налази пространи трем са два слободна, храстова стуба. Кров је четвороводан са покривачем од ћерамиде.
Вајат[уреди | уреди извор]
Вајат се налази између старе и нове куће. Део вајата који се налази ближе старој кући постављен је на високи темељни зид. То је било потребно јер је терен у овом делу нешто већег нагиба. Саграђен је од масивних храстових брвана, „ућертаним” на крајевима. На улазу се налази простран трем са два орнаментисана храстова стуба. Кров је четворосливан са покривачем од бибер црепа. Благог је нагиба.
Кош[уреди | уреди извор]
Кош је грађевина издужене основе, ограђена високим темељним зидом од камена са тумбасом. Конструкцију грађевине чине греда, стубови и косници. Кров је на две воде, а покривач је од црепа.
Бунар[уреди | уреди извор]
Бунар је дубок 12 m. Налази се изнад млекара. Озидан је каменим блоковима. Сантрач је грађен од дасака у доњој зони, а горњи део је затворен накованим лајснама.[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Грковић, Марко; Муњић, Јелена; Стефановић, Александра; Томић, Милица; Ђорђевић, Славица (2017). Каличанин-Крстић, Марија, ур. Преглед наслеђа. Крагујевац: Завод за заштиту споменика културе Крагујевац. стр. 11. ISBN 978-86-907841-9-6.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Републички завод за заштиту споменика културе - Београд
- Завод за заштиту споменика културе Крагујевац
- Листа споменика
_Serbien.jpg)
