Аранђеловац

Из Википедије, слободне енциклопедије
Аранђеловац

Поглед на Аранђеловац са Букуље
Поглед на Аранђеловац са Букуље

Грб
Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Управни округ Шумадијски
Општина Аранђеловац
Становништво
Становништво (2011) 24797
Положај
Координате 44°18′15″N 20°33′22″E / 44.304166, 20.556
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 259 m
Аранђеловац на мапи Србије
{{{alt}}}
Аранђеловац
Аранђеловац на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 34300
34303
Позивни број 034
Регистарска ознака AR


Координате: 44° 18′ 15" СГШ, 20° 33′ 22" ИГД

Аранђеловац је градско насеље и седиште општине Аранђеловац у Шумадијском округу. Налази се у подножју планина Букуља и Венчац на око 255 m надморске висине, на 76 km од Београда. Према попису из 2011. било је 24797 становника.

Етимологија[уреди]

Садашња територија града највећим делом је припадала селу Врбица. Пошто је кнез Милош често боравио у лечилишту Буковичке бање одлучи да у Врбици 1858. године подигне цркву (једну од неколико покајница) и посвети је Светом Арханђелу Гаврилу, а од дела села Врбице са делом села Буковик формира варош којој даје име Аранђеловац.

Историја[уреди]

Аранђеловац је млад град. Основу града чине Буковик и Врбица. Најстарији писмени подаци о Буковику потичу из 15. века. У средњем веку цео крај је био повезан са Рудником, тада најважнијим месту у Шумадији. Када су Османлије 1459. освојили Смедерево, њихова војска је овладала и овим крајем. Павле Бакић је из Венчаца са 1000 ратника прешао у Угарску и постаје српски деспот. Аустрија је 1718. године завладала северним крајевима централне Србије. Централна Србија под Аустријанцима добила је статус Војне командатуре Краљевине Србије. У то време помиње се Врбица као ненасељено место у крагујевачком дистрикту. Године 1735. у Врбици се помиње шанац са око 50 домова и можда 300 до 350 становника. Командант шанца био је Мијушко Кујунџић који је заповедао свим војним обвезницима овог краја. Османлије су 1739. године поново завладали централном Србијом. Њихове репресалије изазвале су још једну велику сеоба Срба у крајеве северно од Дунава и Саве. Многи су тражили спас у хајдучији. Иако су Османлије послали своје елитне трупе, јањичаре, хајдучија се у целом региону јужно од Дунава и Саве није могла угушити, исто због Царске Аустрије у суседству у коју су хајдуци могли да се повуку или прикључе разним војним јединицама. Први српски устанак је избио 1804. године, у Орашцу, где су се скупили народни прваци и угледни људи. Устанике је заклео буковички прота Атанасије.

После српских устанка 1804 и 1815. место се развија и напредује. Илија Гарашанин је рођен у селу Гараши. Михаило Обреновић гради Старо здање као своју летњу резиденцију. Аранђеловчани су важили као одани Обреновићима, те су немило прихватили смену краљевске династије 1903. године.

Године 1941. Коста Пећанац позива на Букуљи сабор предратног четничког удружења и предлаже сарадњу са Немцима. Након сабора Пећанац одлази у источну Србију. Комунистичка власт Југославије доводи 1945. у Аранђеловац црногорског митрополита Јоаникија Липовца где је убијен. Место где почивају његови земни остаци је до данас остало непознато.

Аранђеловац је у Другом светском рату ослобођен у борбама септембра 1944. године.

Демографија[уреди]

У насељу Аранђеловац живи 19575 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,5 код мушкараца и 39,8 код жена). У насељу има 8339 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,91.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини XX века се становништво петоструко увећало.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 4278 [1]
1953. 6368
1961. 9837
1971. 15545
1981. 21379
1991. 23750 23153
2002. 25199 24309
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
23.324 95,94%
Црногорци
  
244 1,00%
Роми
  
231 0,95%
Југословени
  
50 0,20%
Македонци
  
46 0,18%
Хрвати
  
33 0,13%
Муслимани
  
0 0,0%
Мађари
  
15 0,06%
Руси
  
100 0,4%
Словенци
  
9 0,03%
Бугари
  
9 0,03%
Словаци
  
3 0,01%
Румуни
  
3 0,01%
Немци
  
3 0,01%
Албанци
  
0 0,00%
Чеси
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Власи
  
1 0,00%
Бошњаци
  
1 0,00%
непознато
  
122 0,50%



Привреда[уреди]

Трг у Аранђеловцу

Најпознатије предузеће из Аранђеловца је АД „Књаз Милош“ које сем поменуте минералне воде, производи и пуни сокове и енергетске напитке. Холдинг корпорација „Шамот“ производи ватросталне материјале и врши експлоатисање руда, а за „Електропорцелан“ производи електропорцелан и изолаторе. Електрокерамика производи се у ДД „Елка“. Експлоатацију мермера врши предузеће „Венчац“ а производњом ПВЦ цеви бави се ПП „Пештан“. ДД „Кубршница“ производи грађевински материјал (опеке и монтажне носаче). Поред поменутих постоји велики број мањих приватних предузећа.

У Аранђеловцу постоје три хотела: „Старо здање“, „Шумадија“ и „Извор“, одмаралиште ИНО, мотел „Ловачки дом“ на Букуљи, те велики број приватних смештајних капацитета и мноштво кафића и ресторана.

Знаменитости[уреди]

Аранђеловац је најпознатији по благотворности киселе воде којом је још 1811. године своје здравље крепио Доситеј Обрадовић. На лични захтев кнеза Милоша, буковичка вода је допремана у бутелама и коришћена на двору, а почетком XX века почиње и ручно флаширање киселе воде „Књаз Милош“. Ова вода је често добијала медаље за квалитет. Поред овога, веома је познат велелепни парк Буковичке бање који се простире на површини од 21,5 ha са сталном поставком мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора, насталих у тридесетогодишњем постојању међународне смотре уметности „Мермер и звуци“ која поред мермерних скулптура организује и манифестацију „Свет керамике“, а организује и позоришне представе, концерте и фолкорне приредбе. Од 1966. организује се Симпозијум скулптуре „Бели Венчац“.[4] Све манифестације обављају се на летњој отвореној сцени или у прелепој „Сали кнежева“ хотела „Старо здање“, грађевине старе преко 150 година, која потиче из времена династије Обреновић. У парку се налази и павиљон књаза Милоша и неколико извора минералне воде која се у бањском лечилишту користи заједно са глином за лечење обољења гастроинтестиналног и хепатолибијарног система, болести респираторног система и повреде локомоторног система.

Споменик устаницима из Првог српског устанка налазе у селу Орашац 6 km од Аранђеловца, где се налази меморијални комплекс смештен око Марићевића јаруге где је започето стварање модерне српске државе, а Карађорђе изабран за вођу устанка.

Аранђеловац има и два храма Св. архангела Гаврила. Један је онај у коме је служио прота Атанасије Буковички, који је заклео устанике на верност отаџбини, подигнут на темељима средњовековне цркве из 1480. године. Други је подигао кнез Милош, онај по коме је Аранђеловац добио име, подигнут 1835. године, а који је готово истоветан цркви Свете Тројице у Горњем Милановцу. Новосаграђен Храм Св. Ап. Петра и Павла један је од највећих у Шумадији. У близини се налази некадашњи средњовековни Манастир Светог Архангела Михаила у Брезовцу, цркве брвнаре у Венчанима и Даросави. У непосредној близини, у Тополи налази се маузолеј краља Петра I на Опленцу као и Карађорђева црква, затим средњевековни манастири Вољавча, Никоље и Благовештење.

На 10 km од Аранђеловца је 1976. подигнуто акумулационо Гарашко језеро за снадбевање водом Аранђеловца и околине. Језеро се простире на површини од око 65 ha, највеће дубине 22 m, порибљено је и представља омиљено излетиште грађана Аранђеловца заједно са базеном поред самог језера и спортским теренима.

Аранђеловачки музеј има своју сталну поставку коме припада Рисовачка пећина, на самом улазу у град, из доба неолита, а у близини које се налази и етно-кућа.

Аранђеловац панорама

Значајни људи[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
  4. ^ Венчачки мермер у Аранђеловцу („Вечерње новости“, 3. август 2013)

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

мапе и карте[уреди]