Оловка

Из Википедије, слободне енциклопедије

Оловка је предмет који оставља танки видљиви траг графита за собом, када се са њом црта или пише на некој подлози, мада је најчешћа подлога за писање и цртање папир. Оловка је део писачког и цртачког прибора.

Када се каже оловка, обично се мисли на оловку израђену од дрвета — дрвена оловка или, дугачку и танку, чији средишњи дио представља танки уздужни комад графита, који оставља свој траг на некој подлози. Графит, који се налази унутар оловке се назива мина, срце или шпиц оловке. Након неког времена коришћења оловке, овај шпиц се иступи и потроши, па је потребно наоштрити оловку, а за то користи специјални предмет звани резач. Процесом писања и зарезивања оловке, оловка троши — скраћује.

Траг обичне оловке је црн, због црне боје графита, а када се у графит додају разни обојени пигменти, тада графит није црне боје већ је у боји пигмента. Овакве оловке се називају оловке у боји — дрвене бојице, а користе се за цртање у боји. Постоје оловке које раде на принципу дрвеног угља или неког вештачког материјала и користе се искључиво за цртање. Траг графитне оловке се лако брише са папира, а у ту сврху се користи гумица за брисање.

Поред обичних „дрвених“ оловака, постоје и патент-оловке или техничке оловке. Техничке оловке ради на принципу по коме се, после употребе мењају графитна срца или мине. Базни део техничке оловке, урађен од метала или пластике својим техничким могућностима подржава замену самог графита (срца, шпица, мине). Техничке оловке се израђују у неколико категорија у зависности од дебљине графитних мина — од 0.2mm до 5.0mm.

Класификација оловака[уреди]

Цртеж оловком на папиру

Постоји међународни стандард по коме сеоловке деле по тврдоћи:

9H 8H 7H 6H 5H 4H 3H 2H H F HB B 2B 3B 4B 5B 6B 7B 8B 9B
Тврде Средње Мекане

Додатком олова у графит оловке постиже се тврдоћа, а са више угљена су мекше. Тврде оловке се користе за техничко цртање због својих оштрих линија, средње имају више намена, а мекане се користе за уметничке цртање.

Оловка као сликарска техника[уреди]

Оловка спада у сликарске технике, и то групу цртачких техника, и кроз историју се знатно мењала. Први материјал од којег се израђивао материјал улошка оловке био је сребро. Сребро је остављало сиви траг, али је проблем је био у скупоћи материјала, па се сребро замењује оловом. Олово је знатно мекше од сребра па је било и олакшано писање, а и траг је био много постојанији. Али, и олово је имало својих мана, па је оловка тек са проналаском графита постала доступна сваком. Због потребе да се добију валерски прелази — од светлог до тамног, графит се меша са глином која га чини знатно мекшим па је могуће лакше сенчење, утрљавање и валерски прелази.

За разлику од сребрене оловке, графит се, јер је мекан, брже троши, али управо због те мекоће, са оловком се може извући дебела, танка, светлија и тамнија линија. Траг графита — дебљи, тањи, светлији или тамнији зависи од притиска оловке — графита на подлогу, па се зато са оловком лако сенчи, и тиме се добија ефекат пуноћа облика. Оловка се у сликарству користи за скице, а цртежи оловком представљају самостално уметничко дело, јер се оловком могу постићи скоро сви технички ефекти који, поред осталих ствари, једно дело чине уметничком вредношћу.

У сликарству у доба Класицизма, графиту оловку уметници замењују са сребрном оловком јер је и то био један од начина повратку на вредности класичне уметности.

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Оловка