Омар ел Башир

Из Википедије, слободне енциклопедије
Омар ел Башир
عمر حسن أحمد البشير

{{{опис_слике}}}

Биографија
Датум рођења 1. јануар 1944. (1944-01-01) (70 год.)
Место рођења Хош Банага (Судан)
Вероисповест Ислам
Политичка партија Национални конгрес
Професија војно лице, политичар
Мандат(и)
7. председниик Судана
16. октобар 1993
Претходник Ахмед ел Миргани
Вођа Револуционарног већа националног спаса
30. јун 198916. октобар 1993.

Омар Хасан Ахмед ел Башир (1. јануар 1944) је генерал-потпуковник војске Судана, вођа Судана од 1989, а председник од 1993. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 1944. у месту Хош Банага, јужно од града Картума. Ступио је у суданску војску 1960. године. Студирао је на египатској војној академији, а дипломирао на суданској војној академији у Картуму 1966. године.[1] Од 1975. био је војни аташе у Уједињеним Арапским Емиратима, а 1981. постао је заповедник оклопне падобранске бригаде.[2]

Када се вратио у Судан као пуковник у суданској војсци, Ел Башир је на челу групе незадовољних официра срушио с власти нестабилну владу цивилног премијера Садика ел Махдија у бескрвном пучу 30. јуна 1989. године.[3] Нова војна влада под Баширом је забранила све политичке странке и наметнула исламске законе у целој држави.[4] Башир се затим поставио на чело Револуционарног већа националног спаса, која је држало све овласти у земљи.

Револуционарно веће је распуштено 1993, а Башир се прогласио председником и повећао своја овлашћења. Сва извршна и законодавна власт била је у његовим рукама.[5]

Октобра 2005, Баширова администрација окончала је Други судански грађански рат, један од најкрвавијих ратова у Африци, допустивши ограничену аутономију Јужном Судану. Међутим, отприлике у исто време избио је сукоб у Дарфуру, у коме је према западним изворима страдало између 200.000[6] и 400.000[7][8][9] људи. Због тога Башир данас држи репутацију једног од најконтроверзнијих вођа данашњице.

Главни тужилац Међународног суда за ратне злочине је у јулу 2008. оптужио Башира за геноцид, злочине против човечности и ратне злочине у региону Дарфура.[10] Суд је издао захтев за изручење 4. марта 2009. због ратних злочина и злочина против човечности, али је закључено да нема довољно доказа за оптужбу за геноцид.[11][12] Одлуци суда супротставили су се Афричка унија, Арапска лига, Покрет несврстаних и владе Русије и Кине.[13][14]

Извори[уреди]

  1. ^ „Profile: Sudan's President Bashir“. BBC News. 25.11. 2003 Приступљено 15.1. 2013. 
  2. ^ Aljazeera - Profile: Omar al-Bashir, Приступљено 9. 4. 2013.
  3. ^ „FACTBOX – Sudan's President Omar Hassan al-Bashir | Reuters“. 14.7. 2008 Приступљено 15.1. 2013. 
  4. ^ Bekele, Yilma (12.7. 2008). „Chickens are coming home to roost!“. Ethiopian Review Приступљено 15.1. 2013. 
  5. ^ Walker, Peter (14.7. 2008). „Profile: Omar al-Bashir“. The Guardian (London) Приступљено 15.1. 2013. 
  6. ^ „Q&A: Sudan's Darfur conflict“. BBC News. 23.2. 2010 Приступљено 15.1. 2013. 
  7. ^ https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/su.html>], Приступљено 9. 4. 2013.
  8. ^ People's Daily Online – Darfur peace talks to resume in Abuja on Tuesday: AU, Приступљено 9. 4. 2013.
  9. ^ „Hundreds Killed in Attacks in Eastern Chad“. The Washington Post. 11.4. 2007 Приступљено 15.1. 2013. 
  10. ^ International Criminal Court (14.7. 2008). „ICC Prosecutor presents case against Sudanese President, Hassan Ahmad AL BASHIR, for genocide, crimes against humanity and war crimes in Darfur“. Archived from the original on 25. 8. 2009. Приступљено 15.1. 2013. 
  11. ^ International Criminal Court (4.3. 2009). Warrant of Arrest for Omar Hassan Ahmad Al BashirPDF (358 KB). Retrieved on 15.1. 2013.
  12. ^ BBC News, 4.3. 2009. Warrant issued for Sudan's Bashir. Retrieved 4.3. 2009.
  13. ^ DAILY NATION – After Bashir warrant, Sudan united in protest, Приступљено 9. 4. 2013.
  14. ^ International Criminal Court Cases in Africa: Status and Policy Issues, Приступљено 9. 4. 2013.