Опсада Тира (1124)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Опсада Тира
Део Крсташких ратова
Пошаљи фотографију
Време: 16. фебруар - 7. јул 1124. године
Локација: Тир
Резултат: Предаја града
Узрок битке: {{{узрок}}}
Промене у територији: {{{територија}}}
Цивилне жртве: {{{цивилне жртве}}}
Сукобљене стране
Јерусалимска краљевина, Млетачка република Селџучко царство, Фатимидски калифат
Заповедници
Ангажоване јединице
{{{јединице1}}} {{{јединице2}}}
Јачина
Губици
{{{подаци}}}


Битке крсташких ратова на Леванту
Први крсташки рат:

Херигордон - Киветот - Никеја - Дорилеј - Антиохија - Арка - Марат - Јерусалим - Аскалон

Међуратни период: Мелитена - Мерсиван - Хераклеја - 1. Рамла - 2. Рамла - Харан - Арта - 3. Рамла - Триполи - Тел Башир - Сидон - 1. Шазар - Ал Санабра - Сармин - Балат - Хаб - Тир - Јибна - Азаз - Монтферан - 2. Шазар - Едеса - Босра

Други крсташки рат: 2. Дорилеј - Ефес - Планина Кадмус - Дамаск

Међуратни период: Инаб - Аскалон - Банијас - Багија - Александрија - 1. Билбаи - Харим - Бабаин - Дамијета - Монт Жисар - Марџ Ујун - Јаковљев бунар - Гора Тавор - Керак - Кресон - Хитински кланац - 2. Јерусалим - Тиберијас - Тир - Антиохија

Трећи крсташки рат: Иконија - Акра - Арсуф - Јафа

Пети крсташки рат: 2. Дамијета

Након Шестог крсташког рата: Јерусалим - Форбија

Седми крсташки рат: 3. Дамијета - Мансура - Фарискур

Касни крсташки период: Антиохија - 2. Триполи - 3. Триполи - 2. Акра

Венецијански крсташки рат или опсада Тира одиграла се 1124. године између Првог и Другог крсташког рата. Крсташи су, уз помоћ Венеције, успели да освоје град.

Крсташке државе око 1100. године

Увод[уреди]

Муслимани су у својим рукама још увек држали два велика града на обали - Аскалон и Тир. Међу крсташким баронима поставило се питање који од ова два града напасти. Наравно, мишљења су била различита, а ако би се поступило по дотадашњим обичајима, барони би се разишли ништа не одлучивши. Међутим, овај пут није било тако. Имена два града су била исписана на два папира, а онда је случајно изабрано дете извлачило лист са именом. Тако је одлучена судбина града Тира.

Опсада[уреди]

Тир је био осуђен на пропаст. Венецијанска флота је најпре код Аскалона скршила египатску, а опет с друге стране Тугтигин из Дамаска, који им је можда могао пружити отпор, био је у завади са Фатимидима па му је било драже да Тир види у рукама хришћана. У то време емир Балак је већ био мртав, тако да се са те стране није могла очекивати помоћ. Тир је био осуђен на гладовање. Опсада је почела 16. фебруара, а 7. јула 1124. године град се предао. У међувремену је умро Еустазије Гранијер, а на његово место дошао је Виљем од Бароа.

Последице[уреди]

Када је Тир пао, на цитаделу је извешена застава заробљеног краља Балдуина ле Буржа. Дакле, крсташи нису заборавили свог заробљеног краља, а са оваквим потезом сложио се и увек буновни гроф од Триполија. За своје услуге, Венеција је добила једну трећину Тира (две трећине припадале су краљу Балдуину), четврт у Јерусалиму и неке трговачке привилегије. Сама опсада има веома мало тога заједничког са оним које су до тада крсташи практиковали. Дисциплина под зидовима је била веома чврста, а оно што је најприметљивије јесте одсутност сувишног насиља.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • Историја крсташких ратова - др Жељко Фајфрић (174-175)