Општина Бар

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 42°  93′  С, 19°  10′  И

Бар
Грб Бара
Грб
Положај Бара
Положај 42.93° N 19.10° E
Градоначелник Жарко Павићевић
(ДПС - СДП)
Површина 598 km²
Становништво
 - град
 - општина
 - густина
(попис 2003.)
13.719
40.037
66,95 људи/km²
Временска зона
 - Обично
 - Лети

CET (UTC +1)
CEST (UTC +2)
Позивни број +382 30
Таблице BR
Званична страница www.bar.me
Робна кућа карактеристичног дизајна

Барско копнено подручје има површину од 506 km². Највиша тачка општине је планина Румија на надморској висини од 1596 метара. Бар има просјечно 270 сунчаних дана годишње и спада међу најсунчанија мјеста јужне Европе. Климу карактеришу дуга и топла љета, а средња годишња температура износи 15,5°C, u јулу 23°C, a јануару 10°C.

Историја[уреди]

Стари дио града, Стари Бар, помиње се у документима који потичу из 10. вијека. И поред многих земљотреса и ратова, сачувани су остаци зидина и тврђава са којиј је предиван поглед на цијели град и околину. На самом уласку у град налази се дрво маслине старо између 2.000 и 2.500 година. Једно је од три најстарије маслине на свијету које још увијек даје плодове.

О називу Бара, имамо свједочанство из књиге Милорада Г. Медаковића, „Живот и обичаји Црногораца“ из 1860. године, странице 139. и 140.: „Прича се и данас проклетство краљице Јелене, која је побјегла од својег сина Драгутина и настанила се у једну пећину између Сотонића и Глувог Дола у Црници. Муж њен, Краљ Стефан Рапави, побјегао од својег сина у Бар. У пећини је живјела Јелена са њеном ћером ђевојком и проводила живот у посту и молитви. Близу ове пећине има вир, кои се зове Око, у којем се прелијепа риба ловила. Црница је била Јеленин спаилук. Она се погодила са Глуводољанима, да јој свако јутро оставе по једну рибу на плочи. Саставити се са људима није она ћела, већ би пошла по рибу, кад никог код Ока нема..." Када јој једном нису донијели рибу, дозивала их је и проклела: „Да Бог да, нигда је више у Оку неуловили! Она узјаше на коња и побјегне у Бар, па да је рекла: „Бар ме овдје нећете наћи ни варати“, и отуда да се прозвало оно мјесто Бар."

Насељена места[уреди]

У општини се налази 87 насељених места. Извршене су измене у броју насељених места у општини у односу на стари Закон о територијалној организацији: насеље Ђенђиновићи има нови назив- Ђинђиновићи, насеље Поди је укинуто поделом на насељена места Горња Пода и Доња Пода, и формирана су нова насеља Мадгуж, Менке и Чањ[1].

Становништво[уреди]

Према попису из 2011. године општина има 42.048 становника.

Национални састав становништва општине по попису 2011. године[уреди]

Национални састав (са уделом преко 1%)
Црногорци
  
19.553 46,50%
Срби
  
10.656 25,34%
Муслимани
  
3.236 7,70%
Албанци
  
2.515 5,98%
Бошњаци
  
2.153 5,12%
остали
  
1.838 4,37%
неизјашњени
  
2.097 4,99%

Верски састав становништва општине по попису 2011. године[уреди]

Верски састав (са уделом преко 1%)
Православци
  
24.452 58,15%
Муслимани
  
12.671 30,13%
Католици
  
3.043 7,24%
атеисти и агностици
  
449 1,07%
остали
  
304 0,72%
неизјашњени
  
1.129 2,69%

Језички састав становништва општине по попису 2011. године[уреди]

Језички састав (са уделом преко 1%)
Црногорски језик
  
18.217 43,32%
Српски језик
  
16.299 38,76%
Албански језик
  
2.738 6,51%
Босански језик
  
698 1,66%
остали
  
2.604 6,19%
неизјашњени
  
1.492 3,55%

Туризам[уреди]

Обалом, западно од Бара, наилази се Сутоморе, смјештено уз предивну пјешчану плажу поред које су нанизани бројни хотели, одмаралишта и куће. Даље пут води кроз питома приморска мјеста Буљарицу, Чањ и многа друга, уз обиље сунца и нетакнуту природу. Овај дио обале завршава се љупким градићем Петровцем који све више постаје туристички центар са квалитетном понудом и туристичком услугом.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Општина Бар