Бар (Црна Гора)

Друга значења су пописана у чланку Бар (вишезначна одредница).

Бар
Панорама Бара
Основни подаци
Држава	Црна Гора
Општина	Општина Бар
Становништво
Становништво (2003)	13719
Положај
Координате	42°05′21″N 19°06′01″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	64 m
Бар Бар на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број	85000
Позивни број	030
Регистарска ознака	BR

Бар је градско насеље у општини Бар у Црној Гори. Према попису из 2011. броји 42.368 становника (према попису из 1991. било је 10971 становника). Лука Бар је највећа црногорска лука. Бар је веза Црне Горе са свијетом, јер је гранична општина, која је Јадранским морем везана са Италијом. Од Подгорице је удаљен 75 km. Градоначелник је Жарко Павићевић.

Географија

На шеталишту Краља Николе

Барска општина се налази на југу Црне Горе, између Јадранског мора и Скадарског језера. Сам град се налази на 42°6' географске ширине и 19°6' географске дужине, на надморској висини од 4 метра.

Бар окружују бројне планине. Највећа је Румија, која се налази на надморској висини од 1.595 m. Поред ње, ту је, са једне стране Суторман чији се врх „Широка страна“ на надморкој висини од 1.185 m. Са друге стране налази се Лисињ са највишим врхом „Лошка“ на надморској висини од 1.353 m.

У околини Бара налази се неколико мањих ријека. Најближе граду су Рикавац (17 km) и Жељезница (19,5 km), које се уливају у Јадранско море.

Током 2010. године општину Бар је посетило 142.000 туриста што је чини једном од главних туристичких дестинација у Црној Гори.

Историја

Освајање Бара и стање посједа 1441. године (по продору С. В. Косаче у Зету).

Покушај освајања Бара од стране војвода Ђурађа Бранковића: Алтомана и Стефанице Црнојевића, 1448.

Дворац краља Николе у Бару

Стари дио града, Стари Бар, помиње се у документима који потичу из 10. вијека. И поред многих земљотреса и ратова, сачувани су остаци зидина и тврђава са којој је предиван поглед на цијели град и околину. У близини града, у насељу Мировица, налази се дрво маслине старо између 2.000 и 2.500 година.

Име града

О називу Бара, имамо свједочанство из књиге Милорада Г. Медаковића, „Живот и обичаји Црногораца“ из 1860. године, странице 139. и 140.: „Прича се и данас проклетство краљице Јелене, која је побјегла од својег сина Драгутина и настанила се у једну пећину између Сотонића и Глухог Дола у Црмници. Муж њен, Краљ Стефан Рапави, побјегао од својег сина у Бар. У пећини је живила Јелена са њеном кћерком ђевојком и проводила живот у посту и молитви. Близу ове пећине има вир, који се зове Око, у којем се прелијепа риба ловила. Она се погодила са Глодољанима, да јој свако јутро оставе по једну рибу на плочи. Саставити се са људима није она хтела, већ би пошла по рибу, кад никог код Ока нема..." Када јој једном нису донијели рибу, дозивала их је и проклела: „Да Бог да, нигда је више у Оку не уловили! Она узјаше на коња и побјегне у Бар, па да је рекла:"Бар ме ође нећете наћи ни варати“, и отуда да се прозвало оно мјесто Бар."

Средњовјековни Бар

За више информација погледајте чланак Бар у средњем вијеку

По Константину Порфирогениту, Авари су „уништили“ Романе (илиро-романске староједиоце; „Грке“ и „Римљане“ из народне традиције) који су живјели у равницама, тако да су потражили спас у утврђеним приморским градовима (Улцињу, Будви, посебно у Котору). Претпоставља се да је овако насељено становништво из основа подигло и град Бар. Током XI века он постаје престоница слободне српске државе у Зети под Стефаном Војиславом и Михајлом, да би крајем истог вијека постао седиште самосталне црквене организације у оквиру католичке цркве знане као Барска надбискупија. Ондашњи Бар, који је вјековима био добро утврђен град, са подграђем (данас Стари Бар) од обале Јадранског мора је био удаљен око пет километара и користио је пристаниште, са тргом Пристаном. У Бару се током средњег вијека ковао бакарни новац, фолар, а за вријеме Балшића и сребрни динар. Град је имао и свој статут, који се помиње 1330. године, али исти није сачуван. Подаци из 1247. године нам говоре да се на челу свих грађана (лат. seniores et populus) налазио кнез (лат. comes) а постављао га је носилац суверенитета над градом. Средином XIV вијека јасно се разликују сталежи: пучани и патрицији (54 породице, са око 400 чланова, на почетку XV вијека). У XIV вијеку је настало Велико вијеће (лат. Maius et generale consilium) а оснивањем Малог вијећа, 1372. још је више учвршћена власт аристократије. Бар је често мијењао господаре. Најприје је у рукама Византије, државе Дукље, па опет византијски, до 1183. године, када улази у састав средњовјековне државе, Србије Немањића. У рукама је господара ЗетеБалшића (до 1405. и 1412-1421) када градом управљају војводе и кефалије (дјелећи власт и посједе са самоуправним градским органима). Под Венецијом је (1405-1412. као и 1421). За владе Млетака, највећи градски функционер је потестас (подест). У оквиру Српске деспотовине је од 1421 до 1441. Кратко је у рукама великог босанског војводе Стефана Вукчића Косаче (1441. и 1442-1443). Бар је остао под Млетачком републиком од 1443. до освајања од стране Османлија, 1571. године.

Период од 1571. до 1878. године

По споразуму Османлија и Млечана о предаји града (1571) утврђене су за Бар одређене привилегије, које је потврдио султан Мурат III, 1575. године (унесено у дефтер из 1583. године).

У Књажевини и Краљевини Црној Гори

Бар је ослобођен од турске власти јануара 1878. године и Црна Гора је преко оближњег Пристана, добила излаз на море и могућност да се ојача привреда. Бар постаје сједиште капетаније у Приморској нахији, а на напуштена муслиманска имања су досељавани насељеници из Пипера, Куча и Бјелопавлића (додјељивана су им такозвана „муџахединска имања“ или исушено земљиште у барском пољу, гдје ће бити формиран Нови Бар). У јесен 1878. године, отворена је основна школа у (Старом) Бару, а 1879 - пошта. Изградњаљ пута за Вирпазар, завршена је 1878. а за Улцињ, 1906 године. Почетком вијека, значајан је продор италијанског капитала на ово подручје. Важно је и потписивање уговора са Барским друштвом: о изградњи пристаништа и жељезнице Бар - Вир(пазар) 1906. године. Први возови су кренули 1908. године, а радови на пристаништу су завршени 1912. Године 1913. пуштена је у рад прва електрична централа на Пристану. Народна банка у Бару основана је 1909. године, са основним капиталом од два милиона перпера.

Манифестације

Спортска дворана Тополица

Стари Бар

Главна градска плажа у центру током октобра

"Барски љетопис“ представља најзначајнији културни фестивал у општини и одржава се у јулу и августу. Током ових дана, одржавају се бројне представе, концерти, изложбе и промоције књига. „Интернационални ТВ фестивал“ који се одржава у октобру, представља смотру ТВ остварења из целог света. „Сусрети под старом маслином“ су манифестација дечјег стваралаштва која се одржава у новембру. „Дани Мркојевића“ су забавна манифестација, док су „Пливачки маратон“ и "Port cup" (турнир у женској одбојци) спортске манифестације које се одржавају у августу. Крајем новембра се одрѕава манифестација „Маслинијада“ посвећена том древном дрвету и њеним плодовима.

Демографија

Изградња цркве светог Јована Владимира

У насељу Бар живи 10.486 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,0 година (35,1 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 4.449 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 897 1953. 1113 1961. 2184 1971. 3612 1981. 6742 1991. 10971 10848 2003. 14059 13719 2011. {{{п2011}}}

Етнички састав према попису из 2003.
Црногорци			6.740	49,12%
Срби			4.956	36,12%
Муслимани			239	1,74%
Бошњаци			204	1,48%
Албанци			133	0,96%
Хрвати			126	0,91%
Југословени			93	0,67%
Македонци			26	0,18%
Роми			20	0,14%
Словенци			17	0,12%
Руси			17	0,12%
Мађари			15	0,10%
Италијани			4	0,02%
Немци			1	0,00%
Египћани			1	0,00%
непознато			262	1,90%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	39			42
80+	52			92
75-79	104			149
70-74	188			241
65-69	275			291
60-64	287			314
55-59	326			380
50-54	498			547
45-49	513			614
40-44	475			600
35-39	430			522
30-34	389			506
25-29	475			535
20-24	541			563
15-19	585			572
10-14	472			470
5-9	470			403
0-4	372			387
просек	506			55

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2003. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2003. Број домаћинстава 308 480 630 1048 2012 3394 4480

Домаћинства по броју чланова по попису од 2003. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 4449 818 922 851 1143 486 153 55 13 6 2

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	5177	1741	3077	132	131	96
Женски	5968	1612	3143	749	376	88

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2364	21	4	6	102	53	133	306	121	766
Женски	2192	1	-	3	147	19	31	476	171	364
Оба	4556	22	4	9	249	72	164	782	292	1130
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	20	70	369	81	60	147	-	1	104
Женски	40	67	221	217	241	128	1	3	62
Оба	60	137	590	298	301	275	1	4	166

Види још

• Сутоморе
• Барска битка
• Пруга Београд-Бар

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)
• Дневно ажуриране вијести из Бара