Бар (Црна Гора)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Бар (вишезначна одредница).
Бар

Панорама Бара
Панорама Бара

Грб
Основни подаци
Држава Застава Црне Горе Црна Гора
Општина Општина Бар
Становништво
Становништво (2003) 13719
Положај
Координате 42°05′21″N 19°06′01″E / 42.089166, 19.100166
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 64 m
Бар на мапи Црне Горе
{{{alt}}}
Бар
Бар на мапи Црне Горе
Остали подаци
Поштански број 85000
Позивни број 030
Регистарска ознака BR


Координате: 42° 05′ 21" СГШ, 19° 06′ 01" ИГД

Бар је градско насеље у општини Бар у Црној Гори. Према попису из 2011. броји 42.368 становника (према попису из 1991. било је 10971 становника). Лука Бар је највећа црногорска лука. Бар је веза Црне Горе са свијетом, јер је гранична општина, која је Јадранским морем везана са Италијом. Од Подгорице је удаљен 75 km. Градоначелник је Жарко Павићевић.

Географија[уреди]

На шеталишту Краља Николе

Барска општина се налази на југу Црне Горе, између Јадранског мора и Скадарског језера. Сам град се налази на 42°6' географске ширине и 19°6' географске дужине, на надморској висини од 4 метра.

Бар окружују бројне планине. Највећа је Румија, која се налази на надморској висини од 1.595 m. Поред ње, ту је, са једне стране Суторман чији се врх „Широка страна“ на надморкој висини од 1.185 m. Са друге стране налази се Лисињ са највишим врхом „Лошка“ на надморској висини од 1.353 m.

У околини Бара налази се неколико мањих ријека. Најближе граду су Рикавац (17 km) и Жељезница (19,5 km), које се уливају у Јадранско море.

Током 2010. године општину Бар је посетило 142.000 туриста што је чини једном од главних туристичких дестинација у Црној Гори.

Историја[уреди]

Освајање Бара и стање посједа 1441. године (по продору С. В. Косаче у Зету).
Покушај освајања Бара од стране војвода Ђурађа Бранковића: Алтомана и Стефанице Црнојевића, 1448.
Дворац краља Николе у Бару

Стари дио града, Стари Бар, помиње се у документима који потичу из 10. вијека. И поред многих земљотреса и ратова, сачувани су остаци зидина и тврђава са којој је предиван поглед на цијели град и околину. У близини града, у насељу Мировица, налази се дрво маслине старо између 2.000 и 2.500 година.

Име града[уреди]

О називу Бара, имамо свједочанство из књиге Милорада Г. Медаковића, „Живот и обичаји Црногораца“ из 1860. године, странице 139. и 140.: „Прича се и данас проклетство краљице Јелене, која је побјегла од својег сина Драгутина и настанила се у једну пећину између Сотонића и Глухог Дола у Црмници. Муж њен, Краљ Стефан Рапави, побјегао од својег сина у Бар. У пећини је живила Јелена са њеном кћерком ђевојком и проводила живот у посту и молитви. Близу ове пећине има вир, који се зове Око, у којем се прелијепа риба ловила. Она се погодила са Глодољанима, да јој свако јутро оставе по једну рибу на плочи. Саставити се са људима није она хтела, већ би пошла по рибу, кад никог код Ока нема..." Када јој једном нису донијели рибу, дозивала их је и проклела: „Да Бог да, нигда је више у Оку не уловили! Она узјаше на коња и побјегне у Бар, па да је рекла: „Бар ме ође нећете наћи ни варати“, и отуда да се прозвало оно мјесто Бар."

Средњовјековни Бар[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Бар у средњем вијеку

По Константину Порфирогениту, Авари су „уништили“ Романе (илиро-романске староједиоце; „Грке“ и „Римљане“ из народне традиције) који су живјели у равницама, тако да су потражили спас у утврђеним приморским градовима (Улцињу, Будви, посебно у Котору). Претпоставља се да је овако насељено становништво из основа подигло и град Бар. Током XI века он постаје престоница слободне српске државе у Зети под Стефаном Војиславом и Михајлом, да би крајем истог вијека постао седиште самосталне црквене организације у оквиру католичке цркве знане као Барска надбискупија. Ондашњи Бар, који је вјековима био добро утврђен град, са подграђем (данас Стари Бар) од обале Јадранског мора је био удаљен око пет километара и користио је пристаниште, са тргом Пристаном. У Бару се током средњег вијека ковао бакарни новац, фолар, а за вријеме Балшића и сребрни динар. Град је имао и свој статут, који се помиње 1330. године, али исти није сачуван. Подаци из 1247. године нам говоре да се на челу свих грађана (лат. seniores et populus) налазио кнез (лат. comes) а постављао га је носилац суверенитета над градом. Средином XIV вијека јасно се разликују сталежи: пучани и патрицији (54 породице, са око 400 чланова, на почетку XV вијека). У XIV вијеку је настало Велико вијеће (лат. Maius et generale consilium) а оснивањем Малог вијећа, 1372. још је више учвршћена власт аристократије. Бар је често мијењао господаре. Најприје је у рукама Византије, државе Дукље, па опет византијски, до 1183. године, када улази у састав средњовјековне државе, Србије Немањића. У рукама је господара ЗетеБалшића (до 1405. и 1412-1421) када градом управљају војводе и кефалије (дјелећи власт и посједе са самоуправним градским органима). Под Венецијом је (1405—1412. као и 1421). За владе Млетака, највећи градски функционер је потестас (подест). У оквиру Српске деспотовине је од 1421. до 1441. Кратко је у рукама великог босанског војводе Стефана Вукчића Косаче (1441. и 1442-1443). Бар је остао под Млетачком републиком од 1443. до освајања од стране Османлија, 1571. године.

Период од 1571. до 1878. године[уреди]

По споразуму Османлија и Млечана о предаји града (1571) утврђене су за Бар одређене привилегије, које је потврдио султан Мурат III, 1575. године (унесено у дефтер из 1583. године).

У Књажевини и Краљевини Црној Гори[уреди]

Бар је ослобођен од турске власти јануара 1878. године и Црна Гора је преко оближњег Пристана, добила излаз на море и могућност да се ојача привреда. Бар постаје сједиште капетаније у Приморској нахији, а на напуштена муслиманска имања су досељавани насељеници из Пипера, Куча и Бјелопавлића (додјељивана су им такозвана „муџахединска имања“ или исушено земљиште у барском пољу, гдје ће бити формиран Нови Бар). У јесен 1878. године, отворена је основна школа у (Старом) Бару, а 1879. - пошта. Изградњаљ пута за Вирпазар, завршена је 1878. а за Улцињ, 1906. године. Почетком вијека, значајан је продор италијанског капитала на ово подручје. Важно је и потписивање уговора са Барским друштвом: о изградњи пристаништа и жељезнице Бар - Вир(пазар) 1906. године. Први возови су кренули 1908. године, а радови на пристаништу су завршени 1912. Године 1913. пуштена је у рад прва електрична централа на Пристану. Народна банка у Бару основана је 1909. године, са основним капиталом од два милиона перпера.

Манифестације[уреди]

Спортска дворана Тополица
Стари Бар
Главна градска плажа у центру током октобра

"Барски љетопис“ представља најзначајнији културни фестивал у општини и одржава се у јулу и августу. Током ових дана, одржавају се бројне представе, концерти, изложбе и промоције књига. „Интернационални ТВ фестивал“ који се одржава у октобру, представља смотру ТВ остварења из целог света. „Сусрети под старом маслином“ су манифестација дечјег стваралаштва која се одржава у новембру. „Дани Мркојевића“ су забавна манифестација, док су „Пливачки маратон“ и "Port cup" (турнир у женској одбојци) спортске манифестације које се одржавају у августу. Крајем новембра се одрзава манифестација „Маслинијада“ посвећена том древном дрвету и њеним плодовима.

Демографија[уреди]

Изградња цркве светог Јована Владимира

У насељу Бар живи 10.486 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 36,0 година (35,1 код мушкараца и 36,8 код жена). У насељу има 4.449 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,08.

Становништво у овом насељу веома је хетерогено, а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 897 [1]
1953. 1113
1961. 2184
1971. 3612
1981. 6742
1991. 10971 10848
2003. 14059 13719
2011. {{{п2011}}}
Етнички састав према попису из 2003.[2]
Црногорци
  
6.740 49,12%
Срби
  
4.956 36,12%
Муслимани
  
239 1,74%
Бошњаци
  
204 1,48%
Албанци
  
133 0,96%
Хрвати
  
126 0,91%
Југословени
  
93 0,67%
Македонци
  
26 0,18%
Роми
  
20 0,14%
Словенци
  
17 0,12%
Руси
  
17 0,12%
Мађари
  
15 0,10%
Италијани
  
4 0,02%
Немци
  
1 0,00%
Египћани
  
1 0,00%
непознато
  
262 1,90%


Саобраћај[уреди]

Wiki letter w.svg Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири.
Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење.
Жељезничка станица у Бару

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2003, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2005, COBISS-ID 8764176
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, септембар 2004, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Подгорица, октобар 2004, COBISS.CG-ID 8489488

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :