Освалд Ахенбах
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Освалд Ахенбах | |
|---|---|
|
|
|
| Датум рођења: | 2. фебруар 1827. |
| Место рођења: | Диселдорф (Немачка) |
| Датум смрти: | 1. фебруар 1905. |
| Место смрти: | Диселдорф (Немачка) |
Освалд Ахенбах (нем. Oswald Achenbach; Диселдорф, 2. фебруар 1827 — Диселдорф, 1. фебруар 1905), био је немачки сликар који је припадао дизелдорфској школи сликарства.
У своје време припадао је међу познатијим сликарима у Европи. Његов брат Андреас Ахенбах, који је био 12 година старији, такође један од познатијих пејзажа и марине сликара 19. века.
Садржај |
[уреди] Живот
[уреди] Породица
Какав је разлог био за њихово раздвајање то се не зна, једноставно су један другог избегавали а касније су и сваки могући контакт обуставили. Чак и када је Освалд умро није се појавио Андреас на његовој сахрани. Можда је љубомора била разлог томе. Дуго година стајао је Освалд у сенци свога брата који је био популаран у Немачкој.
Освалд као пети од укупно десеторо деце рођен је у Диселдорфу. Његови родитељи су били Херман Ахенбах и Кристина Цилх. Херман Ахенбах је обављао низ различитих занимања, као прво био је запошљен у једној фабрици где се производило пиво и сирће, у међувремену поседовао је и једну кафану у Диселдорфу, а касније је радио и као књиговођа.
Још док је Освалд био дете породица се преселила у Минхен, где је Освалд за једно кратко време посећивао основну школу. Када се тачно породица Ахенбах поново преселила у Диселдорф није познато.
[уреди] Ученик дизелдорфске академије
Освалд је већ 1835. са осам година био примљен у почетнички разред "Дизелдорфске Уметничке Академије". У то време то није било уобичајено, јер по прописима те школе могао је тек да се упише са 12 година, из ког разлога је Освалд Ахенбах другачије третиран такође није познато. Можда су прописи били усмерени само за талентоване цртаче као што је био Ахенбах, па је зато направљен један изузетак.
Шест година касније напушта Ахенбах академију, да би својим студирањем и запажањем у природи дао одговарајући смер свом стилу. Из његових цртачких блокова зна се да је у то време интензивно радио на пејзажима у околини Диселдорфа.
[уреди] Прва путовања дужа путовања
1843. са шеснаест година предузима Ахенбах своје прво вишемесечно путовање кроз горњу Баварску (Oberbayern) и северни Тирол (Нордтирол), при чему наставља своје студирање природе. 1850. путује Ахенбах са својим пријатељем а каснијим учеником Албертом Фламом и осталим сликарским колегама кроз горњу Италију, предео Кампања. У сваком случају био је то одлучујући прелом у његовом даљњем тражењу сопственог стила, који ће га касније пратити кроз сав његов сликарски живот. Од тог времена његове слике приказују претежно класичне италијанске мотиве, народни живот на југу Италије као сиромаштво, елегантност, црквене обичаје и славља, а такође и из осталог свакидашњег живота, били су његови познати мотиви.
Сликарски утицај на његов рад од Јохана Вилхелма Ширмера и Карла Ротмана су у његовим сликама из тог времена уочљиви.
Даља путовања воде га за Ницу, Ђенову и Рим.
На том путовању упознаје Арнолда Беклина, Лудвига Тирша и Хајнриха Дребера, са њима проводи једно дуже време у Олевану.
Тирш је изјавио какве је утиске на њих оставила та природна лепота из околине Олевана и како су ови сликари различито одреаговали на њу. Док је Дребер пажљиво оловком скицирао сваки детаљ у природи, Беклин је данима шетао по околини, да би та околина оставила неки утисак на њега и тек касније унео по неки детаљ у свој блок за цртање. Ахенбах и Флам су директно у природи правили своје уљане слике.
[уреди] Прве интернационалне награде и стварање породице
3. маја 1851. оженио је Ахенбах Јулију Арне са којом је био верен још од 1848.
Између 1852. и 1857. родиле су се четири ћерке у породици Ахенбах, једини син родио се 1861.
- 1852. са 25 година постаје почасни члан "Амстердамске Академије"
- 1855. учествује са више својих радова на светској изложби у Паризу где је био награђен.
- 1859. на излагању у "Паришком Салону", као почасном госту додељена му је златна медаља.
- 1861. на "санкт Петерзбурговој академији Уметности" додељена му је титула почасног члана.
- 1862. добива ту исту награду од "Уметничке Академије у Ротердаму".
- 1868. постаје почасни члан "Бечке Академије Уметности".
[уреди] Дизелдорфска академија
1863. добија професорско место на "Дизелдорфској Академији Уметности", да предаје пејзажско сликарство. Од 1866/67. водио је мајсторски разред на тој академији. По преузимању професорске столице на дизелдорфској академији, све више му долазе почасна признања из иностранства. Када је увидео да га је та обавеза толико окупирала да више није имао времена да се посвети свом сликарству, поставља Теодора Хагена и Алберта Флама као своје заменике и напокон 1872. даје оставку. У његове ученике убрајају се:
Његово учестало излагање на "Паришком Салону", где уосталом ужива велико поштовање, доприноси му у склапању нових познанстава и у добивању нових купаца за његове радове.
[уреди] Задња путовања
Његово задње путовање кроз Италију предузима Ахенбах почетком лета 1882. и посећује Фиренцу, Рим и поново Непал и Соренто. 1897. планира поново да путује за Флоренцу али ради болести морао је још у швајцарској да одустане од тог путовања. На његов седамдесети рођендан 1897. проглашен је за почасног грађанина његовог родног града Диселдорфа.
[уреди] Спољашње везе
