2. фебруар
Из Википедије, слободне енциклопедије
2. фебруар (2.2.) је 33. дан године по грегоријанском календару. До краја године има још 332 дана (333 у преступној години).
Садржај |
Догађаји [уреди]
| фебруар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | ||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 2. фебруар
- 962. — Немачки краљ Отон I у Риму крунисан за римског цара од стране папе Јована XII чиме је основано Свето римско царство немачке народности које ће формално постојати до 1806. године.
- 1509. — Португалци под командом Франсиска де Алмејде уништили муслиманску флоту у бици код града Диу у Индијском океану и успоставили контролу у индијским водама.
- 1536. — Шпански истраживач Педро де Мендоза на ушћу естуара Рио де ла Плата основао град Буенос Ајрес, главни град Аргентине од 1880.
- 1709. — Шкотски морнар Александер Селкрик избављен са пустог пацифичког острва на које је 1704. стигао после бродолома. Његова прича инспирисала Данијела Дефоа да напише роман „Робинсон Крусо“.
- 1804. — Почео Први српски устанак.
- 1808. — Наполеонове трупе окупирале Рим пошто је папа Пије VII одбио да призна Напуљско краљевство под француском влашћу и да се придружи алијанси против Велике Британије. Наполеон потом 1809. одвео папу у заточеништво у Фонтенбло. Папска држава рестаурирана после Наполеоновог пада 1814.
- 1834. — Српски кнез Милош Обреновић објавио трећи хатишериф турског султана Махмуда II, којим су уобличени политички статус и правни карактер Кнежевине Србије. Тим документом Србији припојено шест нахија, а посебним бератом кнез Милош добио достојанство српског и наследног кнеза.
- 1848. — Миром у граду Гваделупе Идалго окончан двогодишњи рат Мексика и САД. Поражени Мексико уступио САД Тексас, Нови Мексико, Аризону и Калифорнију.
- 1878. — Грчка објавила рат Турској.
- 1920. — Мировним уговором у Дорпату совјетска Русија признала независност Естоније, која је од 1721. била под руским суверенитетом. Совјетске трупе запоселе ту земљу у јуну 1940, после чега је Естонија постала део СССР.
- 1943. — Совјетска Црвена армија после шестомесечних борби код Стаљинграда присилила немачку Шесту армију на капитулацију. Тиме завршена једна од кључних битака у Другом светском рату.
- 1978. — Два совјетска космонаута са свемирског брода „Саљут“ у отвореном свемиру, први пут у историји космичких летова, обавила операцију допуне горива.
- 1986. — У кнежевини Лихтенштајн жене први пут гласале на парламентарним изборима.
- 1990. — Јужноафрички председник Фредерик де Клерк укинуо забрану Афричког националног конгреса Нелсона Манделе.
- 1997. — У Београду полиција грубом силом, користећи водене топове, растерала мирне демонстрације грађана који су од новембра 1996. свакодневно протестовали због одбијања власти да призна победу опозиције на локалним изборима у Србији.
- 2002. — Холандски принц Виљем Александер оженио се Максимом Сорегуиетом, Аргентинком чији је отац био припадник хунте, и тиме оживео традицију контроверзних бракова холандске краљевске породице.
- 2003. — У снажној експлозији у Лагосу уништена „Нигеријска банка“, а најмање 33 особе погинуле. Потом избили велики нереди јер се више стотина људи потукло како би узело новац из срушене банке.
- 2006. —
- На седници врховног већа одбране СЦГ одржаној у среду, начелник Војносигурносне агенције Војске СЦГ Светко Ковач, поднео је извештај у којем се наводи да је Војска СЦГ пружала заштиту одбеглом хашком оптуженику Ратку Младићу.
- Председавајући Већа министара БиХ Аднан Терзић, председник Владе РС-а Перо Букејловић и председник Мајкрософта Бил Гејтс су у Португалу потписали писмо о намерама, које предвиђа припрему уговора о стратешком партнерству између БиХ и Мајкрософта.
Рођења [уреди]
- 1827. — Освалд Ахенбах, немачки сликар. († 1905.)
- 1882. — Џејмс Џојс, ирски књижевник. († 1941.)
- 1924. — Мира Алечковић, српска књижевница († 2008.).
- 1944. — Окил Окилов, премијер Републике Таџикистан.
- 1968. — Бојан Зулфикарпашић, француско-српски џез пијаниста.
- 1968. — Ивана Жигон, српска глумица.
- 1977. — Шакира, колумбијска певачица
Смрти [уреди]
- 1704. — Гијом де Лопитал, француски математичар (* 1661.)
- 1895. — Љубомир Ненадовић, српски књижевник. (* 1826.)
- 1901. — Марко Миљанов је био народни књижевник, војсковођа и војвода из племена Кучи, Црна Гора.
- 1907. — Дмитриј Иванович Мендељејев, руски хемичар.
- 1924. — Алекса Шантић, српски песник. (* 1868.)
- 1964. — Милан Богдановић, српски писац, критичар и преводилац.
- 1970. — Бертранд Расел, британски филозоф и математичар. (* 1872.)
- 1996. — Џин Кели, амерички филмски глумац и играч.
