Пастеризација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Микробиолошке студије Луја Пастера

Пастеризација је поступак конзервисања намирница температурама испод 100°С. Назван је по славном француском хемичару Лују Пастеру који је први применио ову методу на вину. Сврха поступка је убијање свих вегетативних облика микроорганизама - узрочника болести и кварења производа.[1][2]

Типови пастеризације[уреди]

Разликују се два типа пастеризације и то:

  • пастеризацију у трајању од 30 минута на 60°С и
  • пастеризацију у трајању од неколико секунди на 80-90°С

Технолошки процес[уреди]

Пастеризатор за млеко

Загревање производа се врши у амбалажи или протоком производа кроз пастеризаторе. Температурама пастеризације се уништавају само вегетативне облике микроорганизама, а не и споре, а тиме постижемо и краткотрајну одрживост намирница, јер је већи број микроорганизама активан и изнад 100°С. Зато се пастеризоване намирнице морају чувати на хладном месту, јер се под повољним условима споре активирају, брзо множе и кваре производ. Пастеризацијом се конзервишу углавном течне намирнице, у првом реду млеко, павлака, воћни сокови, пиво, вино и др.

Извори[уреди]

  1. ^ Прехрамбени речник: пастеризација, Приступљено 26. 8. 2012.
  2. ^ Montville, T. J., and K. R. Matthews (2005). Food microbiology an introduction. American Society for Microbiology Press. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]